Lokalni mediji na izdisaju: Bečejska vlast finansira medije bez kriterijuma

  23 novembar 2012
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Lokalni mediji – bar oni koji nisu čankolisci vlasti i stranaka na vlasti – su na izdisaju.

Ta strašna činjenica i sada je, kao i ranijih godina u senci velikih medijskih skandala (nestanak Pressa, Mišković kao suvlasnik novina, Đilas i uloga njegovih firmi u medijima, podobni mediji koji dobijaju gro reklama i oglasa od države, nastanak štampanih stvari kao što su Informer i San itd.). Izgleda da će mnogi lokalni, ali i regionalni mediji uskoro zaista biti ugašeni, jer ne mogu da plate štampanje, plate, honorare, zakup redakcijskih prostorija, SOKOJ itd. To, izgleda, osim novinara i novinarskih udruženja, nikog ne interesuje. Ni državu, ni čitaoce/slušaoce/gledaoce. Neprocenjivu ulogu i značaj lokalnih medija će njihovi konzumenti shvatiti kada ih više ne bude bilo, a postoji bojazan da predstavnici države (od republike do opština) nikad neće. Osim ako se ne radi o medijima pod njihovim „patronatom“. Jer svaka vlast – čast izuzecima, ako ih ima – želi da ima „svoje“ medije, u kojima će se šepuriti ne plašeći se novinarskih pitanja i istraživanja.
Upravo je u toku izrada opštinskih budžeta u kojima treba da bude predviđen novac i za lokalno informisanje. Nažalost, dosadašnja praksa pokazuje, ne samo u Bečeju, nego i u mnogim drugim opštinama i gradovima, da način na koji lokalne samouprave finansiraju medije onemogućuje fer konkurenciju i dovodi u pitanje uređivačku neutralnost medija. To je konstatovano, kao i mnogo puta ranije na novinarskim skupovima, i u Izveštaju o finansiranju medija iz budžeta lokalnih samouprava, koga je za potrebe Medijske koalicije uradio BIRN.

Sramno mali iznosi za medije u Bečeju

U opštinskom budžetu u Bečeju godinama se opredeljuju sramno mali iznosi za finansiranje lokalnih medija – od 2,5 do 3 miliona dinara, s tim da je ove godine rebalansom opštinskog budžeta „originalno“ predviđen iznos od 3 miliona dinara povećan na 4,5 miliona. Ti sramno mali iznosi, međutim, ne raspodeljuju se medijima na konkursima (projektno finansiranje i mogućnost razvoja istraživačkog novinarstva), već se potpisuju ugovori sa medijskim kućama (u tim dokumentima postoji odredba da lokalna samouprava može da raskine ugovor bez obrazloženja, a to znači da u slučaju da se lokalnoj vlasti ne dopada način na koji medij izveštava o njenom radu, može da raskine ugovor). S druge strane, pojedini lokalni mediji su dobijali iste ili slične iznose iz opštinskog budžeta, a neki drugi su, pokazalo se u izveštaju o izvršenju budžeta opštine za prošlu godinu, dobili dva puta više. U izveštaju o izvršenju budžeta za 2011. godinu navodi se da je Agenciji Tisa INFO (kablovska televizija) plaćeno 535.000 dinara (umesto planiranih 600.000 dinara), Medium d.o.o. (Bečejski dani) dobili su 1.171.000 dinara (umesto planiranih 1.500.000 dinara), Bečejskom mozaiku obezbeđeno je 500.000 dinara (umesto planiranih 525.000), a Radio Aktiv je dobio takođe 500.000 dinara (umesto planiranih 525.000).
Lokalna vlast nije odredila ni kriterijume za raspodelu novca (periodika izlaženja, čitanost/gledanost/slušanost, kvalitet medija, jezik ili jezici na kojima se mediji štampaju ili emituju), već se novac deli po želji vlasti. Uzgred budi rečeno, vlast do sada nije tražila od medija čak ni izveštaje o trošenju budžetskih para. Ranijih godina iz opštinskog budžeta finansirani su i mediji koji nisu iz Bečeja (dakako da druge opštine nisu finansirale bečejske medije), ali i bečejski dopisnici regionalnih medija, koji već u svojim matičnim kućama dobijaju plate/honorare za svoj rad (to se radilo i ove godine).
Uskoro će se znati da li će nova lokalna vlast drugačije da se odnosi prema medijima kao prethodne vlasti – sve će biti jasno kada bude usvojen budžet opštine za 2013. godinu.

Vlast stvara nefer konkurenciju

Izveštaj BIRN-a o finansiranju medija iz budžeta lokalnih samouprava je veoma poučno štivo koje bi lokalne vlasti svakako trebale da pročitaju. Dragana Žarković Obradović, direktorka BIRN Srbija, je na konferenciji za novinare u Beogradu u septembru mesecu govorila o nalazima istraživanja. Rekla je da izveštaj BIRN-a po prvi put mapira modele i mehanizme preko kojih se novac distribuira iz lokalnih samouprava za medije (istraživane su 33 lokalne samouprave, ne i Bečej). Izveštaj pokazuje da, kada je reč o opštinama iz uzorka, sredstva koja su dodeljena medijima iznose nešto manje od 850 miliona dinara, ali da je 70 odsto tog novca otišlo javnim preduzećima, najčešće elektronskim medijima za praćenje aktivnosti samouprava. Direktorka BIRN-a je rekla da se javna preduzeća favorizuju prilikom finansiranja medija, što dovodi u neravnopravan položaj privatne medije i produkcije, odnosno stvara nefer konkurenciju na tržištu, što utiče i na nezavisnost uređivačke politike medija, jer se unapred zna da će neko biti plaćen bez obzira na kvalitet rada. Istraživanje je pokazalo da najviše novca za medije izdvajaju Novi Sad, Kragujevac, Pančevo, Subotica i Niš, a najmanje Valjevo, Užice, Petrovac na Mlavi i Prijepolje.
Žarković Obradović je rekla da se sredstva u najvećem broju slučajeva izdvajaju kroz subvencije, a da se koriste za plate, dok se za medijsku produkciju izdvaja jako malo novca. Kada je reč o drugim modelima distribucije para, lokalne samouprave su u 15,8 odsto slučajeva davale medijima novac iz budžeta putem direktnog ugovora. U 9,82 odsto slučajeva korišćen je model konkursa za unapređenje javnog informisanja, dok su lokalni mediji samo u 3,3 odsto slučajeva dobili novac putem javnih nabavki, a i tada se često dešavalo da se finansira praćenje rada lokalnih samouprava.
U Izveštaju o finansiranju medija iz budžeta lokalnih samouprava BIRN-a navode se iznosi koje su 2011. godine lokalne samouprave obezbedili medijima: Aranđelovac nešto više od 15 miliona dinara, Bor 38,5 miliona, Čačak 9,7 miliona, Jagodina 52,2 miliona, Kikinda 30,7 miliona, Knjaževac 4,8 miliona, Kragujevac 73,1 milion, Kraljevo 5,6 miliona, Kruševac 1,6 miliona, Leskovac 26,8 miliona, Niš 58,6 miliona, Novi Pazar 49 miliona, Novi Sad 94,6 miliona, Odžaci 8,2 miliona, Pančevo 70 miliona, Pirot 18,5 miliona, Ruma 11,2 miliona, Sombor 8,9 miliona, Subotica 59,3 miliona, Šabac 24 miliona, Vranje 40,2 miliona, Vrbas 26,6 miliona, Vršac 14,6 miliona itd.
Opštine slične veličine kao Bečej 2011. godine obezbedile su mnogo više novca za lokalne medije nego što je to učinio Bečej. Naime, lokalnim medijima je prošle godine raspodeljeno 2,7 miliona dinara.

Pitanje finansiranja medija je pitanje slobode medija

Komentarišući situaciju u vezi sa finansiranjem medija u Novom Sadu, predsednik NDNV-a Dinko Gruhonjić je rekao da najveći deo budžetskog novca za medije odlazi javnom preduzeću (Apolo) čije se funkcionisanje „opodobljava“ novoj lokalnoj vlasti. On je istakao da će, ukoliko se nastavi sa ruiniranjem medijskog tržišta, u Srbiji opstati samo državni, crkveni i „paradržavni“ – čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina jer su pod očiglednim uticajem partija koje dominiraju u savetima – mediji.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da je pitanje finansiranja medija pitanje slobode medija, na lokalnom i na republičkom nivou. Obradoviće je istakao da finansiranje medija ne sme biti način uticaja na njihovu uređivačku politiku, a problem je, objasnio je, teže rešiv utoliko što centralna vlast ne može da utiče na to koliko će se novca izdvajati za lokalne medije i na koji način će se trošiti.
Učesnici konferencije za novinare – medijska i novinarska udruženja, članice Medijske koalicije – sredinom septembra su najavili da će od nadležnih ministarstava zatražiti da omoguće redefinisanje načina finansiranja lokalnih medija, kako bi se uvelo transparentno projektno finansiranje.
Ni dva meseca nakon predstavljanja istraživanja BIRN-a o finansiranju lokalnih medija ništa se nije desilo. To je manje-više konstatovao i predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović na skupu IREX-a u Beogradu 1. i 2. novembra, rekavši da su lokalni i regionalni mediji na izdisaju.
„Kao prvo, podsetio bih da je položaj lokalnih i regionalnih medija test za demokratiju, pa i ljudska prava u jednom društvu, bar u onoj meri u kojoj je recimo stanje u železnici pokazatelj stanja u privredi jedne države. Mi imamo, pre svega, problem sa centralizovanom državom koja sprečava razvoj javnosti na lokalu i po regionima. Ne radi se tu samo o novcu, već i o mnogo čemu drugome. Dugoročno je javnost obrazovana i vaspitana da se interesuje skoro isključivo za velike, nacionalne teme koje su po pravilu predmet manipulacije političkih elita. Ono što znači svakodnevni život, ono što bi trebalo da bude predmet mikro-javnog mnjenja, a u čemu bi uloga lokalnih medija imala ključnu ulogu, postaje nebitno. Navešću kao primer to što je recimo bilo veoma vidljivo u protekloj predizbornoj kampanji: građani ne znaju šta su nadležnosti lokalnih samouprava, u izveštavanju o radu lokalne samouprave novinari ne mogu lako da pronađu relevantne, nezavisne stručnjake koji bi kritički komentarisali njen rad, a počesto ni sami novinari koji prate lokalnu samoupravu o tome malo znaju. Sve se svodi na servisne informacije koje su praktično ’nulte informacije’. Njime se ne iscrpljuje uloga medija u lokalnoj zajednici, nego tek počinje. Odnosno, tako bi trebalo da bude“, rekao je Sejdinović. On je govorio i o problemu novinara i medija u malim sredinama: „Dok su mediji i organizacije u Beogradu i Novom Sadu koliko-toliko stekli ’antitela’, odnosno razradili mehanizam u zaštiti elementarnih prava novinara, prava na život i bezbednost, bar kroz javni pritisak i vidljivost, dotle se na lokalu takvi slučajevi jednostavno ne vide. Ako su i predmet nacionalnih medija trenutno, novinari na kraju ostanu sami. A to je upravo zbog toga što ne postoji javno mnjenje na lokalu. Povratno, novinarima je, svesno ili nesvesno, poslata poruka da ’ne talasaju’, odnosno da pristanu na uslove koje određena sredina kroz svojevrsno nasilje moćnih nameće“.
Rešenje problema je manje-više, prema mišljenju predsednika Izvršnog odbora NDNV-a: „Naravno, potrebno je povlačenje države iz vlasništva medija; naravno, potrebno je projektno finansiranje medijskih sadržaja; naravno da to finansiranje mora da bude transparentno uz poštovanje jasno definisanog javnog interesa; naravno da je potrebno uspostavljanje obaveze lokalnih samouprava da odvajaju deo budžeta, po zakonu, za informisanje; naravno, potrebno je otklanjanje loših rešenja iz Medijske strategije i njeno ubrzano sprovođenje po Akcionom planu… Međutim, mi trenutno imamo situaciju kada je potrebno gašenje požara, jer prisustvujemo ukidanju mnogobrojnih medija u Srbiji i Vojvodini. Nažalost, to nije posledica pravila medijskog tržišta, jer ono zapravo i ne postoji. Neko drugi odlučuje koji medij će opstati, a koji ne. A to je vlast. Mi smo zapravo začuđeni činjenicom da veliki broj medija ipak opstaje. Odgovor na pitanje kako mediji, i pored užasnih ekonomskih problema, opstaju jeste i odgovor na pitanje otkud toliko medija u Srbiji. To, ponavljam, nema veze sa tržištem nego sa činjenicom da medijsko tržište ne postoji i da mnogi mediji ne obavljaju svoju funkciju već predstavljaju propagandno sredstvo“.

K.D.F. (izvori: Izveštaj BIRN-a o finansiranju medija iz budžeta lokalnih samouprava, Tanjug, NDNV, Izveštaj o izvršenju budžeta opštine Bečej za 2011. godinu)

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali