Čarobni ručak: Pijane šnicle i klin čorba

  19 februar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Nikada nije kasno da čovek nauči da kuva, kaže profesorica matematike Zora Grčić.
Zora voli da priprema hranu i kaže da kuva svakodnevno, jer voli kad je jelo sveže pripremljeno. Zato ima mnogo malih šerpa koje su dovoljne za pripremanje jednog obroka.

Počela je da kuva relativno kasno, kada je završila fakultet i zaposlila se u školi, pa su joj starije koleginice stalno donosile nove recepte.
„U ’Severu’ je to bila Ljilja Marić, koja je bila uvek spremna da pomogne, ili Smilja Vijatov, a kad sam počela da radim u srednjoj školi, tu su bile Ljilja Vasin, Olga Rakić i mnoge druge, tako da sam od svih naučila ponešto. Sećam se, i deca su mi donosila recepte. Kada me je jedna učenica za vreme odmora ponudila kolačićima, ja sam zatražila recept od njene mame. Sutradan mi devojčica donese recept, a ono: šolja ovoga, pa šolja onoga... Ja je pitam: kakva šolja, jer ih ima raznih, a ona kaže: ’Pa, to se nisam setila da pitam’. Morala sam da eksperimentišem dok nisam pronašla pravu meru, pa sam napravila iste kolače, ali sam ih ukrasila orasima i kockama šećera, to sam od svoje mame naučila. Odnela sam kolače u školu i ponudila ih toj devojčici. ’Jao, što je to nešto lepo! Podsećaju me na mamine gurabije’, rekla je. Ja sam se nasmejala i rekla da to i jesu gurabije po receptu njene mame koji mi je ona donela“, priča Zora.
Ona kaže da voli sve sama da pravi, i rezance za supu i testo za nasuvo sa krompirom, pa kad ga napravi u zemljanoj posudi niko ne može da mu odoli. Kaže da je jedna njena rođaka u stanju i sa posla da izađe i na biciklu da dojuri do nje samo da bi jela to nasuvo.
Kada kuva, kaže Zora, voli da je sama u kuhinji. Od majke je naučila „šacometrijski“ da određuje merice, jer ona ništa nije merila.
Ima poseban ritual kada se pripremaju slavlja za veći broj gostiju.
 „Za našu krsnu slavu Svetog Nikolu zapiše se kada se šta pravi, to bude kao raspored časova. Svaki dan napravim nešto. Za goste koji vole riblju čorbu, a ne vole ribu napravim riblje knedle koje izgledaju kao loptice. Za serviranje ribljih specijaliteta imam poseban komplet, tanjir, činijice i oval u obliku ribe. Zatim dolazi ukrašavanje. Napravim korpice od narandže, ivice iseckam na reckice, pa stavim dršku i u to sipam salatu koju ukrasim svežim lišćem zelena ili celera. Obavezno se pravi i rolat od mlevenog mesa u koji stavim rendana jaja, pa on bude žut, a tu je i prasetina. Ruska salata je sva od cveća, prekrivena ružicama koje pravim od šargarepe. Pa su tu torte, sitni kolači, koljivo, koje posebno spremim i ukrasim u činijicama za goste da ponesu kada krenu kući. E, kad se sve to lepo poređa, izgleda kao jedna velika ikebana.“
Zora kaže da nije savršena domaćica i da su joj se često dešavale nezgode. „Koliko puta mi se desilo da mi kiselo testo nije uspelo! Ili, recimo, sećam se da mi nisu uspele princes krofne koje sam bezbroj puta pravila. Spremali smo se da idemo u posetu, a domaćica jako voli princes krofne, pa sam htela da ih napravim za nju. Napravila sam testo, stavila ga u zagrejanu rernu, počela sam da pripremam fil, a kada sam pogledala u rernu, vidim da se moje testo razlilo kao palačinke... Međutim, snašla sam se, imala sam keksa, pa sam keks umočila u mleko, poređala u činiju, preko toga sam stavila fil za princes krofne i šlag. Odnela sam to u goste i rekla domaćici: `Izvoli princes krofne`. Ona me je u čudu pogledala i upitala: `Kakve su ti to princes krofne?`, a ja sam rekla da mi nisu uspele, ali mi ona nije verovala. Posle večere me je naterala da ih zajedno napravimo po receptu koji je od mene dobila i naravno da su uspele.“
O tome da li joj je neko pripremio divno jelo, Zora kaže da su joj u lepoj uspomeni ostali brojni ručkovi i večere koje je jela kod sestre od tetke. „Volela sam da idem kod moje sestre Dragice, ona je uvek nešto novo spremala i posebno je za mene pripremala specijalitete“. Kaže da je bilo ukusnih jela i na slavama, disnotorima, druženjima i putovanjima. „Mogla bih da pomenem našeg prijatelja Ljubišu Nićića koji izuzetno lepo sprema ribu na roštilju. To je nešto posebno. On to tako pripremi da kad ribu, smuđa od 2,5 kilograma ili štuku, ispeče na roštilju, ona ostaje cela, nijedna mrvica se ne odvoji. Mislim da ribu posoli i prelije pivom, pa tako stoji 24 časa i tek onda je peče.“
Zora je čitaocima Bečejskog mozaika predložila dva recepta.
Za pijane šnicle je potrebno: svinjske šnicle srednje veličine, koje se posole i uvaljaju u brašno. Zatim se na vreloj masnoći proprže, a u tu masnoću se doda malo brašna, začina, bibera, promeša se i nalije belim vinom da šnicle ogreznu. Krčka se još jedno kratko vreme da meso omekša. Uz to može da se posluži bareni pirinač ili pire krompir. Za klin čorbu na malo masnoće se uprži sitno seckana glavica crnog luka, zatim sitno seckan krompir, doda se celerov list i sitna paprika, nalije se mlekom, a kad provri doda se pirinač ili tarana, zatim se posoli, doda se šećer i sirće po ukusu. I to je to.                  

LJ.M.

Naslovi

Popularni Članci