musicloverparadise.com

Becejski mozaik

Aktuelno

Podnošenje zahteva do marta: Još nije kasno za legalizaciju

Nakon usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji produžen je rok za legalizaciju objekata. Ovim je omogućeno građanima Srbije, u čijem su posedu neuknjiženi i nelegalizovani objekti, da svoje nekretnine legalizuju podnošenjem zahteva najkasnije do 11. marta 2010. godine.

U Bečeju je, prema informacijama iz opštinskog Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine, do 20. januara 2010. godine podneto 170 novih zahteva, ali, kako je rekla načelnica ovog odeljenja Marija Šagi, postoji još 1974 starih zahteva za legalizaciju objekata. „Od 2003. godine, kada je postojala mogućnost prijavljivanja za legalizaciju objekata koji su građeni bez građevinske i upotrebne dozvole, pa sve do 11. septembra 2009. godine ima ukupno 1974 aktivnih predmeta po ranije važećem zakonu. To su stari predmeti koji još nisu rešeni. Nemam odgovor na pitanje zašto, a nemam koga ni da pitam, jer oni koji su radili u ovom odeljenju nisu više tu“, rekla je Šagi.
Prema njenim rečima, svi građani, bez obzira na to da li imaju prebivalište u  Bečeju ili ne, a imaju porodičnu stambenu zgradu, stan, poslovni prostor, dograđen deo ili nešto drugo što se mora legalizovati, treba da podnesu zahtev za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata u opštinskom uslužnom centru (kancelarija br. 7) najkasnije do 11. marta, jer posle tog roka neće biti moguće izvršiti legalizaciju.
Ona je rekla da su se u Opštinskoj upravi pripremili za ovu akciju i potrudili da pojednostave proceduru tako što će službenici popunjavati tipske formulare i unositi osnovne podatke podnosioca zahteva, koji će, nakon potpisivanja stranke, biti prosleđeni nadležnom službeniku na obradu. Pored toga, 15. januara oformljena je šestočlana radna grupa. „Zadatak radne grupe je davanje mišljenja o ispunjenosti uslova za legalizaciju objekta na osnovu pruženih dokaza i na osnovu utvrđenih činjenica koje su u skladu sa zakonom. To je važan momenat u ovom poslu, jer ukoliko stranka ne ispunjava uslov, članovi radne grupe će joj predočiti šta nedostaje od dokumentacije ili joj ukazati na to koji uslovi ne mogu biti zadovoljeni, pa samim tim neće biti moguće izvršiti legalizaciju. Mi već radimo predmete po pitanju legalizacije i razdvajamo one koji su po starom zakonu i predmete po novom zakonu. Za predmete koji su podneti po starom zakonu ne mora se podnositi novi zahtev, ali svakoj stranci se mora dati rok od 60 dana da dopuni dokumentaciju, a skoro su svi nepotpuni. Naše celokupno odeljenje je angažovano da radi po tim predmetima i jedan od najvažnijih zadataka u ovoj godini je završetak posla oko legalizacije“, rekla je Šagi.

Kamp naselje

S obzirom na to da je do sada bilo sporno kome pripada i u čijoj nadležnosti se nalazi deo zemljišta na kome je izgrađeno Kamp naselje, načelnica Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine je objasnila da je potvrđeno da je zemljište državno vlasništvo, a da je korisnik opština Bečej. Takođe je rekla da je prostornim i generalnim planom obuhvaćen jedan deo, a da će se uraditi i plan detaljne regulacije po kojem bi novo Kamp naselje bilo više orijentisano ka severu, odnosno nekadašnjem Loštrandu.  

Šta će biti sa objektima koji su izgrađeni u Kamp naselju za koje su građani pre nekoliko godina podneli zahteve za legalizaciju?

- Svi predmeti koji su podneti u vezi objekata u ovom naselju, koji su izgrađivani, dograđivani i adaptirani se nalaze u radu kod nas i moraju biti tretirani na isti način kao i svi ostali po starom zakonu i svi zahtevi po važećem zakonu. U vezi Kamp naselja ćemo kroz veštačenje morati utvrditi okolnosti i videti da li su ti objekti koji su izgrađeni odnosno rekonstruisani na tom zemljištu u skladu sa članom 187.

Šta to znači?

- Nećemo prejudicirati stvari, moramo prvo izvršiti veštačenje.

Da li će postupak veštačenja morati da plate vlasnici kampova?

- Po mojim dosadašnjim saznanjima stranke za to ne treba da plate. Obaveza organa uprave koji vodi postupak je da izađe na lice mesta i da u zapisniku konstatuje za svaku pojedinačnu zgradu da li treba primeniti član 187, a najverovatnije će da se donese biti donet jedinstven stav za celo Kamp naselje.  

Građanima će do kraja meseca biti podeljeno oko 10.000 obaveštenja i poziva da izvrše legalizaciju objekata. Na pitanje da li je kasno za ovakvu kampanju, Šagi je odgovorila da su se nadležni već obraćali javnosti putem medija i internet stranice opštine Bečej, a da je ovo samo jedan od poslednjih pokušaja pozivanja građana. „Mislim da za ovakvu akciju još nije kasno. Bitno je da se zahtev podnese najkasnije do 11. marta 2010. godine, a ako nije potpun, postoji rok od 60 dana da se upotpuni. Legalizacija objekata će za građane biti jako važna, posebno ako se želi otuđiti, pokloniti ili zaveštati imovina, jer ako nije uknjižena i legalizovana, ona pravno ne postoji“, rekla je Šagi.
O tome kakve dokumente treba priložiti uz zahtev za legalizaciju, građane će informisati službenici u opštinskom uslužnom centru.
Što se tiče troškova legalizacije, građani koji su zahteve podneli do 31. decembra 2009. godine, imaju pravo na 60 posto umanjenja naknade za legalizaciju. Za stan do 100 kvadratnih metara celokupan iznos je otprilike oko 1.300 evra u dinarskoj protivvrednosti. „Opštinska uprava ne ubira veliki prihod od toga, naše takse su 150-200 dinara, a naknada za poslove koje obavlja Opštinska uprava je nekoliko stotina dinara. Za pribavljanje kopije plana od katastra treba platiti veći iznos, naknadu za građevinsko zemljište određuje Stankom i to su iznosi koji ulaze u troškove legalizacije koje stranka mora platiti. Veštačenje, ukoliko je potrebno, rade privatne agencije po sopstvenoj tarifi koja mi nije poznata. Svesni smo toga da je legalizacija skup postupak, ali ne možemo staviti u neravnopravan položaj građane koji su za izgradnju svoje kuće pribavili dokumentaciju i platili naknadu u odnosu na one koji to nisu uradili“, rekla je Šagi.
Građane koji ne legalizuju svoje objekte u predviđenom roku očekuje uklanjanje objekata po nalogu građevinskog inspektora, međutim, postoje nezvanične informacije o mogućnosti da se taj problem reši naplatom većeg iznosa poreza na imovinu nelegalizovanog objekta. Uklanjanje objekata je predviđeno i u slučaju kada stranka nije pribavila potrebnu dokumentaciju.
„U onim slučajevima, kada stranka ne može da legalizuje objekat (nema uslov za to, nije donela dokaze koji su potrebni, nije uplatila adekvatne naknade), donosi se rešenje o nemogućnosti legalizacije koje se dostavlja građevinskom inspektoru koji mora da postupi po tom rešenju. Za sada je naloženo uklanjanje takvih objekta. U  članu 187 važećeg zakona se nabraja kada nije moguće izdati građevinsku dozvolu i obaveza postupajućeg lica je da o tome vodi računa, jer ako se izdaje građevinska i upotrebna dozvola protivno zakonu predviđene su rigorozne novčane kazne odgovornom licu i kazne zatvora do 30 dana“, rekla je načelnica Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine.   

LJ.M.

antr

Rate this item
(0 votes)
back to top