Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Intervju sa direktorom komunalnog preduzeća „Potisje“ Zoltanom Feješem: Naš cilj je da grad bude čistiji

Intervju sa direktorom komunalnog preduzeća „Potisje“ Zoltanom Feješem: Naš cilj je da grad bude čistijitrg_fontane

Kraj 2017. godine u oblasti gazdovanja otpadom u opštini Bečej obeležilo je efikasnije i brže odnošenje smeća iz domaćinstava, nakon ozbiljnih problema i kašnjenja odvoženja smeća u većem delu godine zbog kvara stare mehanizacije, jer je komunalno preduzeće „Potisje“ u većinskom vlasništvu opštine i u manjinskom firme „Aliska tera“ iz Seksarda, nabavilo na lizing moderan kamion za prikupljanje komunalnog otpada.

– Kad sumiramo 2017. godinu, moram reći da smo tokom leta imali velikih problema jer je bilo mnogo kvarova na mehanizaciji pa smo u prošloj godini morali da iznajmimo kamion. Tu nam je u pomoć priskočio „Brantner“ iz Novog Bečeja, od kog smo iznajmili taj kamion kako bismo mogli da obavljamo našu osnovnu delatnost. Naša vozila su izuzetno stara i funkcionalno neispravna, pa su se i manjinski partneri čudili kako uspevamo da radimo. Zato smo kupili novo vozilo. Prvo smo hteli da ga kupimo na proleće, ali tada nismo mogli da dobijemo kredit bez garancije, jer smo ranijih godina poslovali s gubitkom. U jesen smo uspeli da uradimo tender, da sprovedemo javnu nabavku i dobili smo garanciju jednog preduzeća iz Bečeja, ali ne iz javnog sektora. Tu je takođe mnogo učinila i lokalna samouprava koja je urgirala da nam se izađe u susret u tom smislu. Na taj način smo kupili novo vozilo i sad nemamo više vozilo u zakupu, jer smo na tenderu imali zakupljeno vozilo iz Niša, tačnije iz Jagodine, sa kojim smo uspeli da premostimo situaciju. Suština je da u prošloj kalendarskoj godini nikom od građana nije ostavljeno smeće ispred domaćinstva. Došli smo, dakle, do toga da 100 odsto smeća koje građani iznesu ispred svojih kuća bude odneseno. U prošloj godini došlo je i do neznatne korekcije cene, ali i sa tim povećanjem smo daleko od onog što je planirano. U 2011. godini u Lokalnom planu za upravljanje otpadom koji je Skupština opštine usvojila, navedene su cene da bi preduzeće pozitivno poslovalo i da bi bilo rentabilno, odnosno da ulaže i da iskaže profit. Ono što je takođe karakteristično za prošlu godinu je da i pored velikih vrućina jedino naša deponija u okruženju nije gorela zato što smo preduzeli preventivne mere. Čim su počele velike vrućine, od vatrogasne inspekcije opštine tražili smo vanrednu inspekciju i ona nam je dala instrukcije i savete kako da se ponašamo. Ovim smo sa jedne strane sprečili ekološku katastrofu i eventualne troškove koji bi nastali u tom slučaju – rekao je direktor „Potisja“ Zoltan Feješ.

Krajem 2016. godine završena je i sanacija gradskog smetlišta „Botra“.

– Taj posao je dosta dobro urađen i mi poštujemo mere ekološkog odlaganja smeća: dnevno prekrivamo smeće inertnim slojem zemlje. Uspeli smo da nabavimo i livnički pesak, pa i njime prekrivamo smeće i to sprečava samoupaljenje – nema vazduha između slojeva.

Postoji određeni vremenski rok za odlaganje otpada na deponiji, a potom bi ona trebalo da se zatvori.

– Ima još kapaciteta da se smeće odlaže, ali otvaranjem poglavlja 23 u vezi ekologije ono što mi zovemo deponijom stručno se zove odlagalište smeća. Sada se prave regionalne deponije u Kikindi, Somboru, Subotici…

Gde će Bečej odlagati smeće?

– Postojao je načelni sporazum da to bude Kikinda i to bi funkcionisalo kada bi 8 opština pristalo da nosi smeće tamo. To vam je tzv. verenički staž, odnosno obećava, ali ne obavezuje. Bečej će odlagati smeće na onu deponiju koja se pokaže ekonomski najisplativijom. Mi smo u 2017. godini bili u Kikindi kako bi razgovarali i eventualno počeli sa pripremama u vezi odlaganja smeća na tu deponiju. Po jednoj toni smeća cena je oko 25 evra, a kada znamo da mi u opštini imamo 20.000 tona smeća i to bi otprilike iznosilo 500.000 evra na godišnjem nivou, znamo da to neko mora da plati. Opština, građani…

Ipak, rešenje za odlaganje smeća na regionalnu deponiju mora da se nađe. Po vašoj proceni za koje vreme to može da se dogodi?

– Mi u 2018. godini očekujemo da se donese zakon po kojem će se morati zatvoriti sva odlagališta smeća u Srbiji. Tada će biti određen i rok od godinu ili dve kada će sve opštine morati to da urade. Sve regionalne deponije su trenutno u izgradnji i tada će se videti gde će biti najjeftinije odlaganje. Može da se desi i da se odlučimo za deponiju dalju i do 30 kilometara ako je odlaganje jeftinije.

S tom temom je u vezi i reciklaža.

– Radimo na programu reciklaže. Gradimo nadstrešnicu na deponiji od sopstvenih sredstava i krećemo sa primarnom selekcijom u domaćinstvima. To se odlagalo i nikako da se stvore uslovi za to, jer da smo hteli letos da počnemo, nismo mogli, jer nismo imali vozila. Sada imamo novo vozilo i u prvih šest meseci ove godine dobićemo još jedno isto vozilo.

Na koji način ćete dobiti novo vozilo?

– Na osnovu projekta opštine. Mi smo napravili načelni projekat u vezi zapošljavanja Roma, primarne selekcije, odvajanje sekundarnih sirovina koje su za reciklažu. Opština je to pregledala i zajedno smo konkurisali u programu Stalne konferencije gradova i opština Srbije i GIZ, koja je to uvrstila u program za 2017. godinu i  u decembru je potpisan ugovor, a tim projektom je predviđeno da će „Potisje“ dobiti vagu za merenje sirovina, viljuškar, presu i jedan kamion.

Ono što je primetno, jeste prisustvo većeg broja kontejnera na mestima na kojima ih nije bilo ranije i to na obali Tise, kod kampova i na mestima gde su praktično bile mini-deponije.

– Trudimo se da stvaramo dobre uslove. Prošle godine smo kupili 40 kontejnera od 1.100 litara, planiramo kupovinu kontejnera i u ovoj godini. Poručili smo 6 kontejnera od 660 litara. Želimo da zamenimo otvorene kontejnere. Na javnim površinama je postavljeno 12 novih, zatvorenih kontejnera sa ključem. U ovoj godini ćemo u svim kolektivnim stambenim zgradama zameniti kante za smeće kontejnerima od 1.100 litara. To kupujemo iz sopstvenih sredstava i cilj nam je da grad bude čistiji. S tim u vezi važno je pomenuti da smo prošle godine napravili dve akcije odnošenja kabastog smeća. Sve ovo je preventiva protiv divljih deponija. Osvrnuo bih se i na cenu odnošenja smeća. Ukupna cena, sa porezom, je viša za oko 60 dinara. Ranije je „Potisje“ imalo praksu da je dodatno prodavalo džakove i da je pred kućom odnosilo samo jednu kantu smeća, a dodatne džakove otpada ne, a tako su se stvarale divlje deponije. S druge strane, te džakove od 120 litara je „Potisje“ prodavalo 50 dinara po komadu. Sada mi pred nekom kućom odnesemo i po 5 džakova i to ne naplaćujemo dodatno. Zato smo tražili korekciju cene, da ona dođe u neku „normalu“ i da možemo da poslujemo. U 2011. godini u Lokalnom planu upravljanja otpadom predviđeno je da cena za jedno domaćinstvo za kantu od 120 litara bude između 401 i 480 dinara da bi „Potis-je“ poslovalo pozitivno. Kada pogledamo period od 2011. godine, gde je minimalna cena rada povećana sa 90 dinara na 143 dinara, da je cena goriva povećana sa 112 dinara na skoro 150 dinara, da su povećane cene rezervnih delova, zaštitne opreme, sve je poskupelo, a mi i dalje pozitivno poslujemo. To smo uradili tako što smo na nekoj drugoj strani napravili uštede, bolje smo organizovani, od prošle godine svako vozilo ima GPS kako bi se kontrolisalo kretanje vozila, a svako vozilo ima sondu radi kontrole potrošnje goriva…

Osim promena u organizaciji posla bile su najavljene promene i u strukturi vlasništva, odnosno o učešću partnera, firme „Aliska tera“ iz Mađarske. Bilo je čak reči i o otkupu dela manjinskog vlasnika „Potisja“. Kakva je situacija sa procenom kapitala firme, jer je i to bila nepoznanica jedno vreme, nije se znalo koliko vredi ukoliko neko nameri da kupi 49 odsto kapitala i da li je ta priča i dalje aktuelna?

– Ta priča je i aktuelna i neaktuelna. Poznato je da su odnosi između „Aliska tere“ i „Potisja“ bili veoma loši, nije bilo komunikacije, predstavnici te firme nisu dolazili u Bečej. Od juna prošle godine se situacija promenila. Poslednja njihova izjava je da više ne žele da prodaju svoj deo. Pre toga su želeli, objavili to javno, ponudili svoj deo opštini i neki potencijalni kupci su se i javili, pa smo ih mi upućivali u Seksard. Međutim, nikome nije odgovarala njihova ponuda. Prvo su tražili 400.000 evra, pa su spustili na 200.000 evra i mislim da im je poslednja ponuda koju su doneli na svojoj skupštini je da neće ići ispod 170.000 evra. Do jesenas nijedan ozbiljan kupac im se nije javio. I tada su odlučili da više ne žele da prodaju taj deo, videli su kako dobro radimo, žele i oni sada da se uključe u rad sa nama, da pristupimo evropskim fondovima, da bolje opremimo imovinu, vozni park, opremu itd. Sada oni komuniciraju sa opštinom.

Kakva je situacija što se tiče upravljanja?

– Oni prisustvuju sednicama skupštine društva, od juna jednoglasno glasaju za sve naše odluke. Jednoglasno su usvojili izveštaj o poslovanju za 2016. godinu, plan javnih nabavki za 2018. godinu i plan i program poslovanja za 2018. godinu.

U takvim okolnostima može racionalno da se pristupi planiranju za naredni period. A naredni period, kratkoročno gledano, je 2018. godina. Šta se planira?

– Kao što sam već i rekao, očekujemo da ćemo kupiti još kontejnera. Zatim radimo na projektno-idejnom rešenju transferne i reciklažne stanice. Transfer-stanica je mesto odakle će se smeće nositi na neku regionalnu deponiju kada se zatvori naša deponija. Sada se radi na idejnom projektu, pa kada se usvoji idejno rešenje, treba da se dobije građevinska dozvola. Za sada je ideja da to bude u okviru sadašnje deponije. Ovo je prva faza i mislimo da ćemo to uspeti da završimo ove godine – izradu projekta, pripremu a možda i izgradnju te stanice. Zbog toga gledamo u koje fondove možemo da konkurišemo, kako u Srbiji, tako i u Evropi.

O trenutnom sedištu „Potisja“ u centru grada, u delu nekadašnjih prostorija JP Direkcija za izgradnju, rečeno je da je privremeno i da se mora naći mesto gde će biti locirano ovo preduzeće. Vozila se i dalje ostavljaju na parkingu Komunalca a postoje naznake i da će Komunalac biti izmešten u slučaju gradnje banje ukoliko se pojavi zainteresovan investitor. Sve je to potrebno harmonizovati i upravo je 2018. godina period kada sve to treba i uraditi. Da li se u tom smeru čine određeni koraci?

– U godišnjem planu i programu za 2018. godinu predvideli smo sredstva za nabavku stambenih kontejnera. Obišli smo proizvođače tih kontejnera i plan nam je da od 4 takva kontejnera napravimo privremene kancelarije na deponiji, kako bismo se iselili iz Komunalca. Druga faza, pored platoa, bi bio parking. To je sve privremeno rešenje. Bilo je ideja da se premestimo u „Srbijašume“ (tamo gde je bila Svilara; prim. nov), ali oni su usporili sa izgradnjom tog objekta, a sa druge strane tamo bi postojao problem jer ne bismo mogli da napravimo reciklažni centar zbog propisa, jer su blizu stambene zgrade, tako da još uvek nije potpuno jasno gde ćemo biti premešteni. Za sada lokalna samouprava traži lokaciju. Da li će to biti potpuno nova lokacija ili neki stari objekti koji će preostati od PIK-a, DTD-a, ne znam. Bili smo zainteresovani i za lokaciju Naftagasa, ali sada oni to renoviraju. Sve u svemu, za sada tražimo stalnu lokaciju. Nama nije najvažnije da imamo kancelarije, a bilo gde da se preselimo moramo da imamo jednu kancelariju u gradu zbog građana.

Kakva je naplata računa za odnošenje smeća?

– Sada je naplata oko 85%, a kada sam postavljen za direktora naplata je bila 50%. Nažalost, i dalje moramo da šaljemo opomene. Prošle godine smo poslali preko 2.500 opomena. Neko to ozbiljno shvati, neko ne. Imamo i izvršenja preko izvršitelja. Ljudi nisu svesni da dug od 5.000-6.000 dinara bude na kraju 30 hiljada kad se na osnovni dug dodaju i sudski troškovi, troškovi izvršitelja, zatezne kamate itd.

Na osnovu svega rečenog da li 2018. godinu procenjujete kao perspektivnu?

– Ako mislite perspektivnu u smislu da ostvarimo redovan profit, onda to još uvek ne možemo tako da posmatramo jer još uvek imamo mnogo ulaganja. Pored novog kamiona, autopodizač, koji je star 31 godinu, moramo da nosimo na generalnu popravku. Ipak, kada gledamo period do juna ove godine „Potisje“ će dobiti dva nova kamiona sa novom nadogradnjom i to će smanjiti troškove održavanja i popravki. Na primer, za stari kamion smo rezervni deo iz Francuske čekali 9 nedelja, i onda je i to trošak, a dodatni trošak je iznajmljivanje kamiona kako bismo mogli normalno da radimo. Sada ćemo to novim kamionima stabilizovati. Stabilizovaćemo se i u delu kupovine kontejnera što je predviđeno planom. I sve u svemu, očekujem dobru godinu za „Potisje“, a očekujemo i profit od 25.000 evra na kraju godine.

Kakva je situacija sa brojem zaposlenih?

– Broj zaposlenih je na istom nivou kao i prošle godine. Maksimalno planirano je 34 osobe. To je broj i stalno zaposlenih i zaposlenih na određeno vreme. Po opštinskoj odluci, po zakonu o ograničenju broja zaposlenih imamo prava na 26 stalno zaposlenih i 10 radnika preko toga, i po zakonu vam nije ograničeno da primite radnika dok je drugi na bolovanju. Mi to ne koristimo. U ovoj godini smo predvideli da će maksimalan broj zaposlenih u „Potisju“ biti 34, a za sada sa 30 ili 31 mi možemo optimalno da radimo. Kada krenemo da radimo reciklažu, tada ćemo imati 34 zaposlena. Smanjili smo broj radnika u administraciji, a u novoj sistematizaciji koju smo radili u decembru vidi se da su nam proizvodni radnici mnogo više stimulisani u odnosu na administraciju jer se proizvodni radnik više ceni. Plate su relativno pristojne, redovno ih isplaćujemo, radnici su za sada zadovoljni – zaključio je Zoltan Feješ.             

V.F.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *