Ogledalo (575)

„Da li je on normalan?“
„Loše će uticati na moje natprosečno inteligentno dete.“
„Neka ide u ’specijalnu’ školu.“
„Šta ti hoćeš, invalidu, šta ćeš sa nama, normalnima?“
„Zašto stave oštećenu decu u isti razred sa zdravom decom?“
„Ne bih da vaspitavam cerebralu, autistu, Daunovca“.
To su rečenice koje možemo čuti i u Bečeju. Ili je nekim ljudima, vaspitačima, nastavnicima, profesorima, roditeljima, deci u mislima, jer inkluzija u Srbiji je, ali i u Bečeju, izgleda,  zasad u brojnim slučajevima više problem nego rešenje.
I nema, uprkos različitim, nekorektnim nazivima, „oštećene“ dece, niti dece sa „posebnim potrebama“ – potrebe su nam svima iste, načini zadovoljavanja potreba se razlikuju – nema „Daunovaca“, „cerebrale“, „autiste“, ima samo dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom.
I da, ti ljudi su normalni, mada je veoma teško i/ili nemoguće definisati normalnost. Možda nekima od njih i zavidimo, ako ne zbog invaliditeta, onda zbog njihove čarobnosti, snage uma, talenta, ili slave i novca.

U Bečeju postoji samo nekoliko biciklističkih staza, u delu Zelene ulice, u Novosadskoj ulici od raskrsnice sa Pionirskom ulicom prema industrijskoj zoni, uz Topolski put i uz deo Petrovoselskog puta, što svakako nije dovoljno imajući u vidu da u Bečeju veliki broj građana kao prevozno sredstvo koristi bicikl.

Andraš Boja, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, je prošle nedelje u sali Opšte zemljoradničke zadruge Bečej, na zimskom predavanju za poljoprivrednike govorio o planovima lokalne vlasti u oblasti poljoprivrede 2010. godine.

Javno preduzeće Stankom 2010. godine planira da ostvari prihode u iznosu od 68,6 miliona dinara (po proceni ukupni prihodi 2009. godine iznosiće oko 113 miliona dinara, a bilo je planirano 68,5 miliona).

Za nešto manje od četiri godine savetnici za zaštitu prava pacijenata u opštini Bečej Mariji Šagi podneto je 27 prigovora, od toga je usvojeno 12, isto toliko je odbijeno, a ostalo je povučeno ili je savetnica bila nenadležna, a za to vreme dala je ukupno 39 saveta pacijentima, rezime je šturog, kako je Šagi navela, izveštaja o radu za period od 26. novembra 2013. godine do 4. oktobra 2017. godine, koji je prosleđen novinarki Bečejskog mozaika na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

U Domu zdravlja Bečej, kao što je to slučaj i u drugim zdravstvenim ustanovama, postoji problem, naime, sve veći broj lekara odlazi – u privatnike, u inostranstvo...

Od proleća 2008. godine do danas u lokalnom parlamentu i na konferencijama za novinare udruženja i političkih partija više puta su postavljena pitanja o zakonitosti osnivanja, a potom i o radu firme „Potisje“ d.o.o. Bečej koja se u opštini od sredine 2008. godine bavi iznošenjem smeća umesto Javnog preduzeća Komunalac.

Osnovna škola „Petefi Šandor“ iz Bečeja je jedna od 20 škola iz Srbije koja je uključena u projekat Saveta Evrope „Pravda po meri deteta“, a u kojem učestvuje još oko 15 zemalja članica.

Nedavno je u Narodnoj biblioteci u Bečeju priređeno književno veče sa piscem Svetislavom Basarom.

Za učešće u pilot projektu „Interdisciplinarni pristup u planiranju i realizaciji sadržaja u prvom razredu osnovne škole“ odabrano je 15 škola sa područja Školske uprave Novi Sad, među kojima je i OŠ „Sever Đurkić“ iz Bečeja.
Prema rečima Brankice Tapavice direktorice škole,  nastavni program za prvi razred će ostati isti, ali će se realizovati na nov način koji podrazumeva povezivanje gradiva iz svih predmeta, kao i istovremenu obradu sličnih tematskih celina iz pojedinih predmeta.

Naslovi

Popularni Članci