700

Bečejski mozaik je izašao iz štampe sedamstoti put. Nekako se poklopilo da se to dogodi uoči predizborne ćutnje i parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, tako da zbog poštovanja pravila naši verni čitaoci svoj list će moći da čitaju već u četvrtak, a ne, kako su to navikli – petkom.

Pravila se moraju poštovati i to Mozaik čini od prvog broja koji je u novoj seriji, sadašnjem izgledu i formatu, izašao iz štampe 10. februara 1998. godine.
Trudili smo se da informišemo o dešavanjima u Bečeju, Vojvodini, Srbiji na objektivan, potpun i sveobuhvatan način. Nismo se bavili prepisivanjem i recikliranjem tuđih tekstova, nismo pisali ni po čijem diktatu, nismo išli po svoje mišljenje ni u čije kabinete, nismo prećutkivali istinu, niti uskraćivali objavljivanje tuđeg mišljenja i onda kada je ono bilo upereno direktno protiv nas. To su naši verni čitaoci znali da cene i tako smo stekli poverenje. I ne samo oni. Potvrda toga je što su se sadržaji našeg lista citirali za skupštinskim govornicama, stručnim raspravama, okruglim stolovima, a dešavalo se da se neke naše stranice i kopiraju i naknadno distribuiraju, jer na kioscima više nije bilo novina.
Pokušavali smo uvek da na temeljan način pripremimo sadržaj, kako bi naši čitaoci imali dovoljno informacija o određenim temama i tako mogli da formiraju svoj sud, što se nije dopalo svima, pogotovo onima koji su bili na vlasti.
Nije se dopadalo ni pojedinim nabeđenim lokalnim moćnicima koji su na sve načine pokušavali da nam otežaju rad. Nije se dopadalo neostvarenim veličinama sa hroničnim duševnima patnjama koji su svoju bol pokušavali da naplate na sudu. Neki su u tome uspeli. Obećali su da će novac uplatiti u humanitarne svrhe, pa nisu ili nije poznato da jesu. Na čast im.
Sasvim je moguće da smo tokom osamnaest godina izlaženja činili i greške, ali ono što je posve sigurno: greške nismo činili namerno. Tako je bilo do sada, tako će biti i ubuduće, bez obzira na to ko je na vlasti. Bez obzira na to što u lokalnom novinarstvu to često podrazumeva gubitak dojučerašnjih prijatelja, poremećene odnose sa članovima bliže i dalje familije, pridike dežurnih mudrosera i, naravno, hroničnu besparicu koja je između ostalog uticala da Mozaik sa nedeljne pređe na dvonedeljnu periodiku.
Pokušali smo taj nedostatak da nadoknadimo pokretanjem portala www.becejski-mozaik.co.rs, koji se od aprila meseca prošle godine svakodnevno ažurira i beleži kontinuirani rast poseta.
Nadamo se da ćemo u narednom periodu uspeti da ponovo izlazimo kao nedeljnik, jer smo mišljenja da su novine bez papira kao selo bez crkve.
Nadamo se da ćemo preživeti ovo nevreme u kojem je novinarska profesija u krizi zbog dominacije nenovinarstva kako u lokalu, tako i globalno. Nadamo se da ćemo se zajednički odupreti uticaju štampanih stvari poput Informera, tabloida i ružičastih kidnapovanih emisija.
Očekujemo da će tekstovi u kojima sagovornik postavlja sam sebi pitanja, konferencije za novinare na kojima nema nezgodnih pitanja ili nema pitanja uopšte, izveštaji sa pseudo-događaja, i tekstovi bez događaja biti uskoro iza nas.
Očekujemo da će se novinarstvo i novine baviti informisanjem a ne propagandom pojedinih političara i pojedinih politika. Očekujemo da novinari neće morati da kleče i strepe za svoj život i egzistenciju, da će napokon proraditi solidarnost.
Moramo zajednički sačuvati novinarstvo i novine. Ako to ne učinimo, o nama, za nas i zbog nas neće pisati niko.

V. Filipčev