trg_fontane1. Sajmon Sibag Montefjore: „101 heroj svetske istorije“. U knjizi „101 heroj svetske istorije“ Sajmon Sibag Montefjore predstavlja priče o hrabrosti i dostignućima u ljudskoj istoriji od antike do 21. veka: ratnici i mirotvorci; princeze i siromasi; pesnici i proroci; naučnici i pripovedači; glumice i istraživači.
Napisana da informiše, zabavi i inspiriše svakoga, knjiga „101 heroj svetske istorije“ jedinstven je i lični dug sto jednom muškarcu i ženi koji su mislima, rečima ili delima ostavili neizbrisiv trag u analima ljudskih dostignuća.
Ovo je riznica priča i likova koje bi svi trebalo da znaju.
2. Dejan Stojiljković: „Konstantinovo raskršće“. Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali su nakon njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stavljen na vrh koplja, a treći je pretopljen u sečivo mača… Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladaće svetom. Ista legenda kaže da se treća sveta relikvija nalazi na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki.
U proleće 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja drevne arijevske prošlosti.
Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju.
Pet godina kasnije, u Nišu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronađe lokaciju koja krije tajne velikog rimskog imperatora. Mač za kojim Hitler toliko žudi, nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao Konstantinovo raskršće. Ali na putu koji Kan treba da pređe su i „prepreke“: zagonetni četnički major Nemanja Lukić i komandant odbrane grada, bavarski plemić Oto fon Fen. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Niš potresa serija stravičnih ubistava… U ludilu rata to naizgled nikog ne uzbuđuje, ali može se čuti jedna drevna reč koju tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj straži, a ta reč je: vampir. U noći kada saveznički bombarderi budu zapalili nebo iznad Niša, nedokučiva žudnja odvešće u podzemlje one koji nemaju šta da izgube. U mrak, gde sijaju oči boje purpura, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka Konstantinovom raskršću.
3. Mirjana Đurđević: „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“. Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji, pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Đurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks…
B.M.
