trg_fontaneI tokom 2010. godine su se osećale posledice ekonomske krize, kako kroz funkcionisanje lokalne samouprave, tako i kroz funkcionisanje javnih preduzeća i ustanova. Zvonimir Stankov, direktor Javnog preduzeće Stankom, koje je u protekloj godini promenilo naziv u Direkciju za izgradnju i sprovelo reorganizaciju unutar preduzeća, o 2010. godini kaže:
– Obeležje godine je svetska ekonomska kriza koja se direktno odrazila i na područje delovanja kojim se mi bavimo, ali smo ovu godinu, bar po mojoj oceni, iskoristili za neke poslove koje možda ne bismo stigli da uradimo da smo u velikom investicionom ciklusu. Sada smo imali dovoljno prostora i vremena da uradimo poslove koji se uvek ostavljaju po strani.
Šta je Direkcija za izgradnju uradila tokom 2010. godine?
– Imali smo nekoliko ambicioznih projekata koje smo završili ili su još u toku. To je pre svega izrada planske dokumentacije: urađena su četiri plana detaljne regulacije koji su proizašli iz Generalnog urbanističkog plana i prilagođeni su novom Zakonu o planiranju i izgradnji. Osnovno je da je urađen plan detaljne regulacije banje i detaljne regulacije industrijske zone, koji ni na jednoj prezentaciji nisu dobili ozbiljnije primedbe, čak su dobili pohvale za kvalitet i za ideje koje su predstavljene. U planu detaljne regulacije banje date su i ideje kako može taj prostor da se razvija, ali je bitno da su dati samo osnovni okviri, kako i gde treba da bude locirana banja, a od budućih investitora se očekuje da kažu poslednju reč. Isto tako je i sa planom detaljne regulacije industrijske zone. Naši planeri su predložili gde treba da budu osnovni infrastrukturni objekti, saobraćajnice, elektrovodovi i tako dalje, a investitori će odrediti kakvu će namenu imati pojedini delovi, to jest parcele u industrijskoj zoni. Nismo stavili veliko ograničenje kroz planove detaljne regulacije, ali naš grad treba da stavi ograničenje koje se odnosi na oblast zaštite životne sredine. Koliko god dnevnopolitički aktuelno bilo da treba investirati, da treba otvarati nova radna mesta, mi kao razvijen grad, i urbanistički i infrastrukturno i na bilo koji drugi način, ne smemo dozvoliti da u naš grad uđu tehnologije i fabrike koje će negativno uticati na životnu sredinu i to je ono na šta se mora paziti kad je u pitanju industrijska zona. Drugi deo posla koji smo uradili je unutrašnja organizacija u samoj firmi koju smo prilagodili sadašnjem trenutku i potrebama u odnosu na zadatke koje lokalna samouprava očekuje da izvršimo. To će nam omogućiti da se pripremimo za efikasniji rad na zadovoljstvo budućih investitora i građana kojima su potrebne naše usluge. Treba istaći da i pored toga što je 2010. godina bila u znaku ekonomske krize, za investicionu grupu, i za Direkciju za izgradnju, i za grad, ovo je bila investiciono aktivna godina jer smo asfaltirali pet ulica u Bečeju, industrijsku zonu smo opremili transformatorima i ponovo je asfaltiran deo Iđoškog puta, a zahvaljujući tome što smo produbili i razvili odnose sa Fondom za kapitalna ulaganja.
Šta nije urađeno, a planirano je u 2010. godini?
– Sve smo uradili što je predviđeno i što smo u našem finansijskom planu utvrdili. Ono čime nismo zadovoljni je da je sve što je urađeno bilo na nivou ili ispod nivoa ranijih godina zbog finansijske situacije. Nismo ništa uložili u javnu rasvetu, nismo zadovoljni time kako se održavaju putevi, ali nadamo se da će 2011. godine biti bolje.
Kada je u pitanju javna rasveta, bilo je perioda kada su ulice bile u mraku jer je isključena struja zbog dugovanja, a jedan od razloga je izostanak ili neblagovremeni transfer novca iz opštinskog budžeta na račun Direkcije za izgradnju.
– Nije samo Direkcija za izgradnju u finansijskim neprilikama, cela lokalna samouprava i opština je u finansijskim problemima, međutim, zahvaljujući konstruktivnom pri-stupu prema ovom problemu i od strane lokalne samouprave i našeg preduzeća, ovu godinu smo nekako finansijski prebrodili. Neću reći da u narednoj godini neće biti problema, ali postojeći budžet pruža nadu da će ona biti bolja.
Ove godine je istekao krajnji rok za podnošenje zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih, dograđenih i rekonstruisanih objekata. I u toj oblasti je bilo problema.
– Pitanje legalizacije nije pitanje samo naše opštine, takav problem postoji u svim opštinama u Srbiji. Ovo je već ne znam koji po redu pokušaj države da reši ovu problematiku. Legalizacija je naknadno dobijanje građevinske i upotrebne dozvole. Zakonom o planiranju i izgradnji zakonodavac je dozvolio ljudima koji su bez papira gradili svoje kuće, pomoćne objekte da naknadno dobiju građevinsku i upotrebnu dozvolu. U našoj opštini imamo oko 3.600 zahteva, i oni su ušli u proceduru. Kada se stiglo do faze u kojoj treba potpisati ugovor o učešću u uređenju građevinskog zemljišta, zbog toga što se po mišljenju onih koji treba da potpišu taj ugovor i plate učešće, radi o visokim cenama, došlo je do razmišljanja kako da se tim ljudima izađe u susret. S jedne strane je bio problem da ljudi koji su krenuli u proces legalizacije nisu dovoljno finansijski osposobljeni da mogu da plate potreban iznos, a sa druge strane imamo ljude koji su gradili po zakonu i platili sve. Da ne bi bili nepošteni prema onima koji su na legalan način gradili, a imajući u vidu da se radi o jednokratnoj akciji koja mora ovog puta da uspe, izašli smo u susret onima koji sada žele da legalizuju svoje objekte, tako što smo im omogućili neke pogodnosti. Popust od 20 posto imaju oni građani koji mogu odmah da plate ceo iznos, a onima koji to ne mogu, dozvoljava se da postojeći iznos izmire na 36 rata. To je rezultat konstruktivnog pristupa svih aktera u ovom procesu.
Šta je donela reorganizacija unutar preduzeća i da li će ona imati uticaj na građane?
– Do sada je organizacija Stankoma bila takva da je proces rada bio organizovan u 9 referada za oko 16 delatnosti koje preduzeće obavlja. Sada smo u okviru Direkcije za izgradnju formirali dve organizacione jedinice, postavili smo dva čoveka koji rukovode tim organizacionim jedinicama i koji objedinjavaju nekoliko funkcija. To je funkcija glavnog gradskog arhitekte, koju smo locirali u Direkciji za izgradnju. Druga jedinica pokriva nekoliko funkcija koje obavlja Direkcija i trenutno je locirana u grupi za investicije. To je samo prvi korak. Još jedan od zadataka koje mislimo da treba da uradimo je da tu reorganizaciju koju smo izvršili u okviru preduzeća proširimo i na lokalnu samoupravu pa da glavni gradski arhitekta nađe svoje mesto u upravi lokalne samouprave. Sledeće godine ćemo i obračun naknade za korišćenje građevinskog zemljišta izmestiti iz Direkcije u lokalnu poresku administraciju. To je ideja koja se provlači već nekoliko godina kroz lokalnu samoupravu, mi ćemo sada to i realizovati i deo je ukupnog procesa reorganizacije preduzeća. Radićemo i na tome da se formalno reguliše položaj preduzeća u okviru lokalne samouprave, na taj način što ćemo postojeće procedure detaljnije definisati i potvrditi aktom. To znači da će građani koji žele nešto da grade, dograđuju, ili potencijalni investitori, tačno znati kome, gde i za šta treba da se obrate i u kom roku koji organizacioni deo u lokalnoj samoupravi treba da im izađe u susret.
Kakvi su planovi za 2011. godinu?
– Na redu je usvajanje četiri pomenuta plana detaljne regulacije i izrada novih. Tu pre svega mislim na centar, gde ćemo usvajanjem planova detaljne regulacije omogućiti življu investicionu aktivnost, rekonstrukciju trga, tu je i plan detaljne regulacije Malog rita itd. Sve te aktivnosti su paralelne i sa interesom potencijalnih investitora da nešto grade. Imamo zadatak da ostala planska akta usklađujemo sa zakonom, sa Generalnim urbanističkim planom. Mislim da ćemo zahvaljujući dobroj saradnji i našim stalnim prisustvom u Fondu za kapitalna ulaganja uspeti da dođemo do znatno većih sredstava nego do sada, iako se ekonomska kriza i dalje produbljuje. U planu nam je da u saobraćajnice uložimo oko 100 miliona dinara i da otpočnemo aktivnosti na rekonstrukciji javnog osvetljenja. Što se tiče same organizacije, i dalje ćemo raditi na poboljšanju i da budemo na usluzi građanima.
LJ.M.
