O poslovanju privatnih preduzeća: Jednaki i manje jednaki

  12 novembar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

U Srbiji postoje razlike između privatnih preduzeća i privatnih preduzeća. Očigledno je da ne moraju svi da poštuju propise države, koji bi, po logici stvari, trebali da budu isti za sve.

Vlasnici malih i srednjih preduzeća se trude da prežive krizu, pišu i ostvaruju projekte, uzimaju kredite, čine sve što mogu da ne moraju da otpuštaju radnike, da koliko-toliko redovno isplaćuju zarade, plaćaju državi poreze, račune za struju, za grejanje, jer njima država ne oprašta dugove.
S druge strane, pojedinim vlasnicima i vlasnicima „iz senke“ privatizovanih preduzeća dozvoljeno je da ne plate poreze na vreme, dobijaju velike kredite od države, mogu da duguju milione dinara za struju („obični“ građani i „obične“ firme dobijaju opomene ako duguju nekoliko hiljada dinara), za grejanje, ne moraju na vreme da plate naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, cenu zakupa državnih njiva, plate zaposlenima, a u nekima od tih preduzeća država zaposlenima s vremena na vreme „povezuje radni staž“.
Dešava se da država i na druge načine pomaže tim velikim privatnim preduzećima koji su u dugovima do guše, umesto da je na vreme poništila ugovore o privatizaciji s njihovim vlasnicima, koji su u vreme privatizacije nazivani spasiteljima, humanistima i čuvarima socijalnog mira.
Takva je situacija i u bečejskom privatnom poljoprivrednom preduzeću PIK „Bečej“. Predstavnici države su, naime, u septembru mesecu odlučili da pomognu ovom preduzeću gde je zaposleno oko 1.500 radnika. Pomoć će verovatno se sastojati u tome da će država „otkupiti“ dugove PIK-a za udeo vlasništva. Međutim, jedan od uslova za dobijanje eventualne pomoći je i poštovanje sporazuma o redovnoj isplati (zaostalih) zarada zaposlenima. Taj sporazum vlasnik PIK-a Đorđije Nicović ne poštuje i zato su sindikalne organizacije u preduzeću donele odluku o stupanju u generalni štrajk od 15. novembra.
Pored toga, ove nedelje državna komisija na čelu sa pokrajinskim sekretarom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslavom Vasinom, trebala je da objavi rezultate analize poslovanja PIK-a, jer od tih rezultata zavisi na koji način će država da pomogne firmi. Podaci o tome kako je PIK poslovao u prethodnom periodu do zaključenja ovog broja novina nisu objavljeni.

Pik na sindikaliste?

U vezi sa predstojećim štrajkom u PIK-u „Bečej“, predstavnici Samostalnog sindikata i sindikata „Nezavisnost“ Branislav Šekerović i Aleksandar Pešić 5. novembra uputili su čelnim ljudima firme (i novinarima) javno upozorenje jer, kako tvrde, obavlja se anketiranje zaposlenih o tome ko je za štrajk, a ko nije. Predstavnici PIK-ovih sindikata smatraju da je to pritisak na zaposlene. Sindikati u javnom upozorenju navode: „Upozoravamo poslodavca da prekine sa anketiranjem zaposlenih o pitanjima koja su vezana za najavljeni štrajk jer se time krše međunarodne konvencije, Zakon o radu i Opšti kolektivni ugovor. Poslodavac nema pravo da se meša u rad sindikata, a posebno u organizovanje štrajka jer se time onemogućuje slobodno sindikalno organizovanje i delovanje. Štrajk je organizovan u skladu sa zakonom i niko nema pravo da koristi spiskove zaposlenih. Jedino sindikat, zajedno sa poslodavcem, može utvrditi spisak radnika koji će obavljati poslove u skladu sa utvrđenim minimalnim procesom rada. Pozivamo zaposlene da ne potpisuju ponuđene ankete i da se o njima ne izjašnjavaju jer je to protivzakonita aktivnost od strane poslodavca. Sindikati će pokrenuti pravni postupak protiv onih koji su učesnici sprovođenja raznih anketa za vreme štrajka i tražiti njihovu odgovornost“.
Nekoliko dana kasnije, 8. novembra, predstavnici sindikata rukovodiocima PIK-a, Inspekciji rada i višim organima sindikata dostavili su prijavu (uputili su je i medijima) protiv trojice „identifikovanih“ zaposlenih i jednog NN lica, koji su, kako se navodi u prijavama, na sastanku zaposlenih, kao i u razgovoru sa radnicima u toku radnog vremena, iznosili podatke o zaradama predsednika sindikata, o njihovim stimulacijama, plasirali neistine o visini njihovih primanja itd.
Sindikalisti smatraju da je time učinjeno više krivičnih dela (kleveta, povreda prava na štrajk) i da su prekršene odredbe kolektivnog ugovora i Ugovora o radu.

Dogovorom protiv štrajka?

Pozvali smo telefonom i generalnog direktora PIK-a „Bečej“ Živana Gavrilovića za komentar o tvrdnjama sindikalista o anketiranju zaposlenih o pitanjima koja su vezana za najavljeni štrajk, a želeli smo da ga pitamo i zašto rukovodstvo preduzeća ne poštuje sporazum koji je potpisalo sa predstavnicima zaposlenih o dinamici isplate zarada, međutim, do srede nismo uspeli da stupimo u kontakt sa njim. Umesto njega u sredu ujutro na telefonski poziv se javio advokat Ljubomir Mandić koji je rekao da je pravni zastupnik PIK-a „Bečej“ i da „ako budemo imali konferenciju za štampu, pozvaćemo zajedno sve novinare, telefonskim putem nemamo vremena da pričamo“.
Inače, u sredu su predstavnici menadžmenta PIK-a, predvođeni direktorom Živanom Gavrilovićem, pregovarali sa štrajkačkim odborom. Predstavnici menadžmenta su zatražili od štrajkačkog odbora da pre nego što se započne generalni štrajk radnika 15. novembra u 11 sati, održe još jedan zajednički sastanak (u subotu), jer postoji mogućnost da se do 15. novembra isplate obećane avgustovke plate zaposlenima. Ukoliko se to desi, štrajk će biti odložen, a ponovo će se aktuelizovati ukoliko radnici do kraja novembra ne prime i septembarske plate, rekao je član štrajkačkog odbora i predsednik Samostalnog sindikata u PIK-u Branislav Šekerović.

Kristina Demeter Filipčev

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali