Hitna sednica bečejskog parlamenta: Zbog vode u Bačkom Petrovom Selu traži se prenos svojine

  31 jul 2015
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Na 38. sednici Skupštine opštine Bečej 22. jula odbornici su usvojili odluku kojom se od Vlade Srbije traži da donese odluku o prenosu prava javne svojine na zemljište u građevinskom području iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu opštine Bečej (parcela broj 13137/1), zbog čega je sednica i sazvana po hitnom postupku. Reč je o parceli u Bačkom Petrovom Selu na kojoj su izbušeni bunari pre nekoliko godina, i sada treba međusobno da se povežu, opreme i priključe na vodovodnu mrežu, kako bi meštani tog naseljenog mesta opštine imali pijaću vodu, a za ovu investiciju opštini Bečej je u maju ove godine Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine odobrila 47 miliona dinara.

Predsednik Skupštine Nenad Tomašević je rekao da je neophodno pravno regulisati odnos prava svojine na zemljištu u građevinskom području iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu opštine Bečej bez naknade, kako bi se dobile neophodne dozvole radi izgradnje vodozahvata na parceli broj 13137/1 u Bačkom Petrovom Selu za stvaranje uslova za nesmetano snabdevanje stanovnika pijaćom vodom. Prvi korak u tom postupku je upravo izglasavanje ove odluke. Rok za izvođenje projekta je 31. decembar 2015. godine.

Redosled koraka

U raspravu se uključio predstavnik odborničke grupe Demokratske stranke Budislav Medurić koji je uz opasku da su te pripremne radnje trebale ranije početi, rekao da će DS podržati ovu odluku jer je reč o interesu koji prevazilazi politički i interes pojedinca, kako bi se te radnje nastavile, „a sve u pravcu krajnjeg cilja“, realizacije projekta, koji će „neka lokalna vlast završiti“.
Medurić je apelovao na lokalnu samoupravu „da se drži redosleda koraka i da se oni na vreme realizuju“ u skladu sa zahtevima konkursa, „jer, gledajući rekonstrukciju zadužbine Dunđerskog, ovaj ‘Skadar na Bojani’, na vreme upozoravamo da se upregnu svi kapaciteti koji postoje, i politički i administrativni, da se sredstva koja nisu mala, upotrebe na najbolji način, odnosno da ne dođemo u situaciju da ne možemo da realizujemo projekat u ugovorenom roku i da sredstva treba da se vrate“, i ponudio pomoć DS-a. Predsednik opštine Vuk Radojević je izrazio zadovoljstvo što odbornici Demokratske stranke, kako je rekao, „konačno po nekom pitanju imaju konstruktivan pristup i stavljaju opšti interes iznad stranačkog“ i podsetio da je objekat zadužbine u centru grada ruiniran stajao proteklih 30 godina, a da je ova lokalna vlast „učinila napor da iznađe sredstva za njenu rekonstrukciju“.
Objašnjavajući razlog kašnjenja radova na rekonstrukciji zadužbine Bogdana Dunđerskog, Radojević je istakao da je u postupku javne nabavke najniža ponuđena cena osnov za izbor izvođača radova, što, kako je rekao, ne garantuje uvek potpuni kvalitet izvedenih radova. „Uveravam sve odbornike i javnost da će ta investicija biti uspešno realizovana sa manjim ili većim problemima, ali problemi su tu da se rešavaju, pa ćemo tako i ovaj rešiti. Kada govorimo o problemima, moramo se osvrnuti i na izvorište u Bačkom Petrovom Selu, gde su 2008/2009. godine izbušeni bunari na državnom poljoprivrednom zemljištu. To je nama otežalo da brže postupamo i da krenemo u realizaciju projekta. Postavljam pitanje zašto to nije urađeno tada kada su bušeni bunari? Da je to urađeno tada, sada ne bi bilo ovih praznih hodova. Nažalost, prethodna lokalna vlast je načinila određene propuste i sada smo mi u situaciji da najpre prevaziđemo te probleme da bismo mogli da idemo dalje u realizaciju projekta“, rekao je Radojević.
On se osvrnuo i na investicije aktuelne lokalne vlasti, iako je, kako je kazao, u ranijim godinama priliv sredstava u opštinski budžet bio veći, između ostalog i od privatizacije, ali ona nisu na kvalitetan način potrošena. Radojević je izjavio da je u ovom momentu u toku realizacija 27 projekata i da je u pitanju oko 300 miliona dinara koji se investiraju na teritoriji opštine, ne računajući rekonstrukciju gradskog trga koja tek predstoji.
Predsedniku opštine replicirao je predstavnik demokrata Medurić: „Ako hoćete da znate zašto je bez građevinske dozvole rađeno bušenje bunara, imate među svojim partnerima Petera Knezija, prethodnog predsednika opštine, pitajte njega, možda zna zašto je to tako rađeno“ i naglasio da su pre toga mnoge stvari na vodozahvatu u Petrovom Selu urađene – idejni i glavni projekat i prostorni plan – što spada u pripremne radnje. „Govorio sam o kašnjenju u vezi sa obavezama prema finansijeru koji je dao sredstva, jer je Uprava za kapitalna ulaganja dva puta opominjala opštinu Bečej da uradi one korake koji su u njenoj nadležnosti. Tu mislim na rebalans budžeta, 11. maja je potpisan ugovor, petnaest dana je bio rok da se dostavi izmenjen finansijski plan, dakle, rebalans i izmenjen plan javnih nabavki, a to nije bilo urađeno“, objasnio je Medurić. U vezi toga predsednik opštine je rekao: „Dok nemamo kompletirane sve uslove i obaveze prema Upravi za kapitalna ulaganja, nema smisla slati nepotpunu dokumentaciju, tako da nije suština u rebalansu, nego u ovoj formalno-pravnoj proceduri: moramo da prenesemo svojinu na opštinu Bečej“.
Donošenje odluke o prenosu prava na zemljištu u Bačkom Petrovom Selu sa republike na opštinu Bečej podržalo je 25 odbornika, koliko ih je i bilo na zasedanju.

Razrešenja i imenovanja

U nastavku sednice odbornici su usvojili rešenje o obrazovanju komisije za sprovođenje postupka pribavljanja i raspolaganja stvarima u javnoj svojini, u čijem sastavu će biti Svetlana Vuletić, Ljiljana Andrić, Miomir Jelenić, Jaroslav Roman i Mikloš Silađi. Rešenjem je predviđeno da naknade predsedniku, članovima i sekretaru komisije po održanoj sednici iznose 4.000 dinara. Bečejski odbornici podržali su i razrešenje i imenovanje predsednika i člana Upravnog odbora Narodne biblioteke Bečej. Umesto Roberta Rica, na mesto predsednika predložena je Elvira Kočiš, a na mesto Erike Ružik postavljena je Klaudija Šipoš. Usvojena je i odluka o razrešenju i imenovanju člana Komisije za statutarna pitanja kao i zaključak o davanju pozitivnog mišljenja za vršenje više funkcija. Naime, Žužanu Gajić, članicu komisije, zamenio je Edvin Ferenc, dok je Gordana Džigurski, direktorka Turističke organizacije opštine Bečej, zatražila od opštinske Komisije za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose mišljenje o vršenju i funkcije članice Upravnog odbora Destinacijskog menadžmenta organizacije Dunav, na koju ju je imenovao direktor Regionalne razvojne agencije Bačka. Ona je dobila pozitivno mišljenje od komisije.

Odbornička pitanja

U delu sednice namenjenom za odbornička pitanja Slobodan Zlokolica iz odborničke grupe Demokratske stranke tražio je da se u skladu sa poslovnikom na sajtu Skupštine opštine Bečej objave sva odbornička pitanja na koja nije odgovoreno i imena onih kojima su pitanja bila upućena. On je istakao da nisu objavljena ni pitanja sa prethodne sednice lokalnog parlamenta, pa je potpredsednica Skupštine opštine Edita Silađi odgovorila na odborničko pitanje sa prethodnog zasedanja o IPA projektu izgradnje pristaništa na Tisi u Bečeju: „Imamo nameru da se uključimo u IPA projekat za koji će konkurs biti raspisan u septembru i za to se pripremamo. To se radi zajedno sa Čongradom koji je naš bratski grad sa kojim podižemo nivo saradnje i želimo da od toga napravimo korist za one opštine koje sarađuju, u ovom slučaju za Čongrad i za Bečej. Posao je težak, treba da se pribave određene dozvole i da se konsultuju vodoprivreda, nadležno ministarstvo i pokrajinski organi, a težina se ogleda u tome što administracija koči put i nameće određene rokove koje moramo poštovati, što je i u redu. Do sada je urađen nacrt plana mesta za postavljanje plovila na delu obale i vodenog prostora na unutrašnjim vodama na teritoriji opštine Bečej, i od nadležnih organa je na taj plan dato ’zeleno svetlo’. U toku je pribavljanje mišljenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Lučke kapetanije Senta, a svoja mišljenja su dali Potisje, JP Komunalac, Odsek za životnu sredinu i prostorno planiranje Opštinske uprave Bečej i Turistička organizacija. Sve to je trebalo sačekati. Plan mesta za plovila je spreman za Opštinsko veće i već na sledećoj sednici Veća može biti na dnevnom redu. Nakon toga treba da se pribavi i saglasnost nadležnog ministarstva i JVP Vode Vojvodine, da bi došlo na usvajanje pred Skupštinu opštine. To je samo jedan segment koji treba da se uradi i radimo na tome sa velikom ljubavlju i voljom da ovom gradu damo više nego što danas ima“.
Na pitanja Zlokolice o tome kada će biti izabran zaštitnik građana opštine i kakvo je trenutno stanje u PIK-u „Bečej“ odgovorio je predsednik opštine Vuk Radojević. O zaštitniku građana Radojević je rekao da su obavljeni razgovori sa nekoliko kandidata i napomenuo da nije lako odabrati pravu i adekvatnu osobu za taj kompleksan posao koja, pre svega, treba da bude iskusan pravnik i da dobro poznaje više pravnih oblasti.
„Moramo imati u vidu i da lični dohodak zaštitnika građana nije možda adekvatan poslu koji se od njega zahteva i iz tog razloga svako ko se ozbiljno bavi pravom i vidi mogućnost svog usavršavanja i napredovanja pre se opredeljuje za advokatsku praksu gde može da ostvari i bolja lična primanja. U međuvremenu, građani opštine Bečej svakako nisu uskraćeni za tu vrstu pomoći jer imamo pokrajinskog i republičkog ombudsmana. Mnoge opštine nemaju zaštitnika građana, što nije razlog da ga i mi u opštini Bečej nemamo“, rekao je Radojević.

PIK i lokalna samouprava

Odgovarajući na pitanje u vezi PIK-a iz perspektive lokalne samouprave, on je istakao da treba imati u vidu činjenicu da je reč o privatnoj firmi koja je nakon četiri godine stečaja otišla u bankrot i da su ingerencije države i lokalne samouprave po tom pitanju minimalne. „Mi, kao lokalna samouprava, pre svega ceneći potrebe zaposlenih u PIK-u kojih je oko 1400, i koji su zapravo održali kombinat za ove četiri godine koliko se nalazio u stečaju, smo tu da podržimo stavove zaposlenih. Zaposleni u PIK-u i predstavnici sindikata su u jednom vremenskom periodu imali stav da treba da se usvoji plan reorganizacije, lokalna samouprava nije imala ništa protiv toga i mogli smo to samo da podržimo. Nakon toga, na zvaničnom sastanku predstavnika sindikata zauzet je stav da je možda bolje rešenje da kombinat ode u bankrot, pa da se iz bankrota nađe adekvatan strateški partner, što možda i jeste bolja pozicija za pronalaženje strateškog partnera, i taj stav je podržan od strane lokalne samouprave i Vlade Srbije. Ono što je osnovni interes, pa i lokalne vlasti jeste da se PIK sačuva u celini, da se proda kao pravno lice u celini kako bi se očuvala celokupna proizvodna delatnost i da se zadrži što veći broj radnih mesta. Insistiraćemo na tome i shodno tome obavili smo nekoliko razgovora u kabinetu premijera. Stavovi zaposlenih su bili da se za one koji su eventualni višak napravi socijalni program, a govorilo se i o vrednosti po godini radnog staža i to je zajednički stav prema potencijalnim strateškim partnerima. Imali smo sastanke sa danskim konzorcijumom sa čijim predstavnicima se razgovaralo na temu otpremnine po godini radnog staža i oni su izrazili spremnost da naprave takav socijalni program. U vezi toga za 24. jul zakazan je sastanak u kabinetu premijera kom će prisustvovati predstavnici sindikata, stečajni upravnik i predstavnici lokalne samouprave, kako bismo kanalisali dalje aktivnosti. Ono što smo mi kao lokalna samouprava učinili kao konkretan potez, a u cilju pomoći PIK-u, jeste, imajući u vidu da je ova lokalna vlast sada po prvi put u prilici da sprovede kompletan postupak izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, da se u skladu sa zakonom izda po pravu prečeg zakupa. To se konkretno tiče PIK, koji je do sada imao na raspolaganju oko 4.800 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a od ove poljoprivredne sezone imaće na raspolaganju 8.600 hektara. Dakle, ovo je jasan korak lokalne vlasti ka PIK-u kako bi imali veći obim posla, kako bi imali veći angažman zaposlenih i kako ne bi bilo viška zaposlenih. To je konkretna mera i zadovoljstvo mi je što smo bili u prilici da imamo dovoljno hrabrosti i petlje da idemo u ovom pravcu bez obzira na to što postoje razne interesne grupacije, razni lobiji, svi smo toga svesni, verovatno su ti lobiji bili jaki godinama unazad kada je ta odluka bila nešto drugačija, 50 posto je išlo onima koji imaju pravo prečeg zakupa, a 50 posto ratarima na licitaciji“, objasnio je predsednik opštine Bečej.

Lj.M.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija