Obnovljivi izvori obnavljaju grad 1. deo

  15 novembar 2013
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Za sada naslov „Obnovljivi izvori obnavljaju grad“ može da bude želja građana Bečeja, jer je opština tek na početku razmišljanja i činjenja u cilju korišćenja obnovljivih izvora energije. Ova tema je, međutim, od izuzetnog značaja, kako bi svima bilo jasno koliko dobrih stvari – počevši od smanjenja zagađenja okoliša i završivši sa novčanom dobiti – mogu da nas „zadese“ ako ikada budemo koristili obnovljive izvore energije.

Treba samo otići u susednu Mađarsku, u gradove koji koriste besplatnu toplu vodu za grejanje i za banjski turizam i videti kako ti ljudi žive. Do tog stupnja razvoja čeka nas dug put, ali vredi krenuti, jer ćemo samo tako moći da kažemo jednog dana da su obnovljivi izvori obnovili grad.
Novinari Bečejskog mozaika u okviru medijskog projekta „Obnovljivi izvori obnavljaju grad“ (osim ovog, biće objavljen još jedan tematski dodatak) traže odgovore na pitanja koliko košta aktuelno daljinsko grejanje u gradu, kakvim problemima se suočava Javno preduzeće Toplana, koje se bavi daljinskim grejanjem, šta je predviđeno u studiji izvodljivosti o grejanju grada geotermalnom vodom, koliko bi ta investicija koštala i kakve koristi bi od tog načina grejanja imala lokalna samouprava i građani opštine Bečej.

Šta je održivi razvoj?

Održivi razvoj je skladan odnos zaštite životne sredine i privrednog napretka kojim se obezbeđuje da prirodno bogatstvo ostane sačuvano i za buduća pokoljenja, a to se može postići samo balansiranjem socijalnih i ekonomskih faktora i faktora zaštite životne sredine.
Srbija neće moći da postane članica Evropske unije ukoliko ne usvoji i sprovede evropske standarde između ostalog i u oblasti zaštite životne sredine – počevši od lokalnog nivoa. Evropska unija smatra da bi Srbija trebala da ublažava narušavanje životne sredine, pre svega što se tiče kvaliteta vode i vazduha, ali i monitoringa zagađivanja, unapređenja energetske efikasnosti, zaštite u industrijskim postrojenjima, upravljanja otpadom i zaštitom šuma, itd.
Srbija je kao prioritete u oblasti zaštite životne sredine označila ubrzavanje usklađivanja zakona i standarda sa tekovinama EU, sprovođenje Kjoto protokola i Nacionalne strategije zaštite životne sredine. U procesu zaštite životne sredine, naravno, moraju da učestvuju i lokalne zajednice, koje su do danas izuzetno malo uradile na tom polju.
U opštini Bečej postoje resursi za korišćenje obnovljivih izvora energije, a to bi značilo i racionalnije trošenje neobnovljivih izvora energije i manji stepen zagađenja okoline, tim pre što je lokalni parlament 2005. godine opštinu proglasio ekološkom opštinom. S druge strane, u Bečeju se planira(la) izgradnja banjskog kompleksa i u tom kontekstu je od izuzetnog značaja zaštita okoliša i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Do 2012. godine nije mnogo urađeno na tom polju, osim što je 2011. godine izbušena bušotina geotermalne vode za potrebe buduće banje, koja se ne koristi. Aktuelna lokalna vlast počela je da radi na tome da se što pre počne koristiti geotermalna voda za potrebe grada i njenih građana. Naime, tokom 2012. godine opština je dobila dozvolu za korišćenje geotermalne bušotine, kapaciteta 20 litara u sekundi. Već je urađena i studija izvodljivosti korišćenja geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja. Geotermalna bušotina mogla bi da ima dvostruku namenu, osim u sistemu daljinskog grejanja, koristila bi se i za potrebe buduće banje u Bečeju. B.M.

Mogućnost za korišćenje obnovljivih izvora energije u Bečeju
Topla voda za grejanje

Bečej ima prirodnih potencijala i mogućnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije. Važan segment te veoma važne priče – jer je održiva, jer donosi novac – je energija geotermalne vode koja postoji na ovom prostoru.
Prvi korak u pravcu „konkretnih“ razmišljanja o korišćenju geotermalne energije – za grejanje preko Toplane, za buduću banju, za eventualno grejanje plastenika – načinjen je 2011. godine, da bi u predizborno vreme bila urađena geotermalna bušotina (BČHT-3/09) u blizini Šlajza i Velikog bačkog kanala, kako je tada rečeno, za potrebe buduće bečejske banje od koje ni danas nema ništa, a koju je, tada poznati investitor iz Mađarske trebao da izgradi za 2-3 godine. Postojanje geotermalne bušotine može da omogući i prelazak Javnog preduzeća Toplana na geotermalni izvor energije u sistemu daljinskog grejanja. To bi bilo veoma dobro rešenje, koje bi omogućilo i rešavanje aktuelnih problema Toplane.
Toplana Bečej počela je da radi 1986. godine i do 2004. godine egzistirala je kao jedini energetski subjekat za grejanje stambenih i poslovnih objekata na teritoriji Bečeja. Tokom 2006. godine Toplana je ispunila sve uslove za licenciranje svoje delatnosti shodno odredbama Zakona o energetici, na osnovu čega je 27. jula 2006. godine dobila četiri licence za proizvodnju toplotne energije, za distribuciju toplotne energije, za upravljanje distributivnim sistemom i za trgovinu toplotnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca, sa rokom važenja od deset godina.
U avgustu 2011. godine donet je novi Zakon o energetici, došlo je do izmena u broju i nazivu energetskih delatnosti koje obavlja Toplana, tako da po odredbama tog zakona, Toplana danas obavlja dve energetske delatnosti od opšteg interesa: proizvodnju toplotne energije i distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom.
Toplana je u međuvremenu implementirala sisteme kvaliteta prema zahtevima standarda ISO 9001, ISO 4001, i OHSAS 18000, čija primena će početi od 1. decembra 2013. godine, a sertifikacija će biti urađena u januaru ili februaru sledeće godine. Primena navedenih standarda će, kako navode nadležni u ovom preduzeću, „omogućiti kvalitetnije poslovno okruženje unutar preduzeća i kvalitetniji odnos prema spoljnim saradnicima i korisnicima usluga, uz poštovanje svih propisa vezanih za zaštitu životne sredine i bezbednosti na radu“. 

Toplana isporučuje toplotnu energiju za grejanje kolektivnih stambenih objekata, škola, ustanova kulture, muzeja, kao i mnogobrojnih poslovnih objekata u Bečeju, što čini širok spektar korisnika koji su razvrstani u tri kategorije. Toplana je u oktobru mesecu 2013. godine imala 1.122 korisnika (tako stoji na sajtu preduzeća), većina su, njih 1.044, fizička lica, stanari kolektivnih stambenih zgrada i vlasnici individualnih porodičnih objekata, dok poslovnih objekata i objekata javnih službi ima 78. Ukupna instalisana snaga konzuma je oko 22 mW, a ukupna površina koja se greje je oko 140.000 kvadratnih metara.
Međutim, izgradnjom distributivne gasne mreže u zoni toplifikacije od 2004. godine Toplana je dovedena u konkurentsku poziciju (suosnivač preduzeća koji snabdeva gasom opštinu je upravo Toplana; prim. nov.) i ta situacija zahteva preduzimanje dodatnih mera za racionalizaciju proizvodnog procesa, distributivne mreže i toplotnih podstanica, navodi se na internet prezentaciji ovog preduzeća. U cilju racionalizacije, osim rekonstrukcije vrelovoda, čime bi se smanjili troškovi distribucije toplotne energije (prva faza rekonstrukcije magistralnog toplovoda u ulici Miloša Crnjanskog u dužini od 835 metara urađena je 2010. godine, za taj posao je slovačka agencija za međunarodnu razvojnu saradnju „Slovak aid“ obezbedila donaciju u materijalu u vrednosti od oko 140.000 evra, dok je lokalna samouprava iz kredita od 120 miliona dinara obezbedila 24 miliona dinara za ovu namenu), je i racionalizacija procesa proizvodnje.

Potrebna je optimizacija sistema daljinskog grejanja

Nadležni u Toplani mogućnost smanjenja troškova vide u upotrebi obnovljivih izvora energije. Zbog toga se pristupilo izradi Studije o mogućnosti korišćenja geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja. Reč je o studiji opravdanosti koja treba da odgovori na pitanje na koji način je moguće koristiti geotermalnu energiju u sistemu daljinskog grejanja Bečeja. U sklopu ove studije će biti izrađen idejni projekat na osnovu kojeg se planira izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za korišćenje geotermalne energije, projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju dvocevne vrelovodne mreže kojom bi se spojila postojeća sa novoizgrađenim postrojenjem i izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju dela postojećeg vrelovoda, kako bi se „usaglasio“ sa novoizgrađenom vrelovodnom mrežom. Na osnovu tih dokumenata, ukoliko obezbedi povoljne kreditne uslove, Toplana bi još u toku ovu godine trebala da pristupi realizaciji pomenutih projekata. Procenjena ukupna vrednost posla je oko šest miliona evra, navedeno je na internet prezentaciji Toplane.
Do novembra 2013. godine urađena je projektno-tehnička dokumentacija za rekonstrukciju dela postojećeg vrelovoda.
U decembru 2012. godine završena je izrada Studije o mogućnosti korišćenja geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja u Bečeju, koju je uradilo Privredno društvo za projektovanje, inženjering, menadžment i izvođenje „ADS Energo koncep“ d.o.o. iz Novog Sada, a za njenu izradu iz opštinskog budžeta za 2012. godinu potrošeno je 3,5 miliona dinara.
Osnovni cilj te investicije jeste da se stvore uslovi da se energija geotermalne vode iskoristi za zagrevanje vode u gradskom sistemu grejanja, a sama činjenica da je u pitanju obnovljivi izvor energije i da bi njegova upotreba dovela do smanjenja potrošnje glavnog energenta za grejanje (prirodni gas) i smanjenje emisije CO2, otvara mnoge mogućnosti.
Tako istovremena proizvodnja električne i toplotne energije, prema mišljenju izrađivača studije, predstavlja dobro rešenje jer bi omogućila da se potencijal geotermalne vode koristi u što dužem periodu u toku godine, a sa druge strane geotermalna voda bi se koristila i za potrebe u planiranom banjskom kompleksu, koji bi obezbedio potpuno iskorišćenje potencijala geotermalne vode zbog raznolikosti sadržaja i zbog potrebe za toplotnom energijom različitog potencijala.
Tokom 2012. godine urađen je i Projekat ispunjenosti uslova i mera održivog korišćenja prirodnog resursa podzemne vode zahvaćene bunarom BČHT3/09 opština Bečej iz kojeg su eksploatacioni parametri (temperatura geotermalne vode 65 stepeni Celzijusa, a dozvoljeni protok vode 20 litara u sekundi) geotermalne vode uzeti kao osnova za sve proračune u Studiji o mogućnosti korišćenja geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja u Bečeju.
Navodi se energetski potencijal koji se može ostvariti eksploatacijom geotermalne vode iz geotermalne bušotine: sa iskorišćenjem protoka vode od 20 litara u sekundi dobija se toplotna snaga od 3,76 megavata (mW), a kako ovo karakteriše i visok gasni faktor (1,92 m3/mv3), moguće je govoriti i o iskorišćenju toplotne snage gasa (metan) koja iznosi oko 1,15 megavata (mW). Na ovaj način, ako bi se iz bušotine pored toplotne snage vode koristila i toplotna snaga izdvojenog gasa, toplotna snaga bušotine bi iznosila 4,91 mW, a autor studije, zbog potpunijeg iskorišćenja potencijala geotermalne vode, preporučuje i proizvodnju električne energije.
Analizom mogućnosti da se geotermalna voda iskoristi kao toplotni izvor i da se implementira u postojeći toplifikacioni sistem, ustanovljeno je da se projektni i stvarni režim rada prilično razlikuju, to se pre svega odnosi na visoke vrednosti povratnih temperatura, što predstavlja nepovoljnu situaciju u smislu toplifikacije, te je preporuka autora studije da se da prioritet optimizaciji toplifikacionog sistema, što podrazumeva analizu stanja mreže, toplotnih izvora, toplotnih podstanica, režima rada, regulacione automatike itd., te je predloženo da se proces iskorišćenja geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja razdvoji u dve faze.

Prema predlogu izrađivača studije, u prvoj fazi bi trebalo da se izdvoji jedan deo toplovodne mreže čiji energetski bilans iznosi oko 6,5 mW, iz razloga što je vrelovodna mreža u veoma lošem stanju i postoje veliki gubici u mreži, a optimizacija čitave mreže bi predstavljala obiman i finansijski skup poduhvat, dok bi se sa druge strane, na ovaj način veličina potrošača približila veličini izvora, to jest smanjila bi se potreba za gasom za dogrevanje vode u sistemu. Zatim bi se na izdvojenom delu mreže uradila optimizacija sistema, kako bi se režim rada približio projektnom, a time bi se smanjile i povratne temperature. Optimizacija sistema podrazumeva izgradnju objekta toplane, zatim pumpnog postrojenja, trafo-stanice i kotlarnice sa gasnim motorom i vršnim kotlom, kao i bušenje povratne bušotine, a ova faza bi obuhvatila i izgradnju poveznog cevovoda koji bi spojio novu toplanu sa postojećom mrežom.
Za ovakvu varijantu, sa pretpostavkom da je mreža optimizovana za rad u režimu 130/75 stepeni Celzijusa, da je toplotni konzum od 6,5 mW (deo od ukupnog konzuma), to jest da je projektni protok vode kroz gradsku mrežu 30 litara u sekundi, urađen je proračun koji je pokazao da je iz geotermalne vode moguće plasirati 3.021.822 kWh, odnosno 43 posto od ukupno potrebne energije (6.938.013 kWh) koje je za potrebe grejanja neophodno plasirati u mrežu. To bi u poređenju sa energijom koja se plasira iz gasnog kotla, omogućilo umanjenje potrošnje gasa na kotlovima nominalne vrednosti od 102.608 evra godišnje.
Pored toga, zbog relativno velike količine gasa u geotermalnoj vodi, analizirana je i mogućnost da ovo postrojenje sadrži i gasni motor koji bi imao funkciju proizvodnje električne i toplotne energije, električna energija bi se plasirala na tržište, dok bi se toplotna energija iskoristila u sistemu daljinskog grejanja u zimskom periodu.

Za 2,7 miliona evra godišnja dobit 570.000 evra

U Studiji o mogućnosti korišćenja geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja u Bečeju, ponuđene su dve mogućnosti korišćenja potencijala geotermalne vode. Za obe mogućnosti postoji zajednički deo koji najpre treba realizovati, a vrednost ovih radova je procenjena na 1.820.000 evra: izgradnja novog dvocevnog vrelovoda dužine 1.560 metara (investiciona vrednost je 780.000 evra), izgradnja pumpnog postrojenja za kompletan gradski deo potrošača (80.000 evra), izgradnja trafo-postrojenja za kompletan gradski deo potrošača (90.000 evra), izgradnja kotlarnice sa jednim gasnim kotlom od 5 mW (70.000 evra), izgradnja građevinskog objekta Toplane od 300 do 400 metara kvadratnih (220.000 evra), izgradnja kompletne infrastrukture (vodovod i kanalizacija, napojni elektro kabel sa trafo-stanicom kao i elektro kabel i trafo za priključenje gasnog motora i gasni priključak), cena priključaka infrastrukture je 130.000 evra, izgradnja upojne-povratne bušotine (350.000 evra), nabavka i montaža degazatora za izdvajanje gasa (100.000 evra).
Prva varijanta predviđa delimično korišćenje geotermalnog potencijala izgradnjom kogenerativnog postrojenja, odnosno istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije. Ovim rešenjem geotermalna voda bi se u sistemu daljinskog grejanja koristila za dogrevanje vode, a izdvojeni gas bi se koristio za proizvodnju električne energije putem gasnog motora, dok bi se otpadna toplota plasirala u daljinski sistem. Ukupna vrednost ove investicije bi bila 2.340.000 evra, a procenjuje se da bi se ona isplatila za devet godina uz dobit od 256.000 evra godišnje. Korišćenjem gasa iz geotermalne bušotine bi se proizvelo 4,165 mW struje koja bi se plasirala u elektrodistributivnu mrežu, a to bi donelo korist od oko 312.000 evra godišnje.
Druga varijanta je potpuno iskorišćenje potencijala geotermalne vode, što podrazumeva korišćenje geotermalne vode za zagrevanje vode u gradskom daljinskom sistemu i za zagrevanje budućeg banjskog kompleksa, izdvojeni gas bi se preko gasnog motora upotrebio za proizvodnju električne i toplotne energije, a u letnjem periodu otpadna toplota sa gasnog motora bi se koristila za hlađenje hotela i banjskog kompleksa. Geotermalna voda bi se koristila i za pripremu tople potrošne vode, kao i za zagrevanje vode u bazenima. Ukupna cena ovih radova je 2.760.000 evra, predviđena dobit je 570.000 evra godišnje, a period otplate 4,8 godina.

Investicija bi se isplatila za devet godina

Direktor Toplane Dejan Vuković je rekao da je studija pokazala opravdanost investicije koja bi donela značajne uštede i isplatila se za oko devet godina, te da se na osnovu podataka dobijenih iz studije vidi da korišćenje geotermalne vode u sistemu daljinskog
grejanja donosi korisnicima usluga Toplane sigurno snabdevanje toplotnom energijom po ceni koja bi bila povoljnija u odnosu na druge energente koji se koriste za grejanje (drvo, struja, gas). Prema njegovim rečima, korišćenjem geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja opština Bečej bi se, kao prva u Srbiji u oblasti geotermalne energije, priključila svetskim i evropskim trendovima korišćenja obnovljivih izvora energije.
„Studija je dala analizu toga šta bismo dobili kada bismo geotermalnu vodu koristili samo za grejanje, kada bismo je koristili i za grejanje i za proizvodnju električne energije, i kada bismo je koristili za banju i sve moguće kapacitete, tzv. kaskadni sistem, koji je najracionalniji i najekonomičniji, jer prvi krug ide za grejanje domaćinstava, gde je potrebna najviša temperatura u mreži, drugi krug bi se odnosio na banjski kompleks, za koji je dovoljna temperatura od oko 52 stepena Celzijusa, koliko nam se vraća iz prvog kruga, za zagrevanje hotela, banje, bazena, nakon tog kruga se vraća voda sa temperaturom od oko 30 stepeni i to može da se plasira za zagrevanje plastenika i staklenika, a leti bi se sistem koristio i za klimatizaciju. Za banju je urađena samo okvirna procena. Prvo treba da razmišljamo o korišćenju geotermalne vode za grejanje i gasni motor za proizvodnju električne energije. Imamo toplu vodu od 65 stepeni Celzijusa, koja je bogata zemnim gasom, a sa količinom zemnog gasa koji možemo da izdvojimo, možemo da proizvodimo 500 kilovat časova struje za plasman u električnu mrežu, to jest za prodaju. U studiji je rađeno sa cenom struje od 7,5 evrocenti i sa cenom gasa od 0,3 evrocenta, i ušteda na potrošnji gasa je značajna, predviđena dobit bi bila oko 256.000 evra godišnje. Sa tim cenama investicija od 2.340.000 evra (1.820.000 evra za izgradnju infrastrukture, objekata, kotlova i svega ostalog, a razlika u ceni je cena gasnog motora) bi se isplatila za 9,1 godina“, rekao je Vuković. Međutim, direktor Toplane kaže da je predstojeći korak pribavljanje dokumentacije (od Plana detaljne regulacije i dobijanja parcele na kojoj bi se gradilo postrojenje, lokacijske dozvole, mišljenja i saglasnosti za priključenja na elektrodistributivnu mrežu i drugu infrastrukturu). „Bilo bi dobro kada bismo uspeli tu pripremu da završimo ove godine. Mi trenutno nemamo sredstva za izradu projektne dokumentacije, po našoj proceni to bi trebalo da košta 5-6 miliona dinara, ali pokušaćemo da ih obezbedimo. Kad se sve to sredi, možemo da krenemo da radimo fazno. Prvo treba izgraditi novi vod od bušotine do mesta priključenja na postojeći vrelovod i za ovaj deo posla bi trebalo oko 50 miliona dinara. Kako geotermalna bušotina nema kapacitet da pokrije ceo grad, plan je da se odvoji deo potrošača koji će se toplotom kroz daljinski sistem snabdevati sa geotermalne bušotine, a deo grada bi ostavili na postojeću Toplanu, koja koristi prirodni gas“, rekao je Vuković. Prema njegovim rečima, bez obzira na to što bi se paralelno koristilo grejanje na gas i na geotermalnu energiju, cena daljinskog grejanja bi bila jedinstvena za sve potrošače – najmanje 10 posto jeftinija od današnje cene.
Ranije, u aprilu mesecu, na pitanje šta Toplana, na osnovu pokazatelja iz studije planira da uradi da bi se daljinski sistem priključio na geotermalnu bušotinu, direktor Toplane je odgovorio da je neophodno prvo postojeću toplovodnu mrežu prilagoditi zahtevima korišćenja geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja, a to znači da je potrebno obnavljanje postojeće mreže, kao i automatizacija podstanica, a za to je potrebno uraditi projektnu dokumentaciju za rekonstrukciju vrelovodne mreže za tri priključne grane, jedna obuhvata uži centar grada, zatim za nastavak rekonstrukcije magistralnog toplovoda u ulici Miloša Crnjanskog do Zmaj Jovine ulice i za mrežu u Malom ritu. Prema informacijama dobijenim od direktora Toplane, do oktobra ove godine urađena je projektno-tehnička dokumentacija za rekonstrukciju vrelovodne mreže od ugla ulica Miloša Crnjanskog i Žilinski Endrea kroz Goranski park do Lovačke 4 i za rekonstrukciju vrelovodne mreže u Malom ritu (projektnu dokumentaciju je uradio „ADS Energo koncep“ d.o.o. iz Novog Sada, cena za oba projekta je 3.200.000 dinara, a sredstva su obezbeđena iz budžeta opštine Bečej), i za rekonstrukciju vrelovoda u ulicama Lovačka, Svetozara Markovića, Zmaj Jovina, Novosadska i Svetozara Miletića, sa rekonstrukcijom ogranaka duž magistralnog voda (projektnu dokumentaciju je izradio „Petro-mont“ d.o.o. Novi Sad, suma od 2.500.000 dinara obezbeđena je iz budžeta JP Toplana). 

Topla voda i zimi i leti

Do sada je predstavljena prva faza iz Studije o mogućnosti korišćenja geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja u Bečeju, koja bi uz optimizaciju rada toplifikacionog sistema omogućila upotrebu geotermalne vode u gradskom sistemu daljinskog grejanja. Međutim, takvo iskorišćenje bi i dalje bilo samo delimično, pošto je termalna voda iz bušotine 65 stepeni Celzijusa i u najboljem slučaju u gradskom sistemu grejanja bi mogla da se iskoristi geotermalna voda u rasponu od 47 do 65 stepeni Celzijusa, a preostali potencijal geotermalne vode bio u potpunosti neiskorišćen.
Kako ekonomska isplativost ovakvog projekta direktno zavisi od iskorišćenosti što je moguće većeg dela potencijala bušotine, da bi se to ostvarilo neophodno je uključiti i potrošače za preostali potencijal geotermalne vode. Prema autoru studije, idealno rešenje bi bilo da dođe do realizacije i drugog projekta opštine Bečej, a to je izgradnja banjskog kompleksa koji bi trebao da obuhvati hotel, banju, otvorene i zatvorene bazene, kako bi se u potpunosti bio iskorišćen potencijal geotermalne vode. Pošto još uvek ne postoji tačno idejno rešenje banjskog kompleksa (postoje samo podaci o lokaciji i grubi gabariti planiranih objekata) u Studiji o mogućnosti korišćenja geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja urađena je samo okvirna procena.
Da bi se iskoristio što veći deo potencijala geotermalne vode, neophodna je upotreba toplotnih pumpi, koje mogu da iskoriste geotermalnu vodu niskog potencijala, a na ovaj način bi se sa sigurnošću geotermalna voda ohladila do oko 15 stepeni Celzijusa, te autor studije daje dodatnu analizu iskorišćenja geotermalne vode i u zimskom i u letnjem režimu rada.
U letnjem periodu bi se geotermalna voda mogla koristiti za zagrevanje bazenske vode, pripremu tople potrošne vode, kao i za hlađenje objekata.

Na osnovu do sada urađenih projekata, tokom septembra je izvršena prva faza rekonstrukcije magistralnog vrelovoda u ulici Miloša Crnjanskog od trga Čilag do ulice Zmaj Jovina i zamenjeno je 655 metara cevi. Radovi su koštali 29.200.000 dinara (oko 250.000 evra), a sredstva su obezbeđena iz opštinskog budžeta. Druga faza je nastavak rekonstrukcije trase od ulice Zmaj Jovine kroz Goranski park do Lovačke 4, a prema objašnjenju direktora Toplane, to će zapravo biti povezni vod kojim bi se postojeća mreža spojila sa geotermalnom bušotinom. „Došlo je do malih izmena u planu zbog racionalizacije i smanjenja troškova, pa će se prvobitno predviđena izgradnja novog dvocevnog vrelovoda dužine 1.560 metara smanjiti na 850 metara, a iskoristiće se već postojeći toplovod koji prolazi kroz Goranski park do Lovačke 4 i njime će se postojeća toplovodna mreža povezati sa geotermalnim izvorom“, rekao je Vuković i dodao da projektna dokumentacija za to postoji, a realizaciji će se pristupiti kada bude obezbeđeno 25-30 miliona dinara, koliko je trebalo i za prvu fazu rekonstrukcije.
„Za rekonstrukciju kompletne mreže potrebna su velika sredstva, oko 3.000.000 evra – od kojih bi oko 2.500.000 evra bilo potrebno samo za izgradnju postrojenja i poveznog voda – koja se mogu obezbediti u narednih 5-10 godina iz sopstvenih sredstava Toplane, budžeta opštine i kreditnih linija. Osnovni preduslov za realizaciju ovih projekata je prelazak na obnovljivi izvor energije, odnosno geotermalnu vodu, koji bi omogućio pozitivno poslovanje Toplane, iz kojeg bi se obezbedila sredstva za unapređenje celog sistema“, rekao je Vuković i dodao da u toku sledeće godine Toplana planira da završi pribavljanje neophodne dokumentacije za izgradnju postrojenja (novog objekta Toplane). „Svi ostali projekti vezani za izgradnju postrojenja i korišćenje geotermalne vode su u vezi sa pribavljanjem neophodne dokumentacije i sa pronalaženjem načina finansiranja projekata“, rekao je Vuković. Prema njegovim rečima, do sada je automatizacija podstanica urađena uglavnom u stambenim zgradama, pošto su one vlasništvo i u nadležnosti Toplane, dok kod podstanica za privatne objekte to ide, kako je rekao, otežano, jer po zakonu one su vlasništvo korisnika i oni sami treba da izdvoje sredstva za njihovu automatizaciju.
Što se tiče aktuelnog daljinskog grejanja u gradu, koliko ono košta na godišnjem nivou i koliko bi to koštalo prema projekcijama, ukoliko bi se prešlo na geotermalni izvor, Vuković je rekao da je na to pitanje teško dati odgovor: „Na to pitanje je teško dati konkretan odgovor iz razloga što ukupni troškovi za grejanje po grejnoj sezoni variraju od objekta do objekta, u zavisnosti od energetske efikasnosti svakog pojedinačnog objekta, kao i od načina korišćenja naših usluga. Generalno, cena bi po kilovatsatu toplotne energije trebala biti umanjena za 20-30 posto u odnosu na sadašnju cenu“.
Za sada su nadležni u Toplani opredeljeni za prvu varijantu korišćenja geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja, koja predviđa delimično korišćenje geotermalnog potencijala izgradnjom kogenerativnog postrojenja, odnosno istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije, pošto je izgradnja banjskog kompleksa i priključenje banje na geotermalni izvor energije još uvek neizvesna, a ova varijanta, kako kažu iz Toplane, ostavlja mogućnost za priključenje banje u bilo kom trenutku.
Naravno, da bi ovaj projekat, kao i svaki drugi, bio realizovan, potreban je novac, međutim, u opštinskom budžetu ni ove godine para za investicije nema ili su one minimalne, a ni Javno preduzeće Toplana, čiji je osnivač opština, iz svog poslovanja ne može da obezbedi sredstva za finansiranje ovakvih projekata. Međutim, nadležni u Toplani kažu da sa Studijom o mogućnosti korišćenja geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja, koja sadrži i idejni projekat, mogu da konkurišu za sredstva i kod domaćih i kod inostranih fondova, a isto tako ulazak JP Toplane u program nemačke vlade, koja daje povoljne kreditne linije za poboljšanje energetske efikasnosti, daje mogućnost da kroz povoljni kreditni aranžman preko njih obezbede sredstva i realizuju deo projekta. LJ.M.

 

Problemi s kojima se Toplana danas suočava
Stara mreža, skup energent i dugovi

Javno preduzeće Toplana, kao i većina toplana u Srbiji, suočava se s brojnim problemima. O tome su nedavno govorili ministarka energetike Zorana Mihajlović i direktor Toplane Dejan Vuković. Ministarka energetike je za nacionalne medije nedelju dana pre početka grejne sezone (15. oktobar) izjavila da je sve spremno za početak grejne sezone, ali da se u nekim toplanama mogu očekivati problemi u čije rešavanje bi, kako je rekla, trebalo više da se uključe lokalne samouprave. U tom kontekstu je, između ostalih, pomenula i bečejsku Toplanu u kojoj osim tehničkih ima i finansijskih problema, gde su, kako je dodala, prosečne zarade 66.000 dinara, a iskazan je „enormno“ veći gubitak u 2012. nego u 2011. godini, što će Ministarstvo energetike tražiti da se istraži. Do sredine novembra nema podataka o tome da li je Ministarstvo energetike „istraživalo“.
Povodom izjave ministarke energetike Toplana je izdala saopštenje za medije, koje je potpisao direktor preduzeća Dejan Vuković. U vezi sa platama u Toplani, u saopštenju se navodi da su u tom javnom preduzeću „prosečne zarade oko 66 hiljada dinara po čemu se ovo javno preduzeće nalazi u vrhu u Srbiji, što je posledica, pre svega, racionalizacije smanjenjem broja zaposlenih koja je usledila tokom ove godine, a između ostalog je komplementarno aktuelnim nastojanjima Vlade Republike Srbije i preporukama MMF-a da se pristupi merama štednje u javnom sektoru, ali je isto tako istina da oko 35 % zaposlenih ima visoku stručnu spremu i da nije, potrebno je istaći, povećan obim sredstava za plate koji je prethodno utvrđen i primenjuje se duži niz godina na osnovu važećeg pravilnika donetog u skladu sa zakonom“.
Na zvaničnom sajtu Toplane navodi se da ovo javno preduzeće trenutno (3. novembar 2013.) zapošljava 19 radnika, a u delu gde je prikazana sistematizacija poslova „za uspešno, racionalno i efikasno obavljanje delatnosti u Toplani“ navodi se ukupno 23 radnika (direktor, zamenik direktora, sekretar, zatim 13 radnika u tehničkoj službi, četiri radnika u računovodstveno-finansijskoj službi i tri u službi za pravne i opšte poslove).
O gubitku Toplane u iznosu od oko 9 miliona dinara u saopštenju se navodi: „On je pre svega uzrokovan neadekvatnim upravljanjem Toplanom poslednjih nekoliko godina, a kao neposredna posledica javile su se kamate koje pristižu na osnovu neizmirenih obaveza prema Srbijagasu za preuzeti energent u tom periodu. Međutim, u finansijskom izveštaju koji je za razliku od ranijih godina načinjen bez upotrebe raznoraznih administrativnih gimnastika i friziranja, može se videti da je ostvarena poslovna dobit u iznosu od 1,6 miliona dinara“.

Na konferenciji za novinare, nedugo zatim, direktor Toplane je izjavio: „Bečejska Toplana je javno preduzeće u najvećim problemima u Bečeju i mi od toga ne bežimo, niti ćemo bežati“, navodeći da su se predstavnici javnog preduzeća pred početak grejne sezone suočili sa još jednim problemom, a reč je o odnosu između JP Toplana sa JP Srbijagas: „U istoriji poslovanja od 1986. godine do danas bečejska Toplana nikada nije imala potpisan ugovor o isporuci prirodnog gasa ni sa tadašnjim NIS-GAS-om, ni sa Javnim preduzećem Srbijagas. Ta praksa više ne može da se nastavi. Ministarstvo energetike, koje pokušava da zavede red u energetskom sektoru, zahteva potpisivanje ugovora o isporuci prirodnog gasa. Kada sam došao na mesto direktora Toplane, 1. avgusta 2012. godine, zatekao sam ogroman dug Toplane, oko 80 miliona dinara, prema Srbijagasu, a Toplana iz svog poslovanja nije u stanju da taj dug izmiri. Zato sam prvi dopis Srbijagasu uputio 17. septembra 2012. godine sa predlogom prodaje udela Toplane u osnovnom kapitalu d.o.o. Gas Bečej. Predstavnici Srbijagasa su prihvatili tu inicijativu 13. novembra 2012. godine i za njeno sprovođenje osnovali radnu grupu. Na osnovu toga je i Toplana osnovala svoju radnu grupu 15. januara 2013. godine. Ta procedura je još u toku i radi se na tome da mi prodamo udeo Toplane u d.o.o. Gas Bečej, odnosno da Srbijagas preuzme naš udeo i da se na taj način sanira dug Toplane, međutim, paralelno sa tim Toplani je obustavljena isporuka gasa na osnovu tog duga“, rekao je Vuković. Ipak Srbijagas je nastavio isporuku prirodnog gasa bečejskoj Toplani jer je 4. oktobra započeta procedura potpisivanja ugovora na zahtev Srbijagasa i ugovor je konačno zaključen 10. oktobra.
Što se tiče pokrenute procedure sa Srbijagasom u vezi prodaje udela Toplane u Gas-u d.o.o. Bečej, i na taj način se izmirila dugovanja Toplane prema Srbijagasu, koja po računima iznose 84 miliona dinara, „odvija se prema dogovorenom planu aktivnosti“ kako je 28. oktobra za Bečejski mozaik izjavio direktor Toplane.
„Tokom ovog meseca izvršen je pregled sve pokretne i nepokretne imovine Gas d.o.o. Bečej, o čemu će biti sačinjen zapisnik. Procenjena vrednost kapitala Gas d.o.o. Bečej iznosi 212.598.000 dinara od kojih je udeo Toplane od 49 posto utvrđen u iznosu od 104.173.020 dinara“, rekao je Vuković.
Vuković je saopštio da je Toplana u prošloj godini imala gubitak u iznosu od 9,8 miliona dinara, a da su osnovni razlog za gubitak kamate prema Srbijagasu u iznosu od 13 miliona dinara. On je kazao da je visina kamata u 2006. godini iznosila 862.000 dinara, u 2007. godini 3,6 miliona dinara, 2008. godine 2,5 miliona dinara, zatim u 2009. godini kamate su bile 7,7 miliona dinara, a u 2010. godini 9.348.000 dinara. „Onda se nešto dešava što ni meni nije jasno, ali možda ćemo nekad i saznati. Iako je dug u 2011. godini bio veći nego u 2010. godini, obračunate kamate su bile 5,7 miliona dinara, znatno manje nego u 2010. godini, i onda u 2012. godini imamo 12,9 miliona dinara duga za kamate. Prema izveštajima o poslovanju, Toplana je od 2006. godine do 2011. godine ostvarila ukupan gubitak od 46 miliona dinara, i svake godine je beležen gubitak – 2008. godine 20 miliona dinara, 2009. godine 18 miliona i u 2012 godini 9.800.000 dinara. Naš zadatak je da to rešimo, pre svega ako uspemo da rešimo dug prema Srbijagasu, jer što se tiče isporuke i naplate, to smo uspeli da dovedemo na neku normalnu meru“, rekao je Vuković.
Za isporučenu toplotnu energiju iz prošle sezone struktura duga je sledeća: 8,3 miliona dinara duguju fizička lica, 2,6 miliona dinara budžetski korisnici i 2,7 miliona dinara privredni subjekti, a ukupna potraživanja prema Toplani iz prethodnog perioda iznose 22.480.000 dinara.
Kada je reč o distribuciji i održavanju toplovodne mreže koja je stara oko 30 godina, postoje gubici koji se kreću oko 5-6 miliona dinara. Na osnovu gubitaka iz mreže 2006. godine Toplana je na dopunu vode u mrežu „upumpala“ 11.000 kubnih metara vode, a u 2012. godini je mreža dopunjena sa 20.000 kubika vode (ta voda – grejana – košta do tri evra po kubnom metru). Jasno je da je potrebna rekonstrukcija vrelovodne mreže. „Uradili smo prvu fazu predviđene rekonstrukcije vrelovoda od trga Čilag, kroz Goranski park do Donjeg parka. Uradili smo projekat rekonstrukcije mreže u Malom ritu, a ovih dana ću dobiti projekat rekonstrukcije dela mreže u centru grada i urađen je projekat studije korišćenja geotermalne vode. Posvetili smo se izradi projektne dokumentacije, jer bez projekata nigde ne možemo konkurisati za sredstva. Ušli smo u program nemačke vlade koja daje povoljne kreditne linije za poboljšanje energetske efikasnosti i probaćemo neki deo i preko njih da realizujemo“, izjavio je Vuković.

LJ.M.

Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a podržalo JP Toplana Bečej

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali