Retrospektiva 2011. godine (4. deo) - Obećanja: čeka nas budućnost uz „istorijsku investiciju“

  13 januar 2012
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Oktobar: Preporuke za normalniju budućnost

Prošao je još jedan 5. oktobar. Danas taj datum znači izgubljene nade, a 2000. godine je značio veru u normalnu budućnost. Danas imamo sve, ali ne i put u bolji život. Imamo licemerje, laži, obećanja, političare i tajkune koji misle da će doveka moći da nam prodaju maglu, kradu novac iz naših džepova kako bi stavili u svoje, i mi na to, 11 godina nakon petooktobarske revolucije, još uvek pristajemo. Više nas ne iznenađuje to što se hapse predstavnici države, direktori državnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, koji kradu ili kraduckaju milione, dok mi kupujemo hleb u SOS prodavnicama ili tražimo zalogaje u kontejnerima. O uzimanju i davanju govori i Zakon o restituciji. Smislili su ga sa deset godina zakašnjenja, kada je već sve privatizovano za tepsiju ribe, jer je lako prodati tuđe u bescenje. I nikom ništa. To što je ostalo, možda će biti vraćeno naslednicima onih kojima je oduzeto, a možda neće. Važno je, međutim, da su zakonodavci ispunili zahtev EU, pa makar napravili i nakaradan zakon, o kom svi oni koji se razumeju u tematiku govore da ništa ne valja i ništa neće vredeti. To znamo i mi koji se ne razumemo u restituciju, iz prethodnog iskustva, jer ova država donosi besmislene zakone, usvaja još besmislenije amandmane i skoro nikada ne poštuje sopstvene zakone.

Ipak, Evropska komisija je 12. oktobra preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Evropsku uniju „uz razumevanje da će se dijalog Beograd – Priština obnoviti“. Početak pregovora zavisiće od dijaloga s Kosovom. „Na osnovu napretka u sprovođenju reformi, saradnji s Haškim tribunalom i pomirenja u regionu, predlažem da se Srbiji dodeli status kandidata, uz pretpostavku da Srbija nastavi dijalog s Kosovom i u dobroj meri primeni dosad ostvarene sporazume“, izjavio je komesar za proširenje EU Štefan File u Briselu. Domaći političari su na različite načine komentarisali preporuku o dodeli statusa kandidata, vlast je manje-više hvalila sebe, a deo opozicije s nipodaštavanjem je govorio o ovom dostignuću ili „dostignuću“, zavisi ko kako gleda na to da smo 11 godina nakon takozvanih demokratskih promena u Srbiji malo bliži EU nego tada.
Prva nedelja u oktobru bila je posvećena deci, njihovim željama i potrebama. Pod sloganom „Dece ima razne, ali svako dete je ličnost, razlike nisu kazne, u razlikama je naša sličnost“ u Bečeju su organizovani različiti programi koji su bili posvećeni socijalnoj inkluziji. Predsednik opštine posetio je mališane u dečjem vrtiću u Bačkom Gradištu, a u gradskoj kući je primio dečje delegacije iz osnovnih i srednjih škola i pokušao da odgovori na mnoštvo pitanja koja su mu bila upućena. Na većinu pitanja odgovor je bio da sve zavisi od novca, kojeg u opštinskom budžetu nema dovoljno. U sali Gradskog pozorišta za decu Bečeja učenici OŠ „Zdravko Gložanski“ izveli su lutkarsku predstavu „Svi mi živimo pod istim suncem“ koja je nastala u okviru Dils projekta za osnaživanje škola za inkluzivno obrazovanje „Inkluzivno ekskluzivni“, a grupa srednjoškolaca je izvela predstavu Forum teatra koja se bavi stereotipima vezanim za pripadnike romske zajednice. Bio je održan i „zeleni dan“ kada su deca zasadila stabla u Goranskom parku.
Kada smo kod dece, tu su i obećana dečja igrališta, na čiju se rekonstrukciju čekalo četiri meseca, te su deca nove sprave na igralištima dobila tokom oktobra, međutim, nedugo posle obnove igrališta u Bačkom Petrovom Selu u naselju Makabi novi mobilijar je već bio oštećen. Isti slučaj je i sa igralištem u Novom selu.
Početkom oktobra je u Galeriji „Krug“ održana međunarodna izložba pronalazača „Bečej - IDEJA 2011“, koju šestu godinu zaredom organizuje Klub stvaralaca i inovatora Društva intelektualaca „Braća Tan“, a 15. oktobra trojica Bečejaca iz ovog udruženja su na 25. međunarodnom festivalu inovacija, znanja i stvaralaštva TESLA FEST 2011 u Novom Sadu, dobila priznanja za najuspešnije inovacije. Zlatna plaketa sa likom Nikole Tesle dodeljena je Tiboru Šipošu za eksponat „Kuća u kući“. Reč je o ideji za izolaciju i zaštitu kuće. Srebrne plakete su dobili Mihajlo Mecek za inovaciju sajle za vuču i Đerđ Sabo za patent „maus sir“, reč je o dozimetru za postavljanje sredstva za uništavanje poljskih miševa.
Sredinom oktobra (14. oktobra) privremeno je povezana prva bušotina baterije bunara BS-6, čime je obezbeđen protok vode od 90 litara u sekundi, što je bilo dovoljno za normalizaciju vodosnabdevanja u Bečeju. Tada je ukinuto i vanredno stanje u snabdevanju vodom (periodično smanjen pritisak i potpuna restrikcije u toku dana). Međutim, već narednog dana (15. oktobra) vodosnabdevanje je bilo narušeno, jer su nepoznati izvršioci ušli u trafo-stanicu koja se nalazi na vodoizvorištu i pokušali da ukradu bakarni deo elektro-kabla.
Izabran je izvođač radova za sanaciju krova na zgradi OSC-a „Mladost“, SZR „Zidar-tesar“ iz Bečeja, čiji je vlasnik dao petogodišnju garanciju na izvedene radove. Ovom intervencijom trebalo bi da se privremeno zaustavi propadanje objekta, jer ozbiljnija rekonstrukcija krova zahteva i mnogo novca, oko 25 miliona dinara. Sanacija krova (u dve faze) počela je krajem oktobra, a ukupna vrednost investicije je 1.289.000 dinara, novac je obezbeđen iz opštinskog budžeta.
Zatvoreni bazeni u sportskom centru „Mladost“ bili su zatvoreni dve nedelje zbog neispravnosti vode u kojoj su, zbog neodgovornog ponašanja korisnika, pronađene bakterije fekalnog porekla.
Zbog nehigijenskih toaleta Osnovnoj školi „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu je takođe pretilo zatvaranje. Ovaj problem nije novijeg datuma, ali nadležni nisu reagovali na vreme, već su dozvolili da se stanje pogorša u toj meri da su đaci bili prinuđeni da odlaze kući da obave nuždu. Nakon objavljivanja ovih informacija u medijima, predsednik opštine Peter Knezi je izjavio „da će biti teško u ovom trenutku pronaći tri miliona dinara za školu, pogotovo jer nisu planirana u budžetu“, i da je „škola vlasništvo Republike Srbije i pravno je republička vlast odgovorna za stanje škola i njihovo održavanje, ali da će i ovaj put sva odgovornost pasti na lokalni nivo“. Knezi je, ipak, sredinom oktobra najavio popravku sanitarnog čvora u školi.
U OŠ „Petefi Šandor“ nastavljena je izgradnja fiskulturne sale. Izvođač druge faze radova (postavljanje i pokrivanje krova, limarski i bravarski radovi) je firma „Blaško“ iz Kule koja je posao trebala da završi početkom decembra. Vrednost radova u drugoj fazi je 8,8 miliona dinara koje je odobrilo Ministarstvo omladine i sporta, odnosno 9.221.995 dinara sa PDV-om i sa 10 posto učešća lokalne samouprave. Direktorica škole najavila je i nastavak izgradnje škole u Drljanu, koja se „gradi“ od 2008. godine.
Tokom oktobra iz Policijske uprave Novi Sad saopšteno je da je kriminalistička policija uhapsila petnaestogodišnjaka iz Bačkog Gradišta, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju, i Zoltana P. (1992), iz istog mesta, koji se tereti za krivično delo teška telesna povreda.
U Bečeju su u oktobru bile aktuelne i nove cene pogrebnih usluga. Od kraja septembra cena „kompletnog sahranjivanja“ (šta god to značilo) je 11.240 dinara, a „nekompletno“ sahranjivanje košta 5.615 dinara. Za zakup grobnog mesta (u nadležnosti Komunalca) za deset godina unapred treba platiti 4.525 dinara.
Radnici Komunalca su i tokom oktobra na zahtev Elektrovojvodine u pojedinim delovima grada a i opštine, orezivali grane kako ne bi došlo do oštećenja električne instalacije i prekida u snabdevanju strujom.
U opštinskom Odeljenju za finansije došlo je do promena. Na mesto dotadašnje načelnice Odeljenja, Angeline Horvat, postavljena je diplomirana ekonomistkinja Ildiko Brusnjai, a Horvat je premeštena na drugo radno mesto (ostala je nepoznanica da li je Horvat podnela ostavku ili je smenjena i koji su razlozi njene ostavke ili smene).
U oktobru je Opštinsko veće donelo i odluku o saniranju mosta preko Stare Tise na Bisernom ostrvu, jer je zbog neadekvatnog korišćenja – preko njega prelaze teški kamioni –postao opasan po život. Inače, taj most, u vlasništvu bivše JNA (a sada se ne zna čiji je), opštine Bečej i Novi Bečej su popravile 2006. godine. Vrednost aktuelne najavljene popravke mosta je 1.700.000 dinara. Početak prve faze radova je bio predviđen za sredinu novembra, a drugi deo posla trebalo bi da se obavi na proleće.
U oktobru je opština ponovo raspisala javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju bečejske banje. Na prvi javni poziv u junu prijavila se samo firma Akvaprofit iz Mađarske, ali je, po objašnjenju predsednika opštine Petera Knezija, u toku procedure nastao „kratak spoj“, jer je ponuda zainteresovanog mađarskog investitora dostavljena u skladu sa propisima Evropske unije, koji se delimično razlikuju od srbijanskih propisa.
Dvadeset jednom polazniku obuke za početnike u biznisu u oktobru su uručeni sertifikati, to je jedan od preduslova za konkurisanje za dodelu podsticajnih sredstava iz lokalnog budžeta. I konkurs za dodelu podsticajnih sredstava (subvencionisanje preduzetnika za otvaranje novih radnih mesta i samozapošljavanje) je raspisan u oktobru jer je opština obezbedila 2,3 miliona dinara. Ukupan fond za zapošljavanje iznosio je 4,5 miliona dinara, a Nacionalna služba za zapošljavanje obezbedila je 2,2 miliona dinara.
Prema podacima od septembra meseca, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Bečeju prijavljeno je 4.999 nezaposlenih – 2.491 žena i 2.508 muškaraca.
Nakon protesta poljoprivrednika zbog visine poljarine kojom se finansira opštinska poljočuvarska firma Link FTO, Opštinsko veće je u oktobru donelo odluku o smanjenju poljarine. Osnovica za obračun poljarine za 2011. i 2012. godinu, umesto 30,24 dinara je 18,5 dinara. Poljoprivrednici će po hektaru plaćati iznos poljarine u vrednosti od 17 kilograma pšenice po novoj ceni od 18,5 dinara po kilogramu – poljarina za hektar zemlje je sada 314,5 dinara umesto pređašnjih 514,08 dinara, a onima koji su već platili poljarinu po višoj ceni, iznos te lokalne dažbine 2012. godine će biti umanjen.
Obeležen je i 8. oktobar – Dan oslobođenja Bečeja u Drugom svetskom ratu i pobede nad fašizmom. Na bivšem hipodromu pored Tise održane su „Trke za srećnije detinjstvo“ za učenike i decu iz predškolskih ustanova, u sali Gradskog pozorišta, nakon dvadeset godina pauze, ponovo je priređena i svečana akademija, a narednog dana položeni su venci kod spomen-ploče na zgradi opštine.
U Srbiji je od 1. do 15. oktobra sproveden popis stanovništva. Prema preliminarnim rezultatima u opštini Bečej živi 37.822 građana, oko 3.000 manje nego prilikom prethodnog popisa (2002. godine), registrovano je 14.083 domaćinstava i 17.027 stanova.
Predsednik lokalnog parlamenta raspisao je izbore za izbor članova saveta mesnih zajednica u mesnim zajednicama „Ing. Ivan Perišić“, „Todor Dukin“ i „Bratstvo-jedinstvo“ u Bečeju, „8. oktobar“ u Bačkom Petrovom Selu, kao i u mesnim zajednicama Bačko Gradište i Mileševo za 27. novembar.
Opštinsko veće je u oktobru donelo odluku o zabrani kretanja vozila težih od 40 tona na Poljaničkom putu, i o zabrani formiranja deponije šećerne repe na zemljanom pojasu i razoravanja, raskopavanja i uništavanja zemljanog pojasa i bankine na celokupnoj dužini Poljaničkog puta.
U oktobru je Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u pratnji načelnika Policijske uprave Novi Sad Stevana Krstića posetio Policijsku stanicu Bečej, gde su ih primili komandir Slobodan Jovović sa saradnicima i predsednik opštine Peter Knezi. Novinarima je rečeno da je razlog posete Dačićeva želja da se obilaskom svih policijskih stanica u okviru policijskih uprava, upozna sa situacijom na terenu.
Zahvaljujući Zakonu o restituciji, Matica srpska ima pravo da traži povraćaj svoje imovine. To je između ostalog i 342 hektara plodne zemlje u Bečeju i dvorac Bogdana Dunđerskog. Ukoliko se predstavnici Matice srpske dogovore sa nadležnima u PIK-u „Bečej“ (ova privatna firma, koja je sada u stečaju, gazduje Fantastom), ova institucija će da poštuje želju nekadašnjeg veleposednika u vezi sa namenom dvorca, ali će on istovremeno da ostane i turistička atrakcija.
U oktobru je otvoren renovirani objekat Dečjeg vrtića „Labud Pejović“, u ulici Miloša Crnjanskog 80.
Tokom oktobra je ponovo počeo da funkcioniše Resursni centar ali više ne u okviru Društva defektologa opštine Bečej, nego u ŠOSO „Bratstvo“, čija je osnovna delatnost obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju, a ovim joj je pridodata i servisna uloga.
Bečejsko udruženje mladih – BUM postao je član Koalicije za nadzor javnih finansija.
Poznati kolumnista i publicista Teofil Pančić gostovao je u bečejskoj Gimnaziji gde je održao tribinu i promovisao svoju novu knjigu.
U Galeriji „Krug“ priređena je izložba „Plakatima protiv nasilja nad ženama“. Novosadski ansambl „Zorule” je u Gradskom pozorištu održao koncert u okviru serijala humanitarnih koncerata čiji je cilj kupovina klavira za pozorište.
U oktobru je Bečejski mozaik pokrenuo humanitarnu akciju – Udahnimo život – prikupljanja novca za kupovinu aparata za korišćenje azotoksida (NO) kod prevremeno rođene dece za Odeljenje intenzivne nege Dečje bolnice u Novom Sadu.

Novembar: Malo svađe, malo reorganizacije

Od 1. novembra poskupelo je grejanje. Cene daljinskog grejanja veće su za 9 posto. Domaćinstva koja su na sistemu daljinskog grejanja kilovat sat plaćaju 6,87 dinara, budžetski korisnici 10,25, a vlasnici poslovnih prostora 16,8 dinara po kilovat satu. Vlasnike stanova u kolektivnim stambenim zgradama, zbog plaćanja potrošene električne energije u podstanicama, kilovat sat košta 7,21 dinar (sve cene su bez PDV-a).
Cena gasa veća je za 10 posto za domaćinstva, a 15 posto za privredu. Direktor preduzeća Gas Bečej Radoslav Ivanović rekao je da se nove cene odnose na Srbijagas i na distributere, a da je poskupljenje gasa koje važi u ovom preduzeću 11,67 posto za domaćinstva, i umesto dosadašnjih 36,75 dinara jedan kubni metar gasa košta 41,04 dinara, a cena za ostale potrošače je povećana za 12,18 posto: nova cena je 38,60 dinara, do sada je bila 34,41.
Povodom Dana klimatskih promena 4. novembra, u organizaciji opštine Bečej održan je skup naslovljen „Obnovljivi izvori energije na području Vojvodine, sa osvrtom na geotermalne potencijale“. Skupu su prisustvovali predstavnici Ade, Sente, Novog Bečeja, Vrbasa, Srbobrana, Žablja, Temerina, građani i predstavnici nekoliko preduzeća, PIK-a, Sojaproteina, koja već ima energanu na bio-gas, i firma Bio-eko-elektro, koja će graditi prvu privatnu energanu na bio-gas u Bečeju.
Početkom novembra lokalne nevladine organizacije, među kojima je i BUM, pokrenule su novogodišnju akciju „Osmeh“, kako bi obezbedile poklone za socijalno ugroženu decu. Zaposleni u Gimnaziji proslavili su 86 godina postojanja škole, a krajem novembra u ovoj obrazovnoj ustanovi bila je i lažna dojava o postavljenoj bombi. Prema saopštenju policije, uhvaćena su dva maloletna učenika Gimnazije, sedamnaestogodišnjaci iz Bečeja i Čuruga, koji su osumnjičeni da su dojavili policiji da je u Gimnaziji podmetnuta eksplozivna naprava koja će biti aktivirana daljinski.
U Osnovnoj školi „Sever Đurkić“ počela je realizacija programa „Druga šansa“, koji treba da omogući osobama koje su starije od 15 godina da završe ili steknu osnovno obrazovanje i stručno se osposobe za neka od zanimanja koja će im omogućiti lakše zapošljavanje.
Sredinom novembra otvorena je adaptirana zgrada i dvorište Narodne biblioteke u Bačkom Petrovom Selu. Projekat vredan 66.000 evra finansiran je iz IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije. Projekat obuhvata i realizaciju dvojezičnih kulturnih programa. S druge strane, sanacija podruma u zgradi biblioteke u Bečeju, koja je posle duge pauze bila nastavljena u avgustu, ponovo je privremeno stopirana jer Fond za kapitalna ulaganja nije na vreme platio izvođaču radova cenu već obavljenog posla.
U Radičeviću je osnovano kulturno-umetničko društvo „Branko T. Radičević“ koje je dobilo i kancelariju u Domu kulture. Ovaj adaptirani prostor svečano je otvorio Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
U MKD „Petefi Šandor“ 16. novembra obeležen je Dan tolerancije manifestacijom „Živimo zajedno, ali s razlikama!“, koju su ove godine organizovali Mađarsko kulturno društvo „Petefi Šandor“ i Osnovna škola „Zdravko Gložanski“ uz podršku lokalne samouprave. U okviru manifestacije priređena je humanitarna izložba i koncert, a prihod je bio namenjen za kupovinu laptopa i didaktičkog materijala za učenike sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u školi „Zdravko Gložanski“.
Svetski dan borbe protiv dijabetesa, 14. novembar, u Srbiji je obeležen pod sloganom „Bori se protiv dijabetesa sada!“. Zajedničko obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dijabetesa za dvadeset i tri vojvođanska udruženja za borbu protiv šećerne bolesti upriličeno je 14. novembra u svečanoj sali pokrajinske skupštine, kojem su prisustvovali i članovi Društva za borbu protiv šećerne bolesti iz Bečeja. Ovo udruženje je Dan borbe protiv dijabetesa u razmaku od po nedelju dana obeležilo i u Bečeju i u Bačkom Petrovom Selu.
Tokom novembra je završeno i krpljenje udarnih rupa na lokalnim saobraćajnicama uz pomoć firme Sojaprotein koja je finansirala kupovinu jedne cisterne bitumena, što je omogućilo završetak planiranih poslova u toku građevinske sezone.
Javno preduzeće Direkcija za izgradnju opštine Bečej je na konkursu odabralo novosadske firme Vojvodinaput A.D. i Vojvodinaput - Bačkaput A.D. da ove zime, od 15. novembra 2011. do 15. marta 2012, održavaju saobraćajnice i čiste sneg na teritoriji opštine.
Početkom novembra, predsednik opštine Peter Knezi je, predstavljajući novinarima prve efekte Zakona o finansiranju lokalnih samouprava (stupio na snagu 1. oktobra), rekao da oni nisu „spektakularni“ i da opština nije mnogo „profitirala“ primenom novog zakona, te da sa dobijenim novcem „neće moći apsolutno ništa da se uradi“. On je saopštio da će Bečej za oktobar, novembar i decembar dobiti transferna sredstva od republike u iznosu od 20.871.000 dinara i objasnio da su dosadašnja transferna sredstva lokalnoj samoupravi mesečno bila 12.476.000 dinara. Takođe je rekao da od priliva sredstava po osnovu poreza na zarade, koji je trebao da bude 100 posto uvećan, budžet opštine Bečej dobija 80 posto, i da je budžet opštine u oktobru mesecu profitirao oko 1,5 milion dinara.
Na ponovljeni javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju bečejske banje, koji je okončan sredinom novembra, ponovo se prijavila samo jedna firma, Akvaprofit iz Mađarske.
U novembru su ponovo na sceni međusobne optužbe koalicionih partnera u vlasti, ovog puta u vezi kampanje za izbore u mesnim zajednicama. Naime, kandidati Demokratske stranke (DS) su uoči predstojećih izbora za savete mesnih zajednica obilazili glasače u opštini Bečej, predstavljajući svoj predizborni program, ali i rezultate u proteklom periodu. Kao rezultate u Bačkom Gradištu, demokrate su naveli sanaciju plaže kod Bisernog ostrva, obezbeđeno renoviranje mokrih čvorova u školi „Svetozar Marković“ i obnavljanje bioskopske sale i pozorišta. Međutim, Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koalicioni partner DS-a u lokalnoj vlasti, smatra da se demokrate pozivaju na njihove, ili na rezultate kojih ni nema. Ogorčen zbog propagandnog materijala koji su aktivisti DS-a delili građanima, Peter Knezi, predsednik opštine (SVM), je u izjavi za medije, osporavao tvrdnje i informacije iz propagandnog materijala DS-a. Naravno to je izazvalo reakciju demokrata, koji su u saopštenju za medije naveli da „krajnje je vreme da SMV shvati da je u bečejskoj lokalnoj vlasti manjinski koalicioni partner i da se svaka zakonita odluka mora usaglašavati sa, po njima iz teksta, omraženim demokratama“.
Izbori za članove saveta mesnih zajednica održani su 27. novembra, na kojima su građani birali 82 člana saveta u šest mesnih zajednica. Od 33.447 birača na birališta je izašlo samo njih 6.854. U mesnim zajednicama na teritoriji grada Bečeja na izborima je učestvovalo manje od petine birača.
U Bečeju su na konferenciji za novinare, predstavljeni poljoprivredni asistenti (angažovalo ih je Ministarstvo poljoprivrede), koji od 1. novembra posećuju lokalna poljoprivredna gazdinstva. Za teritoriju opštine Bečej na konkursu Ministarstva poljoprivrede izabrano je 12 asistenata – po nezvaničnim informacijama desetoro njih je sa teritorije Bečeja, a dvoje iz Srbobrana i Vrbasa i svi su završili poljoprivredni fakultet.
U noći između 15. i 16. novembra izbio je požar u restoranu „Ribnjak“ na imanju PIK-a na putu ka Bačkom Gradištu. U požaru je izgoreo restoranski deo i deo kuhinje, povređenih nije bilo, a šteta se procenjuje na oko 2-3 miliona dinara.
U novembru je završen i plan reorganizacije PIK-a „Bečej“ koji je 4. novembra stečajni upravnik Pavel Severinji uputio Privrednom sudu u Novom Sadu, a o čijem usvajanju (ili izmeni, ili neusvajanju) odluku donose poverioci PIK-a. Izrađivač plana reorganizacije, Adventis Corporate Advisory d.o.o. iz Beograda (po ranijim najavama, plan reorganizacije trebala je da napravi firma Ces Mekon iz Beograda, tim pre što je ona napravila i analizu stanja u PIK-u, koja je prethodila izradi plana reorganizacije), navodi da je isplativije rešenje od stečaja i za PIK i za poverioce (kojih ima više od 2.000) – reorganizacija firme. Podaci iz plana reorganizacije, svedoče o načinu (ne)delovanja vlasnika PIK-a, ali i o relaksiranom odnosu državnih institucija prema ovoj firmi, pre svega je reč o enormno velikim iznosima neplaćenih poreza i dugova za struju, kredite banaka da ne pominjemo.
Inače, rezime plana reorganizacije je otprilike ovo: predlagač plana reorganizacije smatra da sprovođenje stečajnog postupka bankrotstvom (namirenja poverilaca prodajom imovine ili prodajom PIK-a) neće obezbediti adekvatno i efikasno namirenje svih poverilaca, s obzirom na to da je PIK „pojeo“ svoj kapital: obaveze stečajnog dužnika su veće od likvidacione vrednosti imovine.
Nakon protesta poljoprivrednika zbog visine poljarine kojom se finansira opštinska poljočuvarska firma Link FTO, i podnošenja peticije sa 400 potpisa poljoprivrednika, Opštinsko veće je donelo odluku o smanjenju poljarine, ali su mnoga pitanja u vezi rada poljočuvarske službe ostala bez odgovora. U intervjuu za Bečejski mozaik direktor Link FTO Bojan Petković, odgovorio je na većinu pitanja. Rekao je, između ostalog, i da je za funkcionisanje poljočuvarske službe za 2011. godinu iz opštinskog budžeta opredeljeno između 6,5 i 7 miliona dinara, da je u toku 2011. godine povećan broj zaposlenih sa 8 na 12, te su i ukupni troškovi veći, kao i da od potrebnih 7 miliona dinara oko 50 posto treba da bude obezbeđeno iz sredstava od poljarine.
O uličnoj javnoj rasveti u Bečeju se gotovo deceniju troše reči, ali još uvek nema rekonstrukcije, mada su učinjeni prvi koraci ka njenom poboljšanju – u avgustu 2011. godine je kupljena nova automatika za paljenje i gašenje javne rasvete. Za nabavku i montažu 60 uklopnih satova sa astronomskim vremenom iz budžeta Javnog preduzeća Direkcija za izgradnju obezbeđeno je 580.000 dinara. Direktor Direkcije Zvonimir Stankov je rekao da su se do kraja oktobra već pokazali prvi efekti ulaganja – potrošnja električne energije za javnu rasvetu smanjena je za oko 5 posto, odnosno za samo mesec dana ušteđeno je oko 100.000 dinara. Prema njegovim rečima, u 2012. godini planira se postepena zamena starih sijalica novim štedljivim sijalicama.
Rekonstrukcija kuće braće Tan u centru Bečeja najavljuje se već nekoliko godina. U oktobru je potpisan ugovor sa izvođačem radova, građevinskom firmom Yumol iz Subotice, koja je izabrana na tenderu, a koja je u novembru počela pripreme za gradnju. Krajem 2011. godine započeto je rušenje kuće, da bi se ona, kako su radnici rekli na licu mesta, ponovo izgradila.
Krajem novembra u Gradskom pozorištu održan je i drugi deo Majskih igara. Premijerno je izvedena i pozorišna predstava „Profesionalac“ u koprodukciji grupe PAAD iz Novog Bečeja i Gradskog pozorišta Bečej.
Po prvi put je u Srbiji, a i u Bečeju, održana manifestacija „Noć pozorišta“, a najavljen je i doček 2012. godine na Pogači uz Dejana Cukića.

Decembar: I bi ugovor o banji, i bi vatromet

Decembar 2011. godine je bio u znaku odluke evropskih zvaničnika o pristupanju Srbije u članstvo Evropske unije. Odluka da Srbija ne dobije status kandidata, nego da Savet ministara u februaru 2012. utvrdi napredak saradnje Beograda i Prištine i potom 1. marta donese odluku o kandidaturi, izneverila je očekivanja mnogih građana Srbije i uzburkala, kako domaće tako i inostrano javno mnjenje, ali i izazvala različite komentare. Bilo kako bilo, pred Srbiju su stavljeni brojni zadaci koje treba da ispuni ukoliko hoće da se pridruži evropskoj zajednici.
Što se Bečeja i Bečejaca tiče, 7. decembar će ostati zabeležen kao istorijski trenutak, jer je tada ozvaničen početak velike investicije, izgradnje banje, rečeno je na svečanom potpisivanju ugovora o osnivanju preduzeća VitalSpa d.o.o. Ugovor o osnivanju firme VitalSpa potpisali su predsednik opštine Peter Knezi i izvršni direktor zatvorenog akcionarskog društva Akvaprofit iz Budimpešte Tamaš Nadaši. Knezi i njegov zamenik Budislav Medurić su u kratkim crtama objasnili šta za Bečej znači izgradnja banje, da je reč o velikoj grinfild investiciji, koja će obezbediti razvoj i preporod opštine, ali i okoline. Nakon osnivanja firme sledi potpisivanje ugovora kojim bi se dokapitalizovao VitalSpa kako bi bila realizovana investicija: izgradnja banje do kraja 2013. godine, objašnjeno je na konferenciji za novinare. Predstavnik tvorca idejnog projekta, direktor Akvaprofita, Peter Udud je rekao da je projekat vredan 30 miliona evra i da će banjski-rekreativni kompleks imati hotel sa više od 200 soba, sale za konferencije, banju, centar za zdravstveni turizam i objekat gde će biti velnes centar, akvapark, elementi zdravstvenog turizma, i sve to će služiti za odmor, razonodu i aktivan odmor, a kasnije bi u sadržaje kompleksa koji ciljaju razvoj turizma, bila uključena i reka Tisa, kao i kanal DTD. „Zbog ekonomičnosti i efikasnosti u budućem banjskom kompleksu biće korišćeni obnovljivi izvori energije i Akvaprofit bi želeo da kompleks u Bečeju bude prva eko-banja u Evropi“, rekao je Udud. U budućoj banji trebalo bi da bude otvoreno 200 radnih mesta, a postojala bi mogućnost za zapošljavanje i 150 porodica. Što se tiče obezbeđivanja novca za izgradnju banje, odgovarajući na pitanje novinara, Peter Udud, pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin i predsednik opštine Peter Knezi su rekli da je ulog opštine građevinsko zemljište (trebalo bi da je reč o oko 7 hektara u vrednosti od oko 2 miliona evra) i pravo korišćenja geotermalne bušotine (analiza vode je urađena, rezultati su veoma dobri), a pokrajina učestvuje u projektu sa oko 3 miliona evra (izgradnja geotermalne bušotine, obezbeđivanje novca za stimulisanje otvaranja novih radnih mesta). Prema rečima Petera Ududa, i mađarska vlada je obećala da će podržati ovaj projekat, te se očekuje da će sa mađarske strane biti obezbeđeno 5 miliona evra, a pored toga postoji i preliminarni sporazum o 15 miliona evra kredita, dok će ostatak novca do 30 miliona evra obezbediti Akvaprofit, saopšteno je novinarima. Ukupni upisani i uplaćeni kapital firme VitalSpa d.o.o sa sedištem u Lovačkoj ulici broj 5 (to je adresa Javnog preduzeća Komunalac), iznosi 10.000 evra. Opština Bečej je vlasnik udela koji predstavlja 25 odsto osnovnog kapitala u iznosu od 2.500 evra, Akvaprofit je vlasnik 75 posto osnovnog kapitala, u iznosu od 7.500 evra, a direktor firme će biti dr Bela Jakab iz Mađarske. Opština i investitor su se sporazumeli da zaključe i ugovor koji će regulisati uslove i način povećanja osnovnog kapitala firme.
Početak decembra je obeležen i štrajkovima upozorenja. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije organizovala je jednodnevni štrajk upozorenja zbog neisplaćenih jubilarnih nagrada za 2009, 2010. i 2011. godinu (za oko 16.000 prosvetara), iako je Vlada Srbije već pre toga najavila da će jubilarne nagrade prosvetnim radnicima biti isplaćene do kraja godine. Istog dana je počela i isplata u nekim gradovima. Bečejske škole nisu učestvovale u štrajku, a predsednici sindikata u pojedinim školama su rekli da čekaju informacije i dalja uputstva iz svojih centralnih organizacija.
Štrajk upozorenja je održan 7. decembra i u javnim komunalnim preduzećima Vodokanal, Komunalac i Toplana zbog, kako je navedeno u saopštenju koje je dostavljeno redakciji Bečejskog mozaika, usvajanja Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji su „prošli“ bez adekvatne javne rasprave.
U decembru zbog krađe električnog kabla Jodna banja, u kojoj je smeštena služba fizikalne medicine i rehabilitacije pacijenata u okviru Doma zdravlja, nije radila dva dana.
Takođe u ovom mesecu su saopšteni rezultati konkursa za subvencionisanje 30 radnih mesta u opštini Bečej, za koje je namenjeno 4,5 miliona dinara (2,3 miliona iz opštinskog budžeta i 2,2 miliona dinara preko Nacionalne službe za zapošljavanje). Za subvencionisanje samozapošljavanja na konkursu je odabrano 13 kandidata, dok je 12 preduzeća dobilo subvencije za otvaranje 16 radnih mesta.
Adaptacija zgrade u ulici Braće Tan broj 9, koju je lokalna samouprava ustupila na korišćenje Nacionalnoj službi za zapošljavanje na rok od 20 godina, počela je u avgustu, a predviđeni rok za završetak radova je bio novembar. Početkom decembra radovi su privedeni kraju, i očekivalo se da će nove prostorije Službe biti otvorene do kraja decembra, međutim, to se nije desilo.
Početkom decembra je konačno počela i rekonstrukcija kuće braće Tan u centru grada, pored Doma zdravlja. Izvođača radova je građevinska firma Yumol iz Subotice, a vrednost investicije je 30 miliona dinara. Novac je obezbeđen iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.
U decembru je u Bečeju upriličeno svečano otkrivanje dve spomen ploče na renoviranoj zgradi Dečjeg vrtića „Labud Pejović“ u ulici Miloša Crnjanskog broj 80, posvećene jevrejskoj zajednici koja je nekada postojala u ovom gradu, odnosno u znak sećanja na jevrejsku školu koja se nalazila u ovoj zgradi i na sinagogu koja je postojala u neposrednoj blizini vrtića. Spomen ploče su otkrili ambasador Izraela Josef Levi i predsednik opštine Bečej Peter Knezi. Međutim, još uvek se ne zna ko je odgovoran za rušenje sinagoge 1961. godine.
U Narodnoj biblioteci je u decembru priređena promocija dvobroja časopisa za književnost i umetnost „Tisa“, koji je ujedno i omaž književniku Bošku Ivkovu.
Bečejsko udruženje mladih – BUM je svečano otvorilo svoju renoviranu kancelariju u Centru za decu i mlade.
Opština Bečej je u decembru raspisala konkurs za dodelu 12 stipendija studentima, a prioritet je stavljen na stipendiranje studenata za struke koje su deficitarne na teritoriji opštine.
Početkom decembra (3. decembra) u Bečeju je prvi put obeležen Međunarodni dan osoba sa invaliditetom u organizaciji Društva defektologa Bečeja, a u saradnji sa civilnim udruženjima osoba sa invaliditetom i lokalnom samoupravom.
Lokalni odbornici su na sednici Skupštine usvojili odluku o trećem rebalansu opštinskog budžeta – povećanje prihoda je 1,7 posto – zatim i izveštaj o trošenju novca iz lokalne kase od januara do kraja septembra meseca, ali i izmene nekoliko lokalnih zakona, o auto-taksi prevozu, o lokalnim komunalnim taksama i o parkiranju. Interesantno je da se u obrazloženju izmene odluke o auto-taksi prevozu navodi i šta taksistima predstoji u budućnosti: u roku od mesec dana nakon stupanja na snagu izmenjene odluke, Opštinsko veće će doneti odluku o ekonomski najnižoj ceni prevoza. To bi značilo da taksisti neće sami da određuju minimalnu cenu, već umesto njih će to učiniti lokalna vlast.
U decembru je Bečej bio domaćin savetovanja pod nazivom „Inkluzivno obrazovanje kao izazov“ u organizaciji Osnovne škole „Zdravko Gložanski“, tima Lokalnog plana akcije za decu i lokalne samouprave, kojem su prisustvovali predstavnici Ministarstva
prosvete i nauke, pokrajinskog sekretarijata i prosvetne inspekcije, Školske uprave Novi Sad, interresorne komisije, škola iz Bečeja i drugih gradova i lokalne samouprave. Na skupu je bilo reči o zakonskom okviru sprovođenja inkluzivnog obrazovanja iz ugla prosvetne inspekcije, podršci Školske uprave u ovom procesu, kao i o ulozi stručnjaka ključnih profila u pružanju dodatne podrške deci sa smetnjama u razvoju u tipičnim školama. Predstavljena su dosadašnja iskustva u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja, kao i projekat „Osnaživanje škola za inkluzivno obrazovanje“ i u okviru njega pojedinačni projekti osnovnih škola „Šamu Mihalj“ i „Zdravko Gložanski“.
Sredinom decembra su u gradskoj kući predstavljeni i rezultati projekta „Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma i Romkinja u Vojvodini i Srbiji“ u kom je učestvovalo 117 romskih porodica, koje žive u romskim naseljima Vašarište, Putrija, u Novom selu i Donjem gradu, kao i u naselju „Ciganski kraj“ u Bačkom Gradištu. Za godinu dana izgrađeno je 90 septičkih jama, 98 kupatila, rekonstruisano je 11 kuća (sa izgradnjom kupatila) i izgrađena je jedna mala kuća od polovnog građevinskog materijala. U ostvarenje ovog projekta Ekumenska humanitarna organizacija uložila je 38 miliona dinara, opština Bečej milion dinara, a udeo Roma i Romkinja bio je njihov rad i nabavka polovnog građevinskog materijala u iznosu od 5,3 miliona dinara.
Na zidu Osnovne škole „Petefi Šandor“ 9. decembra su osvanuli grafiti šovinističkog sadržaja, koji su istog dana i uklonjeni, a u vezi ovog incidenta saopštenje je dao predsednik opštine Peter Knezi u kojem je oštro osudio ovaj vandalski čin i zahvalio se policiji koja je pronašla počinioce.
Kada je reč o školi „Petefi Šandor“, u decembru je završena i druga faza izgradnje fiskulturne sale koja je stavljena pod krov, a direktorica škole Dragica Krstić je rekla da je škola konkurisala za oko 8 miliona dinara i za treću fazu gradnje kod Ministarstva omladine i sporta. Za završetak izgradnje sale za fiskulturu potrebno je još oko 12 miliona dinara.
I sanacija krova sportskog centra „Mladost“ je tokom decembra privedena kraju.
Početkom decembra Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je od traženih 10 miliona dinara, Vodokanalu odobrio dva miliona dinara za poboljšanje vodosnabdevanja. Novac je namenjen za bušenje baterije bunara BS6 1 i 2 u Bečeju, a ostaje nedorečeno kako će se finansirati elektro- i hidromašinsko opremanje bunara, jer je do sada privremeno povezana samo jedna bušotina.
U decembru su nadležni u Vodokanalu, nakon zamene dotrajalog cevovoda i direktnog spajanja bunarske cevi sa izlivom na ulici, dodatne dezinfekcije i ponovne analize, saopštili da je žuta voda sa bunara u ulici Uroša Predića u Bečeju, kod Mlina, ponovo mikrobiološki ispravna.
Tribinom pod nazivom „Nisi sama“ u organizaciji Foruma žena Demokratske stranke u Bečeju obeležen je Međunarodni dan ljudskih prava i završetka kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.
Sredinom decembra (15. decembra) u svim mesnim zajednicama održane su sednice na kojima su verifikovani mandati članovima novih saveta i izabrani su predsednici i zamenici saveta, osim u Mesnoj zajednici „Bratstvo-jedinstvo“ u Bečeju, jer su tokom izbora uočene nepravilnosti. Sekretar ove mesne zajednice Žužana Šliter nije želela da da informacije o tome o kakvim nepravilnostima je reč, uz obrazloženje da je postupak u toku i da će informacije za javnost dati kada se postupak na sudu okonča. Isti odgovor je dao i Dušan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Bečej, kada je na konferenciji za novinare saopštio rezultate izbora za savete mesnih zajednica.
Inače, gotovo sve mesne zajednice u novu godinu ulaze sa novim projektima. Mesnoj zajednici Radičević Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo odobrio je 400.000 dinara za nastavak rekonstrukcije pijace koja bi trebala biti završena do proleća. Mesnoj zajednici „Todor Dukin“ (II MZ) u Bečeju odobrena su četiri projekta. Od pokrajinskog sekretarijata odobreno je 400.000 dinara za prvu fazu rekonstrukcije gradske pijace, zatim dva miliona dinara za nastavak uređenja atarskog puta na potezu od fabrike „8. oktobar“ do Srbobranskog puta, takođe dva miliona za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, odnosno izmuljavanje kanala K-1 u dužini od 4.040 metara. Realizacija ovih projekata treba da počne na proleće. Pored toga II MZ je dobila i 100.000 dinara za postavljanje pet drvenih oglasnih tabli. Ovaj posao je urađen tokom decembra. Mesna zajednica Poljanice je dobila 1.900.000 dinara za nastavak izgradnje otresišta na atarskim putevima, a MZ Bačko Petrovo Selo je od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine dobila 3,7 miliona dinara za sanaciju velike deponije u selu.
U decembru je i lokalna samouprava organizovala postavljanje oglasnih tabli od metala i plastike na 13 lokacija u opštini i za to je obezbedila 1.200.000 dinara (12.000 evra), a oglasne table je izradila i postavila firma Termo-stan iz Bečeja.
Predsednik Srbije Boris Tadić je 24. decembra prisustvovao božićnoj misi u Bečeju, u rimokatoličkoj crkvi „Uznesenja Blažene Device Marije“, zajedno sa predsednikom Vlade Vojvodine Bojanom Pajtićem, ministrom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliverom Dulićem i predsednikom vojvođanskog odbora Demokratske stranke Dušanom Elezovićem. Visoke državne funkcionere pratili su predsednik Skupštine opštine Bečej Dušan Jovanović i zamenik predsednika opštine Budislav Medurić. Misi je prisustvovao veliki broj građana, međutim, izostalo je prisustvo predsednika opštine Petera Knezija.
Krajem decembra održana je i javna rasprava o nacrtu opštinskog budžeta za 2012. godinu. Međutim, osim dvadesetak predstavnika budžetskih korisnika, lokalne vlasti, mesnih zajednica i dva člana učeničke grupe „Kosmopolite“, nijedan „običan“ građanin nije iskoristio to svoje građansko pravo.
Predsednik opštine Peter Knezi je obrazložio odakle 200 miliona dinara „viška“ u budžetu za 2012. godinu, s obzirom na to da je 2011. godina završena sa budžetom od 786.166.000 dinara posle nekoliko rebalansa, a planirani opštinski budžet za 2012. godinu je 997.756.000 dinara. Knezi je rekao da se oko 100 miliona dinara više u opštinskom budžetu očekuje po osnovu poreza na zarade, a na osnovu izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, dok se drugih 100 miliona dinara „viška“ pojavilo kao prihod od delatnosti i sredstava Direkcije za izgradnju Bečej, koji je do sada ta firma dobijala na svoj račun, a pare sada moraju da „prođu“ kroz opštinski budžet.
Kraj decembra je bio u znaku novogodišnjih priredaba i podele paketića, pa su tako članovi Dramskog studija mladih Kreativnog centra nekoliko puta izveli novogodišnju predstavu „Deda Mraz je OK!“, jednom u sklopu završnice humanitarne akcije „Osmeh“ kada je Deda Mraz u sali Gradskog pozorišta podelio paketiće za decu iz materijalno ugroženih porodica. Inače, akcijom „Osmeh“ obezbeđeno je 2.100 paketića za 1.050 dece. U Gradskom pozorištu su i učenici OŠ „Sever Đurkić“ izveli novogodišnji mju-zikl „Smoganin poraz“. Deda Mraz je podelio paketiće i deci iz ŠOSO „Bratstvo“ zahvaljujući humanitarnoj novogodišnjoj akciji Rotarakt kluba iz Novog Sada i Rotari klubu Stari Bečej-Óbecse. Nisu izostali ni pokloni za decu članova udruženja „Feniks-plus“ – Društva za afirmaciju osoba sa invaliditetom u Bečeju.
Tradicionalni novogodišnji koncert u sali Gradskog pozorišta priredili su i učenici Muzičke škole „Petar Konjović“.
U „minut do 12“, odnosno 30. decembra lokalni odbornici su na sednici Skupštine usvojili budžet za 2012. godinu, iz kojeg se planira potrošiti gotovo milijardu dinara, ali, kako je rečeno, trošiće se samo za najneophodnije.
Poslednjeg dana 2011. godine, uz koncerte na gradskom trgu i vatromet, zakoračili smo u 2012. godinu, a za slavlje je iz opštinske kase potrošeno oko 1,5 milion dinara (i za „prateće aktivnosti“ kao što je lutajući Deda Mraz, vatromet, vino…). Pa, srećno nam bilo u novoj 2012. godini!

Ljiljana Milovanov

Naslovi

Popularni Članci