Za napredovanje značajnije su političke veze nego institucionalni kanali (2. deo)

  07 decembar 2016
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

U istraživanju Smiljke Tomanović i Dragana Stanojevića „Mladi u Srbiji 2015 – Stanja, opažanja, verovanja i nadanja“ navodi se da u poređenju sa drugim evropskim državama, mladi u Srbiji su u vrhu prema članstvu u političkim partijama (oko 12%), ali je i odnos aktivnog i neaktivnog članstva među mladima ponovo među najvišim u Evropi, „što implicira poželjnost posedovanja članske knjižice ali ne i aktivizam“.

Istraživanje mladih starosti od 19 do 35 godina 2011. godine pokazalo je da mladi smatraju da su za napredovanje u društvu značajnije političke veze i neformalne mreže podrške nego institucionalni kanali. Oko dve trećine mladih je izjavilo da je za napredovanje neophodno poznavanje pravih ljudi, a oko polovine je istaklo političku podobnost (Mojić, 2012b). Imajući u vidu da je stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 29 godina 37,6% (ARS, 2015) kao i da je država veoma značajan poslodavac, politika u velikoj meri obavlja funkciju preraspodele javnih dobara kroz partijske kanale.

Kako isto istraživanje pokazuje, više od dve trećine mladih nisu članovi nijedne organizacije. Veoma je nizak stepen učešća mladih u radu civilnog sektora – i to u svim tipovima organizacija i aktivnostima. Imajući u vidu da mladi politiku u širem smislu koriste veoma malo, iako ovaj deo javne sfere otvara fleksibilnije oblike mogućnosti artikulacije interesa, može se zaključiti da su oni u velikoj meri (samo)isključeni iz ovog polja. Posledica navedenog je da najveći deo mladih primenjuje individualizovane i atomizovane strategije „snalaženja” oslanjajući se na sopstvene snage i neformalne kanale podrške, što dalje dovodi do jačanja partikularnih interesa, grupa i klika i slabljenja društvene solidarnosti i kohezije.

U istraživanju je bilo postavljeno i pitanje u kojoj meri smatraju da je popularno, odnosno in, biti aktivan u politici u užem (konvencionalnom) i širem smislu (u građanskim inicijativama). Svega četvrtina mladih smatra da je in biti uključen direktno u konvencionalni politički život, i oko trećine da je dobro biti deo civilnih inicijativa. („Mladi u Srbiji 2015 – Stanja, opažanja, verovanja i nadanja“).

Polovina mladih odbija da učestvuje u političkom životu, čak ni ne glasa na izborima. „Posmatrajući poverenje koje se poklanja pojedinim akterima, prepoznajemo da mladi najviše veruju institucijama sile i verskim organizacijama, a najmanje onim institucijama i organizacijama koje su direktno uključene u vršenje vlasti – skupštini, vladi i političkim partijama. Interesantno je da mladi pokazuju viši stepen poverenja u nezavisne institucije (poput zaštitnika prava građana – ombudsmana) i nevladine organizacije nego u nosioce političke vlasti. Poverenje u političke partije raste kada se prelazi sa levog na desni ideološki spektar, implicirajući da je ponuda na političkom tržištu bolja za nacionalno orijentisane mlade, kao i da u nešto većoj meri odgovaraju njihovim potrebama“, piše u istraživanju „Mladi u Srbiji 2015 – Stanja, opažanja, verovanja i nadanja“.

Situacija u Bečeju nije naročito drugačija od navedenih činjenica u ovom istraživanju. Međutim, mladi su na političkom planu evoluirali do danas i sve je više njih koji se uključuju u izborne kampanje stranaka i u Bečeju, a potom, ukoliko „njihova“ stranka postane vlast ili deo vlasti, pokušavaju da unovče urađeno u stranci i/ili u izbornoj kampanji. Naravno, ne uspevaju svi u tome, neki se žale da su besplatno lepili propagandni i delili izborni materijal, učestvovali su u akcijama od vrata do vrata, međutim, uprkos obećanjima nije im plaćeno. Takvi, u većini slučajeva, kad-tad odustaju od politike. Drugi, pak, nakon izbora „zaradili“ su članstva u upravnim odborima (negde su to plaćene funkcije, negde nisu), postali su PR-ovi stranaka itd. – ali ti mladi su i pre izbora imali nekakvo zanimanje.

Dešava se, međutim, i to da članovi ili simpatizeri stranaka ili stranke na vlasti dobiju mesto u upravnim odborima ustanova, najviše u ustanovama kulture, a ne znaju ništa o toj ustanovi, a kada, recimo, čuju da funkcija nije plaćena, odustaju.
U ekstremnim slučajevima događa se da je osoba koja ni po čemu nije dobro rešenje za funkciju, „gura se“ na direktorsko mesto.

Najviše mladih, međutim, dobija i dobijalo je i ranijih godina ne previše zahtevno i vidljivo zaposlenje u lokalnoj samoupravi ili u njenim ustanovama i javnim preduzećima i tako je moguće naći nekoliko generacija iste porodice u opštini (u najgorem slučaju) ili nekoliko generacija iste porodice u javnim preduzećima, ustanovama, organima države.
To je postala svakodnevna pojava i retki su oni koji se zbog toga sramote. Jedini argument je: treba preživeti.

Mladi ljudi koji ne žele da budu partijski vojnici nemaju posla, snalaze se kao večita opozicija ili ih ne interesuje politika, nego odlaze, što dalje od svog grada i svoje države. Odlaze i oni mladi ljudi koji su živeli relativno pristojno, jer im nije dovoljna plata od oko 300-400 evra mesečno, jer od te svote kasnije neće moći da osnuju porodice, da putuju, da kupe kuću ili stan. Tako mlade osobe sa pristojnim kvalifikacijama radije biraju da odu da budu konobari ili bejbisiterke na prekookeanskim luksuznim brodovima, da peru peškire u hotelima u Engleskoj i da čiste u nekim drugim hotelima u Austriji.

Kada u lokalnim i državnim akcionim planovima i strategijama o mladima piše da je najveći problem to što su nezaposleni i smišljaju se programi za ublažavanje tog problema, koji se u većini slučajeva ne realizuju, jasno je da taj problem još dugo neće biti niti rešen, niti ublažen.
U Nacionalnoj strategiji za mlade od 2015. do 2025. godine piše da je prema podacima za 2013. godinu na nivou EU nezaposlenost mladih uzrasta od 15 do 24 godine je iznosila 23,4%, dok je u avgustu 2014. godine u Republici Srbiji ona bila 41,7% za mlade uzrasta od 15 do 24 godine, odnosno 33,27% za mlade uzrasta od 15 do 30 godina.

Stopa nezaposlenosti je najveća za uzrast 15-24 godine, a to je upravo uzrast u kome postoji najveća razlika u stopi zaposlenosti između mladih žena i muškaraca. Stopa dugoročne nezaposlenosti u ovoj uzrasnoj grupi za žene je 28, a za muškarce 24, dok je stopa neaktivnosti za žene 78, a za muškarce 66. Od svih neaktivnih lica koja ne traže posao zbog brige o deci ili odraslim nesposobnim licima, 97% su žene, od čega je 54% uzrasta 15-34 godine.

Mlade žene čine polovinu mladih u Srbiji i njihova pozicija je različita u odnosu na mlade muškarce na tržištu rada. Mlade žene su znatno više izložene diskriminaciji pri zapošljavanju, prvenstveno zbog rađanja, ali i seksualnom uznemiravanju. Posebno je nepovoljan položaj mladih Romkinja, koje su tri puta manje zaposlene u odnosno na mlade Rome, a znatno manje u odnosu na opštu populaciju mladih. Prema godišnjim istraživanjima Unije poslodavaca Srbije o preprekama u razvoju poslovanju, nedostatak adekvatnih kadrova se primiče vrhu liste, sa 8. mesta 2006. godine, pomerio se na 3. mesto 2013. godine. Ovo je jasan pokazatelj da privreda sve teže pronalazi kvalitetne kadrove. Neophodno je da dodatno ulaže finansijska sredstva kako bi obučavala svoje zaposlene, pored toga što kroz poreski sistem finansira sistem obrazovanja u Srbiji, umesto da ta sredstva usmerava u druge oblasti razvijanja poslovanja.

U Evropi i svetu, kao jedan od posebnih vidova zapošljavanja, prepoznaje se preduzetništvo. Pogotovo je važno da se na formalnom nivou obrazovanja promoviše preduzetnički način razmišljanja, tako da bude usaglašen sa nastavnim programom, kao horizontalni element u svim sferama učenja. Iskustvo stečeno u preduzetničkom obrazovanju povećava mogućnost otvaranja novih kompanija, samozapošljavanja, stvaranja novih radnih mesta, ali i sticanja samopouzdanja i jačanja kreativnosti i društvene odgovornosti kod mladih ljudi. Na osnovu raspoloživih podataka pokazuje se da oko 20% mladih koji su učestvovali u učeničkim kompanijama u srednjoj školi, kasnije zaista i osnuju svoje preduzeće, što je preko tri puta više od opšte populacije.

Rezultati istraživanja koje je Beogradska otvorena škola sprovela 2013. godine pokazuju pozitivnu korelaciju između dobijanja usluga karijernog vođenja i savetovanja (KViS) i povećanja zapošljivosti i zaposlenosti mladih. Podaci koji su dobijeni nakon korišćenja usluga KViS-a pokazali su da se broj mladih koji su konkurisali za posao, praksu i/ili volontiranje povećao za 14,3%, da se 11,7% više mladih izjasnilo da su spremni na profesionalnu mobilnost, dok se 10,3% više mladih izjasnilo da su spremni na teritorijalnu mobilnost. Pored toga, procenat nezaposlenih mladih koji su koristili usluge KViS-a iznosio je 64,9%, dok je u kontrolnoj grupi procenat nezaposlenih mladih iznosio 73,3%. Sve ovo ukazuje na to da je mladima potrebno pružiti podršku u uspešnoj tranziciji iz obrazovanja na tržište rada.

Međutim, primetan je nedovoljni obuhvat mladih uslugama KViS-a, kao i nedovoljna vidljivost usluga koje nude pružaoci usluga i to je segment koji je potrebno unapređivati, navodi se u Nacionalnoj strategiji.

Prilikom izrade Lokalnog akcionog plana za mlade opštine Bečej od 2013. do 2016. godine o oblasti zapošljavanja mladih, prirodno, uočeni su problemi.
„Iako mala sredina, opština Bečej poseduje višak školovanog kadra određenih kvalifikacija bez radnog iskustva, što je rezultat slabe privredne aktivnosti i manjka radnih mesta. Ovaj problem povlači sa sobom i svoj kontraefekat i novi problem, a to je nedostatak kadrova novih obrazovnih profila u svim delatnostima.

Drugim rečima, ne postoji povezanost potreba privrede i ponude obrazovanja, odnosno sistemsko i strateško kadrovsko opredeljenje nosilaca odgovornosti u socijalno-ekonomsko-obrazovnom dijalogu. Analiza i diskusije su, u tom pravcu, uvidele i jedno od mogućih rešenja, odnosno konkretan problem, uzimajući u obzir strukturu privrede naše opštine, a to je nepostojanje odeljenja poljoprivredne struke (profili u skladu sa zahtevima tržišta) u okviru Tehničke škole u Bečeju.

Takođe, jedan od problema sa kojima se mladi susreću je nepotizam, odnosno veliki uticaj političke pripadnosti, rodbinskih i drugih veza prilikom zapošljavanja. Ekonomsko-finansijska slabost mladih osoba odražava se i na nemogućnost samofinansiranja dodatne edukacije (kursevi jezika, obuka za rad na računaru…) koja bi doprinela povećanju ličnih kapaciteta i mogućnosti za zapošljavanje. Kada ovaj problem dovedemo u vezu sa činjenicom da su zbog niskih iznosa zarada mlade osobe demotivisane za rad i zapošljavanje, onda lako možemo prepoznati, objasniti i shvatiti potrebu i želju mladih koji gravitiraju ka većim sredinama (Novi Sad, Beograd, Subotica...) u potrazi za zaposlenjem“, piše u LAP za mlade opštine Bečej.

Kako bi navedeni problemi bili rešeni, u LAP-u se konstatuje da je potrebno mlade informisati, a potom i edukovati o mogućnostima (samo)zapošljavanja a time i poboljšanja njihovog socijalno-ekonomskog statusa. Među prepoznatim problemima je nedovoljan nivo edukacije o preduzetništvu, kao načinu samozapošljavanja, što je jedan od uzroka nerazvijenog preduzetničkog duha mladih u opštini Bečej. Pored toga, postoji i kako nedovoljan nivo, tako i nedovoljna informisanost mladih o programima za podsticanje zapošljavanja, programa prekvalifikacija i dokvalifikacija i konkursima. Pored toga, mladi ljudi nisu mnogo zainteresovani ni za postojeće programe informisanja i edukacije, nije dovoljno prepoznat značaj volontiranja kao šanse za sticanje iskustva i potencijalne mogućnosti za zapošljavanje.

U LAP-u piše da je Kancelarija za mlade opštine Bečej u prethodnom periodu (pre 2013. godine) ostvarila uspešnu saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i realizovala je nekoliko aktivnosti iz ove oblasti: promovisala je programe Nacionalne službe koji su usmereni na mlade, svojim kanalima komunikacije i sredstvima oglašavanja je prosleđivala informacije o konkursima, edukacijama i programima, održane su i obuke iz oblasti aktivnog traženja posla, osposobljavanja mladih za poslovnu komunikaciju, pisanje biznis plana, realizovani su projekti u oblasti informisanja mladih i podsticanja njihovog preduzetničkog duha. Tvrdi se, dalje, da je Kancelarija za mlade „implementirala i veći deo Lokalnog akcionog plana za preduzetništvo mladih te je ostvaren i određeni pomak kada je oblast preduzetništva u pitanju.

Svakako je poželjno izvršiti reviziju i pomenutog dokumenta, kako bi bio postignut kontinuitet u radu i kako bi rezultati postali vidljivi jer činjenica je da ne možemo govoriti o postignutim promenama i trajno pozitivnim rezultatima na osnovu kratkotrajnog bavljenja određenom problematikom. Oblast zapošljavanja je svakako dominantan problem danas kada su mladi u pitanju i prožima se kroz različite aspekte njihovih života. Trivijalno je govoriti o pojedinim aktivnostima u životu mladog pojedinca ukoliko nije zadovoljen onaj segment koji mladi procenjuju kao jedan od dva sa najvećim prioritetom. Mladi prepoznaju značaj sopstvenog zaposlenja, naročito ukoliko imamo u vidu aktuelnu situaciju kako u državi tako i u svetu. Nezaposleni mladi su posebna grupacija kojoj treba prići sa dodatnim strpljenjem i pažnjom zato što smo neretko svedoci dokoličarenja i nedostatka pozitivnog mišljenja o sebi i svetu kod ove grupe jer su kontinuirano izloženi razočaranju kada je pronalaženje zaposlenja u pitanju. Svakako da je važno ponuditi im adekvatna i atraktivna rešenja kako bismo izbegli sve izvesniju apatiju, depresivnost i sklonost ka devijantnim oblicima ponašanja koji su odraz kontinuiranog nezadovoljstva i negativne procene budućih događaja“.

U LAP-u koji je usvojen 2013. godine, izdvojene su prioritetne mere u oblasti zapošljavanja mladih. Prvi prioritet je podrška programima usmerenim na povećanje radnih kapaciteta mladih – organizacija edukacije o značaju radne prakse, stažiranja, pripravničkog i volonterskog rada u svrhu lakšeg zapošljavanja; organizovanje treninga iz oblasti aktivnog traženja posla; organizovanje edukacije o značaju daljeg školovanja i doškolovanja radi nalaženja adekvatnijeg posla, dokvalifikacije i prekvalifikacije u skladu sa potrebama tržišta rada; karijerno savetovanje u okviru Kancelarije za mlade; vršnjačko karijerno informisanje; podrška zapošljavanju mladih sa invaliditetom i drugih socijalno ugroženih grupa kroz promociju programa uključivanja i zapošljavanja tih grupa mladih; promovisanje konkursa Nacionalne službe za zapošljavanje, pokrajinskih i republičkih institucija; podrška nezaposlenim mladima – identifikovanje, uključivanje, edukacije (mogućnosti, volontiranje, uključivanje u civilni sektor, različiti oblici neformalnog obrazovanja kako za sticanje dodatnih veština, tako i cilju jasnijeg profilisanja profesionalnih usmerenja, i na kraju i osećanja korisnosti, više vrednosti, povaćanja samopouzdanja).

Drugi prioritet u oblasti zapošljavanja mladih je promocija i podrška razvoju preduzetništva i preduzetničkog duha kod mladih –promocije programa i konkursa; praktične obuke (razvoj poslovne ideje, pisanje biznis plana, menadžment u preduzetništvu; uspostavljanje saradnje sa Udruženjem preduzetnika sa naglaskom na mogućnost volonterskog angažovanja mladih u lokalnim preduzećima (ne kao besplatna radna snaga nego za sticanje radnih navika i veština); virtuelna preduzeća – podrška i promocija (Ekonomsko-trgovinska i Tehnička škola).

Uskoro bi trebalo da bude donesen novi Lokalni akcioni plan za mlade opštine Bečej, jer je „rok trajanja“ prethodnog april 2017. godine (aktuelni akcioni plan donet je u aprilu 2013) i tada bi trebalo da se zna da li i koliko je urađeno od svih navedenih prioriteta.
Prema podacima iz LAP-a, u opštini Bečej krajem 2012. godine bilo je 210 nezaposlenih mladih starosti od 15 do 19 godina (od tog broja 96 su bile žene); broj nezaposlenih koji su tada imali od 20 do 24 godine, bilo je 579 (308 žena), broj onih koji su imali od 25 do 29 godina, a bili su bez posla je 669 (364) – ukupan broj mladih navedenih godina je bilo oko 8.200 (mada su podaci o broju mladih uzeti iz prethodnog popisa građana, a ne iz 2011. godine, te nisu sasvim pouzdani).

K.D.F.

Medijski projekat Bečejskog mozaika „Utiču li mladi na sopstveni život?“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali