Srbija, deset godina nakon promena: Sremska Mitrovica - Licem prema Evropi

  25 jun 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Grad na Savi je dobio industrijsku zonu, svoj prvi atletski stadion, novi, potpuno rekonstruisan gradski trg sa pešačkom zonom, moderan uslužni centar u Opštinskoj upravi, a odnedavno se upisao i na turističku mapu Evrope zahvaljujući arheološkom nalazištu Sirmijuma „Carska palata“, u koju je Ministarstvo kulture uložilo 140 miliona dinara

Nakon prvih demokratskih izbora, na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine 11. oktobra 2000. godine, za prvog čoveka sremskomitrovačke opštine izabran je Zoran Bošković (27), predsednik Opštinskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine. S obzirom na to da je u to vreme Bošković bio jedan od najmlađih predsednika opštine u Srbiji, on je građanima poručio da „mladost ne treba da zbunjuje, jer ako su mladi ljudi uspeli da sruše diktatorski režim Slobodana Miloševića, moći će da izgrade i novo društvo“.

Investitori dolaze

Danas, deset godina posle, reči prvog demokratskog predsednika su se obistinile. Sremska Mitrovica je uspela da reši brojne probleme: od komunalnih, preko infrastrukturnih do privrednih. Od većih investicija koje su urađene u poslednjoj deceniji svakako treba pomenuti izgradnju više kilometara kanalizacione mreže u gradu i selima opštine, zatim završetak dela fekalnog kolektora u centru, rekonstrukciju kompletne ulice Kralja Petra, izgradnju dve moderne sportske hale u naseljima Martinci i Kuzmin, kao i nove kružne raskrsnice na prometnim saobraćajnicama. Grad na Savi je dobio i svoj prvi atletski stadion, novi, potpuno rekonstruisan gradski trg sa pešačkom zonom, moderan uslužni centar u Opštinskoj upravi, a odnedavno se upisao i na turističku mapu Evrope zahvaljujući arheološkom nalazištu Sirmijuma „Carska palata“, u koju je Ministarstvo kulture uložilo 140 miliona dinara. Strategijom razvoja opštine obezbeđeno je 50 hektara zemljišta koje je ponuđeno investitorima. Izgrađene su dve nove, kompletno komunalno opremljene industrijske zone, a prvi koji su Sremsku Mitrovicu prepoznali kao mesto pogodno za biznis su austrijski „Meler“, zatim engleski „Metalfer“, domaći „Slavijamed“, austrijski „OMV“, kiparski „Mitsidis point“, slovenački „Merkator“ i „Tuš“. Sve ovo, uz činjenicu da se Sremska Mitrovica nalazi u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica: u blizini je Koridor 10, reka Sava, međunarodna železnička pruga, a na svega pedesetak kilometara aerodrom „Nikola Tesla“, investitorima pruža sve uslove za uspešan rad.
Međutim, zastarela tehnologija, fabrike bez radnika, proizvodi koji nemaju gde da se prodaju i ogroman dug, bile su osnovne karakteristike zatečenog stanja u sremskomitrovačkoj privredi kada je pre deset godina vlast na lokalu preuzelo demokratski izabrano rukovodstvo. Najveći grad u Sremu u to vreme bio je crna rupa na političkoj i privrednoj karti Srbije i važio je za jako uporište socijalista.

Reč Mitrovčana

Penzioner iz Sremske Mitrovice Milovan Đokić nije nimalo oduševljen promenama. Smatra da one nisu ništa dobro donele običnom čoveku, te da sada žive bolje samo oni koji su i pre deset godina živeli dobro.
– Običan čovek jedva sastavlja kraj sa krajem, a mladi, kada završe školu, teško dolaze do posla – kaže Đokić.
Njegovo mišljenje ne deli Dragana Kovačić, trgovac iz Laćarka.
– Ljudi više ne žive toliko stisnuti i u strahu da će im i najmanje ulaganje u sopstveni život doći glave – ističe Kovačić.
Mirjana Mirković, studentkinja medicine iz Sremske Mitrovice, smatra da se mnogo toga iz korena promenilo i dodaje:
– Najvažnije je da više ne postoji strah od rata, te da su dobijanjem „belog šengena“ mladi dobili mogućnost da napokon vide svet.

S.Z.

Budžet kao primer

Promenama koje su se u poslednjih deset godina dogodile u Sremskoj Mitrovici zadovoljan je i gradonačelnik Branislav Nedimović.
– Samo na primeru lokalnog budžeta možemo da vidimo koliko se situacija danas, u odnosu na raniji period, promenila nabolje. Naime, 2000. godine gradski budžet je iznosio oko 120 miliona dinara, dok je danas on čak 12 puta veći. Prema svedočenjima onih koji su tada preuzimali lokalnu samoupravu, u gradskoj kasi nije bilo dovoljno novca ni da se izmire redovni troškovi, a o investicijama niko nije ni razmišljao. Sada, deset godina kasnije, mnogo toga je uređeno i rešeno na bolji način. Posebno je poslednjih nekoliko godina poboljšano stanje na području lokalne infrastrukture: gradile su se škole, uređivali i pravili atarski i lokalni putevi u koje se nije ulagalo 20-30 godina. Ipak, mislim da nije izvršena suštinska decentralizacija države, odnosno da su još uvek mnoge, za nas važne stvari, centralizovane – kaže prvi čovek Sremske Mitrovice.
Jedan od petooktobarskih lidera, nekadašnji potpredsednik SO, a danas menadžer LDP-a Aleksandar Gavrilović, takođe, smatra da u Srbiji sada, deset godina nakon promena, vlada potpuno druga dimenzija življenja.
– Danas je neuporedivo perspektivnije nego što je bilo onda, ali je, ipak, daleko od toga kako bi trebalo da bude, jer se nismo razvijali potrebnom brzinom u pravcu modernog društva koje je ugodno za život svojih građana – kaže Gavrilović.
Prema njegovim rečima, reforme su delom usporene jer se posle petog, nije desio šesti oktobar:
– Drugi razlog zbog kojeg Srbija nije krenula napred potrebnom brzinom je ubistvo premijera Đinđića. Nakon 12. marta 2003. Srbija je stala, a nijedna vlast posle toga nije imala dovoljno kapaciteta da nastavi ono što je Đinđić započeo.
– Kada je – nastavlja sagovornik – reč o pozitivnim pomacima u odnosu na period od pre deset godina, oni se najviše ogledaju na polju ljudskih i političkih sloboda, kao i u činjenici da je sada mnogo jasnija evropska vizija zemlje. Srbija se uključila u civilizacijske tokove i postala deo modernog sveta.
Međutim, dodaje Gavrilović, postoje i neki segmenti koji su gori nego što su bili pre deset godina.
– To su, pre svega, politizacija i partokratija društva. Naime, tokom 90-ih godina običan čovek je bio lišen politike, a danas je ona ušla u sve pore društva. Takođe, veliki problem predstavlja i korupcija koja je sada još više produbljena. I na kraju, problem koji je danas veći nego pre deset godina je socijalno raslojavanje, nastalo kao posledica činjenice da se u ovoj zemlji ne vodi politika socijalne pravde – kaže Aleksandar Gavrilović, menadžer LDP-a u Sremskoj Mitrovici.

Srbija, deset godina nakon promena

Serijal „Srbija, deset godina nakon promena“ predstavlja sagledavanje šta se promenilo u lokalnim sredinama tokom poslednjih deset godina kada je u pitanju demokratizacija društva, ekonomija i lokalna uprava, kroz 17 istraživačkih tekstova. U serijalu će učestvovati 17 redakcija: Vesti, Užice, Čačanske novine, Čačak, Vranjske, Vranje, Polimlje, Prijepolje, Borske novine, Bor, Somborske novine, Sombor, Grad, Kruševac, Naše novine, Odžaci, Bečejski mozaik, Bečej, Reč naroda, Požarevac, Takovske novine, Gornji Milanovac, Morava pres, Velika Plana, Lozničke novine, Loznica, Sremske novine, Sremska Mitrovica, Kolubara, Valjevo i TV Forum iz Prijepolja.
Tekstove iz istraživačkog serijala možete pronaći na sajtu www.localpress.org.rs. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć NED-a.

Sanja Mihajlović



 

 

Naslovi

Popularni Članci