Srbija jedina u regionu u recesiji

  21 januar 2015
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Srbija je jedina zemlja jugoistočne Evrope koja će u 2015. imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) i on će iznositi 0,5%, procenila je 20. januara Svetska banka.

Srbija će, kako se navodi, ostati u recesiji zbog slabe domaće tražnje i teške fiskalne konsolidacije.
"Verovatno će rast da bude ograničen u 2015. zbog slabog oporavka BiH i još jedne recesije u Srbiji. Očekuje se rast od preko tri odsto u 2015. u ostatku regiona, s tim da će ekonomski rast u Makedoniji dostići 3,8%", ocenjeno je u izveštaju.
Privreda Bosne i Hercegovine biće u sporom oporavku sa rastom od 1,5%, dok će Albanija i Kosovo imati rast od 3%, Crna Gora 3,4 a Makedonija 3,5%.
Prosečan rast u regionu iznosiće 1,3%.
"Srbija će, verovatno ostati u recesiji usled slabe domaće tražnje i teške fiskalne konsolidacije", rekla je vodeći ekonomista Svetske banke Galina Andronova Vinslet na konferenciji za novinare u Beogradu, rokom prezentacije koja je istovremeno održana u svim glavnim gradovima šest zemalja regiona.
Slaba domaća tražnja biće problem celog regiona, proističe iz izveštaja. Kao razlog se navodi slabo poverenje potrošača i privrede.

"Rast poverenja će ometati dugotrajna politička nesigurnost, hronično visoka nezaposlenost, slaba poslovna klima i bankarski sistemi pod teretom loših dugova", navodi se u izveštaju.
Po Svetskoj banci, privredni rast koji je u prošloj godini usporio verovatno će u 2015. da bude ograničen zbog slabog oporavka dve zemlje koje su prošle godine pogođene razornim poplavama - Bosne i Hercegovine i Srbije, koje, dodala je Andronova Vinslet, polako pokreću ekonomsku aktivnost.
Srbija je u 2014. prema proceni Svetske banke imala pad privrede od 2%, a BiH gotovo stagnaciju sa 0,4%.
Usporavanje odnosno pad u BiH i Srbiji su, istakla je Andronova, velikim delom posledica prošlogodišnjih razornih poplava.
U izveštaju se navodi da je šteta od poplava u Srbiji 4,7% BDP-a. Privreda je, kako se navodi, najviše štete pretrpela od oštećenih postrojenja za proizvodnju struje.
"Gotovo nijedan segment ove dve privrede (Srbije i BiH) nije bio pošteđen", navodi se u izveštaju.

Po rečima Andronove Vinslet, bitna stvar koju Srbija treba da reši je visok nivo nenaplativih kredita od 20%, što je jedna od dva najviša u regionu, kao i da se više trudi kod privlačenja stranih investicija.
"Srbija treba više nego druge zemlje u regionu da se trudi da privuče investitore", dodala je i precizirala da mora da stvori jaku poslovnu klimu koja će omogućiti kompanijama da bolje rade.
Kao ključnu pretpostavku za dalji ekonomski razvoj regiona jugoistočne Evrope Vinsletova je navela sturkturne reforme. Ona je rekla da je neophodna dalja fiskalna konsolidacija u celom regionu.
Viši ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović je rekao da postoji mogućnost da se Srbija vrati na putanju trajnog privrednog rasta, a da na tom putu dosta može da pomogne završetak procesa restrukturiranja državnih preduzeća.

"To može dosta da pomogne da se privredni rast vrati na nivo pre krize", istakao je on.
Vinslet je navela da izgledi za rast u zemljama jugoistočne Evrope zavise od spoljnih faktora, uključujući kontinuirani oporavak spoljne tražnje, naročito u Evropi kao i stabilizaciju cena energenata na međunarodnom tržištu na otprilike sadašnjem, niskom, nivou.
Ona je rekla da je privredni rast u 2014. godini usporen prvenstveno zahvaljujući razornim poplavama u nekim zemljama regiona, te je rast privredne aktivnosti na nivou celog regiona bio 0,2% BDP-a.

Izvor: Beta i S.V.

 

 

 

Naslovi

Popularni Članci