Projekat o kom se priča godinama: Izgradnja bečejske banje – ostvarenje višedecenijske ideje?

  15 januar 2020
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

• Svaka vlast pre nas znala je šta je interes građana Bečeja, pa samim tim je i planirala da gradi banju • Toliko toga je ispričano, ali se uvek počinjalo i nikada nije završeno • Za dve-tri ili pet godina biće sređena kompletna obala Tise

Samo u poslednje dve decenije, od 2000. godine do danas, svaka lokalna vlast pričala je o tome da će da gradi banju. Nijedna, međutim, dosad je nije izgradila, ali je potrošeno mnogo novca.
Od kraja 2010. godine do sredine februara 2012. godine – to je vreme velikih obećanja da će mađarska firma da gradi banju u Bečeju – za pružanje konsultantskih usluga, pa potom i za pružanje pravnih i konsultantskih usluga ukupno je potrošeno oko 80.000 evra.

Bilo je tu i studija o izvodljivosti, opravdanosti, službenih putovanja… Prema podacima redakcije Bečejskog mozaika u decembru 2012. godine posao izrade studije opravdanosti dobila je firma „Mertek“ iz Budimpešte (podizvođač je „Horvat kompani“), koji je okončan u februaru 2013. godine i za to je iz opštinskog budžeta plaćeno 3,2 miliona dinara sa PDV-om. Potom je u maju mesecu zaključen ugovor sa „Golden Pinnacle“ Kft. iz Budimpešte o izradi elaborata o finansijskoj analizi izgradnje banjskog kompleksa za 3.655.680 dinara, koji je završen u septembru.

Što se investitora tiče, najpre je, 2011. godine, mađarski „Akvaprofit“ trebalo da gradi banju u Bečeju, koji je potom odustao od investicije. „Nova“ izgradnja je najavljena 2016. godine, u režiji investitora iz Kuvajta, ali su i Kuvajćani odustali od izgradnje banje. Nakon toga bilo je još nekoliko najava o tome da će domaći (neimenovani) ulagači da grade akvapark umesto banje.

O tome da li će Bečej ipak da ima banju ili akvapark, krajem 2019. godine postavljena su pitanja predsedniku opštine Bečej Draganu Tošiću.
  I vi ste došli na vlast koristeći priču o banji. Jedno od predizbornih obećanja SNS-a je bilo da će u Bečeju biti izgrađena banja, koja krajem 2019. godine ipak ne postoji. Kakva je sada situacija? Često pričate o degazatoru kao o preduslovu za izgradnju akvaparka. Lokalna samouprava je još u avgustu mesecu ove godine zaključila ugovor sa izvođačem za gradnju degazatora, međutim, posao još uvek nije započet, navodno se radi o produženju građevinske dozvole.
- Pomenuli ste neki iznos koji je potrošen za potrebe banje, kao i firmu iz Mađarske. To je iza nas i o tome, pravo da vam kažem, nemam potrebne informacije, pa ne mogu da pričam kako i šta je bilo. Mogu da pričam od momenta kada smo mi došli na vlast. Naravno, svaka vlast pre nas znala je šta je interes građana Bečeja, pa samim tim je i planirala da gradi tu banju, odnosno akvapark na Tisi. To je prihvatljivo za sve građane Bečeja i za svaku vlast. Neko misli da će to brže uraditi, neko sporije, ali očigledno je da svi koji su vodili opštinu i razmišljaju o potrebama građana Bečeja misle da je potrebna banja ili akvapark na obali Tise. Svi koji su ikada bili u vlasti hoće to da urade, ali smo mi jedini koji smo preduzeli određene korake i počeli na tome da radimo tako što smo isparcelisali zemljište, došli u situaciju da imamo pismo o namerama raznih izvođača, čak i ovog momenta imamo pismo o namerama. Mnogo se pričalo o tome ranijih godina i mislim da sada na tome treba malo više raditi, a manje pričati. Ono što mogu da kažem jeste da nakon završetka ulice Danila Kiša i Zoltana Čuke naredne godine, čime se završava kompleks oko trga, krećemo u izgradnju i uređenje obale Tise. Na tom delu obale Tise biće sređivanje fudbalskog stadiona, izgradnja akvaparka, izgradnja postrojenja za proizvodnju električne energije, hotelskih kompleksa, sređivanje kamp naselja i same obale Tise. Za desetak dana ćemo raspisati oglas da se jave ljudi koji će nam dati arhitektonska rešenja na osnovu naših potreba, zato što ne želimo više da se priča o toj banji na način da će biti urađen ovaj ili onaj deo, nego ćemo doneti jedan planski dokument i građani će znati kako će to izgledati u narednih četiri-pet godina, koliko bude trebalo vremena da se to izgradi.
  Postoji detaljni plan regulacije tog prostora.
- Postoji detaljni plan, ali ne postoji arhitektonski plan kako to treba da izgleda. Tražićemo od svih koji budu radili kako treba da izgleda taj naš kompleks, jer nismo kao neke opštine, tipa Novi Bečej, čiji je centar grada na Tisi i kada srede Tisu, sređen im je centar. Mi imamo dve pozicije koje treba da sredimo, to je centar grada i Tisa, i naravno, da spojimo to sa šetalištem. Uz Goranski park koji moramo da uredimo da bude kao što je bio pre 30 godina, mislimo da će to biti kompleks koji će biti bitan ne samo za građane Bečeja, već će naš grad da bude i turistički centar u ovom delu Vojvodine. Imamo potencijale, a kada budemo završili to o čemu sam govorio, uz manifestacije koje Bečej ima, Bečej će biti ozbiljno turističko mesto na mapi Vojvodine.


  Stali smo kod degazatora. Šta se sa tim dešava? Preduslov da akvapark bude izgrađen jeste da postoji degazator, da se razdvoje gas i topla voda.
- Tako je. Ja sam i rekao, kada sam pričao o investicijama, da postoje razni planovi i investitori, pisma o namerama, neki su čak i dostavili garancije da krene da se radi, pa onda im se desi neki problem sa bankom ili njihovim finansijama i onda odlože to (akvapark; prim. nov) za dve godine. To ne zavisi samo od nas. Ako nešto mogu sa sigurnošću da kažem jeste da u godinama koje su pred nama ova vlast će srediti taj deo obale Tise koji nam je jako bitan i da će se bazirati na izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u Bečeju. Što se degazatora tiče, imali smo problem zato što, kada je isticala građevinska dozvola, JVP „Vode Vojvodine“ je tražilo dodatno objašnjenje. To je sada kod projektanta i mislim da će biti rešeno do kraja godine i onda će izvođač da krene da radi. To su mašinski radovi, nisu zemljani da ne može da se radi i u toku zime. Ti mašinski radovi će biti okončani, i posle toga krećemo u javna-privatna partnerstva, postoje već određeni projekti. Usmerićemo te projekte ka Komisiji za javno-privatno partnerstvo i siguran sam da ćemo dobiti od njih dozvolu, jer je procena da je projekat veoma dobar…
  Reč je o proizvodnji električne energije?
- Da. To je veoma bitno da bismo uopšte mogli da pričamo o izgradnji akvaparka. Ako ne budemo imali nekoga ko će proizvoditi električnu energiju, mi ćemo teško moći da izdvajamo vodu, jer u isto vreme izlazi voda i gas iz bušotine. Zainteresovane samo za izgradnju akvaparka imamo, ali nas koči ova druga priča koja je možda i daleko bitnija. Oko 40 litara gasa u sekundi ćemo bacati ako hoćemo samo akvapark. Ovako, kada uzmete 40 litara gasa, vodu koju imamo svakako ćemo iskoristiti, čak i ako ne bude akvaparka, za grejanje, ali mi želimo da postoji akvapark onako kako smo zamislili. Naime, ako se temperatura vode sa 66 stepeni spusti na 38, ostaće i toplota i hoćemo da uradimo to postrojenje kako bismo omogućili građanima Bečeja kvalitetnije i jeftinije grejanje. To je komplikovano i problematično zato što tri stvari moraju da se poklope da bi sve bilo urađeno kako treba. Da smo hteli da imamo samo akvapark, to smo mogli da uradimo brzo, ali bismo jedan resurs sasvim izgubili, što nije domaćinski i pametno.
  Naredni korak je da početkom 2020. godine započne izgradnja degazatora. Potom sledi javno-privatno partnerstvo za izgradnju postrojenja za proizvodnju struje. Kada će i to biti okončano, ili paralelno, sledi objavljivanje oglasa za prodaju parcele na obali Tise za izgradnju akvaparka?
- Tako je.
  To je posao do godinu, godinu i po dana?
- Nadam se do godinu dana. Treba da raspišemo oglas za prodaju parcele što smo mogli i ranije, ali bi se desilo da parcela stoji.
  Ili da se proda jeftinije nego što će verovatno biti slučaj ako se napravi degazator i ako bude mogućnosti za proizvodnju struje.
- Kada završimo degazator i kada nađemo potencijalnog partnera za proizvodnju električne energije, cena placa će tamo skočiti. To će sigurno biti tako. Posle prodaje hotela, odnosno posle prodaje parcele za hotel…
  Da li je „Knott“ na parceli koju je ranije kupio na obali Tise već trebalo da započne izgradnju hotela?
- „Knott“ ima ideju da započne na proleće. Suština je da će cena zemljišta biti skuplja. To se vidi i po tome što je u industrijskoj zoni sada cena zemljišta viša nego što je bila ranije. To znači da je zemljište u Bečeju traženije nego ranije. Vrlo je komplikovano, ali mi se nosimo sa time da tri-četiri stvari spojimo u isto vreme. Paralelno sa tim radimo i prodaju parcele pored Toplane za izgradnju biogasnog postrojenja koje je takođe veoma bitno. S biogasnim postrojenjem i s toplotom koja će ostati na geotermalnoj bušotini, pokrivamo bukvalno ceo Bečej, a da cena grejanja bude jeftinije nego cena gasa.
  To je, ako smelo procenjujemo, petogodišnji plan, pod uslovom da ćete na lokalnim izborima na proleće 2020. godine ostati na vlasti.
- Ako ste ozbiljna vlast, ne možete da razmišljate o tome šta ako… Moraju da se rade planovi. U Bečeju je bio problem to što niko nije radio dugogodišnje planove. Mi imamo dugogodišnje planove i mislim da sa njima izađemo u javnost možda u januaru ili februaru, da objasnimo šta želimo da uradimo u narednih četiri-pet godina, jer postoje projekti koji moraju da se rade četiri-pet godina.
  Ukoliko se desi da ne budete ponovo bili na vlasti nakon lokalnih izbora, naredna vlast bi mogla da nastavi to što je započeto?
- Tako je. Nećemo da uradimo nešto ad hoc, nego sistematski, da ne bismo sledeće godine razmišljali o tome da to nije dobro, nego hajdemo da radimo drugačije. Toliko toga je ispričano, od Badžine plaže do danas, ali se uvek počinjalo i nikada nije završeno.


  I vi ste napravili kiks sa ulagačima iz Kuvajta, pa je i ta priča o banji propala zbog „ostrva“ na Tisi.
- Ne mislim da je naša vlast napravila ikakav problem. Mislim na bilo kog investitora, pri tome ne govorim o tome koji je razlog u pitanju. Govorim o tome da treba da započnemo i da završimo neke radove i da ne kažemo posle da nam to nije lepo, nego ćemo sledeće godine drugačije. A da će biti investitora koji hoće da dođu, pa će iz nekog razloga da odustanu, toga će biti i dalje i ne samo po pitanju banje.
  Da se vratimo na početak: da li se može reći da će Bečej za, recimo, pet godina možda imati akvapark?
- Ne. Moglo bi se reći da će Bečej za dve-tri ili pet godina izgledati totalno drugačije u odnosu na ono kako sada izgleda, a to znači da će biti sređena kompletna obala Tise. Mi ovde mnogo pričamo o akvaparku. Akvapark je jedan deo celine. Pored akvaparka hoćemo da imamo još dva hotela, hoćemo da, ako budemo uspeli da nađemo način sa JVP „Vode Vojvodine“, uvedemo kanalizaciju u kamp naselju, pa da imamo kvalitetnu plažu, ne da bude s jedne strane kamp naselje koje ima septičku jamu, a pored njega plaža.

  Gde bi bila plaža?
- Po logici stvari plaža mora biti uzvodno. Zamislite da bude nizvodno, ispod kamp naselja… Mi moramo da sredimo našu Tisu, to nam je cilj.
  O tome se priča otkad ste došli na vlast.
- O tome se priča mnogo ranije, od 1992. Može da se o tome priča i od 1912. Svi o tome pričaju, ali mi smo počeli da sređujemo plaže i u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu i hoćemo da sredimo i u Bečeju. Nećemo da sredimo samo Bečej a Bačko Gradište i Bačko Petrovo Selo ne. Oni su nama isto tako bitni građani kao svi građani opštine Bečej i mislimo, kada budemo sredili plažu, da će dolaziti mnogo ljudi sa strane.
  Jer sada Bečejci odlaze u Adu i u Sentu.
- Ne znam gde idu, ali kada budemo završili plažu u Bečeju, neće ići ni u Adu, ni u Sentu. Pitanje je da li će ići i u Mako. Jer mi hoćemo da i kod nas slično izgleda. Predvideli smo dva nova hotela, ukoliko postojeći, „Bela lađa“, ne ostane hotel. Naravno, Komunalac hoćemo da izmestimo u nekom narednom periodu na drugu lokaciju.
  Deo tog plana je i mala marina koja je trebalo da bude postavljena 31. jula, ali ni početkom decembra to se nije dogodilo.
- Možete sada da odete i da vidite da se tamo radi (marina nije postavljena do 19. decembra; prim. nov).
  Sa četiri i po meseca zakašnjenja.
- Ne kasni marina četiri i po meseca, nego 45 godina. Da je sve u Bečeju kasnilo četiri i po meseca, mi bismo bili Švajcarska. Ovde se kasnilo sa nekim stvarima pola veka. Pa mi u 21. veku treba da radimo kanalizaciju i vodovod zato što neko pre toga o tome nije razmišljao.
  Hajde da ipak gledamo u budućnost.
- U budućnosti, ako svi projekti budu kasnili tri-četiri meseca, mi ćemo biti jako zadovoljni. Ako nam budu kasnili 45 godina kao ranije, onda nećemo biti zadovoljni.
  Da ponovimo: u petogodišnjem periodu građani Bečeja mogu da očekuju degazator kod geotermalne bušotine, proizvodnju električne energije na tom mestu, akvapark, hotele, sređenu obalu Tise i plažu?
- Građani već sledeće godine mogu da očekuju da će se nešto završiti, pa naredne godine nešto drugo… To su ozbiljne investicije i treba vremena za njihovu realizaciju – rekao je predsednik opštine Dragan Tošić.

Retrospektiva jedne nepostojeće banje
U lokalnoj samoupravi razmišljalo se o izgradnji banje od 2005. godine. Tada je i obećana ta velika investicija, bio je organizovan i simpozijum o kardio-vaskularnim bolestima i projektu „Banja Bečej“ za prevenciju, rehabilitaciju i lečenje srčanih bolesnika. Na simpozijumu je rečeno da u Bečeju postoje svi relevantni uslovi za izvođenje studije izvodljivosti banjskog kompleksa sa centrom za rehabilitaciju srčanih bolesnika i centrom za dijagnostiku i lečenje sportista. Zamišljeno je da u banjskom kompleksu bude i akvapark, velnes centar, sportska dvorana, bazeni i hotel.
Ta ideja nije ostvarena.

Nekoliko godina kasnije, 2008. godine, u toku predizborne kampanje, Pokret za preokret (Pokret snaga Srbije i Pokret Moja Srbija) na konferenciji za novinare predstavila je svoj program čija je okosnica bila ideja o tome da Bečej postane banjski grad. Saopšteno je da je Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine predložio da Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu uradi studiju o mogućnosti korišćenja geotermalnih voda u Vojvodini, koja je završena još u avgustu 2005. godine. Iz studije je izrađen separat za Bečej, jer, kako je rečeno, ovaj grad poseduje najbolje geotermalne vode u celoj Vojvodini. Na pitanja novinara kolika bi bila cena ulaganja i koji bi vremenski period bio potreban da bi se videli rezultati banjskog turizma, odgovoreno je da je reč o mnogo novca. Pominjano je više stotina miliona evra.

U drugoj polovini 2008. godine imenovana je radna grupa za izradu tehničkih uslova za izgradnju banje. Zadatak članova radne grupe je bio utvrđivanje stanja (kapacitet bušotine), definisanje potrebne količine vode i potrebne količine vode za grejanje grada, utvrđivanje bakteriološke i hemijske analize vode, hidrogeološka i hidrotermalna ispitivanja vode, rešavanje pitanja deponovanja vode, pitanja staklenika, pravno regulisanje statusa banje i eksploatacionih prava, kao i izrada studije izvodljivosti.

U junu 2009. godine opštinski funkcioneri su najavili da će od banje ipak nešto biti. „Kada je aktuelna koalicija pre oko tri godine preuzela vlast u Bečeju, obećala je da će uraditi sve da pripremi teren za izgradnju savremenog banjskog kompleksa. Pokazalo se da to nisu bile prazne priče. Završili smo deo posla i sada možemo da pregovaramo sa potencijalnim investitorima koji bi da ulažu u ovaj projekat“, rekao je Dušan Radivojević, član Opštinskog veća lokalne samouprave zadužen za investicije. On je saopštio da je stručni tim opštine izradio i predlog za utvrđivanje područja banje Bečeja.
Uz to, opština Bečej je dobila i rešenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine da može da buši svoju bušotinu geotermalne vode (na prostoru iza Šlajza). Nova bušotina je trebalo, po rečima Radivojevića, biti u funkciji buduće banje i da greje i deo grada, kada se bude prešlo na taj alternativni način grejanja dela Bečeja.

Za izgradnju banje neophodni su i planski dokumenti, kao što je Prostorni plan (usvojen u to vreme), kao i Generalni plan Bečeja.
Bečejska banja po tadašnjim planovima, trebalo je da bude izgrađena u okruženju sadašnje Jodne banje (deo za lečenje) i na hipodromu pored reke Tise (spa i velnes centri, hoteli i ostali rekreativni sadržaji), na 62 hektara površine.
Cena izgradnje banje bila bi oko 70-80 miliona evra, a gradnja bi se odvijala u nekoliko faza, oko 5 godina, rečeno je 2009. godine.
Bilo je 2009. godine najava i o uspostavljanju sistema alternativnog načina grejanja na termalnu vodu.
Navedene investicije su do danas ostale samo planovi.

Banja se „gradila“ i 2011. godine. U martu te godine su predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i državni sekretar za privredu Republike Mađarske Žolt Bečei potpisali Memorandum o namerama kojim je predviđena izgradnja turističko-zdravstvenog banjskog kompleksa. Deklaraciju o zajedničkim namerama (o izgradnji komercijalne banje) potpisali su Peter Knezi, predsednik opštine Bečej i Peter Udud, generalni direktor „Akvaprofit“ a.d. iz Mađarske. Tako je potvrđen dogovor između opštine Bečej i „Akvaprofita“ o saradnji i realizaciji investicije banje, hotela i ostalih turističkih i vodovodnih projekata, obnovljivih izvora energije i toplotne energije, koja se planiraju na području opštine. U prvoj fazi će se graditi banja i prateći smeštajni kapaciteti u vrednosti od 30 miliona evra. Opština će za potrebe projekta obezbediti površine koje su potrebne za razvoj i pravo eksploatacije termalne vode, a firma iz Mađarske svoj intelektualni kapital, celokupni menadžment projekta, organizovanje finansiranja i upravljanje kompleksom, saopšteno je tada novinarima.

Neposredno posle potpisivanja dve deklaracije o namerama 4. marta, došlo je do oprečnih interpretacija o konceptu realizacije buduće banje od strane koalicionih partnera – Demokratske stranke i Saveza vojvođanskih Mađara – u opštinskoj vlasti. Osim razmimoilaženja u mišljenjima, bilo je problema s izborom strateškog partnera opštine za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko-rekreativnog centra.

Javni poziv za izbor strateškog partnera opština je raspisala, pa je ponovila, pa je ispravila, pa je izabrala „Akvaprofit“, jedinog ponuđača, za strateškog partnera opštine.
U međuvremenu, bilo je u toku i bušenje geotermalne bušotine za potrebe banje u blizini Šlajza.

Inače, postojala su dva dokumenta o namerama. Jedan su potpisali predstavnici Vlade Vojvodine i Republike Mađarske, a drugi predsednik opštine i generalni direktor „Akvaprofita“. U onom prvom se ne pominje naziv firme „Akvaprofit“, u drugom se već pominje.
Do decembra 2011. godine okončan je javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju banje. Određeno je mesto gde bi banja trebalo da bude (na obali Tise, potez oko sadašnjeg hipodroma), a u junu je raspisan javni poziv za izbor strateškog partnera. Prijavila se samo jedna firma, „Akvaprofit“ iz Mađarske, ali je javni poziv poništen, jer se ta firma prijavila u skladu sa propisima EU, a ne u saglasju sa srbijanskim. Potom je u oktobru ponovljen javni poziv, koji je zatim i ispravljen, i najzad je 14. novembra okončan i taj postupak: ponovo se prijavila ista firma iz Mađarske.

Trebalo je zatim da usledi potpisivanje ugovora sa „Akvaprofitom“, da lokalni parlament aminuje sve to, da se registruje firma u Agenciji za privredne registre i da počne izgradnja banje. Doduše, i gradnja bi bila diskutabilna, jer, prema nezvaničnim informacijama, lokalna samouprava nije imala precizan projekat banje, samo smernice šta bi banjski kompleks trebalo da sadrži. Do proleća 2012. godine trebalo je da postoji projekat na osnovu kojeg bi se gradilo.

U decembru 2011. godine je najzad „ozvaničen početak velike investicije, izgradnje banje, nakon tri i po godine uloženog rada i nakon nekoliko decenija bez velikih projekata u ovoj opštini“, rekli su na svečanom potpisivanju ugovora o osnivanju preduzeća „VitalSpa“ d.o.o. osnivači, predsednik opštine Peter Knezi i izvršni direktor zatvorenog akcionarskog društva „Akvaprofit“ iz Budimpešte Tamaš Nadaši.

Predstavnik tvorca idejnog projekta, direktor „Akvaprofita“ Peter Udud je rekao da je projekat vredan 30 miliona evra, da će banjski-rekreativni kompleks imati hotel sa više od 200 soba, sale za konferencije, banju, centar za zdravstveni turizam i objekat gde će biti velnes centar, akvapark, elementi zdravstvenog turizma, i sve to će služiti za odmor, razonodu i aktivan odmor, a kasnije bi u sadržaje kompleksa koji ciljaju razvoj turizma, bila uključena i reka Tisa, kao i kanal DTD. Rečeno je i da će u budućoj banji biti otvoreno 200 radnih mesta, a postojala bi mogućnost za zapošljavanje 150 porodica.

Što se tiče obezbeđivanja novca za izgradnju bečejske banje, odgovarajući na pitanje novinara Peter Udud, pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin i predsednik opštine Peter Knezi su rekli da je ulog opštine građevinsko zemljište (trebalo bi da je reč o oko 7 hektara u vrednosti od oko 2 miliona evra) i pravo korišćenja geotermalne vode, a pokrajina učestvuje u projektu sa oko 3 miliona evra (izgradnja geotermalne bušotine, obezbeđivanje novca za stimulisanje otvaranja novih radnih mesta).

Kasnije, u toku predizborne kampanje 2012. godine saopšteno je da će Fond za kapitalna ulaganja obezbediti 165 miliona dinara za banju.

Što se tiče „Akvaprofita“, prema rečima Petera Ududa, zbog teške ekonomske situacije, naročito na polju turizma, teško je zamisliti da će se iz komercijalnih izvora obezbediti novac za izgradnju banje. „Iz tih razloga smo pozvali u pomoć sve državne izvore finansiranja projekta i, srećom, naišli smo na otvorena vrata. Sa srbijanske strane obezbeđeno je 3 miliona evra nepovratnih sredstava za realizaciju projekta, od toga će se ostvariti infrastrukturno opremanje banje. I mađarska vlada je obećala da će podržati ovaj projekat. Nadamo se da će sa mađarske strane biti obezbeđeno 5 miliona evra, a pored toga postoji i preliminarni sporazum o 15 miliona evra kredita, a ostatak novca do 30 miliona evra će obezbediti Akvaprofit. Naravno, struktura ulaganja još može da se promeni, ali to je osnov“, rekao je Udud.

Ipak, u oktobru 2012. godine iz „Akvaprofita“ je saopšteno da ta firma neće da gradi banju u Bečeju.

Lokalna vlast, koja je ustoličena u leto 2012. godine nije odustala od projekta izgradnje banje, ali je smatrala da prvenstveno treba da se napravi studija opravdanosti izgradnje komercijalne banje. U decembru 2012. godine posao izrade studije dobila je firma „Mertek“ Kft. iz Budimpešte (podizvođač je „Horvat kompani“), koji je okončan februara 2013. godine i za to je iz opštinskog budžeta plaćeno 3,2 miliona dinara, sa PDV-om. Potom je u maju mesecu zaključen ugovor sa „Golden Pinnacle“ Kft. (d.o.o.) iz Budimpešte o izradi elaborata o finansijskoj analizi izgradnje banjskog kompleksa za 3.655.680 dinara, koji je završen u septembru.

Prema rečima nadležnih u lokalnoj samoupravi, tržišna analiza je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenih tokom prva tri meseca 2013. godine pokazala opravdanost izgradnje banjsko-turističko-rekreativno-sportskog i kongresnog kompleksa u Bečeju, za koji je dat i predlog idejnog rešenja, a na osnovu toga urađena je i finansijska analiza po svim evropskim standardima, prema kojoj je za realizaciju ovog projekta potrebno investirati oko 23 miliona evra (12 miliona evra za izgradnju velnes i spa centra i 11 miliona evra za izgradnju hotela).

Po predloženom idejnom projektu, na prostoru od 7 hektara bio bi izgrađen hotel sa četiri zvezdice, ukupne površine 4.300 kvadratnih metara, sa 156 soba (sa jednim VIP, četiri direktorska i šest porodičnih apartmana, 40 dvokrevetnih i 106 standardnih soba) ukupnog kapaciteta za 470 gostiju, zatim glavni restoran za 300 gostiju i nekoliko pratećih barova, a predviđen je i veliki konferencijski prostor, jer prema tržišnoj analizi tako nešto nedostaje u ponudi. Pored hotela bio bi izgrađen velnes i spa centar sa otvorenim, zatvorenim i termalnim bazenima, sa toboganima i drugim vodenim atrakcijama, kao i svim vrstama sauna i medicinskim velnes uslugama i drugim pratećim sadržajima, od kuhinje, restorana, prodavnica, do sportskih terena i dečjih igrališta. Ovakav velnes i spa centar bi raspolagao sa oko 650 kvadratnih metara vodenih površina u zatvorenom delu i sa oko 700 kvadratnih metara vodenih površina na otvorenom prostoru, a bio bi koncipiran tako da bude u funkciji tokom čitave godine.

„Ova studija, i tržišna i finansijska analiza, je urađena po svim međunarodnim standardima. To je veoma bitno prilikom traženja investitora, jer sa ovom projektnom dokumentacijom možemo da konkurišemo bilo gde, i u Razvojnoj banci Evropske unije i u komercijalnim bankama i investicionim fondovima u cilju obezbeđivanja sredstava za realizaciju projekta izgradnje banje, pošto ju je izradila međunarodno priznata i licencirana firma. Ovo govorim iz razloga što se na račun lokalne samouprave upućuju kritike, zašto je toliko plaćeno za studiju i zašto je ta firma izabrana, jer ukupno oko 50.000 evra nisu male pare, ali bez projekta i bez finansijske i tržišne analize urađenih po evropskim standardima nigde ne možemo konkurisati, a ova firma ima licencu koju priznaje evropsko tržište i ime garantuje da su to relevantni dokumenti i podaci na osnovu kojih se stvarno može napraviti i izvesti ta investicija“, rekao je u vreme izrade studija i analiza Mikloš Đurčik, član Opštinskog veća zadužen za regionalnu i prekograničnu saradnju.

Potom, 2016. godine, ponovo je najavljena izgradnja banje, investicija je trebalo da vredi 120 miliona dolara koje će, kako je tada rečeno, kuvajtski šeik uložiti. Potpisan je i Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije, opštine Bečej, preduzeća „Alganim” iz Kuvajta i „Arab-invest” d.o.o, ali su potom Kuvajćani odustali od izgradnje banje. Naime, u martu 2017. godine doneta je prvostepena presuda Osnovnog suda u Bečeju u vezi sa ostrvom kod Šlajza, koje je obećano na prodaju šeiku iz Kuvajta za potrebe izgradnje bečejske banje, u kom se navodi da je vlasnik parcele AP Vojvodina, a s druge strane, izmenama Generalnog plana naselja Bečej 2016. godine precizirano je da na tom ostrvu mogu da se grade samo sportski sadržaji i montažni objekti, a ne luksuzne vile, što je, navodno, bio cilj potencijalnog ulagača

U martu 2018. godine priča o izgradnji bečejske banje ponovo je bila aktuelna – u manjim razmerama od prethodnih, a i investitor je tada, za razliku od firmi iz Mađarske i Kuvajta, trebalo da bude domaći.
U to vreme je već bio srušen ruinirani objekat nekadašnje „Halasčarde“ na obali Tise, a taj poduhvat je bio deo pripreme zemljišta za potrebe izgradnje banje.

Predsednik opštine Dragan Tošić rekao je da će investitor biti iz Srbije, ali nije želeo da kaže ko, a vrednost ulaganja je trebalo da bude 7-8 miliona evra. On je rekao da „investitor koji gradi akvapark izgradiće i hotel, koji će imati u prvoj fazi 40, u drugoj 80, a na kraju, kada to bude bilo završeno za dve, dve i po godine, 120 mesta. Postojaće hotel, smeštajni kapaciteti, ali će postojati i bazeni, koji su najbitniji za građane“…
Tošić je početak izgradnje najavio za leto 2018. godine.

Muke s geotermalnom bušotinom
Bušenje geotermalne bušotine 2011. godine trebalo je da košta 44 miliona dinara, taj iznos je odobrio Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Novac do kraja 2012. godine nije plaćen izvođaču radova, firmi „Hidrosonda“ iz Novog Sada (NIS-ovo preduzeće).

Krajem 2012. godine obaveze za bušotinu bile su 52-53 miliona dinara umesto početnih 44 miliona – kamata je oko 8 miliona dinara. Pričalo se i da taj iznos treba da plati opština ukoliko Fond za kapitalna ulaganja neće/nema novca.
Ipak, sredinom decembra su predstavnici opštine potpisali trojni ugovor na 40 miliona dinara u vezi sa regulisanjem dugova za bušenje geotermalne bušotine. Potpisnici su bili NIS, Fond za kapitalna ulaganja i opština Bečej. Tada nije bilo jasno ko će ostatak duga da plati, da li Fond ili opština.

Nekoliko meseci kasnije je tadašnji predsednik opštine Vuk Radojević rekao: „Mi smo u decembru prošle godine u potpunosti isplatili dugovanja prema izvođaču radova NIS-u, to jest Hidrosondi u visini od oko 45 miliona dinara. Još imamo kamatu u visini od 12 miliona dinara, koja je nastala zbog neblagovremenog plaćanja obaveza, i pregovaramo da tu kamatu u potpunosti anuliramo“.

K.D.F. i R.M. (Publikacija je objavljena 27. decembra u Bečejskom mozaiku)

Projekat „Izgradnja bečejske banje – ostvarenje višedecenijske ideje?“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali