U centru pažnje: Efekti bečejskog antikorupcijskog plana

  03 januar 2022
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije, koji je obaveza iz Poglavlja 23 pretpristupnih pregovora Srbije Evropskoj uniji, Skupština opštine Bečej usvojila je 26. juna 2019. godine.

Akcioni plan važi još oko godinu dana, do 2023. godine, a do tada bi lokalna samouprava trebalo da usvoji niz akata u cilju borbe protiv korupcije.

Od usvajanja plana u Bečeju prošlo je 28 meseci, a o ostvarenju plana – o borbi protiv korupcije na lokalnom nivou – javnost opštine izuzetno malo zna.

Do 11. februara ove godine nije bila obaveštena o tome šta je ostvareno od predviđenih aktivnosti, ciljeva i mera Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije, jer je tek na sednici Skupštine opštine u februaru 2021. godine usvojen izveštaj radnog tela za praćenje primene plana – ali za 2019. godinu.

Taj izveštaj je, prema ranijim najavama, trebalo da bude prezentovan početkom 2020. godine, a ne početkom 2021.

Kasni se i s usvajanjem izveštaja o urađenom za 2020. godinu.

O tome šta je prošle godine ostvareno iz Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije opštine Bečej Skupština opštine do 12. novembra 2021. godine nije usvojila izveštaj, niti su prezentovane ikakve informacije, mada je predsednik Radnog tela za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije Goran Strajnić za jedan lokalni medij u martu mesecu izjavio da „po metodologiji praćenja taj izveštaj bi trebalo da bude donesen do 31. marta, međutim, mislim da ćemo kasniti sa tim izveštajem iz prostog razloga zato što smo imali i članove radnog tela koji su imali koronu i sa druge strane još uvek je epidemija koja se možda sad i zahuktava, tako da ćemo malo zakasniti s izveštajem, ali mislim da će izveštaj biti, u odnosu na izveštaj iz 2019. bolji, zato što je lokalna samouprava donela određene odluke, određene propise koji definišu u nekim oblastima ono što jeste njihova obaveza da bi se ispunili ciljevi iz plana“.

Redakcija Bečejskog mozaika uputila je nadležnima iz lokalne samouprave zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u kom je postavila niz pitanja o realizaciji lokalnog antikorupcijskog plana.

O tome šta je ostvareno, a šta nije od planiranog, pisaćemo u narednoj publikaciji „U centru pažnje – Plan za borbu protiv korupcije u Bečeju i građanska stolica“.

Poželjno buduće stanje

Ciljevi koji su definisani u antikorupcijskom planu opštine predstavljaju poželjno buduće stanje u kom su rizici korupcije otklonjeni ili svedeni na minimum.

Inače, građani Srbije, uz niske plate (15%) i nezaposlenost (15%) i dalje vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u zemlji (po 12% anketiranih u toku tri godine).

Više od polovine anketiranih (53%) prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, politiku (50%) i poslovno okruženje (34%), međutim, građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik (19%).

To su neki od ključnih nalaza istraživanja „Percepcije građana o borbi protiv korupcije u Srbiji” za 2020. godinu koje su krajem prošle godine predstavili Projekat za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i CeSID, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

U bečejskom antikorupcijskom planu navedeno je da koruptivni rizici, koji su zajednički celom javnom sektoru, odnosno koji se mogu identifikovati na nivou lokalne samouprave, su postojanje prevelikih i/ili nepotrebnih diskrecionih ovlašćenja u kojima organ, služba, telo ili službenik lokalne samouprave donosi određenu odluku, odsustvo jasnih, preciznih i unapred utvrđenih uslova, kriterijuma i merila za donošenje odluke…

Pominje se i odsustvo javnosti rada, odnosno odsustvo transparentnosti u radu, jer će korupcija češće nastati tamo gde ne postoji mogućnosti da se ona otkrije.

Povećanje javnosti rada je neophodna mera za prevenciju i otkrivanje korupcije, piše u planu.

Govori se o odsustvu odgovornosti za rad, koje može sadržati, između ostalog, sledeće elemente: odsustvo obrazloženja donete odluke, nepostojanje mogućnosti preispitivanja donete odluke, odsustvo izveštavanja o radu i polaganja računa za rad, kao i odsustvo moralne, političke, disciplinske, prekršajne ili krivične odgovornosti.

Pominju se zatim suvišne procedure i/ili nepotrebne interakcije između organa, službi, tela i službenika sa spoljnim subjektima, koje često ne ispunjavaju cilj zbog kojih postoje, već vremenom postaju same sebi svrha i kanal za koruptivne uticaje.

Navodi se u planu i transparentnost, s obzirom na to da se javnost rada promoviše kao jedna od osnovnih brana za nastanak korupcije, celokupan proces usvajanja, primene mera i praćenja LAP-a potrebno je učiniti što je moguće otvorenijim i dostupnim javnosti.

Javnost treba da ima mogućnost i pravo da zna na koji način je usvojen ovaj važan dokument, kakav je status mera i aktivnosti koji se u njemu nalaze i kakvi su efekti onoga što je na osnovu njega sprovedeno.

Kako je nastao plan?

Antikorupcijski plan opštine – projekat Bečejskog udruženja mladih (BUM) koji je sa 1,5 miliona dinara finansirala Agencija za borbu protiv korupcije – „u startu“ je kasnio pola godine.

Uprkos tome što su u septembru 2018. godine na konferenciji za novinare predsednik opštine Dragan Tošić i predsednik BUM-a Aleksandar Đekić „obećali“ da će plan, izrađen u saradnji opštine i nevladinog udruženja, biti usvojen u januaru 2019. godine, dokument je u lokalni parlament stigao tek u junu.

Građani neinformisani

Zasad se na podatke o vidljivim efektima lokalnog plana čeka, uprkos tome što su pojedini predviđeni akti lokalnim antikorupcijskim planom usvojeni, naime, građani ne osećaju blagodeti realizacije tog plana, niti imaju informacije o njegovom postojanju i sprovođenju.

Anketa sa 50 građana opštine (25 muškaraca, 25 žena, starosti od 18 do 65 godina) govori upravo o tome: 39 njih nije znalo da postoji Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije, a 11 ispitanika je reklo da ne zna ništa o ostvarenju plana.

Ista pitanja postavljena su i predstavnicima dve civilne organizacije i jednoj grupi građana koja se bavi politikom.

Predstavnik jedne civilne organizacije je čuo za postojanje plana, kao i predstavnik grupe građana. Dva predstavnika civilnih organizacija nisu čula ništa o ostvarenju plana, a predstavnik grupe građana rekao je da je o tome pročitao jedan novinski članak.

Transparentnost rada lokalne administracije

Jedan od načina borbe protiv korupcije je i veća transparentnost rada lokalne administracije.

Novinari redakcije Bečejskog mozaika, koji lokalnoj samoupravi upućuju zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, od leta 2019. godine do danas nisu uočili napredak u toj oblasti.

I danas, kao i pre usvajanja plana, iz lokalne samouprave je u najvećem broju slučajeva odgovoreno na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, međutim, događa se da je do kopije traženih dokumenata teško doći ukoliko je reč o obimnom materijalu.

U tom slučaju se novinari pozivaju da izvrše uvid u dokumentaciju u prostorijama opštine.

U poslednje vreme se, pak, uočava tendencija, da se produžava rok za odgovore (zbog obimnosti materijala), ali i to da se u pojedinim slučajevima ne odgovori na svako postavljeno pitanje.

To se, recimo, poslednji put desilo u novembru mesecu ove godine, kada je redakcija Bečejskog mozaika uputila lokalnoj administraciji zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa problemom pasa lutalica i o odštetama koje opština plaća građanima zbog ujeda pasa.

Na jedno pitanje (postavljeno je nekoliko) iz lokalne samouprave je odgovoreno za 24 časa (rok je 15 dana), međutim, samo delimično.

Pitanja o zahtevima za naknadu štete koja su upućena Opštinskoj upravi bila su: koliko novca se potrošilo na isplatu odšteta zbog ujeda pasa u 2020. godini i do trenutka odgovora na zahtev u 2021. godini, koliko je zahteva za odštetu podneto u septembru i oktobru 2020. i 2021. godine i koliko ukupno u 2020. i 2021. godini itd.

Iz Opštinskog pravobranilaštva navodi se da je u septembru i oktobru 2020. godine bilo podneto 25 zahteva za naknadu štete povodom ujeda pasa, a u istom periodu 2021. godine, podneto je 13 zahteva, te da svim ostalim podacima iz zahteva raspolaže Opštinska uprava.

Potom je, nakon zaključenja ove publikacije, stiglo još nekoliko odgovora na pitanja.

Inače, odštetne zahteve obrađuje Opštinsko pravobranilaštvo.

Bečejski Pravilnik o postupku i načinu rešavanja zahteva građana za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja ili šteta koje prouzrokuju napuštene životinje usvojen je 25. marta ove godine na sednici Skupštine opštine Bečej.

Primenom tog pravilnika trebalo bi da se utiče na smanjenje ogromnih suma koje lokalna samouprava godišnje troši za plaćanje odšteta zbog ujeda pasa, na transparentnost trošenja novca iz opštinskog budžeta koji je namenjen za odštetne zahteve, ali i (pokušaja) uvođenja reda u ovu oblast.

Pravilnikom je predviđeno da se pisana prijava o ujedu pasa lutalica podnese najkasnije u roku od 72 sati Javnom preduzeću Komunalac, koje o tome izdaje potvrdu, vodi evidenciju o prijavama i Opštinskoj upravi dostavlja mesečni izveštaj o tim događajima – na taj način postojao bi svojevrsni registar o osobama koje je ujeo pas.

Komunalac bi trebalo i da nađe i zbrine napuštenog psa koji je ujeo nekoga.

Kako bi građanin koga je ujeo pas imao pravo na odštetu, treba da obavesti policiju o napadu, da uz odštetni zahtev opštini dostavi i policijsku službenu belešku i da priloži medicinsku dokumentaciju.

Po pravilniku, u izveštaju lekara treba da se konstatuje da se radi o ujedu životinje, potrebno je da se navodi informacija o intenzitetu ujeda, objašnjenje na osnovu čega se konstatuje da se radi o napadu životinje, kao i fotografija povrede.

Zahtev za naknadu štete podnosi se Opštinskom pravobranilaštvu. Za utvrđivanje osnova i visine naknade štete formira se komisija koja u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za naknadu štete mora da razmotri zahtev i da podnese predlog opštinskom pravobranilaštvu, a pravobranilaštvo u roku od 10 dana obaveštava oštećenog o sadržini i iznosu predloga za naknadu štete.

Oštećeni takođe ima na raspolaganju 10 dana da se izjasni, a ako je prihvatio predlog iznosa naknade, pravobranilaštvo u roku od 15 dana od dana pristanka sačinjava vansudsko poravnanje.

Nakon usvajanja pravilnika Opštinsko veće opštine Bečej je 13. aprila donelo rešenje o formiranju komisije za utvrđivanje osnova i visine naknade štete nastale usled ujeda napuštenih životinja i štete koja je od napuštenih životinja prouzrokovana, a potom i izmenilo svoje rešenje.

Predsednica komisije je republička veterinarska inspektorka Danijela Bugarski.

Zadatak Komisije je da nakon što joj Opštinsko pravobranilaštvo dostavi uredne zahteve za naknadu štete nastale usled ujeda napuštene životinje ili druge vrste štete pričinjene od napuštene životinje, iste razmotri i uputi obrazloženi predlog Opštinskom pravobranilaštvu da zahtev prihvati i sa oštećenim licem zaključi vansudsko poravnanje o naknadi štete do visine novčanog iznosa koji predlaže komisija, ili odbije zahtev kao neosnovan.

Podsetimo na podatke koji su 2018. godine prezentovani na okruglom stolu koji su organizovali NALED i ORCA, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Tada je saopšteno da su gradovi i opštine u Srbiji isplatili za šest godina najmanje 25 miliona evra na ime odšteta zbog ujeda napuštenih pasa, a 77.500 građana bili su žrtve napada.

Iako raste broj izgrađenih prihvatilišta, kao i uhvaćenih „lutalica“, kontrola njihove populacije nije dala očekivane rezultate zbog čega su potrebne nove mere na nacionalnom i lokalnom nivou, saopšteno je 2018. godine na okruglom stolu koji su organizovali NALED i ORCA, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave. Ocenjeno je da je potrebna izrada nacionalne strategije kontrole populacije pasa, kao i lokalnih programa kontrole jer takav dokument nema čak 78,8% gradova i opština.

Član Upravnog odbora NALED Vladan Vasić istakao je da lokalne samouprave imaju problem i sa građanima koji lažiraju ujede kako bi naplatili odštetu koja se u proseku kreće od 25.000 do 100.000 dinara.

On je naglasio da je neophodno formiranje registra odštetnih zahteva na nivou cele zemlje kako bi se ukrštanjem podataka iz svih gradova i opština utvrdilo koga psi „redovno“ ujedaju.

Takođe, neophodno je da se ujednači praksa lekara i medicinska dokumentacija kojom se potvrđuje povreda jer se neretko dešava da lekari potvrde da je reč o ujedu psa iako za to nema dokaza.

Prema podacima ORCA i NALED, broj povreda od ujeda pasa u periodu 2010-2015. povećan je čak 50%, sa 9.867 na 15.024 godišnje – ovim tempom broj povreda od ujeda bi mogao da dostigne i 20.000. U istom periodu, broj uhvaćenih pasa porastao je 75%, a mesto u prihvatilištu našlo je gotovo 172.000 životinja (broj azila na lokalu povećan je sa 16 na 59).

Kada je reč o lokalnom nivou vlasti, osim izrade lokalnih programa kontrole populacije poput ORCA programa „Po meri čoveka i psa“, preporučuje se da opštine izrade pravilnik o radu komisije prilikom odlučivanja o odštetnim zahtevima prema modelu koji je na osnovu najboljih praksi u Srbiji pripremio NALED, kao i pronalaženje rešenja kroz vansudsko poravnanje.

Takođe, neophodan je efikasniji rad komunalnih službi zoohigijene i veće angažovanje na edukaciji i informisanju vlasnika pasa o pravima i obavezama, odnosno pravilnoj brizi, sterilizaciji i čipovanju.

Kako funkcioniše građanska stolica?

U opštini Bečej je krajem 2020. godine učinjen korak napred u oblasti učešća građana u procesu donošenja odluka, a to bi, u teoriji, trebalo da ima i antikorupcijsko dejstvo.

Sporazum o unapređenju učešća građana u procesima donošenja odluka, kojim je u lokalnom parlamentu Bečeja uveden mehanizam građanske stolice, 29. decembra 2020. godine potpisali su predstavnici lokalne samouprave, Bečejskog udruženja mladih i Opšteg udruženja preduzetnika, Dragan Tošić, Aleksandar Đekić i Goran Relić.

Sporazumom je omogućeno da građani na sednicama Skupštine opštine mogu da učestvuju u raspravama, bez prava odlučivanja.

Nakon potpisivanja sporazuma formiran je koordinacioni tim koji čine tri osobe iz organizacija potpisnika sporazuma, otvorena je posebna mejl adresa gde građani mogu slati prijave o tome o kojoj temi dnevnog reda na sednici Skupštine opštine žele da govore, te bi trebalo da im nakon obrade prijave bude omogućeno da se obrate odbornicima.

Neophodan preduslov za to je da se materijali za sednice Skupštine opštine blagovremeno objave na zvaničnoj internet stranici opštine Bečej.

Promenjen je i Poslovnik Skupštine opštine kako bi uvođenje mehanizma građanske stolice bilo omogućeno. Promenjen je član 79 Poslovnika kojim se uvodi institucija građanske stolice. Nakon izmena taj član Poslovnika glasi: „U raspravi po svakoj tački dnevnog reda sednice Skupštine, pravo da govore, po sledećem redosledu, imaju: predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, izvestilac radnog tela, odbornik koji je na sednici radnog tela izdvojio mišljenje, predstavnik odborničke grupe, odbornici, po redosledu pismenih prijava za učešće u raspravi, druga zainteresovana lica po prethodnoj pismenoj prijavi i kada im predsednik skupštine to omogući“.

Promenjen je, zatim, deo člana 149: „Predstavnici štampe i drugih javnih glasila, ovlašćeni predstavnici predlagača, kao i druga zainteresovana lica mogu prisustvovati sednicama Skupštine i radnih tela i stavljaju im se na raspolaganje materijali koji su dostavljeni odbornicima. U slučaju da ne postoji mogućnost da svi zainteresovani prisustvuju sednici skupštine, predsednik skupštine će odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu“.

Za nešto manje od godinu dana, od kraja 2020. godine do 8. novembra 2021. godine samo je jednom korišćena mogućnost koju pruža građanska stolica i to na sednici Skupštine opštine 25. marta 2021. godine u vezi sa usvajanjem Pravilnika o postupku i načinu rešavanja zahteva građana za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja ili štete koju prouzrokuju napuštene životinje.

Tada je o toj temi govorila Gordana Adamov, aktivistkinja Bečejskog udruženja mladih, organizacije koja je i inicijator uvođenja građanske stolice.

Adamov je rekla da pravilnikom nije definisano kako će građanima biti dostupne informacije kojima se postiže transparentnost postupaka za naknadu štete, te da se tim dokumentom rešavaju posledice, a ne problemi u vezi sa napuštenim životinjama.

Istakla je da je u prethodne tri godine na ime naknada zbog ujeda pasa lutalica iz budžeta plaćeno više od 20 miliona dinara, a ne izdvaja se dovoljno novca, recimo, za sterilizaciju napuštenih životinja.

Prema raspoloživim podacima, opština Bečej je u prethodne tri godine platila 21,2 miliona dinara za odštete zbog ujeda pasa lutalica.

Po procenama (na osnovu broja predmeta) u opštini Bečej psi lutalice godišnje ujedu više od 100 osoba.

U prethodnim godinama opština je za naknade štete na godišnjem nivou takođe plaćala velike iznose (događa se da prvobitno planirani iznosi u budžetu nisu bili dovoljni za sve naknade štete): 2014. godine isplaćeno je ukupno 5,7 miliona, a 2015. godine 6,3 miliona dinara…

Za odštete zbog ujeda pasa lutalica je u opštinskom budžetu za 2021. godinu predviđeno pet miliona dinara, više od 40.000 evra.

Inače, u programu rada Javnog preduzeća Komunalac za 2021. godinu, u analizi rada u prethodnoj godini, piše da je bilo procenjeno da će u periodu od godinu dana biti „uhvaćeno“ oko 150 pasa na ulicama i da će „isto toliko biti uneto u prihvatilište“. Bilo je predviđeno da će te godine broj udomljenih pasa biti oko 155, „a uginulih oko 60“.

Procenjeno je da će biti čipovano i vakcinisano oko 50 pasa, zaštitne vakcine će primiti 95 pasa, biće sterilisano 115 i eutanazirano desetak. Broj pasa u prihvatilištu u decembru 2020. godine je planirano na 360.

Izveštaj o realizaciji plana za 2019. godinu

Prvi – i do nastanka ove publikacije – jedini izveštaj o realizaciji Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije opštine Bečej, za 2019. godinu, usvojen je 11. februara 2021. godine na sednici Skupštine opštine Bečej.

Rešenje o usvajanju izveštaja, ali ne i izveštaj, objavljeno je u Službenom listu opštine.

Izveštaj o realizaciji akcionog plana je predsednik Radnog tela za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije Goran Strajnić uputio Opštinskom veću 22. decembra 2020. godine. Dan ranije je održan polusatni elektronski sastanak samo tri člana radne grupe od ukupno pet, jer su samo tri člana – Goran Strajnić, Sretko Stevanović i Roža Feher – odgovorila na elektronski poziv na sednicu, a preostala dva člana – Branka Cvejanov i Jovana Ilić – kako se navodi u zapisniku, iz opravdanih razloga nisu.

Tako je radno telo sa tri glasa za donelo zaključak kojim je usvojen Godišnji izveštaj o primeni Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije za 2019. godinu.

Godišnji izveštaj je, zatim, Opštinsko veće usvojilo 29. decembra 2020. i uputilo ga na razmatranje i donošenje Skupštini opštine.

Utisak nakon čitanja izveštaja (oko četrdesetak stranica) o ostvarenosti plana jeste da brojni ciljevi nisu ispunjeni i da brojni akti nisu doneseni.

Recimo da u predviđenom roku, 2019. godine, lokalni parlament nije doneo odluku o obavezi prijavljivanja privatnih interesa funkcionera opštine i privatnih interesa sa njima povezanih lica.

U izveštaju Radnog tela za praćenje ostvarenja antikorupcijskog plana je konstatovano da je odluka u pripremi i da bi trebalo da bude donesena u prvoj polovini 2021. godine.

Takva odluka, po podacima redakcije Bečejskog mozaika, do trenutka nastanka ove publikacije, nije doneta. Ta odluka, kada i ako bude donesena, treba da bude objavljena na zvaničnom internet sajtu opštine, gde bi trebalo da bude dostupna javnosti i registar funkcionera sa prijavom privatnog interesa, ukoliko postoji.

Radna grupa za praćenje implementacije antikorupcijskog plana preporučila je lokalnoj samoupravi da postoji obaveza održavanja javnih rasprava o radu javnih preduzeća, javne prezentacije i rasprave o rezultatima rada javnih preduzeća, ustanova, organa i organizacija čiji je osnivač opština…

U izveštaju za 2019. godinu može da se pročita i da nije uspostavljen mehanizam za sprečavanje trgovine javnim ovlašćenjima – trebalo je uspostaviti obavezu organa opštine, javnih službi, javnih preduzeća i drugih organizacija kojima je osnivač opština Bečej, da objave ugovore koje su zaključili sa funkcionerima (u smislu Zakona o Agenciji za sprečavanje korupcije) i sa zaposlenima u organima opštine Bečej (svi ugovori, osim ugovora o radu, na primer, ugovori o delu, ugovori o privremenim i povremenim poslovima itd.).

Što se tiče razotkrivanja korupcije kroz zaštitu uzbunjivača i kroz upravljanje prijavama korisnika usluga na rad službenika i organa opštine, radno telo je ocenilo da je postignuta puna primena propisa u oblasti zaštite uzbunjivača, jer postoji pravilnik kojim je uređena ova oblast.

Umanjeni su i rizici od korupcije u postojećem sistemu upravljanja javnim preduzećima na lokalnom nivou, jer, piše u izveštaju, usvojen je interni akt kojim se propisuju uslovi i kriterijumi za imenovanje vršioca dužnosti direktora, te je opština obezbedila adekvatan mehanizam kako bi umanjila rizike od korupcije u postojećem sistemu upravljanja javnim preduzećima.

Tvrdi se u izveštaju i da je obezbeđena potpuna dostupnost informacija o svim organima javne vlasti koje opština Bečej osniva i delom ili u potpunosti finansira ili kontroliše – jer na internet stranici opštine postoji registar svih javnih službi, javnih preduzeća i drugih organizacija koje opština osniva, delom ili u potpunosti finansira ili kontroliše, a koji sadrži informacije o osnivanju, finansiranju, utrošku sredstava, organima upravljanja, rezultatima poslovanja itd.

Nije, međutim, uspostavljena procedura, kao i kriterijumi za davanje saglasnosti na predlog projekata javno-privatnog partnerstva bez elemenata koncesije, nije propisana obaveza da lokalna samouprava obavlja procenu uticaja javno-privatnog partnerstva na načelo konkurentnosti.

Uspostavljen je i sistem finansijskog upravljanja i kontrole, navodi se u izveštaju za 2019. godinu o ostvarenju lokalnog plana za borbu protiv korupcije, a usvojen je i Građanski vodič kroz budžet.

Uzbunjivanje

„Poreska inspektorka iz Bečeja Jelica Arbutina, koja je prijavila nepotizam, zloupotrebu službenog položaja i nezakonito trošenje budžetskih sredstava u opštini, dobila je privremenu zaštitu Višeg suda u Zrenjaninu“, objavio je sajt Pištaljka 19. maja 2021. godine (pistaljka.rs), navodeći da je sud početkom maja usvojio predlog Jelice Arbutine da joj se dozvoli povratak na radno mesto do okončanja radnog spora, budući da je zbog izvršenog uzbunjivanja premeštena da radi na drugo radno mesto.

Ona je, kako se navodi, sa mesta poreske inspektorke u Odeljenju za lokalnu poresku administraciju u Bečeju premeštena u obližnje Bačko Gradište, gde je trebalo da radi kao matičarka, za šta nije bila obučena niti je imala ikakvo prethodno iskustvo. Pored toga, plata na tom mestu je niža, a i potreban je poseban ispit, koji uzbunjivač Arbutina nije ni polagala.

O ovim okolnostima načelnik Opštinske uprave opštine Bečej Zoran Kovač je za Bečejski mozaik u maju ove godine rekao: „Radi se o tome da je Jelica Arbutina raspoređena na mesto zamenika matičara u Bačkom Gradištu prilikom donošenja nove sistematizacije kada su svi radnici bili neraspoređeni, pa i ona. Ona je protiv tog rešenja uložila zahtev za donošenje privremene mere koje je potkrepila sa nekoliko presuda prekršajnih sudova. Pitanje je da li se ona pojavila kao uzbunjivač kod svih, zato što je bilo nešto utvrđeno i u postupku redovne kontrole Državne revizorske institucije. Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu stavljeno je van snage rešenje o raspoređivanju na mesto zamenika matičara u Bačkom Gradištu, privremeno, a trajno rešenje se traži pred Upravnim sudom. Naime, protiv rešenja žalbene komisije koja je potvrdila prvostepenu odluku o raspoređivanju, imenovana treba da pokrene upravni spor, odnosno već je trebalo da pokrene upravni spor, i u upravnom sporu će biti rešeno da li je ona bila zakonito raspoređena ili nezakonito raspoređena“.

Načelnik Opštinske uprave je tada komentarisao tvrdnje u tekstu na sajtu Pištaljka da je Arbutina između ostalog prijavila da se zaposlenima isplaćuju veliki iznosi na ime neizvršenog prekovremenog rada, da se nezakonito vrši isplata za raznošenje uplatnica za porez na imovinu i da se službenici zaposleni u upravi godinama ne ocenjuju i da je načelnik Opštinske uprave, u Prekršajnom sudu u Bečeju zbog ovih prekršaja osuđen na novčanu kaznu, te da je ove informacije potvrdila i Državna revizorska institucija. „Nije baš tako. Osuđen jesam za neocenjivanje radnika u 2018. godini.

Nakon toga se redovno, svake godine, vrši ocenjivanje. Po pitanju prekovremenog rada Državna revizorska institucija nije našla nikakvu primedbu. Po pitanju nošenja uplatnica: tu smo dokumentovali sudu da je uzbunjivačica u martu mesecu 2019. ili 2020. raznosila uplatnice, najviše je čak i raznela, podigla novac, onda je isto to radila i u novembru mesecu kada je isto dobila nekih 7.000 dinara u novembru mesecu 2020. čini mi se, ako nije 2019, i tek nakon toga je došlo uzbunjivanje. Tako da ne vidim zašto nije prvi put izvršila uzbunjivanje i zašto je raznosila uplatnice ako je znala da je to nezakonito“.

Novinar Bečejskog mozaika je tada, u želji da dobije komentar na navedeno i sagleda problem i sa druge strane, pokušao da kontaktira poresku inspektorku Jelicu Arbutinu, međutim, nije uspeo u toj nameri.

Opštini Bečej je redakcija Bečejskog mozaika pre nekoliko nedelja uputila je i zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja o rezultatima unutrašnjeg uzbunjivanja u opštini u 2020. i 2021. godini u kom su postavljena pitanja i o razlozima uzbunjivanja. U odgovoru nadležne osobe iz opštine Bečej, Jelene Brankov-Čerevicki 4. novembra navedeno je da „Zakonom o zaštiti uzbunjivača (’Sl. glasnik RS’ br. 128/2014) uređeno je uzbunjivanje, postupak uzbunjivanja, prava uzbunjivača, obaveze državnih i drugih organa i organizacija i pravnih i fizičkih lica u vezi sa uzbunjivanjem, kao i druga pitanja od značaja za uzbunjivanje i zaštitu uzbunjivača i počinje da se primenjuje dana 05.06.2015. godine. Shodno zakonskoj obavezi, načelnik Opštinske uprave Bečej je dana 16.11.2015. godine doneo Pravilnik o načinu unutrašnjeg uzbunjivanja u Opštinskoj upravi Bečej, koji od tada stoji istaknut na obe oglasne table u zgradi, a dana 23.11.2015. godine je doneo rešenje kojim je ovlastio mene, Jelenu Brankov-Čerevicki, stručnu saradnicu i šeficu odseka za ljudske resurse i zajedničke poslove, kao lice za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem, rešenje br. br. IV 031-108/2015. Još pre roka određenog za početak primene Zakona o zaštiti uzbunjivača, dana 27.04.2015. godine svi zaposleni u Opštini Bečej su pismeno obavešteni o pojmu i vrstama uzbunjivanja, o pravu uzbunjivača na zaštitu i zabranu stavljanja uzbunjivača u nepovoljni položaj, od strane poslodavca, kao i na uslove za sudsku zaštitu lica koje prijavi sumnju na korupciju u cilju ohrabrivanja svakog pojedinca da prijavi zloupotrebu, kako je to određeno u članu 14. ovog Zakona. Kao dokaz tome, svojeručno potpisani primerak pismenog obaveštenja je uložen u personalni dosije svakog zaposlenog. U traženom periodu 01.01.2020. godine do danas zaprimljena je samo jedna takva predstavka o čemu sam, kao ovlašćeno lice odmah izdala potvrdu o prijemu i o tome obavestila uzbunjivača, što je u skladu sa članom 14. stav 5. Zakona o zaštiti uzbunjivača. Predmetni podnesak se tiče ukazivanja na nelogičnosti u vršenju službene dužnosti iz nadležnosti Odeljenja za lokalnu poresku administraciju, a prikupljanje i utvrđivanje činjenica relevantnih za rešavanje u ovoj pravnoj stvari je još uvek u toku. Uzbunjivač je obavešten o preduzetim radnjama tokom postupka i omogućen mu je uvid u spise. S obzirom da se radi o obimnom materijalu, postupak nije mogao biti okončan u roku od 15 dana a zbog složenosti samog predmeta i otklanjanja bilo kakve sumnje za objektivno utvrđivanje činjeničnog stanja angažovano je stručno konsultantsko preduzeće sa licem licenciranim za poslove eksterne revizije koje je dužno da svoj nalaz načelniku opštinske uprave dostavi do kraja novembra ove godine“.

S obzirom na to da po nezvaničnim informacijama redakcije Bečejskog mozaika, Državna revizorska institucija (DRI) obavlja ili je nedavno obavila reviziju poslovanja Odeljenja za lokalnu poresku administraciju, redakcija je i DRI uputila pitanja u vezi s tim saznanjima. U odgovoru DRI navodi se da nije u toku revizija koja bi za predmet imala rad lokalne poreske administracije Bečej. DRI je u Bečeju obavila reviziju daleke 2011. godine, kada je objavila izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja završnog računa budžeta opštine Bečej za 2010. godinu koji je dostupan na sajtu revizorske institucije.

U tom izveštaju revidirani su i lokalni javni prihodi čije je utvrđivanje i naplata u nadležnosti Odeljenja za lokalnu poresku administraciju opštine Bečej.

Opštinska uprava Bečej: Bez unutrašnjeg uzbunjivanja

Inače, od novembra 2015. godine do početka 2018. u bečejskoj Opštinskoj upravi nije bilo nijednog slučaja unutrašnjeg uzbunjivanja, uprkos tome što je načelnik Opštinske uprave sredinom novembra 2015. godine doneo Pravilnik o načinu unutrašnjeg uzbunjivanja u Opštinskoj upravi. Bilo je, međutim, dve tužbe: tužba za mobing je okončana presudom da mobinga nije bilo, a sudski proces po tužbi za diskriminaciju je u februaru 2018. bio u toku.

Pored toga, jedan od zaposlenih u Opštinskoj upravi obratio se poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminacije, ali je poverenica utvrdila da nije bilo diskriminacije.

Pravilnikom o načinu unutrašnjeg uzbunjivanja u Opštinskoj upravi uređuje se način unutrašnjeg uzbunjivanja, određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca, kao i druga pitanja od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih, koji određuje osobu ovlašćenu za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem, u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača.

Informacije u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem dostavljaju se osobi ovlašćenoj za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem, pismeno ili usmeno.

Potvrda o prijemu informacije u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem sadrži kratak opis činjeničnog stanja o informaciji u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem; vreme, mesto i način dostavljanja informacije u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem; broj i opis priloga podnetih uz informaciju o unutrašnjem uzbunjivanju; podatke o tome da li uzbunjivač želi da podaci o njegovom identitetu ne budu otkriveni; podatke o poslodavcu; pečat poslodavca; potpis lica ovlašćenog za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem.

Potvrda o prijemu informacije u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem može sadržati potpis uzbunjivača i podatke o uzbunjivaču, ukoliko on to želi. U slučaju anonimnih obaveštenja postupa se u skladu sa zakonom.

U cilju provere informacije u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem, preduzimaju se odgovarajuće radnje, o čemu se obaveštava poslodavac, kao i uzbunjivač, ukoliko je to moguće na osnovu raspoloživih podataka.

Ako se uzimaju izjave od lica, u cilju provere informacije u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem, o tome se sastavlja zapisnik. Na sadržinu zapisnika može se staviti prigovor, u roku do 3 dana od dana dostavljanja zapisnika.

Po okončanju postupka, najkasnije u roku od 8 dana sastavlja se izveštaj o preduzetim radnjama u postupku o informaciji u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem, predlažu se mere radi otklanjanja uočenih nepravilnosti i posledica štetne radnje u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem.

Po Zakonu o zaštiti uzbunjivača uzbunjivanje je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera, a uzbunjivač je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu.

Uzbunjivanje može biti unutrašnje, spoljašnje ili uzbunjivanje javnosti.

Unutrašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije poslodavcu. Spoljašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije ovlašćenom organu. Uzbunjivanje javnosti je otkrivanje informacije sredstvima javnog informisanja, putem interneta, na javnim skupovima ili na drugi način kojim se obaveštenje može učiniti dostupnim javnosti.

Vanredno prijavljivanje imovine

Agencija za sprečavanje korupcije ukazala je javnim funkcionerima da je, u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije, koji je u primeni od 1. septembra 2020. godine, rok za vanredno prijavljivanje imovine i prihoda 15. maj sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog izveštaja.

Agencija podseća da su i osobe kojima je prestala javna funkcija, dužne da vanredno prijave imovinu i prihode u naredne dve godine po prestanku javne funkcije.

Bitna promena postoji kad su uvećani ili umanjeni imovina ili prihodi koji, prema prethodnom izveštaju, prelaze prosečnu godišnju zaradu bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji ili kad je promenjena struktura te imovine.

Opštinski funkcioneri po izboru na nove/ stare javne funkcije su prošle godine podneli Agenciji za sprečavanje korupcije izveštaje o imovini i prihodima.
Dragan Tošić, predsednik opštine Bečej, podneo je Agenciji izveštaj po izboru na navedenu javnu funkciju, 21.9.2020. godine, Svetlana Vuletić, zamenica predsednika opštine, učinila je to 1.9.2020. godine, Igor Kiš, predsednik Skupštine opštine, 17.9.2020. godine, a Nenad Tomašević, zamenik predsednika Skupštine opštine, 18.9.2020. godine.

Zakonom o sprečavanju korupcije propisano je da se redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda, pored ostalog, ne primenjuje na članove Opštinskog veća.

Javno dostupni podaci iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera su ime i prezime javnog funkcionera; javna funkcija koju obavlja; izvor i visina neto prihoda javnog funkcionera koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora; pravo korišćenja stana za službene potrebe, izuzev adrese na kojoj se stan nalazi; pravo svojine ili pravo zakupa na nepokretnosti, izuzev adrese na kojoj se nepokretnost nalazi; pravo svojine ili pravo zakupa javnog funkcionera na pokretnim stvarima koje podležu registraciji, izuzev njihovog registarskog broja; depoziti u bankama i drugim finansijskim ustanovama bez naziva banke ili druge finansijske ustanove i bez navođenja vrste i broja računa i iznosa sredstava na računima; akcijama i udelima u pravnom licu; pravnom licu u kome pravno lice ima više od 3% udela ili akcija; delatnost preduzetnika.

Zakonom je propisano da se podaci iz izveštaja koji nisu dostupni javnosti koriste samo kod provere izveštaja i u postupku u kome se odlučuje o postojanju povrede zakona.

Bečej najtransparentniji u Srbiji

Najtransparentnije lokalne samouprave u 2021.godini su Bečej, Sombor i Kanjiža, pokazali su rezultati ovogodišnjeg istraživanja Lokalnog indeksa transparentnosti (LTI 2021) koje je u junu ove godine predstavila Transparentnost Srbija.

Prosečni indeks transparentnosti gradova i opština u Srbiji u 2021. iznosi 48 poena – dva više u odnosu na prethodnu godinu, i osam poena više nego u 2019, mada je prosek ipak i dalje nizak, ocenio je Nemanja Nenadić, programski direktor TS.

Tri petine opština (59%) je poboljšalo svoj rezultat i pored toga što je pandemija negativno uticala na transparentnost u pojedinim oblastima rada lokalne samouprave. Istovremeno, 37% je ostvarilo lošiji učinak u odnosu na prethodnu godinu.

Učinak se ove godine kreće između 21 i 90 (od mogućih maksimalnih 100), što je takođe poboljšanje u odnosu na 2020 (raspon od 18 do 83).

Jednak ili od proseka viši učinak ima 69 jedinica lokalne samouprave, dok je 9 ostvarilo 70 ili više poena.

Bečej je odbranio titulu najtransparentnije lokalne samouprave, stigavši ove godine do čak 90 od 100 mogućih poena.

Po rečima člana Opštinskog veća opštine Bečej Dragana Kovačeva, to se desilo zahvaljujući tome što je lokalna samouprava uvela i predano sprovodila neke mehanizme i akcije koji su sistematski uticali na transparentnost, počev od budžeta po meri građana i građanske stolice do unapređenog portala jedinice lokalne samouprave na kome se objavljuju sve informacije i dokumenta bitne građanima.

Najveća usklađenost sa merilima transparentnosti je zabeležena u oblasti javnih nabavki, što je isključivo posledica činjenice da su opštine uglavnom objavljivale informacije koje su zakonom obavezne. S druge strane, i dalje je najmanja transparentnost u oblasti Skupština i Opštinsko veće, što ukazuje da proces donošenja odluka na lokalnom nivou i dalje nije adekvatno zaštićen od koruptivnih rizika.

R.M. i K.D.F. (Foto: Bečejski mozaik, pixabay.com)
Publikacija je objavljena 19. novembra 2021. godine u 835. broju Bečejskog mozaika

Projekat „U centru pažnje – Plan za borbu protiv korupcije u Bečeju i građanska stolica“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali