Direktor UZSKAO „Đorđe Predin Badža“ Dejan Stanojev: Cilj je samoodrživost

Direktor Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine „Đorđe Predin Badža“ Dejan Stanojev, koji je na ovoj funkciji od juna meseca prošle godine, 2014. godinu je ocenio kao jednu od najlošijih, bar kada je reč o letnjoj sezoni kupanja.

– Na funkciji direktora ove ustanove sam tek pola godine, ali prema informacijama od zaposlenih i ako uporedim finansijske izveštaje za 2014. godinu sa onima iz prethodnih godina, ovo je jedna od najgorih godina u istoriji bazena i što se tiče vremena i broja kupača. Tokom letnjeg perioda vreme je bilo veoma loše i uticalo je na manji broj kupača i posetilaca bazena, a za sportski centar je to glavni priliv sredstava. Sa druge strane, napravili smo dobar potez sa renoviranjem pansiona u objektu Gerontološkog centra, u takozvanom Komarcu. U njegovo renoviranje je uloženo oko 1,5 miliona dinara i to su sredstva sportskog centra baš iz prihoda od bazena. Ta investicija se već isplatila. Imamo odličnu saradnju sa ženskim vaterpolo savezom sa kojim smo sklopili ugovor na osnovu kojeg je planirano da se napravi oko 5,5 miliona dinara prometa. Međutim, biće nešto manje, oko 3,5-4 miliona dinara za 2014. godinu, malo i kasne sa plaćanjem, ali nadam se da ćemo uspeti sve da naplatimo. Mislim da je to prava investicija i da će to u budućnosti doći do izražaja, jer na taj način imamo zaokruženu ponudu i možemo da budemo povoljniji od drugih koji imaju smeštajne kapacitete. Naravno, moglo bi da bude još bolje da imamo i svoju kuhinju i hranu, jer bi tada ponuda bila kompletna. Ipak, zadovoljni smo i ovako, to je dobra stvar od koje sportski centar i grad može da ima koristi – rekao je Stanojev.
Prilikom otvaranja renoviranog pansiona najavili ste još ulaganja u taj prostor ukoliko sezona kupanja na otvorenim bazenima bude uspešna, ali i ulaganja u teretanu. S obzirom na to da vam vremenske prilike tokom leta nisu išle naruku i da su, kako ste rekli, prihodi od letnje sezone bili ispod očekivanja, da li se odustalo od ulaganja?
– Planirali smo da iz prihoda od bazena uredimo kupatila i toalete. Za sada to nismo uradili, ali smo u opremanje teretane uložili više od milion dinara. Od opštine smo dobili 700.000 dinara, a 500.000 dinara smo iz sopstvenih sredstava uložili u kupovinu 13 sprava za teretanu. Taj prostor je iznajmljen i imamo prihod od zakupa teretane, ali ekipe koje dođu na pripreme mogu da koriste teretanu besplatno. Planirali smo i da ćemo moći sami da držimo teretanu, međutim, trenutno nemamo stručnog čoveka koji bi to radio, to znači da bismo morali da angažujemo nekoga sa strane, a to je sada nemoguće s obzirom na to da ne mogu da se zapošljavaju novi ljudi u javnim ustanovama, čak smo i četiri radnika koja su bila pod ugovorom morali da otpustimo baš zbog ove situacije.
To znači da ste smanjili broj zaposlenih u ustanovi?
– Na neki način da, imamo isti broj zaposlenih i dalje je to 21 radnik, a imali smo i četiri radnika po ugovoru kojima nismo produžili ugovor zbog slabije finansijske situacije. Sada nam je budžet još manji, tako da ćemo od sopstvenih sredstava morati da platimo i račun za struju za poslednji mesec 2014. godine, a to je velika stavka za nas. U 2015. godini je cilj da smanjimo potrošnju električne energije uvođenjem štedljive rasvete, a samim tim da manje opterećujemo opštinu. To je veća investicija, ali pokušaćemo da napravimo projekat i da konkurišemo i u republici i u pokrajini. Predračunska vrednost projekta bi bila oko 5 miliona dinara i za taj iznos hoćemo da konkurišemo. Ukoliko bismo realizovali projekat, mogli bismo da prepolovimo iznos koji plaćamo za struju, umesto 500.000 dinara, recimo, da račun bude 250.000 hiljada. U toku godinu dana umesto 6-7 miliona dinara koliko trošimo za električnu energiju, sa štedljivom rasvetom bismo mogli da trošimo oko tri miliona dinara.
Jedan od dugogodišnjih problema je i krov sportskog centra čija je rekonstrukcija najavljivana više puta.
– Taj projekat postoji. To je drugi projekat koji smo najavili opštini, jer je krov veliki problem koji može da napravi dodatne probleme, to jest oštećenja. Recimo samo to da zbog prokišnjavanja u velikoj sali može da se uništi parket. Rekonstrukcija krova je veliki projekat čija je vrednost oko 20 miliona dinara i pokušali bismo da ga realizujemo u fazama. Što se tiče dela zgrade koji je u staklu, potrebno je 300.000-400.000 dinara da se on sanira. Ni to nije trajno rešenje, ali bi i taj problem prokišnjavanja rešili bar za narednih nekoliko godina, jer nije lep prizor kada u holu postavljamo kofe kada pada kiša. Želja nam je da, ako uspemo da ostvarimo takve prihode, naša sredstava uložimo i da saniramo stakleni deo krova.
Na poslovanje sportskog centra utiču i dugovanja iz prethodnog perioda. Prilikom stupanja na funkciju u junu mesecu rekli ste da su u pitanju zaostala dugovanja prema Vodokanalu i NIS Naftagasu. Dug prema NIS Naftagasu od 45 miliona dinara je, kako ste rekli, smanjen za 15 miliona, a ostalo je još 30 miliona dinara duga. Dug prema Vodokanalu je oko 8 miliona dinara. Da li je po tom pitanju nešto urađeno?
– Što se tiče duga prema NIS-u, postoji opcija da grad NIS-u ustupi lokaciju za izgradnju benzinske pumpe kako bi se na taj način izmirila dugovanja. Što se tiče Vodokanala, napravićemo reprogram plaćanja. Nama je bitno da pokušamo ove godine da budemo na nuli i da nađemo način da vratimo dugovanja, da svoje tekuće obaveze redovno servisiramo i da ne pravimo nova dugovanja. Pored toga, stanje u opštini nije najsjajnije, budžet će biti još manji, tako da moramo da nalazimo rešenja da sportski centar bude samoodrživ. U tom pravcu idemo i imamo neke ideje, kao što je recimo autoperionica koja bi se napravila na delu parkinga ispred sportskog centra, ali sve zavisi od opštine. Opština je osnivač sportskog centra, a parking ne možemo mi da izdajemo jer smo ga i mi dobili na korišćenje. Ako Opštinsko veće usvoji predlog, sportski centar bi iznajmio deo prostora na parkingu za praonicu. Prema našoj kalkulaciji od toga bismo mi prihodovali oko 40.000 dinara mesečno, ili oko pola miliona dinara godišnje. To je jedan od načina da sportski centar poboljša svoj rad.
Jedna od aktivnosti na koju je Ustanova za sportsku i kulturnu aktivnost omladine stavila akcenat je organizacija turnira i takmičenja u cilju promocije sadržaja i usluga koje sportski centar pruža i kako bi se privukle sportske ekipe za dolazak na pripreme.
– U pravu ste. Turnir u vaterpolu koji je održan 21. i 22. decembra, na kom su učestvovale četiri najbolje muške vaterpolo ekipe iz države, bila je prava stvar. Tu su bile i televizijske ekipe i to je jedna reklama i za grad i za našu ustanovu. Nešto slično je bilo pre dve godine, kada je održan superkup. Pored toga postoji ideja u čijoj realizaciji će učestvovati i sportski centar. Reč je o velikom projektu između košarkaškog, vaterpolo i fudbalskog kampa, u okviru kojeg bi bile pozvane ekipe sa strane, tako da bi u Bečej došlo mnogo dece koja bi koristila i sadržaje sportskog centra i smeštaj u „Komarcu“. Ovo bi tebalo da se organizuje na proleće.
Kada ste sklopili ugovor sa vaterpolo savezom, rekli ste da planirate da tako nešto uradite i sa fudbalskim savezom. Da li ste u tome uspeli?
– Pokušali smo, ali nažalost nismo uspeli, pošto je napravljena „kuća fudbala“ u Pazovi, gde imaju desetak terena i tamo odlaze reprezentacije. Međutim, kao dugogodišnji fudbalski radnik, pokušaću da iskoristim moja poznanstva baš u cilju pravljenja fudbalskog kampa, da napravimo neki međunarodni kamp, već imamo ekipe iz Bosne, Švajcarske, Mađarske koje bi dovele decu u Bečej, a pokušali bismo da dovedemo i nekog reprezentativca. To nije priča koja je vezana samo za sportski centar, šira je i vezana je za saradnju i sa fudbalskim klubom i ostalim klubovima. Želimo da napravimo saradnju od koje će imati korist i klubovi i sportska ustanova, jer mislim da Bečej ima veoma dobre uslove za pripremu igrača. Pored toga, bitno je i da se vaterpolo klub što bolje organizuje, jer Bečej ima tradiciju kada je reč o vaterpolu. Nama je u interesu da oni budu u prvoj ligi i da imaju što više ekipa koje će dolaziti u Bečej na pripreme.
Nagovestili ste deo onoga što planirate da sprovedete u narednom periodu. Da li postoji još nešto što biste dodali kada je u pitanju plan za 2015. godinu?
– Politika i plan ove sportske ustanove je da zbog loše finansijske situacije u opštini, ali i u državi, napravi što više sadržaja koji će donositi prihod. Cilj nam je i da smeštajni kapaciteti kojim raspolažemo budu stalno popunjeni, da nam dolazi što više ekipa, u planu je da se srede i bazeni. Prošle godine je bilo razgovora sa predstavnicima odbojkaškog kluba da se kod otvorenih bazena naprave dva odbojkaška terena, za sada nije došlo do realizacije, ali ja i dalje stojim iza toga. Možda ove godine napravimo jedan odbojkaški teren, takav na kom mogu da se održavaju i takmičenja i da pokušamo da napravimo odbojkaški kamp za odbojku na pesku. Sve zavisi od budžeta i od toga koliko ćemo uspeti da ostvarimo sopstvenih prihoda koji ćemo onda moći da uložimo u renoviranja i realizaciju planova, jer će se to kasnije isplatiti – rekao je Dejan Stanojev, direktor Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine „Đorđe Predin Badža“. Lj.M.