trg_fontane
Predstavnici Romskog resursnog centra Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada i lokalne samouprave prošle nedelje su u velikoj sali opštine predstavili rezultate selekcije romskih porodica iz opštine koje će biti uključene u projekat „Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma i Romkinja u Vojvodini“.
Projekat, kojim je predviđena izgradnja kupatila i septičkih jama za 100 romskih porodica u opštini, sprovodi Ekumenska humanitarna organizacija zajedno sa opštinom Bečej koje su sporazum o njegovoj realizaciji potpisale 14. decembra prošle godine, a projekat treba da bude završen do novembra ove godine. U oktobru 2010. započet je terenski rad na prikupljanju informacija o broju romskih porodica koje žive u četiri naselja u Bečeju (Vašarište, Putrija, Novo selo i Donji grad) i naselju Ciganski kraj u Bačkom Gradištu, kao i utvrđivanje stanja na tim lokacijama o postojanju ili nepostojanju vodovodne i električne mreže.
„U prvom ciklusu obišli smo oko 180 porodica, četrdesetak njih nema definisano vlasništvo nad objektom ili je objekat u privatnom vlasništvu, a te porodice nemaju ugovore o zakupu i ne postoji pravna osnova za našu organizaciju da sarađuje sa tim porodicama. Tokom protekla tri meseca 139 porodica je anketirano i odabrano je 100, koje su ušle u kategoriju direktnih korisnika, dok je devet porodica odustalo jer ljudi nisu bili spremni da prihvate principe rada i kriterijume koji moraju da se zadovolje. Jedan od osnovnih principa je da naša organizacija obezbeđuje građevinski materijal, a da Romi i Romkinje sami izvode radove, ili organizuju mobu, ili plaćaju profesionalne majstore, ali postoje i rokovi da bi se određena građevinska faza uradila, tako da su oni koji nisu bili spremni na tu vrstu saradnje, isključeni iz projekta. Imamo i kategoriju rezervnih porodica u koju je ušlo preostalih 30 anketiranih. Onog momenta kada dođe do neke vrste zloupotrebe na terenu od strane odabranih porodica, raskida se ugovor sa tom porodicom i na njeno mesto ulazi porodica iz kategorije rezervi“, objasnio je Robert Bu, programski koordinator za Ekumensku humanitarnu organizaciju.
Formiran je i projektni odbor, koji sačinjavaju predstavnici Roma iz navedenih naselja, lokalne samouprave i Ekumenske organizacije, koji je krajem marta na osnovu priložene dokumentacije odabrao 100 porodica, 55 iz Bačkog Gradišta i 45 iz Bečeja koje su postale korisnici projekta. Početak realizacije projekta je predviđen za 18. april.
„Krećemo sa podelom osnovnog alata i nakon toga se pristupa kopanju septičkih jama, zatim je na redu zidanje, i do završetka projekta imamo deset različitih građevinskih faza. Očekujemo da će na kraju projekta u novembru mesecu sto kuća u Bačkom Gradištu i u Bečeju dobiti funkcionalno kupatilo, to podrazumeva da je kupatilo priključeno na vodovodnu i električnu mrežu i ima toplu protočnu vodu, a tome prethodi izgradnja septičke jame, tako da postižemo komunalni minimum“, rekao je Bu i dodao da je Ekumenska humanitarna organizacija ovakav projekat do sada realizovala u naselju Bangladeš u Novom Sadu, u naselju Ciganski kraj u Đurđevu i u Čurugu, gde je na ovaj način izgrađeno 120 septičkih jama, 181 kupatilo i u 235 kuća su poboljšani uslovi stanovanja, a oko 1.200 Roma i Romkinja je učestvovalo u projektima. Vrednost direktnih ulaganja bila je oko 400.000 evra u toku četiri godine, vlada pokrajine kroz Fond za kapitalna ulaganja uložila je oko 300.000 evra, opštine oko 20.000 evra i Romi blizu 60.000 evra.
„Naša direktna ulaganja u ovoj godini iznose blizu 450.000 evra, sredstva su obezbeđena od internacionalnih partnera, švajcarske i norveške vlade i njihovih partnera, kao i Evangelističke luteranske crkve iz Nemačke, koja ove godine finansira projekat. Sa druge strane imamo i opštinska ulaganja i moram reći da je bečejska opština prva koja je izdvojila milion dinara za direktna projektna ulaganja, to je za oko 6-7 kupatila na terenu. Pored toga, opština je u obavezi u slučaju nepostojanja vodovodne i električne mreže da tokom projekta reguliše to i očekujemo da Fond za kapitalna ulaganja kroz Kancelariju za inkluziju Roma uloži dodatnih 100.000 dinara za asfaltiranje ulica 7. jula i Đure Jakšića u Bačkom Gradištu. Poboljšanje uslova stanovanja Roma je jedan segment projekta, a sličan koncept rada primenjujemo i u oblasti obrazovanja romske dece, radnog osposobljavanja za zapošljavanje i samozapošljavanje i javnog informisanja i zagovaranja, tako da će se pored aktivnosti građevinskog karaktera raditi i u drugim oblastima u narednih sedam meseci“, rekao je Bu.
Podela alata i dogovor o planu rada je u Bačkom Gradištu počela u ponedeljak, a u Bečeju u utorak.
Predstavnica Ekumenske humanitarne organizacije Stanka Janković govorila je o programu radnog osposobljavanja, zapošljavanja, samozapošljavanja koji će se sprovoditi u Bečeju. Ona je rekla da je uspostavljena saradnja sa školama u kojima je napravljeno istraživanje o potrebama romske populacije i o broju romske dece u školama.
„Uspostavljena je saradnja i sa filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje u Bečeju, gde će i korisnici ove službe i Romi i Romkinje koji su zainteresovani da nastave školovanje i da se na taj način osposobe za zanimanja koja su tražena na tržištu rada, imati priliku da i dobiju takva znanja. U ovaj program će biti uključen i određen procenat neromskog socijalno ugroženog stanovništva. Početak programa je planiran za početak maja i svi koji su zainteresovani neka se obrate romskoj koordinatorki u Bečeju, a u Bačkom Gradištu će naši saradnici sprovesti anketiranje i biće informisani u narednom periodu“, rekla je Janković.
Angela Slavnić, koordinatorka za romska pitanja u opštini Bečej, napomenula je da će u program obrazovanja pored romske dece biti uključena i neromska deca koja su socijalno ugrožena i deca koja su korisnici materijalnog obezbeđenja. „U vezi sa izgradnjom kupatila opština je podnela zahtev Elektrovojvodini da nam izađe u susret i omogući povoljnosti da se domaćinstva priključe na električnu mrežu, ali još nismo dobili odgovor. Za ovaj projekat uzeli smo u obzir i neromsko stanovništvo koje živi na pominjanim lokalitetima, a taj deo projekta u sebi nosi duh tolerancije, jer ne možemo ih izostaviti, oni su takođe deo nas“, rekla je Slavnić.
LJ.M.
