Referendum 16. januara: Za i protiv promene Ustava Srbije

  14 januar 2022
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

„Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije“, pitanje je na koje će građani Srbije, ukoliko žele, odgovarati sa ’da’ ili ’ne’ na referendumu 16. januara.

Uprkos tome što je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić još 30. novembra raspisao referendum o promeni Ustava Srbije za 16. januar, građani donedavno nisu znali o čemu treba da glasaju.

Tek je pre oko nedelju dana na javnom servisu počeo da se emituje spot u kom se objašnjava šta obuhvataju promene ustava, jer to referendumsko ne otkriva.

Ustav Srbije 16. januara se menja – ukoliko većina od ukupnog broja izašlih na glasanje zaokruži da – u oblasti pravosuđa da bi se zakonodavstvo u Srbiji uskladilo sa evropskim zakonima u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Promene se odnose isključivo na način izbora sudija i tužilaca kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu. Njih više neće birati Skupština Srbije nego Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca. Sa izmenama Ustava članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca biće ponovo birani po novoj proceduri.

Inače, u poslednjih nekoliko dana, kampanja za zaokruživanje „tačnog“ odgovora na referendumu započeta je i na društvenoj mreži.

Svedoci da su pojedini predstavnici SNS-a u Bečeju i funkcioneri opštine, kao podstrek i „uputstvo“ građanima, na društvenim mrežama 10. januara postavili identične slike na kojoj se može videti referendumsko pitanje i „tačan“ odgovor na isto.

Ipak, deluje kao da aktuelnoj vlasti u Srbiji nije naročito važno da li će referendum da „uspe“.

Možda i zato što smo svedoci da se svakodnevno krši Ustav Srbije.

Nesuglasice i u SNS-u

Vlast u Srbiji je dosad prilično mlako pozivala građane da učestvuju na referendumu i zaokruže ’da’, jer, kako su poručili, od toga zavisi brzina evropskih integracija Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17. decembra da će, ukoliko referendum o promeni Ustava ne bude uspeo, evropske integracije Srbije biti zaustavljene.

No, protiv promene Ustava izjasnio se njegov partijski (SNS) kolega i poslanik Vladimir Đukanović, koji je i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva. On je 17. decembra rekao da misli da su ustavne promene loše, jer je, „van svake pameti i logike je da isključite parlament iz izbora sudija, to nije normalno, jer donosite presude u ime naroda, a jedina veza naroda sa državom je parlament“.

Opozicija: Protiv referenduma

Protiv referenduma je opozicija u Srbiji, stavovi predstavnika stranaka razlikuju se samo u tome da li treba izaći na referendum i zaokružiti ne ili ne treba ni izaći.

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je ranije izjavio da do promena Ustava „dolazi na način koji nije prihvatljiv, uz puno primedbi organizacija nevladinog sektora, puno primedbi pravosuđa i struke da se to na taj način ne može sprovesti“.

Protiv izlaska na referendum je i opoziciona Demokratska stranka sa argumentom da nema političkog, stručnog ni društvenog konsenzusa za promenu Ustava, kao i da nije bilo široke stručne i društvene debate o tako važnom pitanju. Bivši predsednik Srbije i predsednik opozicione Socijaldemokratske stranke Boris Tadić pozvao je opoziciju da izađe zajedno na referendum i zaokruži ’ne’.

I lider pokreta Dveri Boško Obradović smatra da na referendum o promeni Ustava treba izaći i glasati protiv.

Ivošević: U interesu je građana da glasaju protiv promene Ustava

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević izjavio je 11. januara da ustavne promene koje se odnose na pravosuđe jesu bolje od važećih, ali, pošto Akt o promeni Ustava, usvojen u Skupštini, sadrži poluge političkog uticaja na pravosudne organe, a naročito na javna tužilaštva, u interesu je građana da izađu na referendum i glasaju protiv ustavnih promena.

Ivošević je za list Nova rekao da građanima nije omogućeno da se „detaljno upoznaju sa njegovim odredbama, kako bi u referendumskom izjašnjavanju izneli vlastito mišljenje, a ne sledili tuđe“.

„Tako bi zaštitili i institucionalnu čast najvišeg predstavničkog tela zemlje, kojem ne priliči da promena Ustava bude sprovedena u skupštinskom sazivu bez opozicije, zbog čega joj je i mandat drastično skraćen“, rekao je Ivošević.

Ko najviše krši Ustav?

Na pitanje ko najviše krši Ustav u Srbiji, Ivošević je odgovorio da to najčešće radi predsednik Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić.

„Umesto da kao šef države brine o njenom jedinstvu i ustrojstvu, on ustavnu podelu vlasti prisvaja pa najavljuje donošenje, noveliranje ili ukidanje zakona iako je to posao Narodne skupštine, utvrđuje i sprovodi unutrašnju i spoljnju politiku zemlje iako je to posao Vlade, saopštava ko jeste a ko nije učinilac kažnjivog dela iako je to posao sudova, umesto tužilaštva i suda ispituje dokaze, kao u slučaju pogibije Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu, nakon čega su sa snimka nesreće nestala dva minuta ključna za identifikaciju vinovnika nesreće“, rekao je Ivošević.

Ivošević je kazao i da se „obavljajući privatno pravnu funkciju predsednika političke stranke (kao udruženja građana) Vučić udobno smestio u sukob interesa koji je zabranjen članom 6 stav 1 i članom 115 Ustava“.

Referendum bez cenzusa

Referendum o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa 16. januara će svakako da uspe, na ovaj ili na onaj način.

Naime, njegovom raspisivanju prethodila je izmena Zakona o referendumu 25. novembra i tada je ukinut cenzus – da je neophodno da 50 odsto upisanih birača izađe na glasanje.

Sada je za uspeh referenduma dovoljna većina ukupnog broja građana koji budu izašli na glasanje.

Priredio: B.M. (Foto: napa.gov.rs)

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija