trg_fontane
U Beogradu će ovog vikenda biti održan prvi turnir u karlingu (eng. curling) najmlađem olimpijskom sportu. Karling je sport koji je najsličniji boćanju, u stvari on i jeste vrsta boćanja ali na ledu.
Budući da mi u Bečeju nemamo leda, pa tako ni klizačice ni hokejaše, mogli bismo se baviti boćanjem – onim mediteranskim, bez leda.
Sombor, Kljajićevo, Stani-šić, Riđica, Kolut, Prigrevica, Sirig, Novi Sad – sve su to bačka naselja čiji se boćarski klubovi takmiče u nekoj od liga ili kupu Srbije u boćanju.
Kakve su šanse da im se u dogledno vreme pridruži i Bečej? Najverovatnije – nikakve, pošto je u našoj opštini mortalitet veći od nataliteta u svim oblastima života, pa tako i u sportu. Ipak, postoje ovde i igrači i boće, uistinu ne postoji oficijelni teren, odnosno staza, ali upućeni kažu da je to najmanji problem. Boćati se može svugde, sem na betonu.
Stevan Jelača i Siniša Vukas su prethodne decenije bili svedoci i učesnici prvih utakmica ovog sporta u našem gradu, preciznije malo van grada, na travnatom terenu kod Fadipovog kampa. U najsjajnija vremena tamo se umelo okupiti dvadesetak i više igrača i bar još toliko gledalaca, ali se društvo, vremenom malo-pomalo osipalo, tako da poslednja dva leta nije bilo okupljanja.
„Zanimljivo je da je, iako se boćanje smatra isključivo dalmatinskom igrom, našim utakmicama prisustvovao i velik broj rođenih Bečejaca, jednostavno – to je interesantan sport za sve“, kaže Stevan Jelača.
Na pitanje šta bi trebalo preduzeti da Bečej ovog leta ne ostane bez boćanja Siniša Vukas odgovara: „Za začetak ovog sporta u Bečeju najbitnije je odrediti lokaciju, a po mom mišljenju idealno mesto bi bilo negde u okviru otvorenih terena sportskog centra, to nije udaljeno od grada, tako da bi se mnogi namerni ili slučajni prolaznici i posetioci mogli upoznati sa ovim sportom. Za sam početak bilo bi idealno da se urede dve staze, tako da bismo se u prvo vreme bavili popularizacijom i omasovljenjem, privlačenjem i starijih i mlađih, i momaka i devojaka, a tek ako to sve zaživi i ako se steknu i drugi neophodni uslovi, onda ćemo razmišljati o osnivanju kluba koji bi uzeo učešće u takmičenjima“.
|
Šta treba za takmičenje? Da bi jedan klub takmičarski funkcionisao (u, na primer, Prvoj ligi ili kupu Srbije), mora da ima bar četiri staze od po 30 metara dužine i 4 metra širine. Staze su ograđene daskama visine 20 cm. Bulin, najmanji element na stazi, ima prečnik 30 milimetara, a kugle (boće ili balote) su teške od 950 do 1.200 grama, prečnik im je od 94 do 104 milimetra i izrađene su od drveta, plastike ili metala. Cena profesionalnog kompleta od četiri komada je krajem 2010. godine bila između 160 i 200 evra, ali se po internetu može naći i amaterski komplet za 20-30 evra. |
O tome kako na ovu ideju gleda menadžment sportskog centra, tehnički direktor Laslo Horvat kaže: „Sportski centar je bio uvek otvoren za uvođenje novih sportova za koje je građanstvo pokazalo interesovanje. S obzirom na to da postoji teren odgovarajuće veličine na kom bi se moglo urediti igralište za boćanje, uz dogovor i saradnju sa zainteresovanim građanima mogli bismo osposobiti teren pre početka sezone kupanja. U slučaju da vremenom boćanje u Bečeju kvalitetom i brojem takmičara zadovolji potrebne norme za takmičenje u odgovarajućim ligama, u stanju smo ponuditi mesto za izgradnju terena takmičarskih dimenzija. Prvi teren za boćanje trebalo bi urediti na prostoru otvorenih bazena, jer bi tokom leta zbog velikog broja prisutnih građana došlo do ubrzane popularizacije ovog sporta, dok bismo takmičarskim terenima upotpunili kompleks terena na otvorenom prostoru, tako da bi, pored teniskih terena i mini-pič terena, Bečej dobio i terene za boćanje“. Šta će od svega biti – uverićete se svojim očima krajem maja, početkom juna, na otvorenim bazenima.
ZoLJ
