750

Poštovani čitaoci, u  rukama držite 750. broj Bečejskog mozaika. Čini se da je dosta vremena prošlo otkako je štampan prethodni jubilarac, koji nismo obeležili nikakvim svečanostima i „prigodnim dešavanjima“, jer smo procenili da nije bilo vreme za slavlje – vladala je predizborna tišina – ali kada se bolje pogleda, 21. april 2016. godine kada je iz štampe izašao 700. broj, i nije bio tako davno.
Prošlo je samo dve godine, reći će neko, ili 24 meseca, odnosno oko 100 nedelja ili petaka, tačnije 50 drugih petaka, kada se Bečejski mozaik pojavljuje pred svojim čitaocima.

Šta je to u odnosu na milione, doduše neproverenih, klikova i poseta raznoraznim portalima, na kojima se objavljuju preuzeti tekstovi iz drugih medija bez navođenja izvora i  navijačka saopštenja političkih stranka bez prenetih stavova druge strane. Objavljuju se izveštaji sa konferencija za novinare na kojima redakcija i nije imala novinara. Plasiraju se sadržaji o tragičnom događaju i pri tom se seiri nad sudbinom unesrećenih iznošenjem nevažnih detalja iz njihovog privatnog života, a ne piše se ili šturo se izvesti o dešavanjima od javnog značaja zbog impakta i eventualnih neprijatnosti koja može imati redakcija.

Šta je to u odnosu na  višemilionske šerove i piplmetre radija i televizija koje emituju maratonske konferencije za novinare jednog čoveka bez konkretnog odgovora na postavljena novinarska pitanja, na kojima je ekskluzivna ružičasta informacija smrt običnog čoveka u saobraćajnoj nesreći i gde se najavljuju hapšenja dilera, ubica pevačica, državni udari, atentati, objavljuje treći svetski rat… Šta je to u odnosu na lajkove na društvenim mrežama, upitaće se neko?

Odgovor mogu dati čitaoci koji su sa nama dve decenije, koji nas verno prate već više od dvadeset godina, tačnije od 10. februara 1998. godine, kada je izašao prvi broj Bečejskog mozaika u novoj seriji.

Oni najbolje znaju zašto je to tako i zašto su nam ukazali poverenje.

A znamo i mi.

Vladan Filipčev