Konferencija za novinare sindikata Komunalca: Proveriti zakonitost Statuta Komunalca

  12 februar 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Predstavnici sindikalne organizacije Javnog preduzeća Komunalac, nezadovoljni položajem zaposlenih u ovom preduzeću, rešili su da progovore o problemima sa kojima se susreću u poslednjih godinu i po dana.

„Obraćamo se javnosti da saopštimo da  zaposleni već jedanaest meseci vode uzaludnu borbu sa direktorkom preduzeća oko izmena statuta preduzeća, da bi se i radnicima omogućilo da imaju svoje predstavnike u Upravnom odboru, što je zakonom zagarantovano pravo. Po odredbama sadašnjeg statuta Komunalca, predstavnike zaposlenih u Upravni i Nadzorni odbor bira direktorka, te je potpuno jasno da oni o svom radu ne polažu račune zaposlenima, nego direktorki čiju volju neposredno i sprovode. Kako predstoji restrukturiranje i privatizacija javnih komunalnih preduzeća do kraja 2011. godine, neophodno je da se zaposleni izbore za svoje predstavnike u Upravnom odboru kako bi na vreme bili informisani šta im se sprema, kao i da prilikom donošenja odluka pokušaju da utiču na svoju buduću sudbinu“, rekao je Zoltan Feješ, predsednik sindikata Komunalca, na konferenciji za novinare održanoj u ponedeljak, u prostorijama preduzeća.
Inače, odbor sindikata Komunalca je još 1. aprila prošle godine dostavio Upravnom odboru predlog izmena statuta u kojem se traži da za izbore za članove Upravnog odbora iz redova zaposlenih budu kandidovana četiri radnika (biraju se dva), dva bi predložili radnici, a dva direktorka. Ovaj predlog Upravni odbor je usvojio tek 10. jula, a do prijemne kancelarije Skupštine opštine stigao je 18. avgusta prošle godine. Predlog je trebao da bude na dnevnom redu Skupštine opštine 1. oktobra, ali je skinut sa dnevnog reda. „To je na početku sednice učinio predsednik opštine bez ikakvog obrazloženja i tu se dokumentu gubi svaki trag. I Upravni odbor i sindikat su pokušavali u nekoliko navrata da dobiju pismeno obrazloženje od predstavnika opštine o razlozima skidanja predloga odluke sa dnevnog  reda, naravno, bezuspešno. Vrhunac licemerja je bio kada je 5. novembra predsednik opštine, na sastanku sa Upravnim odborom i zaposlenima Komunalca, izjavio da će u roku od dva dana našem preduzeću biti dostavljen pismeni otpravak obrazloženja o razlozima skidanja izmena statuta sa dnevnog reda sednice Skupštine opštine. Treba li uopšte konstatovati da je to bio samo jedan u nizu pokušaja da se beskrajnim odlaganjima radnici Komunalca obeshrabre u ostvarivanju svojih prava? Pošto nismo odustali od borbe da se statut promeni, ponovo smo 15. januara poslali predlog odluke u opštinu, a predsednik opštine je obećao da će se založiti da se akt uvrsti u dnevni red naredne sednice. Naravno, ni to se nije desilo. Želim da podsetim da je procedura izmene ovog statuta od strane istog saziva Skupštine u drugoj polovini 2008. godine, kada je trebalo formalno stvoriti uslove da nastavnica biologije može biti imenovana za direktora Komunalca, sprovedena za manje od mesec dana“, rekao je Feješ.
Milorad Kotur, predsednik Sindikata komunalaca Vojvodine, komentarisao je aktuelni statut JP Komunalac, konstatujući da je nezakonit: „Ono što se sada dešava u Komunalcu je nezakonito i potrebno je omogućiti da se primena zakona obezbedi do poslednjeg slova i da se zaposlenima u ovom preduzeću omogući da sami izaberu svoje predstavnike koji će zastupati njihove interese u organima upravljanja. Ovo što se dešava u Komunalcu je redak primer kod nas komunalaca u Vojvodini. Zbog svega ovoga je uloga medija ogromna jer treba javno govoriti o problemima u javnim preduzećima i na koji način se troše pare“, rekao je Kotur.
Komunalac je zadužen za održavanje i čistoću grada (ne i za iznošenje smeća), održavanje zelenih površina, groblja, pijaca... Ne treba biti stručnjak za komunalne delatnosti, pa primetiti da se sneg ne čisti na vreme, da lišća još uvek ima na sve strane, slomljene grane drveća prete sa visina, a o naplati parkiranja bruji čitav grad.

Pretnje i pritisci

Na pitanje da li posle istupanja na konferenciji za novinare očekuju posledice Feješ je rekao: „Pretnji i pritisaka je bilo i ranije, pa ih očekujem i sada. Kohajda i ja smo već imali sastanak sa direktorkom kada nam je govorila da ne izlazimo u javnost, i pretila da ću, pošto imam C kategoriju, biti prebačen da vozim kamion iako sam pravnik po struci. Kohajdu je pitala da li dobija pare za rad u sindikatu, pa pošto je on odgovorio negativno, pitala ga je što to radi i konstatovala da je budala. Rekla je i da će sprečiti da predlog odluke o promeni statuta firme dođe na dnevni red sednice Skupštine opštine, u čemu je i uspela. Sve pretnje i šikaniranja smo izneli na Upravnom odboru koji nije reagovao. Na sve pretnje smo spremni, stoički ih podnosimo i izveštavamo javnost“.

Feješ je pokušao da objasni da za to nisu krivi radnici Komunalca: „Nezadovoljstvo i gnev građana prema Komunalcu kulminirali su sa početkom rada parking servisa. Iako je posao pripreman skoro osam meseci, zbog nestručnog i nesavesnog rada nekolicine zaposlenih, konstantno se izvrgava ruglu preduzeće u lokalnim sredstvima javnog informisanja. I odnosom osnivača i njegovih inspekcijskih službi prema Komunalcu, koji umanjuju potrebna godišnja sredstva za 45 posto, a u isto vreme zahtevaju od Komunalca da obavlja delatnosti za koje nije tehnički opremljen, stvara se klima i uverenje kod građana da Komunalac ne želi ili da nije sposoban da radi poslove koji su mu povereni. Sindikat smatra da to nije slučajno, nego se ovakvim postupcima želi dezintegrisati Komunalac, žele mu se oduzeti profitabilne delatnosti kao što je to već urađeno sa iznošenjem smeća i pražnjenjem septičkih jama, te se želi potpuno obezvrediti i obesmisliti uoči privatizacije. Dokaz da je i osnivaču u cilju da se Komunalac dovede u još težu situaciju je i zaključak Opštinskog veća od 29. decembra kojim se Komunalcu nalaže da četiri radnika zaposlena u Goranskom parku ’priključi na svoj platni spisak’ iako zna da nisu obezbeđena potrebna sredstva ni za isplatu njihovih minimalnih ličnih dohodaka, a kamoli za održavanje Goranskog parka, koji je veći od svih bečejskih parkova zajedno. Sve što sam rekao ukazuje na to da se svesno i namerno umanjuje vrednost preduzeća pre privatizacije, s obzirom na to da Komunalac poseduje poveće parcele na atraktivnim lokacijama u ulici Šamu Mihalja, rasadnik na Novosadskom putu od preko 30 jutara površine, kao i pijace za koje su se već interesovali razni privatni ’investitori’, te je po svemu sudeći cilj omogućiti nekome da to što jeftinije kupi“, rekao je Feješ.
Na pitanje ko su radnici zbog čijeg su „nestručnog i nesavesnog rada“ Bečejci gnevni na Komunalac i po čijem projektu su obeležena parking mesta, odgovorio je Pavle Vojnović, član odbora sindikata Komunalca: „Zaposlen sam u parking servisu, a za farbanje parking mesta dobio sam džoger kojim sam krečio zemlju. Kako i gde da farbam, naređivali su mi volonteri koje ne želim da imenujem. Rekli su mi da farbam one mere koliko plac dozvoljava, a to što automobil viri metar i po napolje, nema veze. Ne znam ko je uradio projekat“.

Većina ima platu ispod proseka

Na konferenciji za novinare u Komunalcu bilo je reči i o platama. „Opšte je rašireno mišljenje da radnici zaposleni u komunalnim delatnostima imaju velike zarade, ali je u stvarnosti drugačije. U Komunalcu u 2009. godini prosečna zarada po zaposlenom je iznosila 27.000 dinara, sa toplim obrokom, regresom i minulim radom. To bi bila dobra vest da 82 procenata zaposlenih u preduzeću nema zaradu manju od prosečne, a čak 50 posto njih prima minimalnu zaradu. Učešće direktoričine plate u masi zarada zaposlenih je oko 8,5 procenata“, rekao je Zoltan Feješ. On je dodao: „Imamo mi i radnike koji rade za platu koja je ispod ’minimalca’. To su oni koji rade privremene i povremene poslove preko omladinske zadruge. Njih ima desetak, imaju satnicu od 80 dinara, a zakonom je zagarantovano 87 dinara. Da ne govorimo o tome da im se ne plaća prekovremeni i noćni rad, da nemaju potrebnu zaštitnu opremu i ostalo. Od tih 82 procenata radnika koji imaju manju platu od 27.000 dinara, 60 posto je na ’minimalcu’, a ostali primaju oko 22.000 zajedno sa toplim obrokom i regresom. Poslovođe imaju oko 32.000 dinara, finansijski rukovodilac i pravnik 20 posto više, a dva zamenika direktorke imaju oko 65.000 dinara. O plati direktorke ste već više puta pisali i znate sve“.

Predsednik sindikata bio je određeniji: „Andor Božik je rukovodilac parking servisa i tvrdi da poseduje projektnu dokumentaciju u čijoj izradi su učestvovala gospoda Laslo Feher (saobraćajni inženjer, pokrajinski poslanik, suprug Eržebet Feher, direktorke Komunalca; prim. nov.), Imre Kuti (arhitekta, zaposlen u Stankomu) i još jedan čovek kojem ne znam ime. Za sve za šta nas prozivate u novinama, nisu krivi radnici. Nešto ne valja u projektnoj dokumentaciji, ili je ona u redu, a taj koji je trebao da organizuje posao oko parkiranja ne radi dobro. Nemojte zbog dve-tri osobe na koje nemamo uticaj osuđivati sve zaposlene“.
Ako radnici nisu krivi za loš rad Komunalca prilikom obezbeđivanja uslova za naplatu parkiranja, postavlja se logično pitanje ko je odgovoran za „viseće“ grane, jer Komunalac u svojoj delatnosti odavno ima i orezivanje drveća. „Do prošle jeseni smo to uredno obavljali, ali nam je direktorica zabranila da to dalje činimo, jer nam navodno opština ne plaća za te radove. Tek kada nam je komunalna inspekcija 29. januara naložila da uklonimo granu u Zelenoj ulici, to smo i učinili. Treba napomenuti da u Komunalcu imamo samo jednu motornu testeru, ostale su na popravci. Od kuće smo doneli testere da obavimo posao, korpu za rad na visini smo iznajmili od ’Elektro Nađa’ i uspeli smo da odstranimo granu“, rekao je Nandor Kohajda, član odbora sindikata Komunalca, jedini radnik u ovom preduzeću koji ima atest za orezivanje drveća na visini.
Predsednik sindikata Komunalca napomenuo je da je Eržebet Feher 1. septembra zabranila bilo kakve radove na zelenim površinama. „Nismo kosili travu u septembru, nijedno drvo nismo orezali, nismo skupljali lišće i grabuljali iako smo to sve imali u planu. U decembru je usvojena opštinska odluka po kojoj je od 1. novembra do 1. marta zabranjeno orezivanje, tako da tek na proleće možemo da radimo. Kada je u vašim novinama izašla slika famozne grane iznad parkinga, direktorka nam je naredila da je odmah uklonimo. Međutim, napolju je bilo minus dvanaest stepeni, sve je bilo zaleđeno, a ja kao rukovodilac zelenila, radnika bez korpe i zaštitne opreme nisam želeo da pustim da to radi. Tek kada su se stvorili uslovi i kada je stigla naredba iz inspekcije odsekli smo granu“, rekao je Feješ.         

Slobodan Malešev


Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija