trg_fontaneOdavno je poznata izreka da je pas čovekov najbolji prijatelj, mnogi primeri su to i dokazali.
Međutim, vreme u kojem živimo, i koje smatramo modernim, naprednim, sa svim tehničko-tehnološkim dostignućima nosi sa sobom niz poremećenih vrednosti, naročito moralnih, gde je pojam prijateljstva izgubio značaj i vrednost među ljudima, a da ne govorimo u odnosu prema životinjama. 
Potresna priča i scene u filmu „Kinofil“ Damira Janečeka iz Sarajeva koji je prikazan prošlog petka u Pozorišnom klubu, potvrđuju da je sve više onih koji gube „vrline“ po kojima se ljudski rod razlikovao od životinja. Mada ovakvo poređenje možda i nije najadekvatnije, jer životinje žive po instinktima i bore se za opstanak, dok su ljudi u stanju da urade, svesno ili ne, stvari koje ni najkrvoločnija zver ne bi uradila.
Naime, Gradsko pozorište u saradnji sa Udruženjem za prava i zaštitu životinja „Taura“ iz Bečeja prikazalo dugometražni angažovani dokumentarni film o napuštenim životinjama, pretežno psima, nad kojima se u posleratnom Sarajevu (a i kasnije) provodi hajka, mučki ubijaju i maltretiraju, o čemu javnost ćuti ili ne zna jer se godinama takva dela zataškavaju. Na projekciji filma su pored tridesetak posetilaca bili i gosti iz Sarajeva, autor filma Damir Janeček, akter u filmu Velimir Ivanišević i pas kome su amputirali nogu, kojeg su spasli od zle sudbine.
Tokom i nakon projekcije razvila se diskusija o problemu napuštenih pasa, koja je prisutna u gotovo svim sredinama, pa i u Bečeju, ali kojoj se prilazi na različite načine i negde se rešava na human i civilizovan način. Upravo je to bila poruka filma i skupa, da se podigne svest ljudi, da postoje humaniji načini odnosa prema bespomoćnim bićima i da mi sami zbog svog neodgovornog ponašanja prema dojučerašnjim kućnim ljubimcima stvaramo problem, koji smo dužni da rešavamo na adekvatan način.
Gosti iz Sarajeva su pričali o neprijatnostima sa kojima su se suočavali tokom višegodišnje borbe za prava životinja, počev od usmenih i pismenih pretnji do fizičkih napada, preko medijske blokade i nedostatka sluha da se objavi istina, jer je prikazivanje ovog filma zabranjeno, ali su iznosili i optužbe na račun države i lokalnih vlasti koje javna preduzeća, čiji je posao da brinu o životinjama i sklanjaju ih sa ulica, koriste za pranje novca, odnosno da ogroman novac koji se izdvaja iz budžeta za ove namene završava negde drugde, a životinje se mučki ubijaju.
Prema rečima autora Janečeka, u filmu je prikazan samo mali broj slučajeva u odnosu na stvaran, i to oni za koje postoje provereni i argumentovani dokazi, sa željom da se javnost upozori da takva surovost zaista postoji, da se uoči problem koji je prisutan i u drugim gradovima, da je to univerzalna tema ali da ljudi beže od istine i izbegavaju njegovo rešavanje.
„Trebamo se potruditi da probleme koje sami pravimo, rešavamo nenasilnim putem. Zapravo borba za ljudska prava je kompatibilna sa borbom za njihova (životinjska) prirodna prava, jedno bez drugog ne može i dok god njima ne vratimo njihova prirodna prava koja smo im oduzeli da bi zadovoljili svoje strasti, nikad nećemo doći u situaciju da ostvarimo i svoja ljudska prava“, rekao je Velimir Ivanišević.
U Bečeju je pre nekoliko godina osnovano Udruženje za zaštitu životinja „Taura“, zahvaljujući kome je otvoreno i prihvatilište za pse, ali i pored toga na bečejskim ulicama se može videti veliki broj napuštenih pasa. Na pitanje jednog od posetilaca zašto je to tako, predstavnica „Taure“ Gordana Kuzmanović Sadžakov je odgovorila da je osnovni uzrok nepoštovanje zakona ali i nesavesni građani koji svoje kućne ljubimce izbacuju na ulicu.
„Socijalna situacija jeste teška ali se pitam i pitam sve vas, da li je to razlog da neko izbaci svog dojučerašnjeg kućnog ljubimca na ulicu? Mislim da nije, time se ugrožava prvi komšija, deca, svi ostali građani i životinja koja je izbačena, prema kojoj se ponašaju na raznorazne načine, često je izložena maltretiranju itd. Postoji lanac rešavanja problema koji je vrlo jednostavan ako sve karike u njemu sarađuju. Država je donela zakon, lokalna vlast sprovodi zakon, veterinarski inspektori kontrolišu, veterinari šalju pozive za vakcinaciju i čipovanje pasa, postoje komunalna preduzeća ili neka druga u čijim ingerencijama treba da bude javno prihvatilište, građani osnivaju udruženja i pomažu u svemu tome, mediji objektivno prenose situaciju u kojoj se nalazimo i konačno su tu građani, vlasnici životinja koji neće izbaciti životinju nego će se javiti za pomoć ukoliko nemaju novca za lečenje, sterilizaciju, vakcinaciju i čipovanje, pa ćemo na neki način zajedno sa organima lokalne samouprave i svim ostalim faktorima koji učestvuju u tom lancu naći nekakvo rešenje. Međutim, pored našeg truda, ipak je potrebno da se neko u opštini, u javnom preduzeću ozbiljnije pozabavi problemom. Mi smo imali dobru saradnju ali nedovoljnu, jer jednostavno nije normalno da društvo građana kakvo jeste ’Taura’ vodi glavnu reč u svemu tome, mi smo tu samo da pomognemo, ne možemo da budemo krivi što neko nije nešto uradio“, rekla je Sadžakov.
Ona je naglasila da više od mesec dana ne postoji tehnički sporazum, po kom je „Taura“ vodila prihvatilište zajedno sa opštinom i Komunalcem, sada je to u nadležnosti Komunalca.
Prema rečima predstavnice udruženja za zaštitu životinja, u bečejskoj opštini ima oko 10.000 pasa, kroz prihvatilište je prošlo preko 1.500, a 800 je udomljeno. Kapacitet prihvatilišta je 150 do 180 pasa, a u njemu je trenutno zbrinuto 250 pasa. Ona je rekla da su štenci ogroman problem i da je sterilizacija pasa jedan od načina da se smanji broj napuštenih životinja na ulicama.
LJ.M.
