Kratak pregled obećanja

  21 februar 2014
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Građane Srbije sredinom marta očekuju vanredni parlamentarni izbori, a do tada traje predizborna kampanja političkih partija i koalicija u kojoj će, kao i do sada, političari građanima nuditi, u zavisnosti od mašte i kreativnosti onih koji osmišljavaju predizborne kampanje, manje-više „lepo upakovana prazna obećanja“, nejasne „efikasne i razvojne“ planove i programe za oporavak srpske privrede i celokupnog društva, nekoliko restriktivnih mera, koje će uglavnom pogađati „obične građane“, a ne izostaje i predstavljanje „ostvarenih rezultata“ u proteklom periodu ili poređenje sa „prethodnima“ koji ili „nisu ništa radili“ ili „nisu radili dobro“.

Mada u martu neće biti održani lokalni izbori, nije nekorisno podsetiti se čime se aktuelna vlast u Bečeju hvalila prilikom predstavljanja 100 dana rada, jer od tada nije podnela izveštaj o radu, a za nekoliko meseci biće dve godine otkad vodi ovaj grad. To što je lokalna vlast prezentovala za 100 dana i obećala za naredni period, govori o prirodi predizbornih i postizbornih obećanja.
U brošuri koja je objavljena za 100 dana postojanja bečejske vlasti je, recimo, navedeno da lokalna samouprava ima nameru da u narednom nepreciziranom periodu „uspostavi sistem po kom bi javnost bila još bolje informisana o aktuelnim dešavanjima i nastojanjima opštinskih organa i institucija“, te da će pored uobičajenih aktivnosti informisanja biti ustanovljene „redovne kvartalne konferencije za novinare sa osvrtom na postignute ciljeve i najavu planiranih aktivnosti“, što do sada nije bio slučaj.
Nadalje, u ovom svojevrsnom marketinškom štivu obuhvaćeno je nekoliko oblasti u kojima je, po mišljenju opštinskih čelnika, u tom periodu lokalna vlast ostvarila „dostignuća“. U oblasti „privreda i preduzetništvo“ pored „ostvarenog velikog uspeha“ po pitanju uvećanja prihoda u opštinskom budžetu na osnovu izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, jer je utrostručena cena po hektaru, i otvaranja Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (za to je pokrajina odobrila novac), čija je svrha da pomogne privrednicima i preduzetnicima u vezi projekata za učešće na konkursima kod pokrajinskih, republičkih i evropskih fondova, odnosno da bude „brz i efikasan servis“ namenjen svim lokalnim privrednicima (mada o učinku i efektu ove kancelarije nema informacija), navedeno je da je sa nemačkom firmom „ST Energija“ potpisan „sporazum o razumevanju o izgradnji solarnog parka u industrijskoj zoni“, gde investitor planira „kupovinu parcele od 6 hektara“ na kojoj bi pokrenuo proizvodnju električne energije i zaposlio 30 radnika, te da je „ovaj postupak zakupa građevinskog zemljišta u toku“. Do sada javnost nije informisana o rezultatima sporazuma, odnosno o tome da li je investitor započeo ulaganje, to jest proizvodnju, ali svako ko prođe industrijskom zonom može videti da ni radova ni solarnog parka nema, a ostalo je nejasno i to da li je reč o zakupu ili kupovini zemljišta.
Najavljen je i dolazak holandske firme koja je, kako se navodi, zainteresovana za izgradnju pogona za proizvodnju aditiva namenjenih naftnoj industriji. Ni o ovoj eventualnoj investiciji do danas nema informacija.
Navodi se da je „realizovana aktivna saradnja opštinskih struktura sa Udruženjem preduzetnika Bečej“ kroz nekoliko sastanaka sa predstavnicima Regionalne privredne komore i udruženja preduzetnika iz drugih gradova, te da su se „predsednik i sekretar udruženja (bečejskog) vrlo pohvalno izrazili o saradnji sa novom lokalnom vlašću i izneli ideje koje bi se u saradnji sa njom preduzele“. Međutim, do sada ni o rezultatima ove saradnje nema nikakvih informacija, a sudeći po tome što su se na jednoj od skupštinskih sednica mogle čuti kritike upravo na račun te „uspešne saradnje“ (polemika o tome se vodila i na društvenim mrežama i u elektronskim medijima), jer iz opštinskog Fonda za preduzetništvo od planiranih 500.000 dinara u 2013. godini nije potrošeno ništa, niti upućeno udruženju, saradnja, odnosno podsticaj preduzetništvu nije na predstavljenom nivou.
Kako se ne bi stekao utisak da se ističu samo negativne strane i kako se ne bi umanjio značaj investicija koje su ostvarene, u pomenutoj brošuri se, kao uspeh lokalne vlasti, pominje dolazak francuske kompanije „Kivonj“ u Bečej koja je kupila halu na staroj lokaciji „Fadipa“, pokrenula proizvodnju poljoprivrednih mašina i do sada bi trebalo da je u njoj zaposleno 60 radnika, doduše, prema nezvaničnim informacijama, u opštini u kojoj ima oko 5.000 nezaposlenih, investitor je imamo problem da „pronađe“ odgovarajući kadar. Navodi se i češka firma „Favorit“, koja je bila potencijalni investitor u mandatu prethodne vlasti kada je najavljivano da će da gradi proizvodnu halu u industrijskoj zoni, ali umesto toga firma je zakupila magacin teritorijalne odbrane, koji je u vlasništvu opštine, finansirala postavljanje nove, jače trafo-stanice i zaposlila dvadesetak ljudi. Pominje se i srpsko-američka firma „Tehnosoft“, koja je kupila plac u industrijskoj zoni, a izgradnju pogona je trebala započeti u prvoj polovini 2013. godine, međutim, ni o tome se ništa ne zna, kao ni o tome kakvu „pomoć u početnoj fazi rada“ je opština spremna da pruži firmi „Bečejka FSH“, koja se bavi proizvodnjom paleta.
Što se tiče infrastrukture, lokalna vlast se pohvalila nastavkom rekonstrukcije regionalnog puta Bečej-Bačko Petrovo Selo, jer je 2012. godine urađena deonica od 2.300 metara, a preostalih 2.100 metara je trebalo biti završeno u prvoj polovini 2013. godine – ali nije.
U opštinskom propagandnom materijalu se ističe da je postignut dogovor sa JP Putevi Srbije o izradi projektne dokumentacije „kako bi se u 2013. godini izveli radovi na uspostavljanju kružnog toka saobraćaja na ulazu u Bečej iz pravca Novog Sada“. Prema saznanjima novinara, do danas projektna dokumentacija nije urađena.
U oblasti vodosnabdevanja najavljena su brojna unapređenja, u Bečeju povezivanje svih bunara, uvođenje automatizacije i nadzora nad crpljenjem bunara radi kvalitetnijeg snabdevanja vodom za piće, kao i ugradnja pojačivača pritiska u svim zgradama. U tom kontekstu se za skupštinskom govornicom od pojedinih predstavnika lokalne vlasti neretko mogao čuti argument da „sada (u 21. veku) i na četvrtom spratu tokom leta ima vode“. Za Bačko Petrovo Selo navedeno je isključenje iz upotrebe bunara sa žutom vodom koja nije zadovoljavajućeg kvaliteta i povezivanje bunara bele vode na vodovodnu mrežu kao i njena zamena i osposobljavanje postojeće kanalizacije. Slično je planirano i za Bačko Gradište, isključenje bunara sa žutom vodom, bušenje bunara sa belom vodom i izgradnja potrebne infrastrukture, a za Radičević je najavljena izrada dokumentacije za kanalizacionu mrežu i realizacija dela tog plana u 2013. godini. Od navedenog gotovo ništa nije urađeno.

Pristup informacijama nije slobodan

U prošlom broju Bečejskog mozaika objavljen je tekst o novom vizuelnom identitetu opštine – novi logo opštine, beskonačna traka u kojoj se plava i zelena boja pretapaju – koja se više ne koristi, ali koja je predstavljena prilikom izveštaja o 100 dana rada lokalne vlasti.
U vezi sa „životom“ znaka opštine, ali i o tome kada, kome i koliko novca je plaćeno za izradu promotivnog materijala sa novim znakom opštine (majice, papirne kese, hemijske olovke, blokovi, rokovnici, fascikle, panoi), 24. januara novinar Bečejskog mozaika uputio je zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja načelniku Opštinske uprave (ukoliko nije imenovana osoba koja se u lokalnoj samoupravi bavi zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, taj posao po „službenoj dužnosti“ radi načelnik Opštinske uprave). U zakonskom roku od 15 dana redakcija nije dobila pisani odgovor na postavljena pitanja, te će da uputi žalbu na rad organa lokalne samouprave povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Rodoljubu Šabiću.

Iščezla „inspiracija“

O tome da su ideje i želje u gradskoj kući kratkog daha ili se ne ostvaruju, osim slučaja „novog identiteta opštine“ govore i druge stvari.
Naime, u prvom naletu inspiracije prilikom zauzimanja vlasti nakon izbora u maju 2012. godine, predstavnici opštine su, osim o „novom identitetu“ lokalne samouprave govorili i o potrebi informisanja građana, pominjući stvaranje opštinskog medija (protivzakonito), medija centra, stvaranje novog sajta opštine Bečej, na kom će, blagovremeno i detaljno informisati građane o svemu, jer nisu bili (sasvim) zadovoljni informisanjem lokalnih medija.
Od obećanih stvari ništa nije ostvareno, čak ni zakonska obaveza lokalnih samouprava u celini, a to je obezbeđivanje lokalnog informisanja konkursnim finansiranjem medija iz opštinskog budžeta. Naime, prošle godine je konkurs za medijske projekte, umesto u januaru, raspisan u leto, rezultati konkursa se nisu znali do novembra, kada su potpisani ugovori sa dva medija u Bečeju (Bečejski mozaik i Bečejski dani). Do kraja godine nisu sve ugovorne obaveze poštovane.
Bilo je očekivano da će ovogodišnji medijski konkurs za projekte lokalnih medija biti raspisan u januaru i da se novac predviđen za informisanje raspodeli na konkursu do februara. Do sada, međutim, ni konkurs nije raspisan.
Podsetimo, u budžetu opštine za 2013. godinu za informisanje bilo je predviđeno 4,5 miliona dinara, a nakon dva rebalansa budžeta, taj iznos je smanjen na 1,7 miliona. U budžetu za 2014. godinu za informisanje je predviđeno dva miliona dinara.
Upoređenja radi, recimo u Kikindi je već završen konkurs za medije i novac je raspoređen onima koji su konkurisali. U budžetu Kikinde za informisanje je predviđeno 10 miliona dinara (za sve medije) i još 16 za radio.
Opština Kikinda ima oko 67.000 stanovnika, a opština Bečej oko 40.000. Razlika u iznosu koji je predviđen za sufinansiranje lokalnog informisanja u Bečeju i Kikindi je neuporediva.
Stiče se utisak da u Kikindi više vode računa o informisanju građana nego u Bečeju.

LJ.M. i R.M.

Naslovi

Popularni Članci