Poljoprivrednici na kraju strpljenja: Šteta od poplava još nije procenjena

  02 jul 2010
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Stotine zemljoradnika u Vojvodini i firme koje imaju poljoprivredno zemljište su zbog obilnih padavina, visokog nivoa podzemnih voda i izlivanja manjih reka pretrpeli velike štete na usevima.

Na nekim područjima šteta se procenjuje i na 80 posto, a najgora situacija je u Banatu gde su se ratari okupili i na protestu zatražili da lokalna vlast poplavu proglasi elementarnom nepogodom. Iste zahteve i argumente imaju i sremski poljoprivrednici koji najavljuju masovne proteste. Do sada je vanredno stanje zbog poplava proglašeno samo u Kikindi.
Od vojvođanskih poljoprivrednika može se čuti i da država i nadležno ministarstvo sporo reaguju i da osim paušalne procene štete konkretnih poteza još nema. Svi se slažu da će se šteta meriti milijardama dinara, a žetva na velikim površinama neće ni biti obavljena, jer je pšenica pod vodom.
U opštini Bečej takođe ne postoji tačan podatak o tome koliko je obradivih površina pod vodom, koliki je procenat štete na usevima i koliko će to paore koštati.
Prema proceni Andraša Boje, člana Opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu, pod vodom je u bečejskom ataru oko 1.000 hektara, ali je naglasio da to sigurno nije prava slika: „Od Južnobačkog upravnog okruga smo dobili obaveštenje da što pre vizuelno obavimo procenu štete i da im pošaljemo taj prvi podatak. Procenili smo da je to oko 1.000 hektara, bez izlaska komisije na teren, ali to sigurno nije pravo stanje. Objavili smo svim poljoprivrednicima da nam do 9. jula prijave štete na svojim površinama, a opštinska komisija za procenu štete će obaviti svoj posao. Tek kada komisija završi posao, znaćemo tačno kolike su štete od poplava u našem ataru“.
Boja je rekao i da najviše površina pod vodom ima u Bačkom Petrovom Selu, Velikom i Malom ritu i u Radičeviću. Oštećene su sve poljoprivredne kulture, žitarice, kukuruz, soja, suncokret, uljarice kao i povrće.
Predstavnici Vojvodina agrara i Kluba „100 P+“ su na prošlonedeljnom sastanku usvojili zahteve koje su uputili Vladi i Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, a koji se tiču načina nadoknade štete od poplava (da država oslobodi plaćanja vodnog doprinosa registrovana poljoprivredna gazdinstva na određeni period u zavisnosti od stepena štete).
Upitan da li će i opština podržati zahteve ovih asocijacija, član Opštinskog veća je rekao: „To je najmanja stvar koju bi Vlada mogla da uradi, ali nisam siguran da je to najbolji model. Mnogi poljoprivrednici imaju veće štete nego što iznosi godišnja nadoknada za odvodnjavanje. Mislim da bi to trebalo rešiti kao 2006. godine kada su ratari na svoje račune dobili novčanu odštetu. Naravno, na osnovu procene opštinske komisije za procenu štete“.

S.M.

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija