Ogledalo (576)

Zbog interesa dece i njihovih roditelja, ali i institucija i ustanova čiji je posao da, uslovno rečeno, vode računa o deci sa smetnjama u razvoju i njihovoj inkluziji, objavljujemo najvažnije delove iz specijala „Ničija zemlja – tranzicija dece sa smetnjama u razvoju iz predškolske ustanove u osnovne škole u Bečeju“ objavljenog na portalu www.becejski-mozaik.co.rs

„Da li je on normalan?“
„Loše će uticati na moje natprosečno inteligentno dete.“
„Neka ide u ’specijalnu’ školu.“
„Šta ti hoćeš, invalidu, šta ćeš sa nama, normalnima?“
„Zašto stave oštećenu decu u isti razred sa zdravom decom?“
„Ne bih da vaspitavam cerebralu, autistu, Daunovca“.
To su rečenice koje možemo čuti i u Bečeju. Ili je nekim ljudima, vaspitačima, nastavnicima, profesorima, roditeljima, deci u mislima, jer inkluzija u Srbiji je, ali i u Bečeju, izgleda,  zasad u brojnim slučajevima više problem nego rešenje.
I nema, uprkos različitim, nekorektnim nazivima, „oštećene“ dece, niti dece sa „posebnim potrebama“ – potrebe su nam svima iste, načini zadovoljavanja potreba se razlikuju – nema „Daunovaca“, „cerebrale“, „autiste“, ima samo dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom.
I da, ti ljudi su normalni, mada je veoma teško i/ili nemoguće definisati normalnost. Možda nekima od njih i zavidimo, ako ne zbog invaliditeta, onda zbog njihove čarobnosti, snage uma, talenta, ili slave i novca.

U Bečeju postoji samo nekoliko biciklističkih staza, u delu Zelene ulice, u Novosadskoj ulici od raskrsnice sa Pionirskom ulicom prema industrijskoj zoni, uz Topolski put i uz deo Petrovoselskog puta, što svakako nije dovoljno imajući u vidu da u Bečeju veliki broj građana kao prevozno sredstvo koristi bicikl.

Andraš Boja, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, je prošle nedelje u sali Opšte zemljoradničke zadruge Bečej, na zimskom predavanju za poljoprivrednike govorio o planovima lokalne vlasti u oblasti poljoprivrede 2010. godine.

Javno preduzeće Stankom 2010. godine planira da ostvari prihode u iznosu od 68,6 miliona dinara (po proceni ukupni prihodi 2009. godine iznosiće oko 113 miliona dinara, a bilo je planirano 68,5 miliona).

Za nešto manje od četiri godine savetnici za zaštitu prava pacijenata u opštini Bečej Mariji Šagi podneto je 27 prigovora, od toga je usvojeno 12, isto toliko je odbijeno, a ostalo je povučeno ili je savetnica bila nenadležna, a za to vreme dala je ukupno 39 saveta pacijentima, rezime je šturog, kako je Šagi navela, izveštaja o radu za period od 26. novembra 2013. godine do 4. oktobra 2017. godine, koji je prosleđen novinarki Bečejskog mozaika na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

U Domu zdravlja Bečej, kao što je to slučaj i u drugim zdravstvenim ustanovama, postoji problem, naime, sve veći broj lekara odlazi – u privatnike, u inostranstvo...

Od proleća 2008. godine do danas u lokalnom parlamentu i na konferencijama za novinare udruženja i političkih partija više puta su postavljena pitanja o zakonitosti osnivanja, a potom i o radu firme „Potisje“ d.o.o. Bečej koja se u opštini od sredine 2008. godine bavi iznošenjem smeća umesto Javnog preduzeća Komunalac.

Osnovna škola „Petefi Šandor“ iz Bečeja je jedna od 20 škola iz Srbije koja je uključena u projekat Saveta Evrope „Pravda po meri deteta“, a u kojem učestvuje još oko 15 zemalja članica.

Nedavno je u Narodnoj biblioteci u Bečeju priređeno književno veče sa piscem Svetislavom Basarom.

Naslovi

Popularni Članci