Pakao nisu drugi (XVII) - Pri formiranju biračkih spiskova obezbediti zaštitu podataka o ličnosti

  26 februar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

„Samo nadležni državni organi su ovlašćeni da se bave obradom podataka o ličnosti koje formiranje posebnih biračkih spiskova podrazumeva. Nezakonito je da bilo ko drugi, pod firmom pružanja pomoći, obrađuje podatke o ličnosti, prikuplja i formira evidenciju biračkih ili drugih spiskova lica koja se upisuju u posebne biračke spiskove“, saopštio je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Formiranje manjinskih biračkih spiskova je uslov neposrednog izbora saveta nacionalnih manjina. Izbori će se održati najverovatnije u maju ili junu.
Budući nacionalni saveti – naime, sadašnji postoje još od 2002. godine – će imati brojne nadležnosti u kulturi, obrazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma.
Sigurno je da će se Nacionalni savet Mađara (NSM) birati na neposrednim izborima, ali je očigledno i to da neće svaka manjinska zajednica obezbediti dovoljno potpisa za održavanje neposrednih izbora - dovoljno upisanih građana u manjinske biračke spiskove.
Na putu do izbora novog Nacionalnog saveta Mađara je iskrslo mnoštvo problema. Opet su se pojavile nesuglasice između mađarskih nacionalnih stranaka, upitan je i način prijavljivanja na manjinski birački spisak, a povrh svega postoji i sukob između Demokratske stranke (DS) i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), usled kojeg SVM više nije deo vladajuće koalicije u Subotici i Senti.
Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, je, naime, saopštio da se u akciji prikupljanja potpisa, koju je organizovao SVM, na mađarski birački spisak upisalo oko 130.000 građana, što – kako je napomenuo - govori i o mobilizatorskoj snazi njegove stranke. Po njemu su se baš od ispoljene snage njegove stranke uplašili svi oni koji su se udružili protiv SVM-a. Funkcioneri SVM-a su u više navrata izjavili da je cilj DS-a da oslabi SVM i da preuzme kontrolu nad Nacionalnim savetom Mađara.
Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke, negirao je navedenu tvrdnju, ali je podsetio na to da DS ima veliki broj članova i funkcionera koji su članovi različitih nacionalnih zajednica, a zatim je dodao da DS ne ograničava svoje članove da učestvuju na izborima za nacionalne savete i da stranci „ne pada na pamet“ da im uskrati pravo da se pozicioniraju unutar svoje nacionalne zajednice.  
Na izborima za nacionalne savete mogu da učestvuju samo manjinske nacionalne stranke, a osim njih i grupe građana, organizacije i udruženja.
Način na koji je SVM organizovao prikupljanje potpisa je takođe upitan, naime po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, birač sam podnosi zahtev za upis u poseban birački spisak organu lokalne samouprave.
Povodom prikupljanja potpisa 17. februara se već drugi put oglasio Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. On je upozorio na to da pri formiranju posebnih biračkih spiskova treba obezbediti potpunu zaštitu podataka o ličnosti:  „Za organizovanje i sprovođenje izbora za nacionalne savete nadležni su Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i organi lokalne samouprave. Samo nadležni državni organi su ovlašćeni da se bave obradom podataka o ličnosti, koju formiranje posebnih biračkih spiskova podrazumeva. Nezakonito je da bilo ko drugi, pod firmom pružanja pomoći, obrađuje podatke o ličnosti, prikuplja i formira evidenciju biračkih ili drugih spiskova lica koja se upisuju u posebne biračke spiskove“.
Funkcioneri Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM), Šandor Pal, predsednik DZVM-a i Aron Čonka, predsednik lokalnog parlamenta u Adi, su se pre ovog Šabićevog saopštenja obratili nadležnima baš u vezi prikupljanja potpisa. Šandor Pal je novinaru internet portala „Vojvodina danas” (Vajdaság Ma) izjavio da Šabićevo reagovanje znači da je on „osetljiv na probleme na koje sam mu skrenuo pažnju u pismu koje sam mu poslao 5. februara. Reč je o tome da je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pozvan da kontroliše prikupljanje podataka o građanima. Prethodno se Aron Čonka, predsednik Skupštine opštine Ada, pismeno obratio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i upozorio ministra na to da ovde ima problema. Ministar je na to dao zaobilazan i nemušt odgovor. Aron Čonka je ukazao na probleme zaštite podataka o ličnosti pri formiranju mađarskog biračkog spiska. Konkretno je reč o tome da ljudi daju izjavu o svojoj nacionalnoj pripadnosti pred ovlašćenim građanima i tako dospevaju na spisak. Uz pismo je priložio i formular koji dokazuje da je osim osnovnog papira za prijavljivanje bio još jedan formular na kojem su od ljudi traženi veoma osetljivi podaci. Na primer: broj telefona, stručna sprema, navike itd. Mi smo u DZVM-u o svemu ovome više puta razgovarali i zaključili da ćemo se, nakon neuspešnog obraćanja ministru za manjine, obratiti povereniku za zaštitu podataka, jer je on pozvan da kontroliše i da, po potrebi, pokrene krivične procese protiv onih koji, zloupotrebljavajući dobru nameru građana, neopravdano prikupljaju podatke“, izjavio je Pal. Predsednik DZVM-a je dodao da je potrebno imati nacionalni savet, ali su podaci o građanima koji se upisuju na poseban birački spisak, tajni podaci i spadaju u nadležnost Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. DZVM smatra da formiranje biračkih spiskova treba da bude zadatak države, objasnio je Pal.

Prijavljivanje

U opštini Bečej je do 22. februara 8.500 građana zatražilo upis na manjinski birački spisak. Predstavnik nadležne kancelarije, međutim, nije znao da kaže koliko je zahteva stiglo iz pojedinih nacionalnih zajednica, jer zahtevi još nisu sistematizovani.
U Novom Bečeju je do 22. februara 1.646 građana tražilo da se upiše na mađarski birački spisak. U slučaju nemačke, rusinske i romske nacionalne zajednice je stigao po jedan zahtev, dok su pripadnici makedonske nacionalne zajednice predali 26 zahteva.

Tek treba da se vidi da li će mađarske stranke i organizacije da se sukobe ili će da stupe u savez.
Po nekima, SVM nema nameru da se odrekne dalje dominacije nad Nacionalnim savetom Mađara. Drugi, pak, smatraju da će nacionalne stranke Mađara u Vojvodini formirati zajedničku listu. Potonju opciju najavljuje ono što se čulo na konferenciji za štampu Ištvana Pastora, predsednika SVM-a, 19. februara. On je, naime, rekao da njegova stranka neće samostalno učestvovati na izborima za nacionalni savet: „Naš cilj je da formiramo listu koja će reprezentovati našu zajednicu, a na kojoj će svoje mesto imati i SVM i nevladine organizacije i intelektualci i tradicionalne crkve. Nije nam namera da imamo samostalnu izbornu listu SVM-a”.
Pastor je dodao i sledeće: „Ostavljajući sa strane sve pretrpljene uvrede, želimo da pregovaramo sa mađarskim strankama i spremni smo da im obezbedimo mesta na listi koja garantuju ulazak u nacionalni savet”.
Šandor Pal je u vezi poziva na slogu u intervjuu datom za internet portal „Vojvodina danas” rekao da je cilj DZVM-a izmena zakona o nacionalnim savetima. „Ako se mi sad i udružimo time nećemo poboljšati loš zakon. Ova inicijativa nema veze sa demokratijom. Nacionalni savet Mađara i njegove organe treba izabrati na izborima sa više kandidata i tajnim glasanjem, unutar zakonskog okvira. Što se tiče gospodina Pastora, podsetio bih na to da je nedavno rekao da više nema saradnje između mađarskih stranaka i da smo mi izdajnici. Sada on nudi saradnju. Pitanje je, dakle, kada je govorio istinu. Nas zanima birački spisak i legalno formiranje biračkog spiska, a ne zanima nas dogovor za pregovaračkim stolom. Na kraju krajeva, čemu je služio birački spisak ako sada hoće dogovor za pregovaračkim stolom? Mislim da gospodin Pastor ima grdne probleme i da oni zato hoće da odigraju integrativnu ulogu, to jest da formiraju Nacionalni savet Mađara tako da u njemu svi dobiju mesto – bez nadmetanja. Smatram da je ovo ponovo neki trik u cilju opstanka. Zato sam vest primio sa skepsom, ali, hajde da vidimo šta će od ovoga da bude. Kažem ovo uprkos tome što imamo veoma loša iskustva sa SVM-om, jer su se trudili da eliminišu ostale mađarske stranke i nisu se držali koalicionog sporazuma”, rekao je Pal.
Demokratska stranka vojvođanskih Mađara (DSVM) je na inicijativu SVM-a odgovorila saopštenjem u kojem se naglašava da se DSVM ne protivi inicijativi, ali da pre nego što dođe do saradnje, mađarske stranke treba da usvoje zajednički stav o sledećim pitanjima: „S obzirom na stavove republičkog poverenika za zaštitu podataka, da li se u ovim uslovima može formirati legitiman i legalan Nacionalni savet Mađara; mađarske stranke u Vojvodini treba da zauzmu zajednički stav o tome da li će svenarodne konsultacije koje predlaže SVM dovesti do toga da legitimišemo nastojanja srpske političke elite  koja bi htela da pridobije međunarodnu podršku za takva rešenja zaštite manjinskih prava koja manjinskim zajednicama neće značiti pravu autonomiju; da li je dobra ideja zaobilaženja višepartijskih izbora koju je predložio Ištvan Pastor”.
Dana 20. februara su se oglasile i nevladine organizacije okupljene u Forumu za zaštitu mađarskih interesa (FZM). Članice Foruma su zaključile da je sve više onih koji priznaju da Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne obezbeđuje nacionalnu autonomiju manjinama, već samo ograničenu kulturnu samoupravu, a i to pod paskom države. Uprkos ovome je, i u datim nepovoljnim okolnostima, za mađarsku zajednicu važan izbor Nacionalnog saveta Mađara u novom sastavu.  
Forum za zaštitu mađarskih interesa smatra da dosadašnja (loša) iskustva u vezi s radom Nacionalnog saveta Mađara nameću potrebu da se oni koji će sastaviti zajedničku listu dogovore o osnovnim principima sastavljanja liste.
Organizacije okupljene u FZM-u će učestvovati u izboru novog Nacionalnog saveta Mađara samo ako se ovakav dogovor utanači. U suprotnom, neće biti ni minimalnih uslova da se formira legitimni novi Nacionalni savet Mađara. Jedan od najznačajnijih osnovnih principa (od ukupno 12) FZM-a je taj da u Nacionalni savet Mađara treba predložiti ličnosti koje uživaju poverenje Mađara u Vojvodini i koje su se tokom svog dosadašnjeg rada efikasno zalagale za ostvarivanje interesa nacionalne zajednice i koje su vođene ciljem ostvarivanja prava mađarske zajednice, a ne sticanjem materijalne koristi.
Forum za zaštitu mađarskih interesa zahteva da se budući Nacionalni savet Mađara obaveže i na to da će nadležnima predložiti izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koje su predložile nevladine organizacije i tri mađarske nacionalne stranke (DSVM, DZVM i Mađarski građanski savez).
Predstavnici Foruma za zaštitu mađarskih interesa su saopštili i da smatraju neprihvatljivim to što je SVM „prisvojivši za sebe proces formiranja mađarskog biračkog spiska, sprečio da taj spisak bude potpun. Pozivamo SVM da bez odlaganja i u potpunosti preda sve zahteve za upis na birački spisak koje poseduje organima lokalnih samouprava. U suprotnom će SVM učiniti ozbiljan prekršaj i omogućiti zloupotrebe”.

K.D.F. (Prevod: Atila Marton)


Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali