Statistički šaren život: Veruj statistici, a ne svom praznom stomaku

  17 avgust 2012
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Imamo mnogo razloga za sreću, jer je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu zabeležen pad cena hrane i bezalkoholnih pića od 1,3 odsto, dok je transport pojeftinio u proseku za 0,4 odsto, a komunikacije za 0,2 odsto. Stiče se utisak da statistički zavod i građani Srbije ne žive u istoj državi, jer na svojoj koži umesto pojeftinjenja osećamo poskupljenja. Nemamo podataka o tome šta osećaju zaposleni u statističkom zavodu.

Statistici protivureči mnogo toga, pre svega prazni stomaci i prazni novčanici građana, jer se, da krenemo od osnovnih stvari, u Srbiji sve manje jede. Takva je situacija i u „špajzu Evrope“, u Vojvodini. Sve manje ima voća, mleka, sira, čak i hleba na trpezi, o mesu i da ne govorimo. Nakon što se „obistine“ najavljena poskupljenja od hleba do mesa, situacija će biti još gora. Što se potrošnje mesa tiče, stanovnici Srbije već su ispod proseka zemalja Evropske unije, jer je, prema podacima Privredne komore Srbije, potrošnja mesa u Srbiji po stanovniku prošle godine bila 4 kilograma junetine, 5,4 kilograma ribe, 17,3 kilograma svinjetine i 17,2 kilograma živinskog mesa. To je ukupno 43,9 kilograma mesa godišnje po jednoj osobi. Ukoliko se za jedan obrok pojede oko 200 grama mesa, građanin Srbije godišnje ima otprilike 220 „mesnih“ obroka. To kaže statistika, u realnosti verovatno manjina ima i više od 220 mesnih obroka, a većina mnogo manje.
Ukoliko „zaživi“ poskupljenje mesa od 20 odsto, još manje ćemo trošiti mesa. Po mišljenju predstavnika Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, najavljeno poskupljenje doprinelo bi tome da se potrošnja mesa smanji za četvrtinu. Inače, meso je već u julu poskupelo za 30 odsto, a dodatnih 20 odsto bi zaista bilo preterano, bez obzira na opravdanje proizvođača i prerađivača o poskupljenju stočne hrane.
I ponovo o statistici, po kojoj su cene za godinu dana prosečno povećane za (samo) 5,5 odsto, no, kad čovek zaista ode u prodavnicu, recimo, s jednim čekom u vrednosti od 5.000 dinara, zna da je prošle godine za taj novac uspeo da kupi dve velike korpe proizvoda, a danas jedva jednu.
O istoj stvari govore i podaci da je u avgustu prošle godine za 1.000 dinara moglo da se kupi 2,2 kilograma svinjskog mesa, a sada 1,6 kilograma, ili 4,2 kile piletine prošle godine, a sada samo 3,1 kilogram. Ilustracije radi: kilogram pilećeg filea košta 650 dinara, a junetina bez kostiju 800, o teletini po 1.000 dinara po kilogramu da ne govorimo.
I ponovo statistika: potrošačke cene su navodno u julu bile veće za samo 0,1 odsto od cena u junu mesecu, najviše je poskupeo „luksuz“: alkohol, cigarete (6,6 odsto je skok cena) i letovanja (50 odsto je poskupljenje u odnosu na prošlu godinu, a 28 posto u odnosu na jun).
Nešto je čak i pojeftinilo (prema podacima republičkih statističara): povrće je jeftinije za 16,1 odsto nego u junu, ali je ulje i mast poskupelo za 3,6 odsto, voće za 1,8 odsto, a cene vode, kafe, čaja i bezalkoholnih pića su veće za 1,3 odsto.
Statističare, dakako, ponovo demantuje život: ako čovek uđe u prodavnicu, uoči da su u julu cene sokova, piva, začina, sredstava za ličnu higijenu porasle od jedan do 12 odsto, a nije istina da su cene ulja više za samo 3,6 odsto, već je poskupljenje od 5 do 9 odsto, litar ulja sada staje od 125 do 147 dinara.
U julu je (besplatno) zdravstvo bilo skupljie za 0,5 odsto nego u junu, statistički, a realno znamo da nepotrebno plaćamo zdravstveno osiguranje, jer mnoge usluge moramo da plaćamo u državnim domovima zdravlja, bez obzira na to što plaćamo zdravstveno osiguranje, recimo, u Bečeju se pregled kod urologa u Domu zdravlja plaća oko 1.000 dinara (podatak je od jednog pacijenta), umesto da bude besplatan. Što se analiza krvi tiče, to jeste manje-više besplatno, ukoliko se radi, jer za mnoge analize vas šalju kod privatnika s obrazloženjem da državni dom zdravlja te analize ne radi. I tako dalje.

Kako država živi na štetu građana?

Analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj pokazuje da privreda i građani troše mnogo novca i vremena na nepotrebne takse i razne procedure: nepotrebno se plaća čak 157 nameta, godišnje 1,37 milijardi evra.
Vađenje izvoda iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i ostala dokumenta koštaju ukupno 9,27 milijardi dinara.

Teško, teže, bankrot

Direktor Centra za slobodno tržište, ekonomista Miroslav Prokopijević je početkom nedelje izjavio za Tanjug da Srbija zbog stanja javnih finansija klizi ka grčkom scenariju. Po njegovom mišljenju nivo javnog duga bi verovatno prešao 60 odsto ukoliko bi se u obzir uzeo realan kurs evra i realan nacionalni dohodak. „Srbija ne može da izađe na finansijsko tržište u Londonu da bi pozajmila milijardu evra na deset godina, jer bi se tražila kamata između 9 i 10,5 odsto. To je nepodnošljivo i niko normalan pod tim uslovima to ne želi da uzme“, ocenio je Prokopijević. Rekao je da je problem i to što je sada teško prodati i državne hartije na domaćem terenu za manje iznose, dodajući da je „prosto čudno sa kakvim strpljenjem i laganim tempom se i prethodna i postojeća Vlada Srbije bave tim problemom”.
Ekonomista je ukazao i na to da zaposleni u budžetskim ustanovama i penzioneri ne mogu da znaju kako će izgledati isplata penzija ili plata u narednih godinu ili godinu i po dana, da li će biti zamrzavanja, odlaganja isplate ili smanjenja prinadležnosti. Ipak, dosadašnje iskustvo je pokazalo da državni činovnici nemaju razloga da se uspaniče da neće dobiti plate. Štaviše.
Prokopijević je zaključio to što svi koji ne rade za državu, pretpostavljaju: da će običan građanin živeti sve lošije, dodajući da to „ne mora da znači da će biti naglog pogoršanja, mada i do toga može doći. Sigurno će biti teže u naredne dve do tri godine. U tom svetlu pametno je imati neku štednju, ali nije pametno držati mnogo sredstava u finansijskim dobrima kao što su novac i akcije. Bolje je imati u realnim dobrima i realnom biznisu, ako je to moguće“.
Kako sada stoje stvari, imamo više pameti nego para, te ćemo teško uspeti da postupimo po veoma ispravnom savetu Prokopijevića, jer nemamo svi po koferče para, kao pojedinci u ovoj državi.

Priredila K.D.F. (Izvori podataka: RZS, Tanjug, Novi magazin, Beta, Novosti)

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija