S današnje sednice SO Bečej: Kredit za javna preduzeća

  23 februar 2017
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Predstavnici vlasti i odbornik opozicione odborničke grupe Dosta je bilo Milan Bokun na današnjoj sednici Skupštine opštine oštro su raspravljali o kriterijumima po kojima eventualni ulagači mogu da zakupe ili kupe građevinsko zemljište, ali i o skupštinskoj odluci kojom se javnim preduzećima omogućuje kreditno zaduženje.

Bokun je kritikovao predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o otuđenju i davanju u zakup građevinskog zemljišta. Naime, prevshodno merilo za kupovinu ili zakup građevinskog zemljišta je najviša ponuđena cena, ali u slučaju da više investitora ponudi identičnu cenu prednost ima taj koji cenu planira da plati u kraćem roku. Odborniku Bokunu, osim grešaka u kucanju u predlogu odluke, zasmetala nejasna formulacija o tome ko i kako će u tim hipotetičkim slučajevima doneti odluku kome će biti dato u zakup ili prodato zemljište, te je konstatovao da to ostavlja prostor za korupciju i napomenuo da bi prednost prilikom zakupa trebalo da ima taj koji se prvi prijavi na oglas. On je reklamirao i poslovnik, međutim, odbornici se nisu izjasnili o eventualnoj povredi poslovnika, jer odbornik to nije zatražio, a prema rečima predsednika Skupštine opštine Nenada Tomaševića trebao je to da učini.

Bokunu su odgovorili načelnica Odeljenja za imovinsko-pravne poslove Dušica Davidov, koja je između ostalog konstatovala da bi „kriterijum“ da zemljište dobije onaj ko se prvi prijavi na oglas koji ima određen rok trajanja, bio kršenje ustavnih prava građana na jednakost i obesmišljavanje oglasnih rokova. Predsednik opštine Dragan Tošić se takođe osvrnuo na taj neprihvatljiv predlog odbornika istakavši da bi upravo to omogućavalo korupciju, a dodao je da slobodno uverenje nije diskreciono pravo pojedinaca u lokalnoj samoupravi, jer rešenje o otuđenju građevinskog zemljišta donosi Skupština opštine, nakon što Opštinsko veće da svoje mišljenje. Predsednik opštine je istakao da u oblasti privlačenja investitora opština mora da bude tržišno orijentisana i da se takmiči sa drugim lokalnim samoupravama kako bi razvijala grad, a izmenom odluke o davanju u zakup i otuđenju građevinskog zemljišta opština Bečej želi da podstiče ulaganja.

„Ovde se pokazuje da ova vlast zna samo da uz pomoć kredita nešto investira i krpi neke rupe. Kako će građani to vratiti i neki drugi koji će doći posle vas, to će biti neka druga priča, ali ono zbog čega ja ne mogu da podržim ovaj predlog jeste da i ovde ima tehničkih grešaka“, rekao je odbornik Bokun pre usvajanje odluka kojima se omogućava kreditno zaduženje javnih preduzeća Toplana, Vodokanal i Komunalac. On je ukazao na to da je u predlogu odluke korišćena formulacija finansiranje deficita, a javna preduzeća ne mogu da imaju deficit, već gubitak, a postavio je i pitanje da li se i subvencije opštine vode kao prihodi javnih preduzeća.

Bokunu su odgovorili budžetski inspektor Đorđe Popov koji je govorio o stručnoj terminologiji i zameni teza, i predsednik opštine koji se fokusirao na tvrdnju Bokuna da lokalna vlast investira samo iz kredita, rekavši da se iz kredita finansira rekonstrukcija trga, a asfaltiranje, rekonstrukcija Dositejeve ulice, vodovod u Bačkom Petrovom Selu, izgradnja crpne stanice u tom naseljenom mestu, sanacija školskih zgrada i brojni drugi projekti se finansiraju zahvaljujući projektima opštine koji se odobravaju na konkursima viših nivoa vlasti, te je dodao da je upravo danas potpisan ugovor po kom je opština Bečej na konkursu Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine dobila 38,6 miliona dinara za rekonstrukciju Dositejeve ulice.

Izmenama odluka o osnivanju javnih preduzeća biće im omogućeno da uzimaju kredite za finansiranje razvojnih projekata predviđenih programom poslovanja i „radi finansiranja deficita tekuće likvidnosti kojim će se obezbediti kontinuitet u obavljanju delatnosti“, pod uslovom da iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja ne može biti veći od 50 odsto ukupno ostvarenih prihoda javnih preduzeća u prethodnoj godini. Izuzetno, iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja može biti veći od 50 odsto ukupno ostvarenih prihoda javnih preduzeća u prethodnoj godini kada se radi o dugoročnom zaduživanju čiji je rok otplate, ne računajući period mirovanja, najmanje 5 godina. Iznos glavnice i kamate koja dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja ne može biti veći od 20 odsto ukupnih prihoda javnih preduzeća u prethodnoj godini, piše u predlogu odluke, a uslovi su istovetni za javna preduzeća Komunalac, Toplana i Vodokanal.

U obrazloženju odluke navodi se da je inicijativu za izmenu Odluke o usklađivanju odluke o osnivanju JP Toplana, podnelo ovo preduzeće – kako bi izmirila svoja dugovanja prema Srbijagasu, jer su kamatne stope kredita niže od kamata na dug – a potrebno je da se istovetne odluke odnose na sva javna preduzeća na teritoriji opštine.
Kreditno zaduživanje javnih preduzeća kontrolisaće Opštinsko veće i budžetski inspektor.
Odbornička većina usvojila je i odluku o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa opštinskog budžeta za 2016. godinu i stavila je van snage Odluku o naknadama predsedniku i članovima Komisije za planove opštine Bečej

K.D.F.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija