Direktor JP Toplana Bečej Dejan Vuković: Obnovljivi izvori energije za jeftinije grejanje

  22 januar 2016
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Tokom 2015. godine Toplana nije imala „sreće“ kad je reč o vremenskim prilikama, bilo je relativno toplo tokom januara, februara, marta i aprila, tako da je i potrošeno manje toplotne energije od planiranog u domaćinstvima, jer su vlasnici stanova imali manju potrebu za grejanjem, a slična situacija je i s početkom grejne sezone (oktobar), jer su temperature bile znatno više nego što je uobičajeno za to doba godine. Kako se to odražava na poslovanje Toplane i da li će imati većeg uticaja na ukupan bilans po završetku 2015. godine?

- Spoljna temperatura tokom godine veoma utiče na plasman toplotne energije. Ono što znamo je da je 2015. godina i zvanično najtoplija godina otkad je ustanovljeno merenje temperature. To se odražava na ukupno poslovanje Toplane najviše kroz smanjenu isporuku toplotne energije. Pored svih ostalih činilaca veoma bitan faktor je i spoljna temperatura.

Ono što je sigurno pravilo problem tokom 2015. godine da Toplana bude na nivou na koji su korisnici njenih usluga navikli jeste i činjenica da ju je opterećivao dug prema Srbijagasu zbog neizmirenih obaveza za kupovinu gasa, energenta kojim Toplana greje vodu i isporučuje svojim korisnicima.

- Toplana kao snabdevača ima JP Srbijagas i to je od početka rada Toplane u Bečeju tako. Sa snabdevačem imamo dobru saradnju što se tiče isporuke, čak imamo i zajedničko preduzeće Gas d.o.o. Bečej, gde Toplana učestvuje sa 49% udela, a Srbijagas sa 51% udela. Dug koji Toplana ima prema Srbijagasu najvećim delom je nastao u ranijem periodu, 2007. i 2008. godine, kada je došlo do prve gasne krize i povećanja cene gasa, a to nije praćeno povećanjem cene toplotne energije. Taj dug se do danas samo uvećavao kroz osnovicu, a pogotovo su kamate počele da opterećuju poslovanje Toplane.

Od 2012. ili 2013. godine dug nije povećan, a tekuće obaveze su uredno servisirane?

- Istakao bih da Toplana nije nikad imala potpisan ugovor o isporuci gasa sa Srbijagasom. Prvi ugovor o isporuci je potpisan u oktobru 2013. godine. Po tom ugovoru Toplana ništa ne duguje Srbijagasu, dakle izmirene su sve obaveze. Nov ugovor je stupio na snagu početkom 2015. godine, ali su značajno promenjena pravila snabdevanja i kupovine gasa, tako da toplane nisu više na javnom snabdevanju po regulisanoj ceni, gde imamo tačno utvrđenu cenu, već su toplane prebačene na slobodno tržište energenata. To je dovelo do dodatnih povećanja troškova i do dodatnih komplikacija u radu Toplane, najvećim delom zbog toga što nemamo ulaznu ce-nu energenta, već saznajemo cenu retroaktivno. To je kuriozitet, jer se vi snabdevate gasom od Srbijagasa od januara do oktobra meseca, a ne znate po kojoj ceni to preuzimate. Cena se formira tek u oktobru ili novembru i ona može da bude daleko viša nego što ste očekivali i planirali. Cena se formira za svaki mesec posebno i ona zavisi od transporta gasa iz Ukrajine, Rusije, Mađarske, kao i od kursa dolara, što je takođe još jedna nepoznanica. Mi se grejemo, primera radi, u decembru, trošimo gas, sagorevamo ga na kotlovima, a po kojoj ceni to radimo saznajemo tek sredinom januara kad nam Srbijagas ispostavi račun. Zbog toga ne možemo nikad tačno odrediti koja je naša cena toplotne energije koja zadovoljava potrebe Toplane da bi poslovala s dobitkom.

Cena gasa je u međuvremenu i pala.

- Da. Cena gasa je drastično rasla početkom godine. Mi smo u decembru 2014. godine imali cenu gasa od 43 dinara po m3, da bi ona u martu otišla na 54,5 dinara, što je izazvalo ogromne troškove i dovelo do značajnih gubitaka u poslovanju Toplane, da bi cena gasa od sredine godine počela da se smanjuje, tako da smo mi u grejnu sezonu ušli sa dosta nižom cenom gasa nego što smo završili prošlu godinu.

Može se zaključiti da se ne može sa sigurnošću znati da li će poslovanje toplane 2015. godine biti pozitivno ili negativno, i ako bude negativno, koliki će biti negativni bilans, jer nije poznata ulazna cena energenta.

- To je veoma veliki problem u planiranju za 2016. godinu. Kada radimo program poslovanja moramo da predvidimo troškove. Gas učestvuje u troškovima sa oko 60 %. Dakle, veoma je bitno da znamo cenu gasa, koju mi, eto, ne možemo da znamo. Značajno su povećani i troškovi transporta gasa. Toplana je za količinu koju koristi na godišnjem nivou plaćala oko 1,5 milion dinara, a sada je cena transporta gasa na nivou od 7,5 miliona. To je ogromno povećanje.

Ono što je nepoznanica je način na koji će Toplana poslovati, opstati i nastaviti sa radom. Činjenica je da dug iz prethodnog perioda postoji. Bilo je ideja za rešavanje tog problema, a jedan od ideja je da se vlasništvo nad Gasom d.o.o. od 49% koje ima Toplana, preuzme Srbijagas i da se time prebiju dugovanja iz prethodnog perioda.

- Ta ideja je već duži niz godina aktuelna na kojoj mi zaista radimo u poslednje tri godine skoro svakodnevno. To je jedan od ključnih zadataka. Idemo u pravcu da se uradi konverzija, da naš udeo prodamo Srbijagasu i da na taj način izmirimo naše obaveze prema tom preduzeću.

Kada i ukoliko se izvrši konverzija i Toplana se oslobodi tog duga, po sadašnjim uslovima da li može da posluje na pozitivnoj nuli?

- Može, naravno. Kamate su ogromne. One su na nivou od 16, 17 miliona dinara godišnje. Moguće je da Toplana posluje u debelom plusu ukoliko se realizuje ono što smo planirali i na čemu radimo, a to je da pokušamo da uspostavimo grejanje obnovljivim izvorima energije, a za to Bečej ima potencijala – tu je geotermalna bušotina koja do sada nije iskorišćena. Intenzivno radimo na tome da realizujemo projekat kojim bi bušotinu bilo moguće koristiti. Radimo na još jednom projektu koji se tiče korišćenja obnovljivih izvora energije biljnog porekla, tzv. poljoprivredne biomase. Plan je da se radi novo postrojenje, da Toplana ima dva nova postrojenja, jedno koje će koristiti geotermalnu energiju i drugo koje će koristiti biomasu kao osnovni izvor energije. Ta dva izvora treba da obezbede kvalitetno i vrlo povoljno snabdevanje naših korisnika toplotnom energijom.

To znači da za Toplanu „ima života“ u narednom periodu bez obzira na probleme sa kojim se trenutno suočavate. Oni su rešivi i moguće ih je prevazići.

- Toplana ne samo da ima budućnost, već treba da bude okosnica razvoja lokalne zajednice kao energetski subjekt koji može kvalitetno da ispunjava svoje obaveze i prema stanovništvu i prema privredi.

Infrastruktura Toplane je tokom 2013. godine obnavljana počev od vrelovoda. Bilo je reči o tome da će sa tim biti nastavljeno. Šta je urađeno u prethodnom periodu?

- Ono što mogu sa sigurnošću da najavim je da će u toku 2016. godine, kada se bude radila rekonstrukcija trga, biti izgrađen još jedan deo vrelovodne mreže koja treba da poveže severnu i južnu magistralu, treba da obezbedi kvalitetnije snabdevanje i upravljanje mrežom i da u značajnoj meri smanji troškove na distributivnoj mreži. Planirano smanjenje troškova nije zanemarljivo i može da doprinese mnogo kvalitetnijem i jeftinijem radu postrojenja, a to će značiti bolje snabdevanje domaćinstava i jeftiniju toplotnu energiju.

Sigurno je da jedan od problema koji Toplana ima u kontinuitetu je nivo naplate od potrošača, kao i model obračuna. Tu su oni famozni delitelji i trenutna platežna moć građana koja je na niskom nivou.

- Toplana ima znatno smanjenje od kada su uvedeni delitelji kod naših korisnika. Toplana završava godinu sa 90 % naplate, s tim što je rok nekada bio 150 dana, a sada je 90 dana. Možemo biti zadovoljni s naplatom, ali bih ipak pozvao građane da redovno izmiruju svoje obaveze a mi se trudimo da na najbolji način i najkvalitetnije što možemo izvršimo našu uslugu i isporučimo toplotnu energiju.

Šta očekujete u 2016. godini?

- Očekujem da će biti pokrenuti značajni investicioni projekti vezani za Toplanu i očekujem da Toplana ostvaruje pozitivne rezultate.

V.F.

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali