Novogodišnji intervju sa direktorom JP Toplana Dejanom Vukovićem: Topla 2014. godina smanjila proizvodni učinak

  26 decembar 2014
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Sumirajući rezultate poslovanja u godini na izmaku direktor Javnog preduzeća Toplana Bečej Dejan Vuković u novogodišnjem intervjuu za Bečejski mozaik je rekao da 2014. godina na poslovnom planu za ovo preduzeće nije bila uspešna, ali da su u tehničkom delu posla ostvareni pozitivni rezultati.

- Samo poslovanje Toplane zavisi od vremenskih uslova tokom grejne sezone, a ova godina je bila jedna od najtoplijih možda i u poslednjih sto godina. Imali smo toplu zimu sa prosečnom temperaturom od 8,6 stepeni, što je u velikoj meri uticalo na smanjenje potrošnje toplotne energije i samim tim i na smanjenje proizvodnje u Toplani, tako da u tom delu 2014. godina nije bila uspešna, ali je bilo drugih stvari koje su bile pozitivne. Imali smo godinu bez zastoja u isporuci toplotne energije, zaposleni ljudi u Toplani su savesno obavljali svoj posao i svi radovi koji su i sada bili potrebni za pripremu postrojenja za početak nove grejne sezone, obavljeni su na vreme, tako da što se tog dela tiče, Toplana nesmetano obavlja svoju funkciju i isporučuje toplotnu energiju svim potrošačima - rekao je Vuković.

Da li je urađeno ono što je bilo predviđeno planom i programom rada preduzeća? Da li ima nešto što niste uspeli da realizujete?

- Naš program se realizuje u skladu sa prihodima, tako da smo neke stvari morali da ostavimo nedovršene i da ih prebacimo u sledeću godinu, a i u planu za 2015. godinu predvideli smo samo najosnovnije i najpotrebnije. Ono što je obeležilo 2014. godinu iz ugla Toplane je preuzimanje merača toplotne energije, koji prelaze u vlasništvo preduzeća. Toplana ima obavezu da održava merače u tehnički ispravnom stanju i da budu baždareni da bi merenje bilo tačno. Ovo spominjem iz razloga jer ćemo preuzimanje merača raditi dve godine, deo je preuzet u 2014. godini, a ostatak ćemo preuzeti tokom sledeće godine. Za to su bila potrebna ozbiljna finansijska sredstva i mi nismo bili u mogućnosti da ceo posao uradimo u jednoj godini. Deo novih merača kupljen je još 2013. godine, deo smo u 2014. godini dobili iz Ministarstva energetike kao donaciju, a ostatak treba da kupimo i preuzmemo od naših korisnika do 1. oktobra 2015. godine.

Postojao je rok i kada je reč o promeni načina obračuna toplotne energije.

- Jeste, po Zakonu o efikasnom korišćenju energije bilo je predviđeno da se od ove grejne sezone krene sa merenjem potrošnje u svim toplanama u Srbiji, a onda i sa uvođenjem tarifnog sistema za obračun toplotne energije. Mi prvi preduslov ispunjavamo. Merimo isporučenu toplotnu energiju krajnjim korisnicima, a uvođenje tarifnog sistema je odloženo na nivou cele republike i svih toplana preko Udruženja toplana Srbije, rok je bio kraj septembra ove godine, a traženo je produženje za godinu dana. Novi termin uvođenja još nije određen, ali mislim da će nas zakonodavac usloviti nekim terminima, jer za toplane 1. oktobar 2015. godine je datum do kada sve poslove završavaju i spremne su za početak nove grejne sezone, pa tako i nov način obračuna.

Sredinom ove godine je u Bečeju uveden novi način obračuna. U čemu se taj obračun razlikuje od tzv. tarifnog sistema?

- To je bila korekcija. Radilo se o potrošačima u zgradama kolektivnog stanovanja gde su ugrađeni delitelji, ali je bilo potrošača koji nisu imali ugrađene delitelje, tako da iskustveno smo došli do zaključka da korektivni faktor od 1,6 ne odražava pravo stanje stvari, pa smo korektivni faktor uvećali na 2,5. U vezi s tim su prošle zime i u proleće vođene rasprave, diskusije i razgovori sa potrošačima i to je usvojeno na sednici Skupštine opštine Bečej.

Za razliku od 2013. godine kada ste imali ulaganja, tokom 2014. godine toga nije bilo.

- Sem redovnog održavanja i servisiranja toplovodne mreže većih radova nije bilo, ali u 2015. godini očekujemo da će biti bolja situacija. Rekonstrukcijom gradskog trga je predviđena i izgradnja jednog poveznog voda između severne i južne magistrale. To će nama doneti nove mogućnosti da isporučujemo toplotnu energiju i preko severne magistrale i da južnu magistralu probamo da stavimo možda i van funkcije, čime bismo postigli značajne uštede.

Ta investicija treba da se finansira iz kredita opštine. Predviđeno je da se iz kredita finansira i dozvola za geotermalnu bušotinu, a ta dozvola je i jedan od preduslova za prelazak Toplane na geotermalni izvor energije, međutim, tokom 2014. godine nije mnogo moglo da se čuje o tome šta se i da li se nešto po tom pitanju radi, osim da se traže potencijalni investitori.

- To je predviđeno budžetom za pribavljanje neophodnih dozvola za korišćenje geotermalne bušotine, a prelazak na korišćenje geotermalne energije za sistem daljinskog grejanja je iz našeg ugla najvažniji projekat koji može u Bečeju da se uradi. Mislim da o tome treba pričati sve dok on ne bude realizovan. Tu ima mnogo pripremnih poslova i to baš što se tiče pribavljanja potrebnih dozvola i saglasnosti i izrade dodatnih projekata i elaborata. Svaka dozvola koju tražite od ministarstva ili pokrajinskog sekretarijata mora da bude „pokrivena“ izrađenim projektom ili elaboratom. Sve to zahteva vreme, dosta toga je već urađeno, a 2015. godine bismo trebali da imamo taj deo zatvoren kao celinu i trebali bismo imati jednu tehno-ekonomsku analizu vezano za korišćenje izvora, tako da bismo onda zaista bili spremni i za izgradnju novog postrojenja.

U vezi izrade tehno-ekonomske analize, prošle godine ste rekli da je Bečej obuhvaćen projektom, kao jedna od pilot opština, koji treba da bude realizovan u saradnji sa nemačkom kompanijom koja treba da uradi elaborat o strategiji korišćenja rezervi do kraja 2014. ili početkom 2015. godine.

- U pitanju je kompanija ’Geotermija’. Oni su na osnovu naše studije, koja im je bila osnova i o kojoj su se pozitivno izjasnili, jer se pokazalo da je ta studija dobro urađena i da tako i oni rade u Nemačkoj i u drugim zemljama u svetu što se tiče geotermalne energije, trebali da izrade detaljniju tehno-ekonomsku analizu. Mi smo imali dve posete predstavnika ’Geotermija’, u prvoj poseti su bili inženjeri geologije zbog ispitivanja potencijala geotermalne bušotine. Oni su obavili svoj deo posla, a u julu ove godine posetila nas je ekipa inženjera za površinske radove, dakle za samu izgradnju postrojenja, sagledavala se mreža, konzum itd. Oni su sebi dali rok do početka 2015. godine i ne vidim razloga da taj rok ne bude poštovan. Želim da istaknem da je reč o veoma bitnoj dokumentaciji, koja je važna karika ka realizaciji te investicije i da ćemo mi to dobiti potpuno besplatno, a nisu u pitanju mala sredstva, reč je o oko 70.000 evra koja su oni obezbedili i koliko će koštati izrada tehno- ekonomske analize.

Na poslovanje Toplane utiču i zaostala dugovanja prema Srbijagasu. Bilo je reči o tome da će se pronaći rešenje, a jedno od mogućih, kako je ranije saopšteno, koje je i predloženo je da se taj dug reguliše tako što će Srbijagas da preuzme udeo Toplane u preduzeću Gas Bečej. Dokle se stiglo i koliki je trenutni dug Toplane prema Srbijagasu?

- Ta priča je aktuelna i to je gorući i najveći problem Toplane i u velikoj meri opterećuje poslovanje. Veoma su veliki iznosi kamata na godišnjem nivou koji dospevaju na osnovu dugovanja. Razgovori oko preuzimanja udela u Gasu Bečej traju još uvek, ali dobijanje mišljenja Vlade Srbije i Ministarstva energetike su stopirali to preuzimanje ili su ga ’zamrzli’, jer sledi restrukturiranje Srbijagasa. Došli smo na neku listu čekanja dok se te stvari ne reše, ali i nama i njima je u interesu da se to napravi. Međutim, postoji tu i treća strana, kao što ni mi nećemo moći da realizujemo taj aranžman bez saglasnosti Skupštine opštine Bečej koja to treba da odobri, tako i Srbijagas ne može da preuzme udeo bez saglasnosti Vlade Srbije.

Koliki je dug Toplane prema Srbijagasu?

- Po završnom računu iz 2013. godine dug Toplane prema Srbijagasu je bio 95 miliona dinara. I ove godine ćemo biti na istom nivou, dakle taj dug je trenutno oko 95 miliona dinara.

Kada smo kod dugovanja, i korisnici duguju Toplani.

- Naša naplata nije sjajna, grejnu sezonu završavamo sa niskom naplatom da bi potom naši korisnici iskoristili letnji period da izmire svoje obaveze prema Toplani do početka nove grejne sezone. Naravno, sve to nas košta, s jedne strane prema Srbijagasu idu kamate i s druge strane i mi našim korisnicima zaračunavamo kamate na dugovanja prema Toplani. Po završnom računu iz prošle godine, ukupna dugovanja korisnika krajem decembra bila su 56 miliona dinara, a mislim da ćemo i ove godine biti na tom nivou i da se ništa bitno neće promeniti, ali za sledeću godinu planiramo da probamo da poboljšamo naplatu.

Građane najviše interesuje cena grejanja, hoće li ona ostati ista do kraja grejne sezone?

- Gas je ove godine dva - tri puta poskupeo, a Toplana nije menjala svoje cene, ali smo zato u novom programu poslovanja smanjili troškove gde god je to bilo moguće. Međutim, naša cena zavisi od cene energenta, ako dođe do drastične promene cene gasa, Toplana će morati da traži odobrenje za povećanje cene usluga, jer mislim da nikom nije u interesu da se pravi još veći gubitak.

Konačno, kakvi su planovi za narednu godinu i koji su prioriteti Toplane?

- Osnovni prioritet je završetak toga što sam već napomenuo, preuzimanje merača toplotne energije, tu će nam i budžetom opštine Bečej biti opredeljena sredstva. Prioritet je i tekuće održavanje, investiciono održavanje postrojenja i mreže, što brže rešavanje havarija u toku grejne sezone, nastojaćemo da rekonstruišemo neke šahtove i naravno, nadamo se izgradnji trga i izgradnji poveznog voda između severne i južne vrelovodne magistrale, što će nam mnogo značiti u daljem funkcionisanju - rekao je direktor Javnog preduzeća Toplana Dejan Vuković.

Lj.M.

Naslovi

Popularni Članci

      

Specijali