trg_fontane
Po završetku koncerta „Vidimo se“ 16. novembra u Bečeju, pevač grupe „Darkvud dab“ Dejan Vučetić Vuča dao je intervju za Bečejski mozaik u kom govori o svojim utiscima sa koncerta, o saradnji sa Biserom Veletanlić, o njihovoj muzici i albumima, uspomenama sa nastupa, planovima…
Čula sam komentar nekoga iz vaše ekipe da vam je ovo do sada najbolji koncert.
– Kako odmiče turneja malo smo se opustili, pa imamo više vremena da gledamo reakciju publike, ali zaista je večeras publika bila izuzetno energična u emociji. Muzičarima mnogo znači kada osete povratnu reakciju na muziku koju sviraju. U početku nam je delovalo čudno, pošto je bila sedeća, statična, pozorišna atmosfera, ali kada smo shvatili da su ljudi bili opušteni i da uživaju, bilo nam je super.
Sledeće godine slavite 25 godina rada, a istrajati toliko u nekom poslu, pogotovo u muzici u našim krajevima je za pohvalu. Da li postoji tajna ili „recept“?
– Ne postoji konkretan recept, niti tajna. Sve je važno. Bitno je mnogo raditi pre svega na sebi i na muzici. Treba shvatiti da je muzika posledica zajedničkog rada, da je zajednički rad najvažniji, i da je iznad zajedničkog rada zajednica koja taj rad obavlja. Samo je u tome ključ svega, da se ljudi koji rade zajedno međusobno poštuju, vole, uvažavaju i trpe.
Ko u grupi piše muziku, a ko tekstove?
– Ja pišem pesme, a muziku radimo zajedno.
S obzirom na to da ste spremni da eksperimentišete sa zvukom i stilski i žanrovski i u svakom drugom smislu, koja vam je pesma najdraža, a koja najznačajnija?
– To je teško reći, kao što je čoveku teško reći da li mu više odgovara da je srećan ili tužan. Svaka pesma ima neki svoj živac, svoj svet, smisao. Ima pesama koje su manje ili više bitne za našu karijeru. U nekim trenucima smo skrenuli pažnju koju do tada nismo imali, kao što je slučaj sa albumom „Elektropionir“ iz 1999. godine. Pre toga su postojale pesme kojima smo povremeno privlačili pažnju, a od „Elektropionira“ su se stvari promenile i stekli smo muzičko sledbeništvo u smislu publike koja nas redovno prati. To je jako važno u bavljenju muzikom u našoj zemlji jer čovek zaista zavisi direktno od ljudi koji prate njegov rad. Tako da je ta vrsta odnosa prema publici najvažnija. Teško je izdvojiti neku pesmu koja bi bila posebna kao naše obeležje, baš zato što ne volimo dugo da se zadržavamo u određenim žanrovima, smatramo da to može da preraste u rutinu i dosadu.
Kada je reč o eksperimentisanju u kompozicijama za albume, imali ste izlete i u komponovanje primenjene muzike, za pozorišne predstave, filmove…
– To je odlična prilika za muzičara da se izmesti iz nekih uobičajenih okolnosti u kojima radi. Mislim na to da popularna muzika ima svoja pravila, to su koncerti, pesme koje traju tri minuta, koje imaju strofe, refrene. U filmu, u primenjenoj muzici, ta pravila ne postoje, potrebno je dočarati tu atmosferu sadržaja filma ili predstave i to nas izuzetno zabavlja. Radili smo muziku za tri pozorišne predstave, dva-tri filma, za dokumentarce, kratke filmove.
Komentar koji je napisao Momčilo Rajin o vašoj saradnji sa Biserom Veletanlić je zaista izuzetan. Kako ste uopšte došli do ideje da sarađujete sa njom, jer je naizgled reč o nespojivim muzikama?
– To se zaista desilo spontano. Vasil Hadžimanov je počeo sa nama da svira 2008. godine, a 2009. godine smo imali koncert u Beogradu, tačnije svirali smo tri dana u Domu omladine i Bisera je sa Senkom i Zafirom bila na jednom od tih koncerata. Posle koncerta su došli da nam se jave, bili su oduševljeni, jer su prvi put slušali „Darkvud dab“ i Bisera je tada rekla da je zovemo ako će nam trebati prateći vokali. Za album „Vidimo se“, koji je izašao prošle godine, napravili smo pesmu posebno za nju. To je pesma „Dva“, pored singla koji je izašao po objavljivanju albuma sa pesmom „Nešto sasvim izvesno“, za koju nije ni bilo planirano da Bisera peva. Logičan nastavak te ideje je da probamo da uradimo turneju jer smatramo da uživo to uvek bolje zvuči nego na ploči.
Imali ste nastupe i u zemljama u okruženju i širom Evrope. Da li možete da izdvojite neki nastup koji je bio specifičan?
– Upečatljivo je bilo naše prvo gostovanje u Zagrebu 2000. godine. Nismo imali predstavu koliko su ljudi upoznati s našim radom i koliko vole to što radimo. Tamo smo zatekli 1.000 ljudi na koncertu, znali su sve naše pesme, čak i sa prvog albuma koji se i u Srbiji teško nalazi. To je zaista upečatljivo iskustvo, imajući na umu sve moguće okolnosti koje su se desile na ovim prostorima, praktično koincidiraju s početkom našeg rada.
Kakvi su vam dalji planovi? Opet neki eksperimentalni zvuk?
– Pripremamo novi album. Svakako neki eksperimentalni zvuk, ali na neku drugu stranu. Ne nešto što trenutno prezentujemo, možda nešto malo više nalik našim počecima. Ne znamo još uvek.
Hoćete li za jubilej napraviti nešto posebno?
– Nemamo planove. Nismo se do sada time bavili, ali ćemo se potruditi da uradimo reizdanje prvog albuma, jer to stoji nedovršeno, a imamo i lajv album koji čeka da se objavi.
LJ.M.
