Tenzije između predstavnika Demokratske stranke i Saveza vojvođanskih Mađara u Subotici su nedavno dovele do toga da je predsednik Skupštine grada Jene Maglai podneo ostavku, kao i članovi Gradskog veća iz SVM-a.
Ove nedelje trebalo je da se raspadne koalicija DS-a i SVM-a i u Senti (nakon zaključenja ovog broja Mozaika), gde je zatražena smena predsednika opštine iz SVM-a.
Postoji šansa za raspad koalicije SVM-a i DS-a i u drugim opštinama Vojvodine.

Kandidati Demokratske stranke (DS) za predstojeće izbore za savete mesnih zajednica (27. novembar) proteklog vikenda obilazili su glasače u opštini Bečej, predstavljajući svoj predizborni program, ali i rezultate u proteklom periodu. Kao rezultate u Bačkom Gradištu, jednoj od osam mesnih zajednica u opštini, demokrate su naveli sanaciju plaže kod Bisernog ostrva, obezbeđeno renoviranje škole „Svetozar Marković“ i obnovu bioskopske sale i pozorišta. Međutim, Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koalicioni partner DS-a u lokalnoj vlasti, smatra da se demokrate pozivaju na njihove, ili na rezultate kojih ni nema.

Savez vojvođanskih Mađara (SVM) je prošle nedelje prvi započeo predizbornu kampanju konferencijom za novinare, na kojoj su predstavljeni i novi članovi stranke: Dušan Radivojević, član Opštinskog veća lokalne samouprave za investicije, Andraš Boja, takođe član Veća za poljoprivredu i Pal Šandor, još jedan član Veća, zadužen za međuetničke odnose i verske zajednice.

Predstavnici izborne liste „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor”, predali su u ponedeljak svoju izbornu listu Opštinskoj izbornoj komisiji. Lista SVM-a će biti pod rednim brojem četiri na lokalnim izborima 6. maja.

Nakon objavljivanja rezultata opštih izbora u Srbiji, koji su održani 6. maja, predstavnici pojedinih političkih partija i koalicija su izrazili sumnju u njihovu regularnost, navodeći da je bilo krađe glasova i zatražili poništenje izbora na svim nivoima. U međuvremenu je iz Tužilaštva u Beogradu saopšteno da je utvrđeno da krađe glasova nije bilo (ukraden je džak sa izbornim listićima, nakon prebrojavanja glasova).

Lokalni parlament je za pet dana održao dve sednice, jednu u subotu, a drugu u sredu.
Na sednici u subotu odbornička većina je imenovala članove skupštinskih radnih tela i komisija, doduše samo iz redova vladajućih partija i koalicija (SNS, SPO, LDP, trojica odbornika koja su izbačena iz SVM-a, DSVM), a to je izazvalo revolt odbornika DS-a i SVM-a (pet odbornika) koji su napustili sednicu, jer, kako su rekli, njihovi članovi nisu imenovani u radna tela i komisije.

Početkom avgusta je formirano privremeno rukovodstvo bečejskog ogranka Saveza vojvođanskih Mađara, jer su krajem jula zbog formiranja koalicije sa Srpskom naprednom strankom, iz stranke isključeni dosadašnji predsednik Peter Knezi i njegovi saradnici.

U julu mesecu nekoliko članova Saveza vojvođanskim Mađara, predvođeni tadašnjim predsednikom bečejskog odbora te stranke Peterom Knezijem, ušli su u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom i Preokretom (LDP i SPO). Zbog te koalicije – jer su po mišljenju vrha SVM-a, trebali da ostanu u koaliciji sa Demokratskom strankom – su krajem avgusta isključeni iz SVM-a Peter Knezi, Andrea Galgo Ferenci, Ištvan Ačai, Edvin Ferenc, Zoltan Sabo i Norbert Kovač.

Nedavno je izabrano novo rukovodstvo Saveza vojvođanskih Mađara u Bečeju. Predsednik lokalnog SVM-a je dr Viktor Molnar, a potpredsednici su mr Laslo Feher i dr Đerđ Ric.

Neki dižu obrve, jedne ili obe, dok drugi naprosto primaju k znanju da Savez vojvođanskih Mađara stupa u (vladajuću) koaliciju sa Srpskom naprednom strankom. Nisam iznenađen, i evropska praksa je upravo takva: manjinske stranke najčešće podržavaju vladajuću stranku računajući da će na taj način uspešnije proširivati polja manjinskih prava. Nisam, dakle, iznenađen, jer je Savez vojvođanskih Mađara u devedesetim godinama na nivou brojnih lokalnih samouprava vršio vlast u koaliciji sa Miloševićevom partijom. Kasnije, na republičkom nivou, pridružio se Đinđiću. A potom, na pokrajinskom nivou, Tadiću. Sad je Vučić perspektivni partner. U vezi sa ovom koalicijom mnogi pominju pragmatizam, međutim, početak je ipak simboličan. Odnosi Mađarske i Srbije posle 2000. godine se neprekidno poboljšavaju, danas bi se reklo da su izuzetno dobri. Političari u matičnoj zemlji i lokalni manjinski političari su optimisti, prema njihovim procenama položaj mađarske manjine u Srbiji je zadovoljavajući. Mislim da se baš u tome i kriju koreni simboličnog gesta srpskih naprednjaka. Da li je reč o pragmatizmu, videćemo tek kad bude objavljen koalicioni ugovor, naravno, ukoliko takvog ugovora uopšte bude i bilo. Odbijanje ponude bi se svakako negativno odrazilo na sada vrlo dobre odnose između vlada Viktora Orbana i Aleksandra Vučića. Ne iznenađuje ni to da je ovaj potez izazvao određena podozrenja, pa i sablazan u jednom delu mađarskog življa u Vojvodini, jer još nije (sasvim) zaboravljena radikalska prošlost sada naprednjačkih političara. Ta sećanja su još živa i bolna. Mnogi su baš u tim devedesetim godinama izgubili posao, mnogi su u to vreme bili primorani da se isele iz zemlje, a mnogi su skoro svakodnevno na vlastitoj koži osećali da su diskriminisani, da su građani nižeg reda. Naravno, do dan-danas nikome nije palo na pamet kako bi bilo moguće sve te ljude obeštetiti. Možda će pragmatična politika istupiti s nekim predlozima u tom pravcu. Treba imati u vidu, međutim, da su manjinski političari koji su bili na vlasti u većini slučajeva sasvim drugačije doživljavali ta vremena. Kad je Srpska radikalna stranka postala deo vladajuće koalicije, predsednik radikala Vojislav Šešelj se odrekao položaja potpredsednika skupštine u korist Saveza vojvođanskih Mađara, jer je smatrao da i manjine moraju učestvovati u podeli vlasti. Dakle, radikali su i tada prepuštali ponešto manjinskoj političkoj eliti. Makar jednu, kakvu-takvu, funkciju. Prosečnim građanima, međutim, nisu prepustili ništa, njih su i dalje zastrašivali. Videćemo već narednih nekoliko meseci da li se može računati na srazmernu podelu radnih mesta? Da li će zaista u višejezičkim sredinama da se ostvari pravo na upotrebu maternjeg jezika? I tako dalje. Videćemo, i to uskoro. Biće dovoljno da na šalterima na pošti, na železničkoj stanici progovorimo na maternjem jeziku, ili samo da pogledamo dvojezične table s nazivima ulica i trgova, recimo, u Novom Sadu.

(11. april 2014, Autonomija)

Naslovi

Popularni Članci

      

Vojvodina

Srbija