Odštampajte ovu stranicu

Transparentnost Srbija: Bečej, Novi Pazar i Sombor najtransparentniji u Srbiji

  01 jun 2020
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Najtransparentnije lokalne samouprave su Bečej, Novi Pazar i Sombor, rezultati su ovogodišnjeg istraživanja Lokalnog indeksa transparentnosti (LTI 2020) koji od 2015. sprovodi Transparentnost Srbija.

Ova organizacija navodi da je transparentnost gradova i opština u Srbiji povećana 2020. godine u odnosu na prethodnu, ali je i dalje nedovoljna.

Opština Bečej ima skor 83 od mogućih 100.

„Činjenica da je ova opština udvostručila svoj prošlogodišnji rezultat pokazuje da kada postoji volja transparentnost može da se unapredi veoma brzo“, navodi u saopštenju Transparentnost Srbija.

Na vrhu liste su i Novi Pazar (82) i Sombor 80, kod kojih je primetna posvećenost povećanju javnosti rada u dužem nizu godina.

Odličan rezultat beleže Kanjiža, koja je četvrta sa 77, Leskovac sa 75 poena i Vranje na šestom mestu, sa 73.

Najniže rangirane opštine su Bela Crkva (18), Svilajnac i Koceljeva (po 22 svaka), a Jagodina je, sa 21 poenom, zadržala neslavnu poziciju među najlošije ocenjenim gradovima.

Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2020 predstavlja istraživanje, ocenjivanje i rangiranje 145 jedinica lokalne samouprave (JLS) i 25 gradskih opština u Srbiji, koje sprovodi Transparentnost Srbija.

Transparentnost Srbija je istraživanje obavila pregledanjem zvaničnih internet prezentacija gradova, opština i gradskih opština, kao i direktnim uvidom, odnosno posetom svim uslužnim centrima i prostorijama lokalne uprave.

Treća grupa izvora su bili odgovori iz samih jedinica lokalnih samouprava po zahtevima (poslato je 510 zahteva) za pristup informacijama od javnog značaja. Četvrta grupa izvora su podaci pribavljeni od drugih relevantnih organa (Poverenik za informacije od javnog značaja, Agencija za borbu protiv korupcije).

Konačni rezultat predstavlja status transparentnosti koji je procenjen u trenutku kada je okončana dvokružna verifikacija rezultata(april 2020).

Stvarna transparentnost jedinica lokalnih samouprava, to jest na njihovim internet sajtovima i u njihovim prostorijama, u ovom trenutku ili narednim mesecima, može se razlikovati od statusa u trenutku zaključenja ovog izveštaja, saopštila je Transparentnost Srbija.

Opštine i gradovi su rangirani na osnovu kriterijuma transparentnosti, određenih putem 95 indikatorskih pitanja. Indikatori su podeljeni u osam kategorija – skupština i veće, budžet, JLS i građani, slobodan pristup informacijama, javne nabavke, informator o radu, javna preduzeća i javne ustanove i javne rasprave.

Ove godine je, kao i prethodne, najbolji prosečni rezultat ostvaren u kategoriji javne nabavke –95,7 odsto, a najlošiji u oblastima informatori o radu, skupština i veće  ijavna preduzeća i javne ustanove (sve tri oko 34%).

Informatori o radu se izdvajaju i zbog toga što je to jedina kategorija u kojoj je zabeležen pad zbirne ocene u odnosu na LTI 2019. Transparentnost je veća u onim oblastima za koje zakon eksplicitno propisuje obavezu objavljivanja informacija i sankcije za njeno kršenje.

Ni to, međutim, ne važi uvek - iako Zakon o javnim preduzećima propisuje obavezu i novčane kazne za neobjavljivanje podataka na sajtu, veliki broj lokalnih javnih preduzeća i dalje nema čak ni svoje sajtove.

„Poređenje LTI 2020 i LTI 2019 navodi na zaključak da i samo sprovođenje i objavljivanje LTI rangiranja uticalo na brojne opštine da objave više informacija. Pored toga, i očekivanje lokalnih izbora je možda podstaklo donosioce političkih odluka da usvoje reforme koje vode većoj transparentnosti, budući da je to bitno jednom delu građana. Važno je napomenuti da loši rezultati u nekim kategorijama ne moraju nužno značiti i da je korupcija raširena u tim oblastima. Slično tome, dobri rezultati (npr. u vezi sa javnim nabavkama) nikako ne garantuju da nema korupcije. Transparentnost je samo jedno od sredstava za odvraćanje od korupcije ili za njeno lakše otkrivanje. U poređenju sa prošlogodišnjim istraživanjem, 108 opština i gradova ostvarilo je bolje rezultate, 28 lošije, dok je devet ostalo na istom skoru“, navodi Transparentnost Srbija.

Većina negativnih nalaza, identifikovanih u LTI 2019, i dalje traje: neredovno ažuriranje informatora o radu ili neobjavljivanje svih obaveznih podataka; nedostatak informacija o postupku donošenja odluka; i odsustvo informacija o korišćenju nekretnina i druge opštinske imovine, piše u saopštenju Transparentnost Srbija.

Cela analiza i prateće tabele, kao i interaktivna mapa sa nalazima, pojedinačnim rezultatima i svim pojedinačnim indikatorima može se naći na sajtu organizacija Transparentnost Srbija.

Priredio: B.M.