Drastičan porast onih koji napuštaju Srbiju: Život mladih je negde druge? (8. deo) Istaknut

  31 decembar 2016
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Iako je Srbija već dve decenije prva u regionu i druga u svetu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi (iza nas je jedino zapadnoafrička zemlja Gvineja Bisao), u poslednjoj deceniji beleži se drastičan porast onih koji napuštaju Srbiju.

U periodu 2007-2014. iz Srbije se iselilo oko 300.000 ljudi, pri čemu, istraživanja pokazuju, broj onih koji su otišli 2014. čak je dva puta veći od broja onih koji su se odlučili da Srbiju napuste 2007. Visokoobrazovanih je između 12-15%, navela je poražavajuće podatke Marina Fratucan u tekstu „Kapacitet za promene i napredak živi u inostranstvu“ (21. decembar 2016, VOICE). Novinarka u analizi piše da je prosečan godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države članice OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), u periodu 2004-2013. godine iznosio 26.000 godišnje. „Godine 2007. kada se u međunarodnim statistikama Srbija javlja kao samostalna, nezavisna država emigriralo je u države OECD 27.000, 2009. 27.000, 2011. 33.000, a 2012. taj broj se povećao na 39.000. Međutim, u 2013. emigriralo je čak 45.000 osoba, da bi 2014. taj broj dostigao rekordnih – 58.000. Dakle, povećanje broja emigranata iz Srbije u 2014. iznosilo je u odnosu na 2013. godinu 29,4%. Time je Srbija svoju poziciju na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom pogoršala za tri mesta, tako da se sada nalazi na 29. mestu među 50 glavnih emigracionih zemalja.

Koliko se migranata vratilo u Srbiju, nije poznato. Takav podatak nije dostupan. Kao što je nedostupan podatak koliko je ljudi napustilo Srbiju, a da nije ušlo u međunarodne statistike“, piše Fratucan i navodi da prema rečima prof. dr Vladimira Grečića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koje je i radilo pomenuto istraživanje, masovni odlazak mladih, pre svega talenata, predstavlja znak da država ne poseduje odgovarajuću strategiju razvoja sopstvene privrede i društva ili, ako je i poseduje, da se takva strategija ne primenjuje. „Odlazak mlade visokoobrazovane i visokostručne radne snage smanjuje sposobnost zemlje da se razvije. Utoliko više ukoliko ne preduzima odgovarajuće mere koje će doprineti jačanju kapaciteta države za zadržavanje talenata i kapaciteta za privlačenje talenata iz inostranstva, pre svega iz dijaspore. U slučaju Srbije, ovi kapaciteti su tako skromni da se na kraći rok ne očekuje bitno smanjenje emigracionih sklonosti i de facto emigracije“, kaže za VOICE profesor Grečić.

Grečić je prezentovao podatak Svetskog ekonomskog foruma (2016-2017) koji pokazuje da je Srbija po oba indikatora – „kapacitet za zadržavanje talenata“ i „kapacitet za privlačenje talenata“ – na 137. poziciji od ukupno 138 zemalja koje su obuhvaćene ovim izveštajem. Najviše se odlazi u Nemačku, Kanadu i Australiju, a potom u SAD i skandinavske zemlje. Najčešće odlaze inženjeri elektrotehnike, lekari, stomatolozi, ekonomisti… Ali, ni druge profesije nisu izuzetak.
Upravo su nezaposlenost i nesigurnost, prema istraživanju fondacije Fridrih Ebert, glavni razlozi zbog kojih čak 70% mladih sanja da ode iz Srbije.
Mladi kao razlog odlaska najčešće navode poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolje uslove za pokretanje sopstvenog posla.
Ekonomski migranti iz Srbije, baš kao i iz drugih siromašnijih zemalja, deo prihoda obično šalju u zemlju porekla – kući, članovima porodice.
Podaci pokazuju da je među nezaposlenima u Srbiji mladih do 30 godina 26,1%, od kojih je 13,8% sa fakultetskom diplomom. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje mladi na prvi posao čekaju u proseku dve godine.

O nezaposlenosti mladih je u aprilu 2016. godine fondacija Friedrich Ebert u Beogradu organizovala konferenciju „Mladi na tržištu rada: strategije za suzbijanje nezaposlenosti“. Učesnici na ovom događaju su bili predstavnici vlade, omladinskih organizacija i sindikata. Posle diskusije o dometima dosadašnjih nacionalnih politika za borbu protiv nezaposlenosti, učesnici su diskutovali i o „Garanciji za mlade“, programu Evropske unije vrednom 6 milijardi evra za pomoć pri zapošljavanju mladih u zemljama članicama. Svoje uvide o iskustvima različitih zemalja sa ovim programom sa učesnicima su podelili predstavnici PERC-a i Saveza slobodnih sindikata Slovenije. Oni su jednoglasno zaključili da ovaj EU program ne može da uspe u potpunosti bez većeg angažovanja nacionalnih budžeta zemalja članica i bez aktivnog učešća socijalnih partnera.
Na skupu je konstatovano da nezaposlenost mladih nije nov problem u južnoj Evropi, već da je nova samo razmera koju je ovaj problem dostigao u svetlu ekonomske krize. Iako vlada Srbije konstatuje manje napretke, nezaposlenost mladih sa visokih 45 procenata i dalje ostaje veliki izazov.

Istraživanje Smiljke Tomanović i Dragana Stanojevića „Mladi u Srbiji 2015. – Stanja, opažanja, verovanja i nadanja“ takođe ne donosi „utešne“ podatke, naime, navodi se da svaka druga aktivna mlada osoba nema posao i da usled velike nezaposlenosti i privremene (često nelegalne) zaposlenosti radni položaj mladih u Srbiji veoma je rizičan. S druge strane, među zaposlenim mladim beleži se trend nadeksploatacije rada. Veliki broj mladih je izjavio da je broj sati koji sedmično rade, bilo da su stabilno ili privremeno zaposleni ili da rade uz školovanje, veći od 40, pa čak i od 50. Posebno je složena i nepovoljna radna situacija za mlade koji rade uz školovanje, jer manje od polovine njih radi manji broj časova od punog radnog vremena.

Svi navedeni podaci govore o tome da država nema jasnu ideju, niti efikasan model da zaustavi odliv mozgova, a to, dugoročno, znači da usporava sopstveni razvoj gubitkom stručnih, kvalifikovanih i talentovanih ljudi.
U Bečeju je slična situacija, maltene svaki Bečejac poznaje neku mladu osobu koja je napustila grad i otišla u inostranstvo, gde radi ili se školuje. Precizni podaci za teritoriji opštine Bečej ne postoje, jer nijedna opštinska služba ili institucija nije uradila bazu podataka o broju mladih koji su napustili Bečej i Srbiju.

R.M.

Medijski projekat Bečejskog mozaika „Utiču li mladi na sopstveni život?“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali