Malo rada, mnogo muzike

Prilično je iritirajuća pojava tradicionalni štrajk prosvetara maltene početkom i tokom svake školske godine. Uzgred, njihovi glasnogovornici sve vreme tvrde, ukoliko znamo da čitamo i između redova, a i to se uči u školi, da sve rade u interesu đaka, a ne u svom.

Moglo bi se čak i poverovati u to ukoliko bi gospoda štrajkovala, recimo, u toku prilično dugog letnjeg raspusta, ili zimskog, ili uskršnjeg – jer raspusta imaju koliko vole – a ne početkom ili u toku školske godine.
S druge strane, nevoljno pričaju o kvalitetu nastave, jer postoje deca, koja ni nakon završenog osmog razreda ne znaju pravopis, a retki su oni koji iskreno govore o tome da veliki procenat nastavnog kadra – čast izuzecima – svoj posao ne obavlja na zadovoljavajućem nivou. I još ni reč nije rečena o kašnjenju na časove, o tome da prosvetari i sada (bez povećanja plata) bolje zarađuju od onih koji rade 8 sati na dan, što sa njima nije slučaj.
Dakle, činjenice ne govore u prilog prosvetara. Unija poslodavaca naime tvrdi da prosvetni radnici ne rade više od 25-30 sati nedeljno, a plate su im veće od zaposlenih u privredi. Prema podacima Unije, u Srbiji se u proseku radi 50 sati nedeljno.
Podaci govore i sledeće: prosvetari rade 4-5 sati na dan; prosečno zarađuju (plaćaju ih poreski obveznici) 37.000 dinara mesečno (plata im se ne ukida u toku raspusta); ostale profesije imaju pravo na 21 dan odmora godišnje, a prosvetni radnici imaju 24 dana više; prosvetari imaju dva i po puta više slobodnih dana od ostalih zaposlenih: letnji raspust traje od 1. jula do 20. avgusta, što je oko 35 slobodnih dana, zimski raspust traje oko dve nedelje, a uskršnji nedelju dana…
I da, sami prosvetari tvrde da je njihov posao veoma odgovoran. I jeste. Tvrde i da nije lako s decom. I nije. Ali su to znali i ranije. Mogli su izabrati drugi posao. Doduše, s kratkotrajnijim godišnjim odmorom i s dugotrajnijim radnim danom, a možda i manjom platom.
I vreme je da najzad i u ovoj zemlji počne priča o učinku prosvetara: o tome šta znaju deca i mladi kad završe škole. Čini se ne previše. Ko će početi tu priču? Trebalo bi da to budu upravo prosvetari. Mogli bi da misle o tome dok štrajkuju.

Kristina Demeter Filipčev