Intervju: Ivona Božović, direktorka Centra za socijalni rad: Ekstremno siromaštvo dovodi do bezizlaznih situacija

„Roditelji ponekad iz dobrih namera ne čine najbolje za svoje dete, a ponekad ekstremni oblici siromaštva dovode do bezizlaznih situacija“

U vreme dok Gazprom neft, po vestima RTS-a, obezbeđuje 4 miliona evra za izradu ogromnog mozaika (prave ga ruski umetnici) za beogradsku crkvu, brojna deca u Bečeju prosjače, sve je više korisnika Centra za socijalni rad, periodično se prikuplja novčana pomoć za decu sa smetnjama u razvoju, pojedini mališani se smeštaju u hraniteljske porodice, a prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, četvrtina građana Srbije je u riziku da postane siromašna.
O siromaštvu, o vidljivosti marginalizovane dece, o mogućnostima Centra za socijalni rad razgovarali smo sa direktorkom Centra za socijalni rad Ivonom Božović.

Problem siromaštva i nevidljivosti marginalizovanih grupa neće biti rešen do trenutka donošenja, ali mnogo važnije, sprovođenja strategija. Recimo, strategija za borbu protiv prosjačenja dece i njihovog rada na ulici i ne postoji. Trebalo bi da takav dokument bude usvojen na nivou republike, pokrajine, ali i opštine. Može li se krenuti odole, sa lokala, da se ne bi čekalo na državu?

– Uvek možemo nešto da uradimo na nivoima lokalne vlasti. Intersektorskom saradnjom u ovom trenutku možemo da gasimo vatre, ali bez strategija na višim nivoima vlasti požar se ne može ugasiti. Kada govorimo o prosjačenju dece, najveći problem je što naše zakonodavstvo ne prepoznaje sam termin prosjačenja deteta. Još uvek ne prepoznajemo da teranje dece na prosjačenje na ulici znači da su prekršena dečija prava, da je reč o grubom zanemarivanju i zlostavljanju dece, da je reč o krivičnom delu onog ko dete tera da prosjači. Bez adekvatnih strategija i mehanizama kažnjavanja i represije onih koji teraju decu da rade na ulici, stručni radnici Centra za socijalni rad imaju malo resursa na raspolaganju za borbu sa ovim problemom koji postoji ne samo kod nas, već i u svim zemljama. Stručni radnici Centra u ovom trenutku akcenat stavljaju na preventivne programe. Upravo zbog pomenutih problema najefikasnije je osnažiti porodicu da do prosjačenja dece ne dođe, da se na vreme pronađu alternativna rešenja porodičnih problema.

Proleće je. Sa prvim sunčanim danima su se u Bečeju, pre svega ispred prodavnica, ponovo pojavila deca koja prosjače. Ima li Centar za socijalni rad u Bečeju evidenciju o tome koliki je broj te dece na teritoriji opštine Bečej, kog su uzrasta, zašto i za koga prosjače, da li pohađaju školu?

– Stručnim radnicima Centra za socijalni rad Bečej, kao i Policijskoj stanici Bečej poznato je petoro dece koja prose na ulici. Reč je uglavnom o devojčicama školskog uzrasta. Gotovo uvek deca prose na istim mestima, u samom centru grada, ispred hipermarketa. Reč je o deci koja potiču iz dve porodice. Porodice su dugogodišnji korisnici usluga socijalne zaštite. Svako dete prosjači zato što je direktno ili indirektno naterano na to. Jedan veliki deo problema upravo je u tome što deca često nemaju kapaciteta da prepoznaju da su na prosjačenje naterana (često su naterana ucenama, obećanjima, pretnjama…). Nema deteta koje bi samoinicijativno izašlo na ulicu i sakupljalo novac prosjačenjem. Svako dete više voli da se igra sa vršnjacima, da pohađa školu i provodi vreme u krugu porodice.

Da li ih takozvani sistem uopšte vidi?

– Kada je reč o manjim sredinama, kao što je naša, lakše je uspostaviti međusektorsku saradnju i delovati sistemski. Samim tim deca koja prose su vidljivija. Takođe, olakšavajuća okolnost je i ta da je kroz terenski rad dostupna direktna komunikacija sa decom koja žive i rade na ulici, pri čemu je izuzetno važan preventivni i savetodavni rad sa njima. Stručni radnici Centra za socijalni rad sistemski se, godinama unazad, bore sa problemom prosjačenja dece. Istakla bih još jedanput da sistem preventivnih mera koje stručni radnici Centra sprovode, funkcioniše dobro, što rezultira činjenicom da pored visokog procenta porodica sa ekstremnim oblicima siromaštva, mi danas imamo dve porodice čija deca prose na ulici, za razliku od podataka iz Beograda gde se pretpostavlja da na ulicama prosi preko 1.000 dece, kao i da ih bar toliko ima i širom Srbije.

Šta može da učini Centar za socijalni rad da pomogne toj deci? Izmešta li ih u hraniteljske porodice?

– Pored preventivnog rada, stručni radnici Centra pružaju čitav spektar različitih usluga sa ciljem povećanja roditeljskih kompetencija kako bi njihov odgovor na potrebe dece bio adekvatniji. Neke od najčešćih usluga su savetodavni rad sa porodicama, korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, socio-ekonomsko osnaživanje i slično. Često pitanje koje nam se postavlja jeste upravo ovo: „Zašto ne izmeštate decu u hraniteljske porodice?“. Najpre moram reći da na teritoriji opštine Bečej imamo trenutno preko 60 hraniteljskih porodica i svi kapaciteti su popunjeni. U nekim porodicama imamo na smeštaju i po četvoro dece. Neretko smo u situaciji da nemamo kapacitete za smeštaj dece u hitnim situacijama, te tražimo druge alternative za smeštaj, obraćamo se drugim centrima za socijalni rad. I pored ovakve aktuelne situacije, Centar za socijalni rad Bečej mišljenja je da je u interesu svakog deteta da odrasta u svojoj primarnoj porodici, sa roditeljima, braćom i sestrama. Dokle god postoje minimalne optimistične prognoze da kod roditelja postoje kapaciteti i njihova spremnost da sarađuju i razvijaju svoju kompetentnost, stručni radnici ulažu napore u pravcu ostanka deteta u primarnoj porodici. Porodične situacije sa kojima se srećemo nisu nikada crno-bele, roditelji ponekad iz dobrih namera ne čine najbolje za svoje dete, a ponekad ekstremni oblici siromaštva dovode do bezizlaznih situacija u kojima je roditeljima potrebna podrška.

Kada se uopšte preduzimaju mere izmeštanja deteta iz svoje u hraniteljske porodice? Koliko takvih slučajeva ima u Bečeju?

– Deca se izmeštaju u hraniteljske porodice ili drugi vid smeštaja u onom trenutku kada stručni tim Centra za socijalni rad, u saradnji sa drugim stručnjacima iz relevantnih institucija, proceni da je detetu ugroženo zdravlje i bezbednost u primarnoj porodici. Takvim odlukama prethodi dugotrajan stručni rad u toku kog je pokušavano sistemski i u kontinuitetu da se roditeljske kompetencije podignu na viši nivo. Sada je prilika da srušimo mit o stručnim radnicima Centra koji upadaju u kuće i odnose decu. Možemo reći da su smeštaji dece u hraniteljske porodice krajnje mere. Čak i kada je dete izmešteno u hraniteljsku porodicu, nastavlja se rad sa roditeljima. Oni se motivišu da održavaju kontakte sa decom, da reše porodične probleme uz stručnu podršku… Izmeštanje deteta u hraniteljsku porodicu ne znači da roditelj više nikada neće videti dete. Sve odluke koje donose nadležni u Centru za socijalni rad usmerene su samo ka jednom cilju, a to je najbolji interes deteta.

Da li ima ili je bilo slučajeva zloupotrebe hraniteljstva, u smislu da hranitelj radi taj posao samo zbog novca koji mu pripada?

– Hranitelj ne može biti bilo ko. Svaka osoba koja je potencijalni hranitelj mora zadovoljavati određene uslove za bavljenje hraniteljstvom i mora proći kroz iscrpnu obuku kojom stiče licencu da se istim bavi. Licenca za hraniteljstvo se obnavlja na svake dve godine. To naravno ne znači da dve godine hranitelji nemaju nikakvog kontakta sa Centrom. Stručnjaci Centra za socijalni rad prate razvoj svakog deteta u hraniteljskoj porodici i na taj način vrše nadzor nad tim koliko je svaki hranitelj najbolji izbor za konkretno dete. Svaki hranitelj dobija novčanu naknadu za bavljenje hraniteljstvom. To je zakonsko pravo i ne možemo reći da je zloupotreba. Resorno ministarstvo mesečni iznos koji isplaćuje hranitelju predviđa za zadovoljenje potreba dece. Predviđen je i deo džeparca za dete na hraniteljstvu. Novac može biti motivacija, ali u slučaju bavljenja hraniteljstvom ne može biti jedini motivator. Briga i nega oko deteta, zatim odgovornost i obaveze koje se prihvataju ne mogu se činiti samo zbog novca koji se dobija. Iskustvo je pokazalo da su altruistički motivi snažniji pokretači u donošenju odluke za bavljenje hraniteljstvom.

Da li se prate deca u hraniteljskim porodicama i na koji način (zdravstveno, psihičko itd. stanje deteta)? U slučaju, recimo, kada je dete u hraniteljskoj porodici, a ne hoda, jer ima deformitet stopala, da li Centar prati da li se dete vodi kod specijalista da bi se taj problem rešio korišćenjem ortopedskih pomagala, operacijom itd?

– Dete u hraniteljskoj porodici praktično je pod zaštitom države. Brigu o njemu preuzeo je Centar za socijalni rad, organ starateljstva. Samim tim svako dete smešteno u hraniteljsku porodicu prati se u kontinuitetu.
Stručnjaci Centra za socijalni rad imaju izgrađene partnerske odnose sa Dečjim dispanzerom i školama, te se i na taj način vrši monitoring nad hraniteljima. Hranitelji obaveštavaju stručne radnike o zdravstvenom statusu deteta, o školskom postignuću, o razvojnim problemima deteta… Hranitelji preuzimaju sve obaveze u vezi deteta, kompletnu brigu i negu oko njega. Oni su zakonski dužni da sarađuju sa stručnim radnicima Centra, ali moram napomenuti da u praksi sve ovo ne funkcioniše kao sistem prisile, već hranitelji u stručnim radnicima vide podršku i obraćaju se stručnim radnicima u svim situacijama kada postoje dileme, nejasnoće ili potreba da se neka iskustva podele.

Broj korisnika Centra za socijalni rad se, logično je pretpostaviti, iz godine u godinu povećava. Hajde da uporedimo podatke. Uzmimo stanje iz aprila 2014. godine. Za taj mesec je novčana socijalna pomoć isplaćena za 1.367 porodica, a pored toga 311 osoba je koristilo tuđu pomoć i negu i uvećanu negu. Kakva je situacija danas?

– Trenutno se na evidenciji korisnika socijalne novčane pomoći nalazi 1.358 korisnika koji su ostvarili pravo na ovu uslugu socijalne zaštite. Brojčano stanje u odnosu na prethodne godine stagnira. Aktuelna situacija je takva da su bivši radnici PIK-a dobili jednokratne novčane pomoći u trenutku socijalne potrebe, to jest onda kada su ostali bez zaposlenja, te je na taj način Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja rasterećeno u smislu ostvarivanja prava ovih građana na socijalnu novčanu pomoć. Oko 20 odsto korisnika socijalne novčane pomoći koji su ovo pravo koristili proteklih godina se zaposlio u zemlji i inostranstvu, te se više ne nalaze u stanju socijalne potrebe. Broj korisnika koji ostvaruju pravo na pomoć i negu drugog lica takođe stagnira, trenutno na evidenciji Centra za socijalni rad Bečej imamo registrovanih 312 korisnika koji ostvaruju ovo pravo. Statistički podaci stagniraju zbog učestalog broja prekida prava na ovu uslugu, to jest smrti korisnika.

Prema rečima v.d. direktora Centra za socijalni rad Svetlane Gagić 2014. godine, u opštini Bečej je tada između 13 i 15 odsto građana ostvarilo nekakvo pravo preko Centra za socijalni rad (ne samo novčana davanja, već sve ono što se radi u Centru). Imate li podatak o tome da li je situacija danas bolja ili lošija?

– Prema evidenciji kojom raspolaže Centar za socijalni rad Bečej, u toku 2016. godine 5.503 građana opštine Bečej obratilo se za neku od usluga socijalne zaštite. Trendovi u našoj zemlji, poslednjih godina, su takvi da se ulaže u razvoj novih usluga socijalne zaštite i to posebno u one koje će obuhvatati što veći broj korisnika i imati održivost. Dakle, akcenat se stavlja na dnevne boravke, savetovališta, klubove, umesto socijalnih usluga koje se odnose isključivo na materijalna davanja. Cilj je da se razvijaju one usluge koje će pomoći građanima koji su u stanju socijalne potrebe da svoje lične kapacitete osnaže i da što pre budu integrisani u širu društvenu zajednicu kako bi koristili njene resurse ravnopravno sa ostalim građanima. S obzirom na razvoj novih usluga socijalne zaštite i njihov koncept, očekivano je da će u budućnosti rasti broj korisnika Centra.

Kakve vrste pomoći pruža Centar i o kojim iznosima je reč?

– Ako se pitanje odnosi na ostvarivanje prava na novčane pomoći, onda razlikujemo ostvarivanje prava na socijalnu novčanu pomoć i jednokratne novčane pomoći. Ova prava ostvaruju građani koji se nalaze u stanju socijalne potrebe i ispunjavaju kriterijume koji se dokazuju relevantnom dokumentacijom. U zavisnosti od kriterijuma varira i iznos socijalne novčane pomoći. U obzir se uzimaju različiti faktori kao što su radna sposobnost, broj članova domaćinstva, broj dece koja su uključena u obrazovni sistem, da li postoje druge mogućnosti ostvarivanja prihoda i mnogi drugi. O pravu na jednokratnu novčanu pomoć odluku donosi stručni tim Centra za socijalni rad Bečej, uzimajući u obzir slične kriterijume. Izazovi sa kojima se stručni tim Centra susreće jesu veliki broj podnosilaca zahteva za ostvarivanje ovog prava i veliki broj građana koji su u stanju socijalne potrebe, a sa druge strane, ograničen budžet koji stoji na raspolaganju za ovu uslugu socijalne zaštite.

Prema podacima Centra za socijalni rad, na evidenciji u Bečeju je 2015. godine bilo 298 (telesni 34, intelektualni 224, mentalni 9, senzorni 4, pervarzivni razvojni poremećaji 2, višestruki 25) dece sa smetnjama u razvoju. Kakva je situacija početkom 2017. godine? Na koji način se pomaže deci sa invaliditetom?

– Prema podacima iz 2016. godine, u opštini Bečej registrovano je 213 dece i 100 mladih osoba sa smetnjama u razvoju. Ovde govorimo o broju dece i mladih registrovanih u Centru za socijalni rad Bečej. Realan broj dece i mladih sa smetnjama u razvoju daleko je veći. Jedinstvene baze dece i mladih sa smetnjama u razvoju na teritoriji opštine Bečej još uvek nemamo. Pretpostavka je da je taj broj daleko veći, kada se uzme u obzir broj dece koja su ukjlučena u inkluzivno obrazovanje a ne evidentiraju se kao deca sa smetnjama u razvoju, kao i broj dece koja nikada nisu bila uključena u sistem obrazovanja, te praktično u ovom trenutku nisu ni vidljiva. Porodice u kojima postoje deca sa invaliditetom ostvaruju svoja prava u oblasti socijalne zaštite u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti Republike Srbije (npr. ostvarivanje prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica). Potreba za dodatkom i pomoći drugog lica utvrđuje se na osnovu propisa o penzionom i invalidskom osiguranju. Nove usluge koje stoje na raspolaganju, a koje je lokalna samouprava prepoznala kao potrebu dece sa invaliditetom, jesu usluge ličnog pratioca deteta. Takođe, od avgusta 2016. godine, pokrenuta je još jedna usluga socijalne zaštite, a to je Dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju koji danas broji 30 dece koja svakodnevno koriste ovu uslugu.

U lokalnim akcionim planovima se godinama konstatuje da je potrebno da se izradi baza podataka o deci sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u opštini Bečej, međutim, taj posao nije započet. Ne postoji ni baza podataka o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koja su obavezna da u predškolskoj ustanovi pohađaju pripremni program za školu, niti o deci koja bi trebalo da pohađaju obaveznu osnovnu školu. Da li se razmišlja o izradi takve baze koja je zbilja neophodna?

– Prvi koraci su napravljeni kroz međusektorsku saradnju. Poslednjih godina raste broj registrovane dece sa telesnim invaliditetom i smetnjama u razvoju. Veoma važnu ulogu u tom procesu imaju, pored Centra za socijalni rad i Dom zdravlja, kao i predškolske i školske ustanove. Registracija dece i mladih sa smetnjama u razvoju je neophodna kako bi deca ostvarila svoja prava, kako bi postala vidljiva u lokalnoj zajednici i kako bi se radilo na njihovoj integraciji u široj društvenoj zajednici.

Koliko ima odraslih osoba sa invaliditetom u evidenciji Centra? Na koji način se njima pomaže?

– Centar za socijalni rad Bečej ima registrovanih 256 odraslih osoba sa invaliditetom, 116 muškaraca i 140 žena. Kao i kada su u pitanju deca i mladi, takođe i odrasle osobe sa invaliditetom ostvaruju prava u oblasti socijalne zaštite u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti Republike Srbije, a najčešće su to usluge priznavanja prava na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite i priznavanje prava na pomoć i negu drugog lica, ali i različite usluge podrške, osnaživanja i jačanja ličnih kapaciteta. Ono na šta se u poslednje vreme posebno stavlja akcenat su preostali očuvani potencijali osoba sa invaliditetom, njihovo osnaživanje i stvaranje uslova u lokalnoj zajednici za njihovo zapošljavanje.

K.D.F.