Pakao nisu drugi (XVI) - Nacionalni saveti i sukob DS-a i SVM-a

  19 februar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (2009) predviđeno je da manjinske zajednice u Srbiji imaju mogućnost da izaberu svoje nacionalne savete na neposrednim izborima ili na skupštini elektora.

Da bi se održali neposredni izbori, potrebno je da se do 9. marta na posebne biračke spiskove nacionalnih manjina upiše više od 50 odsto od ukupnog broja pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva, umanjenog za 20 odsto.
Izbori za nacionalne savete trebalo bi da budu održani u maju ili u junu mesecu.

Međutim, upisivanje građana iz manjinskih zajednica u posebne biračke spiskove ne ide po planu. Do sada je samo mađarska nacionalna zajednica prikupila potreban broj potpisa (više od 100.000),  a u većini nacionalnih zajednica prikupljena je polovina potpisa.

Na taj problem su prošle nedelje ukazali i predstavnici pokrajinske vlasti. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić uputio je javni poziv pripadnicima nacionalnih zajednica da se upišu u posebne biračke spiskove:

„Proces upisivanja pripadnika nacionalnih zajednica u biračke spiskove teče od 9. novembra 2009. godine i završiće se 9. marta ove godine. Rok ističe za svega tri i po nedelje i situacija je alarmantna. Upis u birački spisak jeste preduslov da se na izborima za nacionalne savete glasa i da se ima pasivno pravo da neko bude biran na njima. Ovi izbori su preduslov demokratizacije rada nacionalnih saveta, oni su istovremeno proces koji doprinosi demokratizaciji celog društva. Ovi izbori nose sa sobom mogućnost da nacionalne zajednice preuzmu u svoje ruke politiku u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i negovanja službenog jezika i pisma unutar svoje zajednice. Ovi izbori su značajni i stoga što će nacionalne savete učiniti legitimnim. Do sada su bili legalni, ali ne i legitimni, zbog toga što nisu proizilazili iz volje većine pripadnika nacionalnih zajednica, već su članovi saveta birani na posredan način“.

Pajtić je istakao da je potrebno da se angažuju i državne institucije da bi se proces upisivanja u posebne biračke spiskove završio, ali je konstatovao da očigledno nedostaje entuzijazma unutar nacionalnih zajednica da se ovaj proces završi. Predsednik vojvođanske vlade rekao je da nema razloga za uzdržavanje ili strah od upisa u biračke spiskove, da je garantovano svima da će učešćem na ovim izborima doprineti ostvarivanju njihovih neposrednih demokratskih prava, koja su Ustavom zagarantovana.

Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec istakao je da proces sastavljanja posebnih biračkih spiskova i izbora nacionalnih saveta predstavlja svojevrstan test ili ispit zrelosti nacionalnih manjina i nacionalnih zajednica u Vojvodini i celoj Srbiji. „Ispit zrelosti u smislu da je država Srbija donošenjem zakona, nakon tri godine od usvajanja novog Ustava, stvorila zakonske mogućnosti za ostvarivanje kolektivnog prava nacionalnih manjina na samoupravu. U ovom procesu, nacionalne zajednice treba da dokažu da im je stalo do tih kolektivnih prava, očuvanja nacionalnog identiteta i da žele iskoristiti one zakonske mogućnosti koje zakoni Republike Srbije obezbeđuju nacionalnim zajednicama“, rekao je Korhec.

Ukazujući na neke od razloga zašto ovaj proces zaostaje, Korhec je istakao da je pripremanje biračkih spiskova već mesecima u toku, dok je kampanja nadležnog ministarstva krenula nešto kasnije. Po njegovom mišljenju nacionalne zajednice, nevladine organizacije i postojeći nacionalni saveti do sada nisu bili dovoljno aktivni na terenu.  

Očigledno je i da nije na vreme sprovedena kampanja za upisivanje pripadnika nacionalnih manjina u posebne biračke spiskove, a sasvim je moguće i da građani nisu zainteresovani da se upišu u biračke spiskove.
Naravno, postoje i propusti u lokalnim samoupravama, jer Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđa da građani sami treba da zahtevaju upis u birački spisak u kancelarijama lokalnih samouprava (i u Bečeju se desilo da građaninu nije bilo omogućeno da u zgradi lokalne samouprave podnese zahtev za upisivanje u poseban birački spisak, već je upućen na političku stranku). Građani zahtev za upis u poseban birački spisak mogu da „skinu“ i sa internet stranice Ministarstva za ljudska i manjinska prava, a popunjeni formular mogu da pošalju Ministarstvu.

O mogućim propustima u lokalnim samoupravama za „Dojče vele“ govorila je i državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska pitanja Aniko Muškinja Hajnrih. Ona je izjavila da su opštine krive za spor i loš proces upisivanja pripadnika manjina u posebne biračke spiskove: „Iako su edukovani svi predsednici skupština opština, zatim oni radnici koji bi u lokalnim samoupravama trebalo da na tome rade, postoji veliki broj opština koje pokazuju otpor za vođenje ovog biračkog spiska.”
Posebne biračke spiskove ne pravi država, upisivanje u ove biračke spiskove odvija se na dobrovoljnoj bazi, ali, što se mađarske nacionalne zajednice tiče, aktivisti Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u vojvođanskim opštinama sproveli su dosta agresivnu kampanju od vrata do vrata.

I u Bečeju su aktivisti SVM-a posećivali domaćinstva kako bi prikupili potpise za stvaranje posebnog biračkog spiska. S tim u vezi postavlja se pitanje da li je reč o ugrožavanju privatnosti ličnih podataka i o uznemiravanju građana. Na ovu pojavu, međutim, osim Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, niko nije reagovao.
Prema mišljenju Šabića, na taj način aktivisti krše pravo na privatnost ličnih podataka:

„Nema govora da neko može ići okolo, obilaziti pripadnike nacionalnih manjina i u njihovo ime popunjavati određene formulare i potom te formulare sam unositi u biračke spiskove, a potom još formirati paralelne zbirke podataka što se, izgleda, dešava”.

Raskid?

„Mađar So“, jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Vojvodini (inače glasilo Mađarskog nacionalnog saveta, koji „vodi“ upravo SVM), izračunao je u kojim vojvođanskim opštinama može doći do raskida koalicione ljubavi između SVM-a i DS-a, pa pored Sente i Bečeja pominje još osam opština.

Sukob DS-a i SVM-a

Aktuelni sukob između SVM-a i Demokratske stranke (DS), koji su koalicioni partneri na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, prema mišljenju pojedinih predstavnika SVM-a ima veze upravo sa izborom nacionalnih saveta.
Podsetimo, problem je nastao krajem prošle godine kada su poslanici SVM-a u republičkom parlamentu odbili da glasaju za republički budžet za 2010. godinu uz obrazloženje da u njemu nije predviđen novac – oko 15 milijardi dinara – koji još sleduje Vojvodini od privatizacije NIS-a. SVM ni u pokrajinskom parlamentu nije glasao za budžet Vojvodine.

Već u decembru se govorilo o tome da će DS „kazniti“ SVM zbog ovog poteza.  
Tako smo u januaru i u februaru svedoci „obračuna“ između DS-a i SVM-a.  

Najpre se „desila“ Subotica, gde su tenzije između predstavnika DS-a i SVM-a, dovele do toga da je predsednik parlamenta grada Jene Maglai podneo ostavku, kao i Eva Kun Sabo i Đula Ladocki, članovi Gradskog veća iz SVM-a.
Time je u Subotici prestala da postoji koalicija između SVM-a i DS-a.
Do raspada saveza DS-a i SVM-a trebalo je ove nedelje da dođe i u Senti (nakon zaključenja ovog broja Mozaika), gde je inicirana smena predsednika opštine iz SVM-a.
Mesto SVM-a u koaliciji sa DS-om, po najavama, zauzeće Građanski savez Mađara Lasla Raca Saboa.

Obrazloženje DS-a u oba slučaja je manje-više to da lokalna vlast nije funkcionisala na adekvatan način i da su funkcioneri SVM-a odustali od najavljenih lokalnih reformi.
Postoji šansa za raspad koalicije SVM-a i DS-a i u drugim opštinama Vojvodine. Naime, Jene Maglai, doskorašnji predsednik subotičkog parlamenta i predsednik Gradskog odbora SVM-a u Subotici, izjavio je za „Dnevnik“ da nakon Sente, očekuje da će se tenzije između SVM-a i DS-a pojaviti u Bečeju i u Čoki. Maglai je rekao da je predsedništvo SVM-a zauzelo stav da „Demokratska stranka ima nameru da zbriše Savez vojvođanskih Mađara sa političke scene“. Prema njegovim rečima na taj način bi DS ostvarila kontrolu nad Mađarskim nacionalnim savetom koji će se birati na direktnim izborima. Funkcioner SVM-a nije objasnio kako bi to bilo moguće, a to objašnjenje nije dao ni predsednik SVM-a Ištvan Pastor.

Maglai je samo rekao da „njihov (DS) cilj je preuzimanje Mađarskog nacionalnog saveta, jer dok SVM postoji ovako organizovan i snažan, to se neće moći dogoditi“.
Predsednik SVM-a Ištvan Pastor takođe smatra da DS želi da oslabi SVM. Prema njegovim rečima aktuelna dešavanja samo su prividno u vezi sa glasanjem SVM-a u republičkom parlamentu prilikom usvajanja državnog budžeta, a „suštinski je reč o tome, na to ukazuju svi znaci, da se ocenjuje da sada treba udariti na SVM, jer onih 130.000 građana koji su prihvatili da pripadaju zajednici Mađara i da budu upisani u poseban birački spisak, po pojedinim mišljenjima suviše su ojačali SVM i zato je potrebno pokušati da se oslabi stranka“, rekao je Pastor.

Kriza

Postoji kriza i unutar SVM-a. Naime, predsedništvo Saveza vojvođanskih Mađara pokrenulo je krajem januara postupke protiv počasnog predsednika stranke Jožefa Kase i nekadašnjeg predsednika Saveta stranke Zoltana Bunjika uz optužbe da su svojim izjavama narušili ugled partije. Obojica su kritikovali poteze čelnika SVM-a i „rat“ protiv DS-a.
Kasa i Bunjik su isključeni iz SVM-a.

Skoro isti je stav i predsednika dosadašnjeg Nacionalnog saveta Mađara Lasla Jože. On je za „Dnevnik” rekao da je „SVM iznenadio sve oko sebe načinom na koji je uspeo da motiviše ljude da se upišu u poseban birački spisak. U pitanju je oko 130.000 upisanih i činjenica je da nijednoj političkoj stranci ranije nije uspelo da motiviše toliki broj ljudi za tako kratko vreme. Matematika u ovom slučaju jasno pokazuje da smo motivisali i sunarodnike koji tradicionalno glasaju za druge stranke, pa i DS“. On je, međutim, rekao i da bi bilo gotovo nemoguće preuzeti Nacionalni savet Mađara čak i stranci kakva je DS.

Bojan Pajtić je, takođe u izjavi za „Dnevnik”, demantovao tvrdnje funkcionera SVM-a da demokrate imaju nameru da preuzmu Nacionalni savet Mađara. Rekao je i da DS ima veliki broj članova i funkcionera koji su pripadnici različitih nacionalnih zajednica, pri čemu su neki od njih i predsednici svojih nacionalnih saveta poput Ane Tomanove-Makanove.

„Mi ne ograničavamo nikog iz DS-a da učestvuje na izborima za nacionalne savete. U tom smislu, ne znam da li će iko od članova DS-a učestvovati u izborima za Nacionalni savet Mađara, ali pretpostavljam da će ih biti. I naravno da nam ne pada na pamet da im uskratimo pravo da se pozicioniraju unutar svoje nacionalne zajednice“, rekao je Pajtić.

On je kazao i da njegova stranka već godinama ima nesporazum sa određenim predstavnicima SVM-a zbog političkog aktivizma demokrata u mestima gde su Mađari većinsko stanovništvo. „Nama se, naime, prebacivao aktivizam u tim sredinama, jer su neki smatrali da tamo treba da bude prisutan samo SVM i da je nekorektno da se tu pojavi i neko drugi. Ali mi nismo Srpska radikalna stranka, nismo ni Srpska napredna stranka, pa da se brinemo samo o položaju Srba, već je DS stranka kojoj su važni svi građani i u tom pogledu bićemo aktivni u svim sredinama“, izjavio je Pajtić za „Dnevnik“.

Bez obzira na sve navedeno, izgleda da za sada neće doći do raspada koalicije SVM-a i DS-a na republičkom i pokrajinskom nivou. Predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je da je „SVM bio, jeste i biće strateški partner DS-a“ u Vojvodini.
I republički poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor je kazao da aktuelni sukobi između DS-a i njegove stranke u Subotici i u još nekim vojvođanskim opštinama ne dovode u pitanje stranački stav o podršci vladi Mirka Cvetkovića.                                  

K.D.F.





Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali