Bolesna zemlja

  27 januar 2012
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Namera je u Srbiji, na osnovu sopstvenog i tuđih iskustava, sasvim jasna: pustiti ljude da budu bolesni, ne lečiti ih, ili bar ne „zapravo“, i sačekati da nestanu (umru) bez lečenja. Između života i smrti „stanu“ i mnoga ponižavanja u zdravstvenim ustanovama Srbije, počevši od domova zdravlja i završivši sa bolnicama. Čast izuzecima, njih uvek ima, ali ovo nije priča o njima.

Hipokratova zakletva vi-še ne važi, kaže upravo jedan lekar, koji zakletvu drži istaknutu na zidu, za razliku od mnogih drugih lekara.
Naravno, sve se menja, ako imate para, ali tada u većini slučajeva ne idete u državne (naše) zdravstvene ustanove, već se lečite privatno. No, ni u državnim ustanovama nije tako loše, nećete čekati na preglede, recimo, na CT ili magnetnu rezonancu godinu dana, ako imate para. Tada može odmah, ima mesta za vas, dok ukoliko nemate para, kažu vam da su sva mesta popunjena, čioda ne može da se baci u gust raspored rada aparata na kojima se obavljaju pomenuti pregledi.
Ni na operaciju nećete čekati ako imate para. Ako date tamo gde treba, imaćete rezultate ekspresnom brzinom, u bolnici će biti fini prema vama. S novcem je lakše, a bez novca je veća verovatnoća da ćete umreti od nelečenja ili neadekvatnog ili zakasnelog lečenja.
Ukoliko, pak, nemate para, a jedva ste otputovali u cik zore, u bolovima, o sopstvenom trošku (pare vam neće biti refundirane) u Urgentni centar u Novi Sad, jer u hitnoj službi u Bečeju očigledno ne postoje „hitna kola“, tamo, previjajući se od bolova, krvareći, slomljenih nogu, čekaćete na lekara satima – prosek je 4-5 sati – koji će se, ukoliko ste bogu stali na žulj, izderati na vas i intervenciju će, za koju se pacijent inače uspavljuje, obaviti „na živo“.
Ako nemate para, nećete biti u mogućnosti da kupite skupe ili manje skupe lekove.
Ako nemate para, čekaćete s vašom bebom na pregled kod nezainteresovanog lekara nekoliko sati, nećete biti u prilici da kupite „modernije“ vakcine za 100 evra, već ćete prihvatiti one koje nude dečji dispanzeri. Nećete uspeti da vašem detetu kupite sve neophodne i kvalitetne potrepštine, jer bebi oprema (od pelena do hrane) često poskupljuje, poslednji put upravo sada. Inače, lekovi za bebe, u najvećem broju slučajeva se kupuju, jedva nešto dobijete na recept. I još jedna lepa stvar: vašem detetu trebaju svakodnevne inhalacije? Morate da kupite inhalator po ceni od 7.000-8.000 dinara.
Trudnica ste? Isti je slučaj, sve vitamine i lekove kupujete sami, a kada najzad dođe vreme za porođaj lako vam se može desiti da prođete kao ona žena kojoj je umrlo nerođeno dete, jer su je nekoliko puta poslali kući iz porodilišta. Pitanje je da li bi joj se to desilo da je imala para.

Ko će da štiti prava pacijenata?

Srbija još uvek nema Zakon o zaštiti prava pacijenata, bez obzira na to što je potpisnica Evropske povelje o pravima pacijenata usvojene 2002. godine. Međutim, parlament Srbije taj dokument još uvek nije ratifikovao.
Evropska povelja o pravima pacijenata, između ostalog, navodi i 14 prava pacijenata kao što su pravo na aktivno učešće obolelog u odlukama koje se tiču njegovog zdravlja, pravo na personalizovanje tretmana, pravo na sigurnost, na žalbu, na kompenzaciju i, gle čuda (!), pravo na poštovanje pacijentovog vremena.

Najtužnije je da deca u Srbiji koja boluju od retkih bolesti za državu ne postoje. Roditelji moraju da ih leče sami, da sami kupuju skupe lekove, u većini slučajeva u inostranstvu, i da ih vode tamo na lečenje. Ako imaju para.
U posedu ovih informacija, s pravom se postavlja pitanje zašto građani Srbije plaćaju zdravstveno osiguranje kada mnogo toga neće dobiti od države za svoje pare. S tim u vezi, od januara ove godine aktuelan je još jedan apsurd: iako plaćate zdravstveno osiguranje, neće vam biti overena zdravstvena knjižica ukoliko nemate izabranog lekara. To je, po zdravoj ljudskoj logici, kršenje ljudskih prava.
O zakazivanju pregleda kod „običnih“ lekara u domovima zdravlja, kako su to lepo formulisali mladi ljudi iz bečejske „Filadendron produkcije“, o zakazivanju zakazivanja, o stajanju u redovima nalik ovcama, još nismo ni govorili.
O stanju u zdravstvu, o tome koliko je bolesna ova održava, slikovito svedoče toaleti u skoro svim zdravstvenim ustanovama i u Bečeju i u drugim gradovima: prljavi, stari, retko čišćeni, i, da ’prostite na izrazu: usrani.
Čini se da ovde važi antologijska rečenica aktuelnog ministra zdravlja koji je na zaista glupo novinarsko pitanje o tome da li su njegovi pacijenti zadovoljni, rekao da se oni nikad ne žale. Ministar je, naime, bio patolog.
Nakon te rečenice i stanja u zdravstvu, mogli bismo da očekujemo da nam država uskoro pokloni poklon vaučere za popust za sahranu. Našu.

Kristina Demeter Filipčev



Naslovi

Popularni Članci