Intervju sa direktorom Vodokanala Slobodanom Mitrovićem: Automatizacija nadzora nad bunarima

  25 januar 2013
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Nakon uspostavljanja nove lokalne vlasti došlo je do promena na rukovodećim mestima i u javnim preduzećima. U Vodokanalu na mesto dosadašnjeg direktora Žolta Galusa postavljen je Slobodan Mitrović, koji u intervjuu za Bečejski mozaik govori o tome kako je ovo javno preduzeće do sada poslovalo, kakvo je stanje zatečeno, šta je urađeno u poslednjih nekoliko meseci i kakvi su planovi za unapređenje vodosnabdevanja.

- Generalno gledano, stanje u ovom javnom preduzeću je bilo zapušteno. Ako gledamo vodosnabdevanje i izvorišta, ima toliki broj bunara koliko je neophodno da se snabde oko 90 posto Bečeja i u narednom periodu se ne smemo osloniti na to, jer vremenom može doći do toga da se smanji količina vode koju možemo da crpimo iz njih, a to bi dovelo do toga da ne možemo da obezbedimo vodosnabdevanje za ceo grad. Pristupili smo sanaciji jednog bunara na vodozahvatu, što će nam omogućiti 6 do 7 litara u sekundi, što znači da ćemo na taj način popuniti pokrivenost do sto posto - rekao je Mitrović i dodao: „Na proleće planiramo i bušenje bunara, a neke postojeće ćemo sanirati posebnom tehnikom, jer nam bunari ubrzano ştare zbog preterane eksploatacije. Zato na proleće planiramo da uradimo automatizaciju i nadzor nad bunarima, to jest da definišemo način na koji će se oni crpiti, da to pretočimo u softver koji će upravljati tim bunarima. Danas imamo ručno upravljanje, oni se 100 posto crpe i to nije dobro za Bečej. Nema potrebe da se svake godine buše 3-4 bunara, nego treba izbušiti prave bunare, sa pravom tehnikom bušenja i da crpljenje nikad ne pređe količinu dotoka same količine vode u njih. To je suština kako bismo imali ravnotežu. Za sada imamo 14 aktivnih bunara, kod kojih imamo zaista različite kapacitete. Neki daju 1-2 litre u sekundi, a uobičajeno je 10-15 litara u sekundi, s tim da se ista energija potroši i za jedan i za 15 litara. To znači da moramo da obavimo sanaciju bunara koji daju litar ili dva.“

Postoji još jedan problem, a to je zemljište na kojem su bušeni bunari.

- Mali broj bunara ima vlasnički list – da je vlasništvo Vodokanala, odnosno opštine. Većina bunara je na privatnoj parceli, i kada želimo bilo šta da radimo moramo da tražimo saglasnost od vlasnika. Pitanje je dana kada će ti vlasnici parcela potražiti neka druga sredstva ili će reći da ne žele više da ti bunari budu na njihovom zemljištu.

Što se tiče Fabrike vode, izvorište vode je kvalitetno.

- Degazacija i filtracija vode je primarni tretman i sa tim primarnim tretmanom sirove vode dobijemo pitku vodu i to je danas najjeftinije moguće u preradi sirove vode i dovođenja kvaliteta vode u vodu za piće. Naša investicija i razvoj u tom pravcu je deo koji se odnosi na pumpe, koje nisu servisirane od 1998. godine. Tu imamo ekstra trošak, jer servis pumpi košta oko 5.000 evra. Servis moramo uraditi minimalno na dve pumpe koje su ugrađene pre 30 godina, a danas postoje pumpe sa manjom potrošnjom energije i sa većim kapacitetima. Na mesto jedne od postojećih pumpi ugradićemo novu pumpu, sa novom tehnikom i tehnologijom koja troši 30 posto manje energije za isti kapacitet. Videćemo kako će se ponašati u našim uslovima. Što se tiče linije sa Fabrike vode koja ide prema gradu, na velikim vodovima smo imali nekoliko grešaka. Da pojasnim, sa Fabrike vode idu dva kraka, jedan prema Novom selu uz prugu, a drugi prema Sojaproteinu. Krak prema Novom selu je bio zatvoren jer je bilo havarija na vodu. Detaljnim uvidom u taj vod utvrđeno je da nedostaju tri ventila koja služe za uklanjanje vazduha iz vode, što je pravilo probleme. Nabavkom ventila i osposobljavanjem kraka prema Novom selu ćemo obezbediti da kompletno Novo selo, kao i krajnje ulice sela dobiju pravi kvalitet i pritisak vode.

Blok tarifa

U Bečeju postoje neke specifičnosti kada je reč o obračunu utrošene vode kao što je blok tarifa i naplata vode po paušalu od 8 kubika po članu porodice.
- Do sada je bila blok tarifa do 15 kubika, zatim od 15 do 25, pa preko 25 kubika, kada je cena vode tri puta veća. Predlog je da se izbaci blok tarifa od 15 do 25 kubika, jer prosečan evropski građanin troši 150 litara na dan. Ako to pomnožimo sa četiri člana domaćinstva, to je 600 litara na dan, puta 30 dana, to je 18 kubika. Mi smo dali prostora do 25 kubika, jer u letnjim mesecima je učestalije trošenje vode, i to je limit koji može da zadovolji normalne potrebe četvoročlanog domaćinstva. Sva domaćinstva koja, recimo, imaju stoku, voćnjake, staklenike, mogu za te potrebe da izbuše bunar na 8-10 metara dubine i da navodnjavaju na taj način, a ne da oduzimaju ostalim građanima Bečeja vodu za piće. Kvalitet vode za piće je naše blago, a za napajanje stoke i navodnjavanje dovoljna je tehnička voda. Ići ćemo u tom pravcu da sopstvenim sredstvima finansiramo šahtove, vodomer i sve ono što bi građanima omogućilo da se zaista osećaju kao građani, a želimo da im smanjimo i troškove. Naša računica je veoma prosta – ukoliko građanima omogućimo da troše i damo im sredstvo merenja, mi ćemo preko naplate potrošene vode vratiti sredstva koja smo uložili - rekao je Mitrović.

Bečej je 95 odsto „pokriven“ vodovodnom mrežom. Krajem prošle godine realizovana su priključenja i domaćinstava koja se nalaze uz put za Bačko Gradište, kao i domaćinstva u Botri pored kanala, pored toga aktuelna je bila i akcija zamena vodomera.

- U toku proteklih 4 meseca zamenili smo 900 vodomera, a do avgusta je zamenjeno 700. Uz pravovremeno baždarenje godišnje treba da se zameni oko 2.000 vodomera, tako da smo u zaostatku. Do sada se to radilo stihijski i sa jednim proizvođačem vodomera, koji je najveći u našoj državi ali događa se da i giganti mogu nekad da budu poljuljani sa kvalitetom tako da smo se odlučili za novog proizvođača opreme. Pre 2,5 meseca smo napravili saradnju sa firmom „Hidro-elektro“ iz Inđije koji izrađuje preciznije vodomere.

Kakva je situacija sa kanalizacijom?

- Bečej je pokriven samo 40-45 posto sa kanalizacionom mrežom. Centar grada nema svuda kanalizaciju. Imamo projekte za 10 kilometara kanalizacije, videćemo da li ćemo sve projekte uspeti da realizujemo. Ne računam na velika sredstva iz fondova, jer smatram da su fondovi ispražnjeni. Imamo spremne projekte sa kojima možemo da konkurišemo, ali nastojimo da napravimo takvu dinamiku posla da možemo iz sopstvenih sredstava da ulažemo u razvoj kanalizacije. Samo izvođenje radova za kanalizaciju u Bečeju nije toliko komplikovano koliko se ranije pričalo. Vodokanal se osposobio, kupili smo bagere, skipove i kamione, tako da smo u proteklih nekoliko meseci mnogo uradili na osposobljavanju javnog preduzeća da može da izvede građevinske radove takvog tipa. Nekada su se ovi poslovi davali projektantskim kućama. Mi danas u našem javnom preduzeću imamo projektante koji su licencirani, imamo ljude koji su osposobljeni da sa osnovnim sredstvima urade sve ono što se zahteva od njih. Nećemo te poslove dati trećim licima, i mislim da je to osnovna ušteda.

Kakvi su planovi Vodokanala?

- Pravimo dinamički plan i u zavisnosti od priliva sopstvenih sredstava, videćemo kada ćemo moći da uđemo u realizaciju projekata. Svi kanalizacioni slivovi treba da završe na prečistaču. Otkrili smo oko 320 divljih priključaka na kanalizaciju, zbog toga smo nedavno imali akciju za legalizaciju kanalizacionih priključaka, kao i za nova priključenja. Umanjili smo i cenu, ali evidentno je da ljudi nemaju novaca. Planiramo da ponovimo ovu akciju nakon završetka grejne sezone, kako ne bi bili prinuđeni da domaćinstva tužimo. Što se projekta tiče, radi se o sanaciji glavne crpne stanice na kraju ulice 11. novembra kod kanala. Kako se nisu održavale pumpe na izvorištima, tako se nije ulagalo u crpnu stanicu koja služi za prikupljanje vode, i fekalne i atmosferske, i prebacuje se ispod kanala do prečistača. Želimo da sanacijom osposobimo glavnu crpnu stanicu za veći priliv vode i da tu bude primarno prečišćavanje. Sada nemamo automatsku rešetku, nemamo finu rešetku, tako da jedan deo materija koji ne bi trebao da dođe u bazene na prečistaču ipak dođe, a za to postoje predtretmani. Za to ćemo na proleće uraditi projekat. Na svakom delu je neophodan predtretman otpadnih voda i to bismo uradili na glavnoj crpnoj stanici. Danas se to radi ručno. Automatizacijom i odvajanjem otpada na kvalitetan način, bez učešća radne snage, želimo da uradimo optimizaciju procesa. Što se prečistača tiče, imamo tehnologiju sa turbinama koje ubacuju kiseonik za razgradnju organskih materija, na način koji je prevaziđen. Mi ćemo i tu napraviti poboljšanje, kupićemo kompresor koji će rešiti problem kiseonika neophodnog za razgradnju. Svedoci smo da je ovog leta bilo neprijatnih mirisa sa prečistača, a to su proizvodi organskog raspada. Uspeli smo nešto da uradimo po tom pitanju, ali moram da napomenem da je fabrika Sojaprotein napravila veliko opterećenje, jer su pokretali nove pogone i pretpostavka je da je zbog tih novih pogona i probne proizvodnje došla veća količine organskih materija u naše aeracione bazene. Moram da kažem i to da je Sojaprotein izašla preko 40 puta iz zakonskih okvira u vezi otpadnih voda, ali imam obećanje iz te fabrike da će taj problem biti rešen. Pored toga nameravamo da uradimo sanaciju fizičko-hemijske laboratorije na prečistaču, čiji je rad ukinut pre desetak godina. Insistiram na toj laboratoriji jer moramo svakodnevno da znamo šta dajemo građanima od kvaliteta vode za piće i koji kvalitet otpadne vode upuštamo u kanal. Radove smo započeli, u toku su građevinski radovi i opremanje laboratorije iz budžeta Vodokanala. Predvideli smo da tu prvo bude fizičko-hemijska laboratorija, međutim, obilaskom nekoliko preduzeća van Srbije, uvideli smo da oni poseduju laboratoriju ali je u pitanju i mikrobiološka laboratorija, tako da smo proširili naše interesovanje i na mikrobiologiju. Laboratoriju će moći da koriste i treća lica. Rezultati analize vode će svake nedelje biti objavljeni na sajtu Vodokanala, a planiramo i da akreditujemo laboratoriju i da ponudimo usluge i trećim licima. Svako ko iz grada ili okoline bude bušio bunar, moći će u toj laboratoriji da obavi ispitivanje kvaliteta vode kao i kompletne laboratorijske analize, jer želimo da ova laboratorija ima i neki finansijski boljitak. Takođe jedan od napredaka u poslovanju je uvođenje ISO standarda i HCCP-a. Vodovod to treba da ima jer su ljudi direktni konzumenti vode. Sve što govorim je u stvari uvod u priču o povećanju broja zaposlenih. Moraćemo da napravimo kadrovsko povećanje, za sada je to oko 17 ljudi, odnosno 17 definisanih radnih mesta. 

Prerada mulja

Prečistač koji poseduje JP Vodokanal svojevremeno je važio za izuzetno savremeno postrojenje. Šta više bio je i jedinstven po svom tehnološkim referencama u okruženju.
- Prečišćavanje, dobijanje aktivnog mulja, dobijanje korisnih stvari, odnosno tretiranje mulja do komposta, mi to sve imamo tamo, to je osmišljeno još pre 30 godina, ali je zapušteno i sve cevi su začepljene, tako da moramo napraviti građevinsku pretragu da bismo videli šta se može iskoristiti. Tu možemo dobiti kvalitet više, jer ćemo mulj izdvajati iz naše otpadne vode, danas se taj mulj vraća u kanal pa na osnovu toga plaćamo opterećenje Vodama Vojvodine, a na ovaj način ćemo dobiti bolji kvalitet vode koju ćemo vraćati u kanal, ali ćemo imati i benefit na drugoj strani, jer ćemo preraditi aktivni mulj, tako da on može da ima upotrebnu vrednost. Planovi jesu ambiciozni, ali su izvodljivi, jer ne zahtevaju velika ulaganja - kaže direktor JP Vodokanal.

Kakva je organizacija rada u preduzeću?

- Bilo je manjkavosti, jer se centrala preduzeća nalazi u Bečeju gde se primaju i reklamacije, pa građani u okolnim naseljenim mestima dugo čekaju na izlazak ekipa na lice mesta. Danas zaposlene u Vodokanalu koji su iz Bačkog Petrovog Sela, Bačkog Gradišta i ostalih naselja angažujemo da rade u mestu prebivališta, jer tako smanjujemo i putne troškove. Sa mesnim zajednicama je dogovoreno da dobijemo prostor za svoje ekspoziture u kojima će se primati reklamacije, postojaće blagajna i odatle će se odmah angažovati ekipe u slučaju havarija. Podelili smo okolna mesta po grupama. Jedna grupa su Bačko Petrovo Selo i Poljanice, druga Mileševo i Drljan, Radičević je treća, a Bačko Gradište četvrta i svaka grupa će imati svoje šaltere za reklamaciju, blagajnu, radnu ekipu i radne mašine. Sve to će biti povezano sa poslovno-informacionim sistemom koji će pratiti celokupno poslovanje kao što su finansijski tokovi, organizacioni tokovi, radni nalozi, a krajnji cilj svega ovog je cena koštanja kubika vode, kubika otpadne vode itd. Tako ćemo moći da vidimo zašto tražimo odgovarajuću cenu od opštine i da li ona možda može da se smanji. Današnja situacija je da su sve cene napravljene tako da se prepisuju od drugih opština. Verujem da cena vode može da bude niža, jer mi sada nemamo uvid u sve troškove koji utiču na tu cenu. Mislim da će informacioni sistem dati potrebne podatke za to.

Vodosnabdevanje je najlošije u Bačkom Petrovom Selu. Kada se očekuje poboljšanje?

- Tu je specifična situacija, ima mnogo mikrovodovoda, devet bunara koje su ljudi sami bušili, pa se sve to nadovezivalo u jedan prsten. Pre četiri godine su izbušena dva bunara nedaleko od Tise na parceli koja pripada republici. Čekamo određene dozvole i saglasnosti, u skladu sa Planom detaljne regulacije i dobijanje mogućnosti da zemljište pripadne opštini, pa da podnesemo projekat i zahtev za opremanje bunara i za priključenje na vodovodnu mrežu. Taj deo je veoma veliki napredak za Petrovo Selo jer bi tu bilo i prečišćavanje vode, što znači da bi Petrovo Selo dobilo kvalitetnu vodu za piće, a ne kao sada što ima, tehnički kvalitet vode. Čeka nas i zamena vodova, ugradnja vodomera, priključnih šahtova, ventila, a prema projektu oko 42 miliona dinara je vrednost samog opremanja bunara bez elektro-opreme, a za nju po sadašnjim cenama treba oko 5-6 miliona dinara. Iz opštinskog budžeta smo tražili 35 miliona dinara, a 15 miliona bi finansirao Vodokanal iz sopstvenih sredstava. Konkurisali smo i kod pokrajinskog fonda i kod sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i čekamo odgovor. Ukoliko ne dobijemo ta sredstva, nastojaćemo da novac obezbedimo iz sopstvenog budžeta bar za povezivanje jednog bunara. Za Bačko Gradište predviđeno je saniranje jednog bunara bele vode i izgradnja stanice za prečišćavanje sirove vode, dok u Radičeviću treba da se uradi 200-300 metara voda za vodosnabdevanje da bi se investicija završila. Za Radičević koji ima problem sa podzemnim vodama i u kojem su mahom septičke jame, želimo da napravimo i kompletnu kanalizaciju za odvođenje i atmosferskih i fekalnih voda. To bi trebao da bude pilot projekat kojim ćemo na tržištu ponuditi svoje usluge za izradu kanalizacije trećim licima.

U prvoj polovini prošle godine je bilo problema oko napajanja električnom energijom Fabrike vode, šta je po tom pitanju urađeno?

- Što se tiče alternativnog elektronapajanja, vod je napravljen i funkcioniše. U vezi podzemnog voda koji je problematičan, dobio sam ugovor, to je iz prethodnog perioda, ali moram da kažem da je sa Elektrovojvodinom napravljen prilično neprecizan ugovor u kojem se navodi da se elektrodistribucija obavezuje da će predmetni objekat izgraditi u roku od 12 meseci od potpisivanja ugovora i po uplati avansa u stopostotnom procentu. Ugovor za taj podzemni vod je stigao 14. avgusta i vrednost ugovora je 4.789.496 dinara. Tu je problem i to što je ukupna dužina voda od trafo-stanice do vodozahvata oko 1.750 metara, od toga je 400 metara ucrtano, katastarski zavedeno i prijavljeno građevinski i taj deo voda je zamenjen, a preostalih 1.300 metara nigde nije ucrtano, to znači da moramo da uradimo sve ispočetka. Kako je moguće da taj vod nije nigde uveden, nije dobijena upotrebna dozvola, a eksploatiše se toliki niz godina? A što se ugovora tiče, treba da se uplati celokupna suma i da se čeka dvanaest meseci da se to uradi. Ja nisam voljan da platim avans sto posto i da čekam godinu dana. U toku su pregovori između opštine i Elektrovojvodine.

Nova oprema

U poslednjih par meseci u JP Vodokanal je nabavljena nova oprema, teretno i putničko vozilo. Kolika je njena vrednost?

- Iz sopstvenih sredstava kupili smo mini-bager. Bilo je odobreno 1.350.000 dinara, a mi smo ga kupili za 50.000 manje. Nabavili smo aparat za fuziono varenje, tražili smo 500.000 dinara, međutim kada smo uradili javnu nabavku, kupili smo aparat po ceni od 250.000 dinara. Realizovali smo poslovni-informacioni sistem, potpisali ugovor i u fazi je implementacije. On je 3.245.000 dinara, a mi smo uspeli da ga dobijemo za manje od 3,2 miliona dinara. „Vibro žabu“ smo kupili za 150.000 dinara, a imali smo za to 250.000 dinara. Za polovan kamion bilo je odobreno 2,2 miliona dinara, a mi smo umesto jednog dvoosovinskog kupili dva kamiona koja su daleko bolja, i oni su oko 1,5 miliona dinara. Kupili smo putničko vozilo po programu staro za novo, reč je o „Opel Insignij“, prava cena je 19.500 evra, a uzeli smo ga iz salona gde je bio izložen i tako da smo ga dobili po nižoj ceni. Sve ovo može da se proveri u dokumentaciji, - rekao je Slobodan Mitrović.

Kako stoje stvari po pitanju projekta regionalnog vodovoda, s obzirom na to da je nedavno zamenica predsednika opštine rekla da će taj projekat i ideja biti stavljeni u stranu jer Bečej ipak nema tolike zalihe vode da bi se radilo na regionalnom vodovodu?

- Regionalni vodovod je veoma aktuelna priča zbog dobijanja političkih poena i u Evropi. Ja nisam čovek iz politike, pa nisam uključen u te stvari, ali moje je pitanje zašto se sada bavimo regionalnim vodovodom kada samo vodosnabdevanje u opštini nismo uradili? Mislim da prvo treba rešiti problem u svojoj kući, pa ako ima viška, naravno da ćemo raditi dalje. Za mene je na prvom mestu grad Bečej i naseljena mesta. Imamo projekata koji govore da imamo tri vodonosna sloja, ali smo svedoci toga da se ti slojevi smanjuju.

Da li građane u novoj godini očekuju i nove cene vode?

- Dobili smo odobrenje prošle godine da povećamo cenu za 3,5 posto, ali to nije realizovano. Na osnovu inflacije i poslednjeg povećanja cene, dali smo predlog da povećanje cene bude 3,5 dinara za osnovni kubik vode, pri čemu više ne bismo naplaćivali kanalizaciju, nego samo osnovni kubik vode. To sve proističe iz toga što ne može da se vidi prava cena koštanja. Uvođenjem informacionog sistema ćemo moći za sledeću godinu realnije sagledati sve i moguće je da dođe do pojeftinjenja za 10 posto. Za sada smo od osnivača, lokalne samouprave, tražili 10 posto poskupljenja.

LJ.M.

 

 

 

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali