Kuda ide PIK „Bečej“?

  24 januar 2014
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Nad Poljoprivrednim industrijskim kombinatom „Bečej“, koji su mnogi nazivali, čak i danas to čine, draguljem, u martu 2011. godine pokrenut je prethodni stečajni postupak
rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu. Stečajni postupak je pokrenut po predlogu bečejske filijale Poreske uprave. Rešenjem Privrednog suda 4. aprila 2011. godine imenovan je privremeni stečajni upravnik, potom je na osnovu njegovog izveštaja na ročištu u sudu 12. aprila 2011. godine otvoren stečajni postupak nad akcionarskim društvom PIK „Bečej“.

Tada je za stečajnog upravnika imenovan Pavel Severinji iz Bačkog Petrovca. Na dan stečaja ukupno evidentirano stanje na poslovnim računima PIK-a je iznosilo 1.359.229 dinara, bez zaliha osnovnih proizvoda za ishranu tovnih svinja, negativnim projekcijama toka novčanih sredstava, i bez mogućnosti finansiranja ova dva procesa iz drugih finansijskih izvora, pisalo je u izveštaju stečajnog upravnika predočenom Skupštini poverilaca u aprilu 2013. godine. U izveštaju stečajnog upravnika navodi se, između ostalog, da je od aprila 2011. do kraja decembra 2012. godine PIK isplaćivao bruto minimalne zarade bez kašnjenja (broj zaposlenih na početku stečaja bio je 1.623, a 31. decembra 2012. godine 1.334), ukupne bruto zarade u 2012. godini bile su 757.113.976 dinara, a prosečna zarada bila je 26.631 dinar. Kaže se i da je kombinat izvršio sva plaćanja prema javnim preduzećima ( Elektrovojvodina, Srbijagas, Gas Bečej, Toplana Bečej itd.), kao i prema državi (porezi i doprinosi), a tokom 2012. godine plaćen je i zakup državne zemlje za 2012/2013. godinu u iznosu od 574.000 evra za korišćenje 4.800 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.

U izveštaju piše da je PIK izvršio sva plaćanja prema osiguravajućim društvima i lizing kućama (vraćena je celokupna oprema iz lizinga data na korišćenje preduzećima bivšeg vlasnika kombinata Đorđija Nicovića), da je sve plaćeno dobavljačima koji ne finansiraju proizvodnju (setva i ishrana stoke)… Stečajni postupak bi trebao da se okonča usvajanjem plana reorganizacije PIK-a ili bankrotom. Do januara 2014. godine nije se dogodilo ni jedno, ni drugo, jer ročišta u Privrednom sudu u Novom Sadu, na kojima su poverioci – više od 2.000, najozbiljniji su banke i država – PIK-a trebali da se izjasne o tome da li prihvataju plan reorganizacije ili ne, mnogo puta su odložena. Prvo ročište za eventualno usvajanje plana reorganizacije trebalo je biti održano u decembru 2011. godine, i od tada je više od 6 puta odlagano. Po najavama, najnoviji dan D za PIK trebalo bi da bude ročište, čije je održavanje najavljeno za februar mesec. Inače, procenjena vrednost kapitala PIK-a „Bečej“ 14.06.2013. godine bila je 17.314.040 evra, to jest 1.977.968.000 dinara, navodi se u Izveštaju o reproceni vrednosti imovine i kapitala stečajnog dužnika PIK „Bečej“ A.D. u stečaju.

R.M.

 

Nagrada stečajnog upravnika

Izveštaj o reproceni vrednosti imovine i kapitala stečajnog dužnika PIK „Bečej“ A.D. u stečaju na dan 14.06.2013. godine u jednom pasusu bavi se i obračunom nagrade stečajnog upravnika (Izveštaj je izradio Centar za veštačenje i procene iz Novog Sada). „Prema obračunu stručne službe stečajnog dužnika nagrada stečajnog upravnika iznosi 328.398,28 EUR od čega je isplaćeno 14.408,05 EUR. Shodno tome obaveza po ovom osnovu iznosi 313.990,24 EUR, odnosno 35.870.464,30 RSD“, navodi se u izveštaju. U Izveštaju o reproceni vrednosti imovine i kapitala stečajnog dužnika PIK „Bečej“ A.D. doduše ne piše od kog datuma do kog datuma su nastale pomenute obaveze prema stečajnom upravniku Pavelu Severinjiju, ali je logična pretpostavka da od momenta otvaranja stečajnog postupka, 12. aprila 2011. godine, do datuma izveštaja, 14.06.2013. godine. Prema jednostavnoj matematici mesečna nagrada stečajnog upravnika iznosi neverovatnih 12.630 evra, to jest 1,45 miliona dinara.

 

Politika i zatvaranje očiju pred realnošću
Dugovi pre i dugovi posle privatizacije

Politika i zatvaranje očiju pred realnošću su uvek pratili PIK „Bečej“.
Bez obzira na to što je preduzeće u stečaju, u kom se isplaćuju minimalne zarade zaposlenima i moguće je da mu preti bankrot, na internet prezentaciji PIK-a 2014. godine navodi se da je „jedno od vodećih preduzeća u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda u Jugoistočnoj Evropi“, da „se značajno pozicionirao na domaćem i inostranom tržištu sa tendecijama stalnog rasta tržišnog učešća, upravo usled uspešne implementacije jasne razvojne strategije kao i kvaliteta i prepoznatljivosti svojih proizvoda“.
Slično zatvaranje očiju pred realnošću bilo je prisutno i godinama ranije, pre privatizacije 2007. godine, kada je kombinat čak imao i „svog“ takmaca na izborima.
Naime, u to vreme je kolegijum PIK-a reagovao i na novinske tekstove, na ovakav način: „PIK BEČEJ je ozbiljna i ugledna kompanija koju vodi menadžment, koga čine ljudi koji su u stanju da sagledaju budućnost, da idu u susret događajima, da ih predvide i kreiraju. Zahvaljujući tome, PIK BEČEJ je uspeo da opstane i da prevaziđe sve tranzicione zamke i prirodne nepogode, i da nastavi da posluje na dobrobit zaposlenih, akcionara i bečejske opštine“ i „Oni koji nisu živeli životom naše Kompanije u ovom teškom vremenu i koji ne razumeju veličinu i značaj PIK-a BEČEJ za naš agrar i neodgovorno pokušavaju da unesu nemir u našu kuću, poručujemo: Dalje ruke od posla u koji se ne razumete i dalje ruke od ljudi koji su sačuvali PIK BEČEJ u najtežim okolnostima. Zahvaljujući tim ljudima PIK BEČEJ je došao u poziciju da se uz pomoć države privatizuje pod posebnim uslovima, što će akcionarima konačno dati priliku da postignu realnu i pristojnu cenu svojih akcija u PIK-u BEČEJ“.
PIK jeste privatizovan, a o uspehu privatizacije govori da za manje od šest godina – pod rukovodstvom vlasnika, konzorcijuma firme „Irva investicije“ biznismena Đorđija Nicovića i investicionog fonda sa Britanskih devičanskih ostrva – firma koja proizvodi hranu je u stečaju, a nije isključeno i da će da bankrotira.
Podsetimo da je i pre privatizacije bilo veoma interesantno finansijsko poslovanje kombinata. Zbog toga država od privatizacije PIK-a nije zaradila maltene ništa, jer je nakon privatizacije, u novembru 2007. godine, od novca ostvarenog od prodaje državnih akcija PIK-a, državnim poveriocima platila PIK-ove dugove u iznosu od 724.183.821,53 dinara! (Državni paket akcija prodat je za 980.680.842,72 dinara, tada oko 12,3 miliona evra).
Nakon isplate dugova nisu preostala sredstva za prenos u budžet Republike Srbije. Jedino je izvršen prenos sredstava na račun Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu od 223.793.568,15 dinara, jer po tada važećim propisima sredstva od prodaje akcije Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nisu ulazila u uslovni otpust duga.
Ukoliko raščlanimo dugove PIK-a „Bečej“ koje je platila država, videćemo da ovo preduzeće nije plaćalo poreze na zarade, doprinose za zdravstveno osiguranje radnika, račune za grejanje itd. Jasno je da su poreski organi bili izuzetno liberalni kada je PIK „Bečej“ u pitanju.
A i politika i političari oduvek su želeli da pomažu kombinatu. Mnogo puta je u vezi sa uplitanjem politike u privredu konstatovano: politika i novac idu zajedno.
Dakle, politika je pomagala PIK-u od pre privatizacije (Bubalo), do učešća na izborima tadašnjeg zaposlenog u PIK-u Dušana Jovanovića. U novije vreme takođe je bilo i ima pokušaja pomaganja: pokrajinska vlast (Vasin), lokalna vlast (Radojević) i republička vlast (smenjeni ministar Knežević, koji će ostati upamćen po aferi aflatoksin, kao i aktuelni predstavnici države).
Najnovije informacije, ako se informacijama mogu nazvati, o sudbini PIK-a plasirao je pre Nove godine predsednik opštine Bečej Vuk Radojević, rekavši u intervjuu za Bečejski mozaik: „Smatram da je neophodno da celokupna bečejska javnost malo više angažuje, animira i zainteresuje se za PIK ’Bečej’. Svi smo svesni značaja PIK-a u smislu proizvodne aktivnosti, i u smislu zaposlenih, jer 1.400 porodica zavisi direktno od tog kombinata. Moramo svi više da se zainteresujemo kao javnost koja očekuje da se problem PIK-a ’Bečej’ reši. Mi kao lokalna samouprava, kao niko do sada, preduzimamo aktivnosti. Toliko angažovani i konstruktivan pristup nije zabeležen u prethodnom periodu. Dobijamo potvrde iz ministarstava i iz Vlade Srbije, a verujem da to prepoznaju i u PIK-u. Krajnje konstruktivnim pristupom od januara ove godine, analizama procene vrednosti kapitala i plana reorganizacije želimo da doprinesemo rešavanju problema kombinata. Prošle nedelje (sredinom decembra; prim. a.) smo imali sastanak kod ministra Glamočića, na kom su prisustvovali predstavnici nadležnog ministarstva i predstavnik prvog potpredsednika i drugi. Svi želimo da se usvoji plan reorganizacije koji će biti održiv za PIK ’Bečej’ i koji će mu omogućiti dalje nesmetano funkcionisanje“. Nekoliko meseci pre toga je sada već smenjeni ministar poljoprivrede Knežević rekao da će država da reši pitanje PIK-a. Nažalost, o tome kako to država planira da uradi, do danas javnost ne zna ništa.

Privatizacija i izbori

Istovremeno sa početkom procesa privatizacije PIK-a 2006. godine, dešavalo se i davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, a to je trebalo da ublaži višedecenijsku nepravdu: da se privilegovani, koji su desetinama godina besplatno koristili zemljište u državnoj svojini odreknu imovine koja im ne pripada i da i „neprivilegovani“ (obični zemljoradnici) imaju pravo da koriste tu zemlju – ako plate. Davanje u zakup državne zemlje nije moglo da prođe bez političkih skandala, bez bahate nadobudnosti velikih poljoprivrednih sistema koji su, ne sasvim bez razloga, smatrali da iza njih stoji država, bez tajkuna, bez rasprave o tome ko poštuje zakon, a ko ne, bez korišćenja paora u predizborne svrhe. Tadašnji izbori su bili veoma važni, jer se planiralo da se u naredne dve godine završi privatizacija u Srbiji. U to vreme se dešavalo „poslednje deljenje velikih para“ i „to je poslednja šansa za neko veliko okorišćavanje o proces privatizacije“, kako je rekla Jelica Minić, naučna saradnica u Institutu ekonomskih nauka.

Kako je počelo?

Predstavnici i zaposleni PIK-a su na čelu sa direktorom Draganom Satarićem osuđivali svakog ko je izrazio sumnju u uspešnost tada još buduće privatizacije i zdušno branili to što nije vlasništvo kombinata: državnu poljoprivrednu zemlju.
Agencija za privatizaciju je 11. decembra 2006. godine objavila javni poziv za učešće na tenderu radi prodaje 111.984 akcija PIK „Bečej“ – „Poljoprivreda“ A.D., nominalne vrednosti 8.000 dinara. Paket od 111.984 akcija činilo je 40,93% ukupnog kapitala PIK-a. Ukupan registrovani kapital PIK-a sastojao se od 31,59% kapitala u vlasništvu Akcijskog fonda, 9,34% kapitala u vlasništvu PIO fonda i 59,06% kapitala u vlasništvu pojedinačnih akcionara. Zainteresovani ponuđači su do 16. februara 2007. godine trebali da dostave konačne obavezujuće ponude za kupovinu akcija PIK-a „Bečej“.
Jedan od skandala u vezi sa državnom zemljom desio se upravo u Bečeju-Srbobranu: PIK „Bečej“, naime, „nije priznao“ odluku opštine Srbobran koja je na licitaciji izdala u zakup i ono državno zemljište (1.244 hektara) koje je PIK koristio.
Na kraju jasnu i nedvosmislenu političku notu ovoj priči dalo je pismo koje je PIK „Bečej“ Investments d.o.o. (firma koja okuplja male akcionare i koja je raspolagala sa 52 posto akcija PIK-a) uputilo akcionarima ovog preduzeća u kojem se konstatuje da je jasno ko PIK-ovce jedino razume i da zato 21. januara akcionari neka zaokruže broj 5 na izborima – DSS Vojislava Koštunice – kao i da time podržavaju i predsednika opštine Bečej, takođe iz redova DSS (Dušan Jovanović, izabran početkom 2006. godine; prim. a.).
U najmanju ruku nije uobičajeno ovakvo ubeđivanje građana, pa ni akcionara PIK-a, za koga da glasaju na izborima.
„Pozivanje“ na glasanje i način na koji su PIK-ovci branili to što nije njihovo, mnogo govori o prilikama u Srbiji. U katastarskoj opštini Srbobran, naime, postojalo je 1.244 hektara državne zemlje koju je PIK „Bečej“ desetinama godina unazad koristio besplatno. Ministarstvo poljoprivrede (koordinator Ministarstva je bio Predrag Bubalo iz DSS-a) zatražilo je od vlasti u Srbobranu da se od izdavanja u zakup izuzme zemlja koju je koristio PIK, do završetka privatizacije kombinata na proleće 2007. godine. U suprotnom, priprećeno je Srbobrancima, Ministarstvo poljoprivrede neće dati odobrenje za raspisivanje licitacije za davanje u zakup zemlje u državnom vlasništvu. Opština Srbobran je zahtev Ministarstva poljoprivrede ocenila kao nezakonit, te je sprovela licitaciju za izdavanje zemljišta u državnoj svojini bez saglasnosti Ministarstva poljoprivrede. Izdato je u zakup ukupno 4.500 hektara državnog zemljišta, a zakupljeno je i zemljište (1.244 hektara) koje je u to vreme koristio PIK. PIK se, mada je bio obavešten, nije pojavio na licitaciji da zakupi zemljište kojim je i dalje hteo da gazduje. 

Blaža Stajić, otac jednog od zakupaca 1.244 hektara „sporne“ zemlje, uz podršku mnogobrojnih poljoprivrednika iz opštine Srbobran, Branka Gajina, predsednika opštine Srbobran i Ivane Dulić-Marković, bivše ministarke poljoprivrede ušao je sa mehanizacijom u parcelu koju je uzeo u zakup. Veoma brzo se ispostavilo da predstavnici PIK-a neće lako da se odreknu zemlje, koja nije njihova. Na njivi su se pojavili „niži“ predstavnici PIK-a, koji su pokušali da spreče poljoprivrednika da uđe u svoj zakupljen posed, došla je i srbobranska policija, koja je bila „na strani“ zakupca. Umesto da je svako otišao svojim poslom, počeli su da organizovano pristižu na njivu zaposleni PIK-a. Pojavio se i Branko Gajičić, rukovodilac Ratarstva, koji je komandira srbobranske policije zamolio da obezbedi prekid izoravanja lucerke (naime, PIK je ranije zasejao zemljište koje nije uzeo u zakup) dok se stvar oko „spornog“ zemljišta ne reši. „Zaustavite ih sa oranjem pre nego što se napravi još veći problem. Ja mogu da pozovem 1.000 ljudi i vi tu ništa ne možete uraditi. Ja ne želim da pravim bilo kakve gluposti, jer ne želimo nikakve incidente. Mi ove parcele obrađujemo već pedeset godina i nije problem da se sutra na licitaciji podeli ovo zemljište, samo da sve to bude regularno i da se pre toga stvore uslovi da krave imaju dovoljno kabaste hrane. Ovako ugrožavamo fond od 2.700 najkvalitetnijih grla u ovoj državi“, rekao je Gajičić i dodao da će PIK poštovati odluku države, ali ovde ništa nije regularno“.
Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković je o „neregularnom“ zakupu zemlje rekla: „Ministarstvo ne može po zakonu da traži ništa da se izuzme od izdavanja. Sva državna zemlja se daje u zakup, to je sve urađeno po zakonu. Sve što se ovde dešava, što rade paori iz Srbobrana i Bečeja, jeste po zakonu. Srbobran je kao opština sve uradila po zakonu, izdali su zemlju, napravili su ugovor i poljoprivrednici su ušli u posed. Ništa nije protivzakonito. Koordinator Ministarstva mora da potpiše ugovor. Po zakonu, nema drugu mogućnost nego da potpiše ugovor“.
Branko Gajin, predsednik opštine Srbobran je rekao da je davanje u zakup državne zemlje u Srbobranu po zakonu: „Ovo jeste u skladu sa zakonom. Srbobranska opština je apsolutno poštovala jedan valjan zakon, a to je Zakon o poljoprivrednom zemljištu. A to što sada neko daje sebi za pravo, kao što koordinator
Bubalo, da nešto ne potpiše, to je već opstrukcija zakona i niko nema pravo, pa zvao se i ministar, da opstruira zakon. Svi smo dužni da poštujemo zakon. Ako ste vi, kao građanka dužni, onda je i ministar dužan, on je svojim primerom dužniji da to poštuje, da pokaže nama kako vlada pravo i legalizam“.

Predsednik opštine Srbobran je tom prilikom i pre privatizacije PIK-a „načeo“ priču o novcu i o načinu poslovanja kombinata: „Ima tu šef obezbeđenja, pa savetnik za bezbednost. Koji paor ima toliku mašineriju administrativaca? I onda pričamo zašto su takvi kolektivi nerentabilni i zašto zaposleni u tim PIK-ovima nemaju redovne prihode. Ne može se spasiti PIK ’Bečej’ sa 1.244 hektara srbobranske zemlje. To je zamena teza. Ovo zemljište se želi dati nekome bez naknade, nekome ko će da kupi PIK. I tek kada budemo videli ko bude kupio PIK, onda ćemo saznati ko stoji iza ove priče. Žao mi je što su radnici PIK-a izmanipulisani, ali oni bi pre svega trebali da se zapitaju: gde leži zlo u ovoj priči. Leži u njihovoj kući. Neka se zapitaju zašto je 95 posto kapitala njihove firme u dugovima? Koliko su dugovi firme? Ko je bacio u dugove tu firmu? Koliko je ova firma dužna državi i koliko su radnicima dužni za plate? Nije ova zemlja, 1.244 hektara, spas za taj kolektiv. Ako će ovo da spase PIK, mi ćemo dati tri puta toliko. Neka prvo pitaju svog direktora Satarića gde su novci i kako je vođen ovaj kolektiv. I kako se ti novci odlivaju iz kolektiva?“
Prvi čovek Srbobrana je naveo da od 14.000 hektara zemlje koju PIK obrađuje, u vlasništvu firme je svega 2.700 hektara (19,28 posto). „PIK 60 godina koristi tuđu nekretninu ne plaćajući arendu, ne plaćajući zakup i nisu u stanju da povećaju svoj zemljišni fond. Pa kakav je onda to domaćin?“
Nedugo potom na njivi je nastao haos. U prisustvu srbobranske i bečejske policije, oko 100 radnika PIK-a, zakupaca zemlje, poljoprivrednika, čelnika opštine Srbobran i Ivane Dulić-Marković, oko desetak traktora PIK-a bez upozorenja je jurnulo na njivu, blokirajući traktore zakupca Stajića, kako bi ga onemogućili da obrađuje zemlju. Ivana Dulić-Marković pokušala je telom da zaustavi traktore PIK-a, međutim, mašine su krenule ka njoj, te je na kraju bila prinuđena da se povuče.
U opštem haosu čuli su se povici radnika PIK-a da njihovi traktori ne vrše nasilje, već sprečavaju da Srbobran neovlašćeno ulazi na PIK-ovu zemlju.
Nakon jurnjave traktora, zakupac Blaža Stajić odlučio je da se povuče i da napusti parcelu koju je izlicitirao, rekavši da pametniji popušta i da neće da se svađa, a da će od PIK-a zatražiti da dobije drugo zemljište.
Predsednik opštine Srbobran Branko Gajin prilikom napuštanja zemljišta rekao je da će se za sada povući, ali da će Srbobran istrajati u tome da celokupna državna zemlja sa teritorije te opštine bude data u zakup.
Na „ratištu“ su potom ostali traktori PIK-a i policija. Radnici PIK-a, koji su takođe ostali na licu mesta, braneći ono što je, kako su rekli, njihovo.Nedugo zatim je u luksuznom automobilu na bojno polje stigao i generalni direktor PIK-a „Bečej“ Dragan Satarić. „Očigledno da iza ovog ima još nekih drugih stvari, ali to ćemo mi videti sa nadležnima. Moramo raspraviti ko privatizaciju PIK-a ’Bečej’ minira na ovako brutalan način i ko skreće pažnju javnosti na nešto što nema veze ni sa zakonom, ni sa institucijama, nego jednostavno ovo je hir, ovo su ljudi koji ne razumeju uopšte suštinu problema“.
A suština problema je bila, po Satarićevom mišljenju, to što su maltene mitska bića umešala ruke. „Ono što smo pretpostavljali da će se dešavati, nažalost, desilo se danas, na Veliki petak. Antihristi su organizovali ovo na svoj način. Prema tome morate i ubuduće znati da ništa nas ne može iznenaditi u ovim uslovima. Firma koja 50 godina postoji, koja hrani ovu zemlju, zna se šta je ta firma, to je jedan nacionalni brend, izložena je danas bestijalnom, vulgarnom i brutalnom ataku. Ne biraju se sredstva protiv PIK-a ’Bečej’, vama se praktično ugrožava egzistencija, vaše se akcije na ovaj način obezvređuju, vaša se privatizacija na ovaj način onemogućava i uništava. Ovo je najbolji način da se napravi antimarketing, da se firma sroza što je moguće više pred predstojeću privatizaciju, da se ovde stvori tenzija, prašina i sve moguće...“, kazao je Satarić okupljenim radnicima. Istakao je da će se PIK „legitimno braniti“ od napada i najavio je krivične prijave protiv onih koji su uništili deo lucerke na spornoj parceli.
„Borba“ za zemlju je nastavljena još mnogo dana. Najzad je, oko godinu dana nakon pokušaja ulaska Blaže Stajića i ostalih zakupaca u posed, pobedio zakon, ali do tada je bilo još mnogo protesta, u Srbobranu je čak Žandarmerija izvedena na ulicu protiv ljudi koji su protestovali zbog nepoštovanja Zakona o poljoprivrednom zemljištu u slučaju PIK-a, na „mitingu“ na njivi se, nakon privatizacije, pojavio i (su)vlasnik PIK-a Đorđije Nicović, koji, kao ranije generalni direktor PIK-a Dragan Satarić, takođe nije bio rad da se odrekne besplatne zemlje.

R.M.

 

Privatizacija uz aplauze
Državne akcije PIK-a za 12 miliona evra kupili Nicović i investicioni fond sa egzotičnih ostrva

Preduzeće PIK „Bečej“ – „Poljoprivreda“ nastalo je 1959. godine spajanjem tri velika poljoprivredna dobra (Sonja Marinković, Bratstvo i jedinstvo, Partizan) i dva industrijska preduzeća (Pivara Partizanka i kudeljara Tisa). Potom je još 27 manjih ili većih organizacija i zadruga pristupilo ovom poljoprivrednom kombinatu.
PIK „Bečej“ do 1998. godine posluje kao društveno preduzeće, kada je privatizovan po zakonu iz 1997. godine. Do druge po redu, „prave“ privatizacije je 40,9 procenata akcija (111.984) bilo u vlasništvu države, a sa ostalih 59,1 posto raspolagalo je 3.666 akcionara. Mali akcionari su, sa ukupno 52,68 procenata akcija osnovali firmu „PIK Bečej Investments“ d.o.o. koja je raspolagala sa 144.096 akcija.
Ukupan akcijski kapital PIK-a sastojao se od 273.551 akcija, nominalne vrednosti 8.000 dinara. Po toj računici, akcije države bi vredele oko 11 miliona evra. Sve akcije, dakle ceo PIK, po pomenutoj ceni vredeo bi 2007. godine oko 28 miliona evra.
Krajem 2006. godine je Agencija za privatizaciju objavila tender za prodaju 40,9 procenata državnog kapitala PIK-a, a tom kapitalu su se pridružili i pojedinačni akcionari grupisani u Investmentsu kako bi se formirao većinski paket akcija.
PIK je u vreme privatizacije u svom vlasništvu imao svega oko 2.800 hektara zemlje, a koristio je oko 14.000 hektara.
Na vebsajtu Agencije za privatizaciju u dokumentima o PIK-u „Bečej“ i u profilu preduzeća koji je izradio privatizacioni savetnik „Deloitte“ mogli su se pročitati razni podaci i finansijski pokazatelji o uspesima PIK-a „Bečej“. Doduše ni Agencija, ni „Deloitte“ nisu garantovali tačnost i potpunost podataka koji su prikazani u dokumentima. U pomenutim dokumentima se navodilo da PIK „Bečej“ od 14.000 hektara zemlje koju koristi, 6.100 hektara navodnjava, ima 56 hektara raznovrsnih voćnjaka, 3.395 grla junadi, 29.748 grla svinja, 371 grlo ovaca i 74 grla konja, da prosečno proizvodi 5 tona pšenice po hektaru, 6,5 tona kukuruza po hektaru, 90.000 tovljenika i 10,5 miliona litara mleka godišnje. Po raznim podacima PIK „Bečej“ je od 2001. do 2005. godine u razvoj uložio 16,6 miliona eura. U 2005. godini je investirano u razvoj 3,4 miliona evra. Fizički obim proizvodnje i prometa robe i usluga u 2005. godini u odnosu na 2004. je povećan za 6,3 procenata. Vrednost izvoza u 2005. godini je 6,3 miliona evra. U 2005. godini je ostvarena dobit od 29 miliona dinara, a poslovna dobit je 167,8 miliona. U 2005. godini prihodi od prodaje su iznosili 31,4 miliona evra.

Što se tiče broja zaposlenih tu sam PIK barata sa raznim brojkama. Koliko god da je zaposlenih, oni su po podacima preduzeća u 2005. godini koštali oko 865 miliona dinara (25,6 odsto više od planiranog).
Što se investicija u PIK „Bečej“ tiče, radilo se o sredstvima od oko 17 miliona evra, Fond za razvoj je kombinatu pozajmio 5,5 miliona evra, ostalo su kreditirale banke.
Dalje: država je 6,3 miliona evra (mada su neki mediji baratali sa cifrom od 5,7 miliona) obaveza PIK-a prema državnim poveriocima stavila u režim otpusta.
Što se tiče finansijskih pokazatelja poslovanja PIK-a „Bečej“ iz bilansa uspeha za 2005. godinu se videlo da su prihodi od prodaje proizvoda bili 31,4 miliona evra, a ukupni poslovni prihodi su iznosili 43,5 miliona evra. Poslovni rashodi su bili navedeni u iznosu 41,4 miliona evra, prema tome dobit iz poslovanja je nešto više od 2 miliona evra (neto dobit je 336.000 evra).
Krajem decembra 2005. godine ukupne kratkoročne obaveze prema dobavljačima i po kratkoročnim finansijskim obavezama su bile 19 miliona evra. Dugoročni krediti kojima je firma bila opterećena iznosili su 5,4 miliona evra.
Ukupne obaveze firme, što kratkoročne, što dugoročne iznosili su oko 24 miliona evra. Kapital firme je bio 37 miliona evra, a ukupna imovina preduzeća 61 milion evra. (Izvor: prospekt PIK-a na sajtu Agencije za privatizaciju). Takođe, u izvodu iz godišnjeg računa za 2005. godinu PIK-a „Bečej“, nalazio se iznos kratkoročnih obaveza, oko 19 miliona evra. Međutim, u profilu PIK-a, koji je potpisan od strane privatizacionog savetnika „Deloitte“-a, drugačiji su bili podaci. Kao kratkoročne finansijske obaveze navedeno je samo 4,28 miliona evra, kao dugoročne 5,4 miliona evra, a obaveze iz poslovanja su 6,4 miliona evra. To je sveukupno oko 16 miliona evra obaveza, a ne 24 miliona kako se navodi u prospektu.
Razlika u brojkama je oko 7,5 miliona evra.
Interesantno je da je član firme akcionara „PIK Bečej Investments“ d.o.o. koja je pre privatizacije raspolagala sa 144.096 akcija u vrednosti od 17,3 miliona evra, bio i predsednik opštine Bečej Dušan Jovanović. Jovanović je bio član i Nadzornog odbora PIK-a „Bečej“. Dao je ostavku na ovu funkciju, zato što je saznao da je u sukobu interesa, a potom je Jovanović u društvu sa generalnim direktorom PIK-a Draganom Satarićem istupio iz ove firme i sa zajedničkim punomoćnicima „Investmentsa“ potpisao ugovor o prenosu svojih suvlasničkih delova na „Investments“.
U vreme kada je Jovanović bio predsednik opštine, novinari su ga podsetili da tvrdnje o njegovim vezama sa PIK-om „Bečej“ i optužbe da je on u stvari postao predsednik opštine kako bi ispred lokalne samouprave bio član tenderske komisije kojaće odlučivati o tome ko će kupiti paket akcija PIK-a „Bečej“ između ostalog se zasnivaju na činjenici da se on, kada je već bio predsednik opštine, nalazio i u Nadzornom odboru PIK-a, a bio je član i firme „PIK Bečej Investments“.
Jovanović je rekao da se zna procedura ko učestvuje u tenderskoj komisiji. „O tom-potom. Videćemo ko će biti u tenderskoj komisiji. Da li ću biti u tenderskoj komisiji, to će odrediti lokalna samouprava. Inače na ove insinuacije da sam izabran ispred PIK-a ’Bečej’ ja ću još jednom ponoviti da sam u drugom krugu izbora za predsednika opštine dobio preko 9.000 glasova“.
Jovanović je rekao da pošto više nije akcionar PIK-a, ne može biti ni zastupnik akcionara u „Investmentsu“, a da je jedini interes Investmentsa dobra prodaja akcija i da ta firma nema nikakve veze sa PIK-om „Bečej“.
Jovanović je postao član tenderske komisije koju je obrazovao tadašnji ministar privrede Predrag Bubalo.
Dugo najavljivana i dugo očekivana tenderska prodaja 111.984 akcija, to jest 40.94 procenata ukupnog kapitala PIK-a „Bečej“ u „rukama“ države najzad se privela kraju.
Ime budućeg vlasnika se znalo od 10. maja 2007. godine kada je održana druga sednica tenderske komisije na kojoj su ocenjene ponude za kupovinu 111.984 akcija (40.94 procenata ukupnog kapitala PIK-a). Za prvorangiranog ponuđača proglašen je konzorcijum pravnih lica koji su činili „Forum absolut ritern“ sa Devičanskih ostrva i „Irva investicije“ d.o.o. Đorđija Nicovića iz Beograda. Ovaj konzorcijum je po akciji ponudio 110,10 evra, a potom je kupio državni paket od 40,9 posto akcija (111.984) za oko 12 miliona evra. Pored toga, preostale akcije je otkupio od akcionara za još 18 miliona evra. Tako su Nicović i tajanstveni investicioni fond sa egzotičnih ostrva postali vlasnici oko 97 posto kapitala PIK-a „Bečej“ za ukupno 30 miliona evra. (U vezi sa deonicama još odranije kolaju priče o tome da je emitovano dodatnih nekoliko desetina hiljada. Te akcije su se negde na volšeban način „izgubile“.)
O konzorcijumu se malo zna, a i to malo se odnosi na Nicovića, koji je nekadašnji vlasnik Kapital banke kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad. Ovaj čovek, po listi o najbogatijim ljudima u centralnoj i istočnoj Evropi u 2008. godini poljskog magazina „Vprost“, posle Miškovića i Ceptera, je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Njegovo bogatstvo se procenjivalo na 700 miliona dolara. Drugi, maltene neidentifikovani član konzorcijuma je „Forum absolut return“ sa Devičanskih ostrva. Po kazivanju Nicovića, u pitanju je američki investicioni fond, koji je registrovan van teritorije SAD – zbog fiskalnih i poreskih olakšica.
O inostranom „delu“ vlasnika PIK-a „Bečej“ – „Forum absolut ritern“ sa Britanskih devičanskih ostrva nije se znalo i ne zna se ništa. U ugovoru o prodaji državnog paketa akcija PIK-a „Bečej“ u vezi sa ovim fondom navodi se ime Americo da Corte (zastupnik fonda). U želji da se informiše o ovom hedž fondu, novinar Bečejskog mozaika pokušao je da uđe u trag njegovom predstavniku, uz pomoć beogradskih novinara, ali se veoma malo uspelo saznati i udruženim novinarskim snagama. Svetski pretraživač, kompanija Lexis-Nexis, je 2009. godine u vezi sa ovim fondom vodio do sledećeg fonda, LW „Asset menadženta“ (koji, u stvari, upravlja fondom „Forum absolut ritern“), pa i dalje, do „Forum Asset menadžmenta“. U sva tri fonda se pojavljuje ime Americo da Corte. Novinar Bečejskog mozaika je pokušao da stupi u kontakt sa osobom čije je ime Americo da Corte, preko hedž fondova u kojima se pominje. Poslao mu je pitanja i-mejlom i faksom (pokušaj stupanja u vezu telefonom je bio neuspešan) u vezi sa planovima fonda koji se navodi kao član konzorcijuma koji je kupio PIK „Bečej“, međutim, odgovor na pitanja nije stigao ni nakon dva meseca. Nekoliko godina kasnije ponovio je pokušaj s istim rezultatom: nije bilo nikakvog odgovora, nikakvog znaka života na raspoloživim brojevima i i-mejl adresama.
Dakle, vlasnik većinskog paketa PIK-ovih akcija je po podacima Centralnog registra, postao pomenuti, delom tajnoviti, konzorcijum. Konzorcijum je raspolagao akcijskim kapitalom u vrednosti od 2.127.792.000 dinara, oko 25 miliona evra.
Šta su vlasnici dobili? Oko 2.800 hektara PIK-ove zemlje (hektar košta oko 5.000 evra) i oko 10.000 hektara tuđe, odnosno državne, koje je PIK desetinama godina unazad koristio besplatno. I šta još PIK ima? Ima hotel „Belu lađu“, kvalitetnu stoku, mehanizaciju, ergelu, Ribnjak, hotel Fantast, koji je doduše zvanično vlasništvo Matice srpske, ali se ne zna da li i koliko Matica srpska prihoduje.
I sve bi to bilo manje-više nebitno, privatna firma-privatna stvar, da se nije umešala lokalna i „visoka“ politika na različite, što potvrđene, što nepotvrđene načine.

Već 2006. godine naime – tada stupa na snagu Zakon o poljoprivrednom zemljištu – počinje jaukanje i zahtevi iz PIK-a da ima da i dalje gazduje na 10.000 hektara državne zemlje. U suprotnom, kažu u PIK-u „Bečej“, uništiće se kombinat, stočarstvo, sprečiće se nastojanje da PIK postane centar agrobiznisa u regionu, oko 10.000 „duša“ (1.900 radnika i njihove porodice) će ostati bez egzistencijalnih sredstava... Što se tiče radnika, i na 10.000 hektara je njih 1.900 mnogo, jer po „evropskim“ standardima za obradu 100 hektara zemlje u ratarskoj proizvodnji dovoljan je jedan radnik, a tri radnika u povrtarskoj proizvodnji.
Dve godine nakon privatizacije, 2009. godine, prestala je kontrola Agencije za privatizaciju nad PIK-om „Bečej“.
Po izvodima iz godišnjeg finansijskog izveštaja (internet stranica Agencije za privredne registre) poslovni prihod PIK-a „Bečej“ 2008. godine iznosio je 4.901.886.000 dinara, a neto dobitak je bio 14.806.000 dinara.
U postprivatizacionim godinama s mesta generalnog direktora smenjen je Dragan Satarić, a novi direktor je postao Milan Mišić, koji je ranije bio direktor jedne druge firme koja posluje u poslovnom sistemu Đorđija Nicovića. Potom je Mišić nestao sa te pozicije da bi se vratio u PIK nakon otvaranja stečajnog postupka, ali sada u ime države (bio je menadžer firme), ali je dao ostavku i na tu funkciju.
Inače, ubrzo nakon privatizacije postalo je jasno da PIK-u ne ide dobro. Nakon odlaska Satarića sa mesta direktora o mogućim promenama u PIK-u na konferenciji za novinare govorio je Peter Knezi, tadašnji predsednik opštine. Konstatovao je da je privatizacija preduzeća u Bečeju bila katastrofalna: „Najnovija vest je vezana za PIK. Tamo je promenjen generalni direktor. Bili su neki nagoveštaji da su vođeni pregovori sa državom da bi država na neki način pomogla toj firmi, najlakše ili najelegantnije otkupom dela akcija preduzeća, kako bi postala tehnički većinski vlasnik. Ti pregovori su po mom saznanju i rečima novog direktora prekinuti, tako da je PIK ’Bečej’ sada na neki način prepušten sam sebi, odnosno vlasnik je odlučio da ne razgovara dalje sa državom“, rekao je Knezi.
Do državnog preuzimanja, to jest do stečaja ipak će se čekati do 2011. godine.
Do tada bilo je problema i sa državnom zemljom, jer PIK nikako nije želeo da plati zakupninu (vansudsko poravnanje).
To nije previše brinulo vlasnika preduzeća „Irva investicije“ Đorđija Nicovića. On je u intervjuu za NIN rekao da traži pomoć od države, jer mu je jasno da njegova firma neće više moći da obrađuje ogromne količine državnih oranica.
Nicović je ponudio tri opcije državi, kako je rekao za NIN: „Prva je da ako od nas očekuju da zadržimo sve zaposlene, onda treba da nam obezbede dugoročni zakup po adekvatnim cenama. U Hrvatskoj i Mađarskoj zakup traje desetak godina, cena je oko 70 evra, a subvencije 230 evra po hektaru. U Srbiji je u međuvremenu doneta Uredba da ne možemo da izlicitiramo više od 100 hektara, pa je učinjena, navodno, pogodnost, da možemo imati pravo prečeg zakupa pod uslovom da prihvatimo najvišu cenu. Druga varijanta je da se celokupno državno zemljište, sa odgovarajućom infrastrukturom i oko 1.100 radnika izdvoji u posebno javno preduzeće kao što je to učinjeno sa PKB ’Beogradom’. Treća varijanta je, u slučaju da država odbije prve dve, da se ’Bečej’ restrukturira i adekvatno resursima od 3.000 hektara u vlasništvu zadrži 350 ljudi. Sa bankama dogovaramo reprogramiranje dugova“, rekao je Nicović.
O tome sa kim predstavnici PIK-a pregovaraju o navedenim mogućnostima, Nicović je kazao: „Razgovaramo sa vlastima u Vojvodini, sa Ministarstvom poljoprivrede i opštinom. Još nije postignut konačan dogovor, ali smo obavestili opštinu da novac od zakupa može da očekuje tek kada se ubere letina. To je naša ponuda i sada čekamo“.
S druge strane, predstavnici Akcijskog fonda Republike Srbije i Agencije za privatizaciju su na pitanje novinara „Bečejskog mozaika“ o tome da li država planira da preuzme PIK „Bečej“, dali negativan odgovor.
Inače, po podacima sa internet stranice Narodne banke Srbije, računi privatne firme PIK „Bečej“ su 24. marta 2010. godine, tri godine od privatizacije, bili blokirani u iznosu od 479,7 miliona dinara. Blokada je tada trajala 272 dana.

B.M.

 

Nema odgovora na pitanje: sanacija ili bankrot
PIK u stečaju – ni na nebu, ni na zemlji

Tri godine nakon privatizacije, zbog loše finansijske situacije u PIK-u u septembru 2010. godine je formirana državna komisija da analizira poslovanje kombinata Đorđija Nicovića. Komisija je potom predstavila izveštaj Vladi Vojvodine i javnosti, i predložila mere za spas kombinata: dugovi PIK-a – prema podacima iz izveštaja iznose 69 miliona evra – biće konvertovani u vlasništvo države. Tokom marta 2011. godine organi države trebali su da donesu konačnu odluku o konverziji duga PIK-a u vlasništvo države.
I najzad, u martu 2011. godine je Poreska zbog ogromnih dugova PIK-a „Bečej“ u iznosu oko tada već 80 miliona evra, inicirala pokretanje stečajnog postupka. Predstavnik državne radne grupe, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je rekao da se radi o tzv. radnom stečaju i da zaposleni u PIK-u nemaju razloga da brinu za svoj posao. On je istovremeno govorio o programu države za stabilizaciju kombinata. Reč je pre svega o konverziji potraživanja države i velikih poverilaca u jedinstveno potraživanje koje bi se pretvorilo u većinsko vlasništvo države Srbije ili Vojvodine nad PIK-om, o obezbeđivanju obrtnog kapitala, o prekidu poslovnih odnosa sa povezanim firmama koje zbog blokade poslovnog računa nemaju finansijski i poslovni kapacitet za saradnju sa PIK-om, o obezbeđivanju istog nivoa i strukture subvencija kao onih koje država daje individualnim gazdinstvima, objasnio je Vasin.
Osnov programa reorganizacije PIK-a će biti sproveden kroz stečajni postupak, ali bez predstavnika sadašnjeg većinskog vlasnika Nicovića, rekao je Vasin.
Medijima je potom predstavljen i izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a „Bečej“ koji je za državnu komisiju koju je predvodio Miroslav Vasin, napravila firma „CES Mekon“ Zvonimira Nikezića. U rezimeu tog izveštaja navodilo se mnogo zapanjujućih podataka.
Naslovi iz izveštaja poređani jedni pored drugih bili bi dostojni i nekog članka o katastrofi: „Finansijska stabilnost PIK Bečeja značajno je urušena - sredinom 2010. godine obaveze su dva puta nadmašile vrednost kapitala“; „U postupku obezbeđenja poverilaca imobilisan je najveći deo imovine Preduzeća – celokupno zemljište i veliki deo objekata“; „PIK Bečej je visoko zaduženo preduzeće – sredinom 2010. godine, ukupne obaveze dostigle su 69 miliona evra“…
U izveštaju CES Mecona se, između ostalog, navodi da se smanjenjem zemljišnog poseda i produkcije s jedne strane, i zaduživanjem kod poslovnih banaka s druge strane, PIK sredinom 2009. godine našao u teškoj poslovno-finansijskoj poziciji koja je rezultirala blokadom poslovnih računa za iznos od oko 10 miliona evra.

Kako se konstatuje u izveštaju, u PIK-u je proizvodnja natprosečna, međutim, očigledno je da kapaciteti, mogućnosti i natprosečna proizvodnja nisu bili dovoljni da firma ne stigne na rub propasti.
U izveštaju piše da, s izuzetkom 2008. godine, PIK „Bečej“ je od 2004. do 2010. godine generisao gubitke iz poslovanja. Kumulirani poslovni gubitak PIK-a 30. juna 2010. godine bio je 16 miliona evra. Istovremeno, preduzeće je kumuliralo neto gubitke u iznosu od 29,4 miliona evra. Generisani poslovni gubici su u proseku na nivou od 7 posto poslovnih prihoda.
Samo za prvih šest meseci 2010. godine ostvaren je poslovni gubitak u iznosu od 3,3 miliona evra i neto gubitak u iznosu od 6,2 miliona evra. Stopa poslovnog gubitka u 2010. godini dostigla je 20 posto.
Najznačajniji trošak preduzeća čine troškovi materijala sa prosečnim učešćem u poslovnim rashodima od 57 posto. Troškovi zarada u posmatranom periodu su relativno stabilni (11,7 miliona evra u proseku godišnje), ostvarujući prosečno učešće u poslovnim rashodima od 23 posto. Neto rezultat preduzeća opredeljen je i visokim finansijskim rashodima, koji su u 2009. godini iznosili 6 miliona evra, od čega se 4 miliona odnosilo na rashode kamata, navodi se u izveštaju. Konstatuje se i da generisanju gubitaka doprinosi i nesrazmeran raspored radne snage po radnim jedinicama.
Izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a bavi se i ulaganjima. Kaže se da ulaganja nisu donela adekvatan rast poslovnih aktivnosti radnih jedinica: od 2005. do septembra 2010. godine u PIK „Bečej“ investirano je ukupno 11,5 miliona evra. Najveći deo investicija, 7,8 miliona evra, ostvaren je u 2005. i 2006. godini. U periodu nakon privatizacije (od leta 2007. godine) ukupno je investirano 3,6 miliona evra, od tog iznosa oko 50 posto u RJ Ratarstvo. Oko 75 posto ukupnog iznosa investicija u posmatranom periodu uloženo je u RJ Ratarstvo i RJ Flora koje su u 2009. godini zabeležile najveći pad prihoda.
U izveštaju se navodi da je PIK veoma zaduženo preduzeće: sredinom 2010. godine ukupne obaveze dostigle su 69 miliona evra.
Od 2004. do 2010. godine ukupne obaveze preduzeća povećane su tri puta, odnosno za 47 miliona evra. Za samo godinu dana, u toku 2008. godine, dugovi PIK-a narasli su za 18 miliona evra, dok je do kraja juna 2010. godine generisano novo zaduženje u iznosu od 19 miliona evra.
Sa stanjem na dan 30. juna 2010. godine, u poslovnim knjigama PIK-a evidentirane su obaveze u ukupnom iznosu od 69 miliona evra.
PIK „Bečej“ je već 2008. godine ušao u zonu prezaduženosti – koeficijent duga i bruto zarade (EBITDA) dostigao je kritičnu vrednost 7. U narednom periodu ovaj pokazatelj zaduženosti beleži dalja pogoršanja jer ukupne obaveze rastu, dok EBITDA prelazi u negativnu zonu.
Od 2004. do 2010. godine dugoročne obaveze povećane su dva puta – sa 5 miliona evra na 12 miliona, dok su kratkoročna zaduženja povećana sa 17 miliona evra na 57.
Struktura ukupnih obaveza tokom celog posmatranog perioda je izuzetno nepovoljna – učešće kratkoročnih obaveza u ukupnim obavezama preduzeća je na prosečnom nivou od 77 odsto.
Dalje, u postupku obezbeđenja poverilaca imobilisan je najveći deo imovine PIK-a – celokupno zemljište i veliki deo objekata. Najveći poverioci PIK-a su poslovne banke, koji od kombinata, po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita i lizinga potražuju ukupno 33 miliona evra, a to je 48 odsto svih evidentiranih obaveza, a blizu 60 posto obaveza van sistema povezanih pravnih lica.
AIK Banka sa potraživanjem od 9 miliona evra je, pojedinačno, najznačajniji poverilac PIK-a, a slede Alpha banka sa 8,4 miliona evra, UniCredit banka sa 5,3 miliona i Agrobanka sa 2,8 miliona evra.
Državnim poveriocima (tu su i javna preduzeća) PIK duguje 6,4 miliona evra - 2,5 miliona za poreze i doprinose na zarade, a 1,9 miliona za zakup poljoprivrednog zemljišta.
Potraživanja poverilaca obezbeđena su hipotekama na celokupnom poljoprivrednom zemljištu (2.894 hektara) i na oko 30 posto građevinskih objekata (61.040 m2), pri čemu i celokupni kompleksi Flore i govedarske farme Novo selo; ručnim zalogama na ratarskoj opremi i mehanizaciji, proizvodnoj opremi RJ Govedarstvo i opremi RJ Svinjarstvo; ručnim zalogama na 36.230 komada tovnih svinja čija se ukupna vrednost procenjuje na 424 miliona dinara; ručnim zalogama na zalihama gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje (6.995 tona merkantilnog zrna soje, 534 tone smrznutog graška u rinfuzi, 334 tone smrznutog kukuruza šećerca u rinfuzi i 33.159,60 tona šećerne repe).
Sve u svemu, finansijska stabilnost PIK-a je urušena, sredinom 2010. godine obaveze su dva puta nadmašile vrednost kapitala.
Pokazatelji finansijske stabilnosti preduzeća od 2004. do 2010. godine beleže stalni pad vrednosti, sa izraženim negativnim tendencijama u 2009. i 2010. godini.
Na dan 30. juna 2010. godine svega 54 odsto stalne imovine bilo je pokriveno kvalitetnim izvorima finansiranja (kapitalom i dugoročnim rezervisanjima). Generisanjem novih zaduženja u periodu od 2004. do 2010. godine, struktura izvora sredstava PIK-a značajno je narušena: učešće kapitala u strukturi izvora sredstava smanjeno je sa 62 odsto na 32. Istovremeno, učešće stalne imovine u strukturi poslovne imovine smanjeno je sa 66 na 60 odsto.

Dugogodišnja nelikvidnost „donela“ je i blokadu poslovnih računa za iznos od preko 12 miliona evra.
Izveštaj nas podseća na to da od 2005. do 2010. godine, PIK „Bečej“ posluje u zoni izrazite nelikvidnosti. Sa stanjem na dan 30. juna 2010. godine opšti racio nelikvidnosti dostigao je 0,72. Eliminisanjem odnosa sa povezanim pravnim licima nelikvidnost preduzeća još više dolazi do izražaja. Poslovni računi PIK-a su u neprekidnoj blokadi od juna 2009. godine. Sredinom novembra 2010. godine ukupan iznos blokade dostigao je 12,4 miliona evra.
Na bazi internih odnosa sa povezanim pravnim licima (povezana pravna lica su zavisna i povezana pravna lica i pravna lica iz sistema „Irva investicije“) u poslovnim knjigama PIK-a 30. juna 2010. godine u aktivi je evidentirano 22 miliona evra, a na pozicijama pasive 13 miliona. Po svim segmentima poslovanja, PIK prema povezanim pravnim licima ima evidentirana neto potraživanja u iznosu od 9 miliona evra. Velika je verovatnoća da su ta potraživanja nenaplativa, jer se najveći deo njih odnosi na preduzeća koja su u blokadi ili stečaju, te se može zaključiti da je kapital u poslovnim knjigama precenjen za 9 miliona evra. Interesantno je (ali i alarmantno) da se najznačajnije potraživanje odnosi na dugoročni plasman (zajam) dat preduzeću Irva Investicije koji je na dan 30. juna 2010. iznosio 8,8 miliona evra! Ovaj plasman potiče iz 2008. godine a finansiran je kratkoročnim zaduživanjem kod AIK Banke.
Podsetimo da se preduzeće Irva Investicije nalazi u neprekidnoj blokadi godinu dana, a iznos blokade dostigao je 33,5 miliona evra.
Izveštaj o poslovno-finansijskoj poziciji PIK-a „Bečej“ završava se zaključkom da kombinat poseduje prostor za rast, jer: u uzgoju svinja kombinat zaostatak za referentnim konkurentima, u okviru posmatranog perioda, pokazuje samo u 2009. godini; značajno veći prostor za povećanje prinosa postoji u govedarstvu, odnosno u proizvodnji mleka, gde uporedivi konkurenti trenutno ostvaruju 10 do 20 odsto veće prosečne prinose u odnosu na PIK „Bečej“; PIK u odnosu na referentu konkurenciju na površinama koje su pod zalivnim sistemom uglavnom ostvaruje superiorne prinose.
Izveštaj se završava rečima da je konsolidacija i revitalizacija poslovanja PIK-a moguća ako se regulišu dužničko-poverilački odnosi; ako dođe do vlasničke konsolidacije (resursna konsolidacija u cilju harmonizacije kapaciteta unutar reproduktivnog ciklusa PIK-a, obezbeđenje novca za sprovođenje socijalnog programa i za isplatu zaostalih zarada za dva meseca, uspostavljanje i konverzija potraživanja na ime desetogodišnjeg zakupa državnog zemljišta); do investicije u obezbeđenje obrtnog kapitala, kao i u uvođenje zalivnog sistema; ako se obezbedi isti nivo i struktura subvencija kao onih koje država daje individualnim gazdinstvima (s izuzetkom dela subvencije po hektaru).
U to vreme Bečej je posetio i tadašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin. On je rekao da do kraja prvog kvartala 2011. godine treba da bude završena procena vrednosti kapitala PIK-a, vanredni revizorski izveštaj i plan reorganizacije preduzeća. „Ovo je prvi program ovakvog tipa koji se primenjuje u čitavoj zemlji i donosi veliku odgovornost. PIK ’Bečej’ je preduzeće koje je potrebno osposobiti da ponovo bude lider u našoj poljoprivredi i to je razlog, kao i sudbina zaposlenih, zbog koga je država morala da interveniše. Od momenta kada bude izvršena sanacija, biće potrebno mnogo zajedničkog rada svih onih koji učestvuju u naporima za oporavak nekadašnjeg lidera naše agroindustrije. Kada ne bude dugova, mora biti primenjena jasna i savremena poslovna vizija a postignuti rezultati biće referentni za čitavu zemlju. U tom poslu nismo sami, jer pored svih onih koji su uključeni u proces reorganizacije i državnih institucija podršku će pružiti i partneri PIK-a kakav je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo“, rekao je ministar poljoprivrede.
Nažalost, od 2011. godine do početka 2014. godine sudbina PIK-a „nije rešena“. Izjašnjavanje više od 2.000 poverilaca PIK-a u sudu o tome da li će da usvoje dorađen plan reorganizacije kombinata mnogo puta je odložen. Poslednji put ročište je zakazano za februar 2014. godine, kada bi poverioci konačno trebali da kažu da li će da prihvate plan reorganizacije (sanacije) PIK-a ili će da ga „oteraju“ u bankrot.

B.M.

 

Šokantni podaci iz plana reorganizacije PIK-a „Bečej“
Kao dovesti proizvođača hrane do prosjačkog štapa?

Čitajući plan reorganizacije (kasnije je taj plan izmenjen) akcionarskog društva PIK „Bečej“, stiče se utisak da je reč o preduzeću koje je dodirnulo dno dna, kojem nema spasa i da je jedini logičan epilog bankrot. Ipak, izrađivač plana reorganizacije, „Adventis Corporate Advisory“ d.o.o. iz Beograda, navodi da je isplativije rešenje i za PIK i za poverioce, reorganizacija.
U planu reorganizacije, na 58 stranica, navode se šokantni podaci o situaciji u PIK-u „Bečej“. Te informacije se najkraće mogu sažeti u jednoj rečenici: zaista treba biti umešan pa proizvođača hrane dovesti do prosjačkog štapa. Podaci iz plana reorganizacije, dakle, svedoče o načinu (ne)delovanja vlasnika PIK-a, ali i o relaksiranom odnosu državnih institucija prema ovoj firmi, pre svega je reč o enormno velikim iznosima neplaćenih poreza i dugova za struju, kredite banaka da ne pominjemo.
Rezime plana reorganizacije je otprilike ovo: predlagač plana reorganizacije smatra da sprovođenje stečajnog postupka bankrotstvom (namirenja poverilaca prodajom imovine ili prodajom PIK-a) neće obezbediti adekvatno i efikasno namirenje svih poverilaca, s obzirom na to da je PIK pojeo svoj kapital: obaveze stečajnog dužnika su veće od likvidacione vrednosti imovine. Navodi se i da bi eventualnim bankrotom došlo do likvidacije PIK-a u slučaju prodaje imovine, čime bi on izgubio veliki posed (pravo na zakup zemljišta) i zaokružen tehnološko-ekonomski sistem, što ga je opredeljivalo kao lidera u agrobiznisu.
Od 2008. godine naovamo PIK ima izrazitu tendenciju pada realizacije prihoda, sa 4,9 milijardi dinara u 2008. na 3 milijarde u 2010, kao i konstantno pogoršanje poslovanja ostvarujući najveći neto gubitak u poslovanju od 1,3 milijarde dinara 2010. godine, što predstavlja gubitak iz osnovne aktivnosti od 40% (poslovni prihod). Istovremeno sa padom prihoda rasla su i zaduživanja kombinata, te je iznos ukupnih obaveza krajem 2010. bio 7,6 milijardi dinara. Reč je uglavnom o kratkoročnom zaduživanju (7,4 mlrd RSD), što je doprinelo neuravnoteženosti sopstvenih i pozajmljenih izvora. Ukupna dospela potraživanja poverilaca PIK-a na dan otvaranja stečaja su 5,45 milijardi dinara, od čega najveći deo čine potraživanja banaka (3,9 mlrd RSD sa obezbeđenjem na imovini PIK-a u iznosu od 3,5 mlrd RSD potraživanja). PIK ima i 4,4 milijardi dinara uslovnih nedospelih potraživanja. 

Prema planu reorganizacije, treba da se formiraju četiri osnovne klase i dve dodatne klase poverilaca (klase V i VI). Prvu klasu čine razlučni poverioci-obezbeđeni poverioci nad imovinom PIK-a, u drugoj klasi su neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima, čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka. U trećoj klasi su neobezbeđena potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. U četvrtoj klasi su neobezbeđeni poverioci, uključujući i poverioce PIK-a koji imaju obezbeđenje nad imovinom trećih lica.
Petu klasu čine neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih 12 meseci pre otvaranja stečaja, sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka, dok su u šestoj klasi neobezbeđeni poverioci-fizička lica, po osnovu potraživanja zarada i naknada iz radnog odnosa. Ukupan iznos dospelih potraživanja poverilaca stečajnog dužnika iznosi 5.525.143.538 dinara.
Što se tiče uslovnih poverilaca, reč je o 4.434.196.442 dinara, čija su potraživanja vezana za odložni uslov, koji nije nastupio do dana izrade plana reorganizacije. Od ukupnih priznatih uslovnih potraživanja u iznosu od 4.434.196.442 dinara, iznos od 3.823.836 dinara se odnosi na jemstva trećih lica za obaveze PIK-a, koja su već iskazana u klasi I i klasi IV poverilaca, kao priznata potraživanja po osnovnom dužničko-poverilačkom odnosu. Pored toga, PIK ima uslovno potraživanje od strane trećih lica u iznosu od 167.966.205 dinara po osnovu jemstava za buduće obaveze iz finansijskog lizinga (PIK je korisnik lizinga).Preostali iznos od 442.386.988 dinara predstavljaju data jemstva PIK-a poslovnim bankama za obaveze trećih lica (Irva investicije d.o.o., Interkomerc). Ukupan iznos osporenih potraživanja iznosi 967.323.780 dinara (najveći deo od 653 miliona dinara odnosi se na duplirane prijave). Od preostalih potraživanja koja nisu priznata, očekuje se pokretanje parnice od strane Irva transporta, Nicco agrara i firme Gorska team. Među osporenim potraživanjima su, recimo, i ove: Poreska uprava, oko 401 milion, lokalna poreska administracija opštine Bečej, oko 251 milion, Veterinarska stanica Bečej, oko milion itd.
Što se tiče priznatih potraživanja (od klase 1 do 5 poverilaca), reč je o neverovatnih 1.719.717.172,48 dinara. AIK banka od PIK-a potražuje 1.115.208.134 dinara, Alfa banka 636.296.060, Unikredit banka 552.268.735 dinara, Ministarstvo poljoprivrede 144.747.045 dinara, Elektrovojvodina 94.713.353 dinara, pa još 29.670.976,71 (u dve klase poverilaca), Poreska uprava 105.233.293,92 i 80.612.612 (samo u prve dve klase poverilaca), pa tu su još opština, Toplana, Gas itd., i oni potražuju više desetina miliona dinara. 

Plan reorganizacije je sanacioni plan, čime će stečajni postupak nad PIK-om biti obustavljen i „obaveze prema svim poveriocima bi bile namirene, čijom primenom će se stvoriti realni uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja. Na ovaj način, stečajni dužnik ostaje kao jedinstvena poslovna celina, zadržavajući celokupne sopstvene resurse uključujući nesmetano pravo zakupa na državnom zemljištu, značajno poboljšava svoju finansijsku poziciju (solventnost) i stvara realne preduslove za veliki poslovni rast ulaganjem u povećanje efikasnosti primenom novih tehničko-tehnoloških mera i proširenjem poseda (moguće dupliranje) i poslovnih aktivnosti, čime stečajni dužnik povećava svoju konkurentnost i zadržava ulogu lidera u agrobiznisu na ovim prostorima i po čemu je prepoznatljiv i van granica domaćeg tržišta. Posledično, realizacija ovog plana reorganizacije za vlasnike kapitala (akcionare) stvara mogućnost stvarnog rasta cene kapitala na tržištu“, piše u planu reorganizacije i dodaje se da je predviđena i prodaja manjeg dela imovine. Reč je o 104.577.523 dinara (po knjigovodstvenoj vrednosti. Trebalo bi da se prodaju sledeći objekti: veleprodaje u centru Bečeja, Poljomarket, zgrada „Tri šešira“ u Bačkom Petrovom Selu, zgrada „Rakete“ u Bečeju, Master centar u katastarskoj opštini Novi Sad, zgrada „Zvezde“ u centru Bečeja, deo Zadružnog doma u Bečeju, ekonomija „Jedinstvo“ i dve zgrade u Hrvatskoj, navodi se u planu reorganizacije.
Planom reorganizacije predviđena ključna mera je konverzija potraživanja, a ključno sredstvo za primenu te mere predstavlja kapital stečajnog dužnika. Procenjena vrednost kapitala stečajnog dužnika je negativna. Plan reorganizacije predviđa mere za potpuno namirenje potraživanja svih poverilaca u postupku reorganizacije i to u roku ne dužem od 180 dana od dana pravnosnažnosti Rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije: konverzijom potraživanja u kapital za klase I-IV poverilaca i novčanim namirenjem poverilaca klase V i VI, pre početka primene plana.
Plan predviđa i alternativnu meru reprograma duga za potraživanje banaka, koja ne mogu biti predmet konverzije zbog eventualnih ograničenja u skladu sa Zakonom o bankama i drugim propisima Narodne banke Srbije, koji uređuju poslovanje banaka.
Planom je predviđeno da se u toku njegovog izvršenja (180 dana) izmire svi troškovi – poverioci stečajnog postupka i stečajne mase, kao i da se realizuju mere iz plana reorganizacije. Troškovi stečajnog postupka treba da budu plaćeni novcem sa računa PIK-a i/ili kratkoročnog kredita-pozajmice.
Troškovi stečajnog postupka će biti obračunati u skladu sa konačnim obračunom troškova stečajnog postupka stečajnog upravnika, počevši od dana otvaranja stečajnog postupka pa do dana održavanja ročišta za glasanje o planu reorganizacije. S obzirom na to da je PIK od dana otvaranja stečaja nastavio da funkcioniše i obavljao robno-novčani promet, što je za posledicu imalo promene na obrtnoj imovini i obavezama prema poveriocima, obaveze stečajne mase se posebno iskazuju. 

Sve navedene obaveze koje su nastale od dana utvrđivanja konačne liste poverilaca do dana održavanja ročišta za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanja o istom, biće namirene na način i u rokovima u skladu sa svakim pojedinačnim ugovorom sa poveriocem, ali ne u roku dužem od 180 dana, osim za obaveze iz ugovora o finansijskom lizingu.
Plan reorganizacije predviđa namirenje svih priznatih potraživanja poverilaca PIK-a: konverzija potraživanja u kapital PIK-a (izdavanja akcija) se odnosi na poverioce od klase I do IV, u iznosu od 5.478.681.579 dinara, uvećana za kamatu razlučnih poverilaca do dana usvajanja plana; a poverioci klase V i VI treba da budu plaćeni u novcu, u ukupnom iznosu od 46.484.566 dinara u roku ne dužem od 14 dana od dana usvajanja plana reorganizacije.
Što se tiče izdavanja akcija, do sada postojeće akcije će biti poništene, postojeći akcionari izgubiće sva prava iz akcija, a poverioci koji vrše konverziju postaju akcionari PIK-a. Najveći akcionari bili bi AIK banka, Alfa banka, Unikredit banka, Agrobanka, Poreska uprava, Banka Inteza, Ministarstvo poljoprivrede, Elektrovojvodina, Srbijagas, Vode Vojvodine, Delta agrar, opština Bečej (lokalna poreska administracija), Direkcija za robne rezerve itd.
Planom reorganizacije predviđena je i uslovna primena mere reprograma za potraživanja poslovnih banaka, koje istaknu prigovor u vezi sa iznosom svog potraživanja koja ne mogu biti predmet konverzije u kapital. Reprogram predviđa otplatu u periodu od 5 godina.
Osporeno potraživanje svakog poverioca koje se kasnije pokaže kao osnovano, biće namireno na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase. Planom reorganizacije je predviđeno, ukoliko PIK nema dovoljno para da isplati poverioce iz klase V i VI i troškove stečajne mase, da može da zaključi ugovor o kreditu ili pozajmici, i da u vezi sa tim izda sredstva obezbeđenja na imovini.
Naravno, ukoliko poverioci ne usvoje plan reorganizacije u ovom obliku, postoji mogućnost za izmenu plana, piše u planu reorganizacije.
Planom reorganizacije ne predviđa se značajnije (šta god to znači) otpuštanje zaposlenih u periodu realizacije plana reorganizacije (180 dana).
Nakon usvajanja plana, u roku od 30 dana, treba da budu formirani svi organi PIK-a, koji će između ostalog potvrditi imenovanja direktora i članova Upravnog odbora. Stečajni upravnik Pavel Severinji će obavljati funkciju nezavisnog stručnog lica koje će pratiti sprovođenje plana reorganizacije i koji će obaveštavati poverioce o sprovođenju plana, direktor PIK-a će biti aktuelni menadžer Milan Mišić, za članove Upravnog odbora se predlažu predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, AIK banke, Agrobanke, Poreske uprave i opštine Bečej.
Prema predviđanjima iz plana reorganizacije, neto dobit PIK-a krajem pete godine nakon reorganizacije bio bi 600.586.000 dinara.
No, plan reorganizacije nije realizovan i država nije postala većinski vlasnik PIK-a. O tome je tokom 2012. godine pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin rekao da je plan bio da PIK „Bečej“ postane preduzeće pod kontrolom države, jer se računalo da su potraživanja državnih organa, prvenstveno Elektrovojvodine, Ministarstva poljoprivrede, Poreske uprave i Srbijagasa, procentualno veća u ukupnim potraživanjima, nego što se to pokazalo nakon analize situacije. Na kraju se ispostavilo, rekao je Vasin, da su potraživanja banaka toliko velika da je državni udeo u potraživanju samo oko 10 posto, što je osujetilo plan da država odmah preuzme većinski paket akcija i postane vlasnik PIK-a. Osujećen je i plan da banke svoja potraživanja pretvore u deo vlasništva nad kombinatom (banke znaju dobro da procene gde treba da ulažu), kao najbolji način da se spase firma, jer su banke to odbile i tražile su reprogram svojih potraživanja, odnosno pretvaranje potraživanja u dugoročne kredite.
„Nakon konsultacija sa ekonomskim stručnjacima i direktorom PIK-a došli smo do saznanja da PIK ni pod kakvim uslovima ne može prihvatiti reprogram dugova, to se pokazalo kao ekonomski neizvodljivo, jer PIK ne može da stvara toliki dohodak da vrati sva potraživanja prema bankama na način koji bi podrazumevao reprogram dugova. Shvatili smo da razgovori sa bankama ne vode ka dobrom, jer nismo videli kako će podržati plan reorganizacije na ročištu koje je bilo zakazano za 28. mart, i pretila je opasnost da na to ročište dođemo bez ijedne saglasnosti banaka za sprovođenje plana reorganizacije, što bi automatski značilo bankrot PIK-a ’Bečej’“, objasnio je Vasin.
Inače, rekao je Vasin u vreme pre majskih izbora 2012. godine, „na nivou Vlade Srbije i Vlade Vojvodine donesena je odluka da država otkupi od banaka 40 posto kapitala, odnosno potraživanja, i da time i sa svojih 11 posto obezbedi odlučujući uticaj i vlasništvo nad PIK-om ’Bečej’“.
Prošli su potom majski izbori, došla je nova republička vlast i još se čeka odluka o sudbini PIK-a.

R.M.

Najveći bivši akcionari

Na listi deset najvećih akcionara PIK-a „vodi“ konzorcijum koji čine firma Đorđija Nicovića „Irva investicije“ i investicioni fond za Britanskih devičanskih ostrva (97,23% akcija), slede zatim „Focus capital partners“ (0,06%), „Food product“ (0,5%), itd. Realizacijom plana reorganizacije ovi akcionari više neće postojati.

 

„Osvežen“ plan reorganizacije 
Zašto je porastao udeo bivšeg vlasnika PIK-a?

„Osveženi“ plan reorganizacije PIK-a „Bečej“ u stečaju o kom bi poverioci kombinata trebalo da se izjasne u februaru ove godine, ima više ozbiljnih nedostataka. Interesantan je deo po kom bivšem vlasniku PIK-a – „Irva investicije“ i tajanstveni investicioni fond s egzotičnih Britanskih devičanskih ostrva – učešće u kapitalu PIK-a za nekoliko meseci je „poraslo“ sa 4,33 odsto na 32,07 odsto (pod uslovom da se usvoji plan reorganizacije).
O „nedostacima“ novog, prerađenog plana reorganizacije su i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević i član Odbora poverilaca Mihajlo Ćelić uputili dopis Privrednom sudu i PIK-u „Bečej“ krajem juna 2013. godine tražeći odlaganje ročišta poverilaca za oktobar mesec te godine (i to ročište odloženo je za februar 2014.) kako bi se do tada napravio prihvatljiv i održiv plan reorganizacije PIK-a „Bečej“.
U dokumentu, čijom kopijom raspolaže redakcija Bečejskog mozaika, navodi se da su predstavnici lokalne samouprave uradili analizu teksta predloga plana reorganizacije PIK-a i nakon toga su predložili da se ne prihvati plan reorganizacije zbog ozbiljnih nedostataka. U obrazloženju se navodi nekoliko ozbiljnih nedostataka plana reorganizacije.
U dokumentu piše da se u planu reorganizacije ukazuje na unutrašnje i spoljne faktore koji su doveli do pogoršanja finansijskog položaja i teškoća u poslovanju kombinata, međutim, nije utvrđen glavni razlog stečaja, niti mogućnost otklanjanja tog problema. Predsednik opštine i član Odbora poverilaca smatraju da je glavni razlog za pokretanje stečajnog postupka nastao krajem 2008. godine prekomernim zaduživanjem PIK „Bečej“ kod banaka u korist povezanih lica kontrolnog akcionara „Irva investicije“ (firma beogradskog biznismena Đorđija Nicovića). Obaveze po tom osnovu iznose 17.264.531 evra i odnose se na povećanje zaduženosti kod banaka po osnovu kredita u iznosu od 13.349.856 evra – 11.117.457 evra kod AIK banke, 1.840.673 evra kod Alfa banke i 391.726 evra kod Komercijalne banke. 

Pored toga, tu je i preuzimanje obaveza po osnovu jemstva datog Banci Intesa kao garantu za glavnog dužnika „Irva investicije“ prema Banci Koper, kao kreditoru po kreditu, u iznosu od 7.350.00 evra. Po tom osnovu Banci Intesa je priznato dospelo uslovno potraživanje na teret PIK-a, kao pristupaoca dugu, od 3.914.674 evra (za obaveze koje je Banka Intesa platila Banci Koper umesto „Irva investicija“) i uslovna obaveza, po istom osnovu, za preostalu obavezu koja je dospela na naplatu 26. jula ove godine, navodi se u dokumentu upućenom Privrednom sudu i PIK-u. Konstatuje se da se radi o velikoj obavezi od 17,2 miliona evra, a ta obaveza nema veze sa poslovanjem PIK-a. Taj iznos je, navodi se, glavna prepreka za izradu održivog plana reorganizacije PIK-a.
Ima problema i s procenom kapitala PIK-a. Naime, što se tiče imovine i kapitala PIK-a po proceni iz plana reorganizacije od 14. decembra 2012. godine, kapital PIK-a iznosi 193.591.000 dinara, aktiva je 7.520.164.000 dinara, a pasiva 7.326.573.000 dinara. Korigovana procena iz plana reorganizacije od 17. juna 2013. godine pokazuje da je kapital procenjen na 1.688.546.000 dinara, aktiva na 7.839.814.000 dinara, a pasiva na 6.151.268.000 dinara.
Tu postoje dva problema, jedan je veliko umanjenje obaveza, u iznosu od 1.175.305.000 dinara, jer u obaveze nisu uključene obaveze iz poslovanja u stečaju, predujam za pokretanje stečaja, nagrade stečajnom upravniku i neisplaćene bruto zarade. Posledica ovakvog obračuna je da se stari vlasnici PIK-a („Irva investicije“ i investicioni fond sa egzotičnog ostrva) u kratkom roku, u istom planu reorganizacije stavljaju u radikalno drugačiji položaj. Prema planu iz decembra prošle godine stari vlasnici bi, nakon usvajanja plana, trebali da imaju učešće u novom kapitalu oko 4,33 procenta, a prema novoj verziji plana reorganizacije to učešće bi iznosilo 32,07 procenata. Predstavnici opštine zbog toga zahtevaju reviziju procene imovine i kapitala PIK-a. Problem je i to što je u aprilu 2013. godine predstavnik „Irva investicije“ zatražio ponovnu procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta PIK-a. Nije jasno zašto se procenjuje samo vrednost zemljišta, a ne i nekretnine i opreme. Inače, prvobitna procena vrednosti zemljišta značajno je podigla ukupnu vrednost aktive PIK-a. Pored toga nije jasno na osnovu kojih tržišnih pokazatelja je izvršena prvobitna procena zemljišta i kojim se argumentima pravda skok cena od oko 48 odsto.
Problematičan je i obračun kamata u planu reorganizacije: u klasi A poverilaca prikazane su obračunate kamate od 12. aprila do 10. jula 2013. godine u korist banaka poverilaca u iznosu od 818.208 evra, a kamate nisu obračunate, nejasno je zbog čega, drugim poveriocima, ukoliko oni na to imaju pravo.
Predstavnici opštine i Odbora poverilaca navode i da PIK „Bečej“ ima veliki iznos nenaplaćenih potraživanja od „Irva investicija“ po osnovu toga što je kombinat dao finansijske pozajmice firmi Đorđija Nicovića. Zbog toga se predlaže da se konzorcijumu („Irva“ i investicioni fond sa egzotičnog ostrva) ograniči pravo upravljanja i raspolaganja akcijama PIK-a, dok se ne izvrši naplata potraživanja.
U planu reorganizacije navodi se i da se planira otpuštanje 600 zaposlenih iz PIK-a, osim u slučaju da se PIK-u odobri korišćenje dodatnog fonda zemljišta od 4.000-5.000 hektara. U dokumentu predstavnici opštine i član Odbora poverilaca pitaju na koji način i kojom dinamikom će biti finansiran predviđen broj viška od 600 radnika ukoliko kombinat ne dobije traženo zemljište.

R.M.

 

Sindikalisti i PIK
Prvo uvek za, posle uvek protiv

Mada je 2007. godine „gazda Nicović“ dočekan uz ushićenje i radnika i sindikalista PIK-a, 2011. godine (do danas) se on smatrao – s razlogom – odgovornim za propast nekadašnjeg dragulja Bečeja.
Sindikalisti su u većini slučajeva podržavali aktuelnu vlast što u firmi, što u politici, sve dok nisu promenili svoje mišljenje.
Tako je bilo i u leto 2011. godine, kada su vođe PIK-ovih sindikata saopštile novinarima da su nezadovoljni ponašanjem (bivšeg) gazde Đorđija Nicovića. Rekli su da je od kraja 2008. godine do početka 2011. trajalo otežano poslovanje PIK-a, a situacija je dodatno pogoršana podizanjem kredita od oko 9 miliona evra na ime PIK-a. Novac je kao kratkoročnu pozajmicu koristila firma „Irva investicije“ Đorđija Nicovića. Nicović je taj iznos 2009. godine preveo u dugoročnu pozajmicu i tada je počela agonija PIK-a i zaposlenih, saopštili su sindikalisti. Zaduživanje kombinata je nastavljeno kupovinom mehanizacije i opreme (poljoprivredne mašine, laptopovi…) preko lizinga u vrednosti od oko 800.000 evra, koja se koristi u drugim firmama Đorđija Nicovića u Banatskom Brestovcu, Plandištu i Belom Blatu, a do maja ove godine PIK je platio oko 450.000 evra mašine koje ne koristi, objasnili su predstavnici dva sindikata PIK-a Branislav Šekerović i Aleksandar Pešić na konferenciji za novinare.
Pored toga, PIK je kupio i jednog konja za 145.000 evra (14,5 miliona dinara), a životinja je odneta u Beograd, dok je u ergeli Fantast smanjen broj konja jer su poklanjani drugim ergelama.
Sindikalisti su naveli i da je tokom 2010. godine PIK prodao ribu za oko 40 miliona dinara, a roba nije naplaćena, „jer se ne zna ko je kupac“.
Inače, običaj da nestaju stvari i životinje iz PIK-a „Bečej“ nije novost. Da podsetimo, takav običaj je postojao i ranije, u vreme direktora Dragana Satarića, kada su prasići u ogromnom broju (više hiljada) umeli da nestanu iz firme.

B.M.

Objavljivanje dodatka omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali