trg_fontane
Domaća manufaktura u ovo vreme raspada, otpuštanja, nemanja, sve više dobija na snazi i sve veći broj ljudi se odlučuje da iskoristi svoje „bogom dane“ sposobnosti i veštine.
Jedna od njih je i Nada Živkov Andričin, koja je spojila osećaj za lepo, vešte ruke i kreativnost, da bi kao rezultat dobila sapune raznih boja, dimenzija i mirisa. Ona proizvodi domaće sapune po sopstvenoj recepturi, u domaćem ambijentu, koristeći isključivo bilje, kozije mlekom, ulja, ne koristeći pri proizvodnom procesu nikakvu hemiju, a svaka od tih mirisnih nota donosi osećaj neizmerne duševne sreće i zadovoljstva.
Prvi susret sa domaćim sapunima je imala kao i većina ovdašnjih ljudi, sa onim iz „bakine kuhinje”. „Uvek sam se pitala kako se oni prave. To su prvi sapuni sa kojima sam eksperimentisala, jer me je interesovalo kako se oni prave i da li bih i ja to umela”, objasnila je Nada.
|
Mali saveti za korišćenje sapuna Nada preporučuje da se sapuni drže na rešetkastoj podlozi ili da vise, jer se zbog ulja koje sadrže moraju cediti posle upotrebe. Takođe, greška koju mnogi od nas prave kad koriste sapun pri kupanju jeste „pranje sapuna”. „Svaki sapun treba uzeti u suvu ruku, dok drugu ruku treba pokvasiti i njome preći preko površine sapuna nekoliko puta. Posle toga sapun treba ostaviti na podlogu i nastaviti redovno sa kupanjem. Jer drugačije mi kupamo sapun i onda se on brže troši”, objasnila je Nada. |
Po struci je ekonomski tehničar, ali je, kao i mnogi, ostala bez posla. „Razmišljala sam da napravim nešto iza čega ću stajati, a kako volim manufakturu i rukama da stvaram, sve se to spojilo, ali na početku nisam znala i mislila da ću moći”.
Recepte je pokupila iz stručne literature i sada se već izveštila u spravljanju i kombinovanju materijala. U osnovi svakog sapuna koristi maslinovo ulje jer, kako kaže, „ono je kralj među uljima”, kokosovo i palmino ulje, a potom dodaje biljke i začine. „Svaki od tih začina i bilja ima blagotvorno dejstvo na kožu. Na primer, čokolada podstiče dejstvo kolagena i elastina, cimet daje koži svežinu i vlagu, vanila podmlađuje kožu”, kaže ona. Nažalost, kod nas je materijal koji je potreban za spravljanje sapuna skup, jer su svi prirodni, bez konzervansa, a većinu ne može kod nas da nađe. „Pravim sapune od čokolade, od kakaa, od kozijeg mleka, od kamilice, nevena, cimeta, korena narandže, od kafe, anisa. Preferiram bezmirisne sapune jer osobe sa osetljivom kožom najbolje podnose tu vrstu sapuna. Ali nije suština u izgledu, već u sastavu. U izradi primenjujem hladni postupak, što znači da se sve vrednosti ulja i dodataka zadržavaju i ostaju. U skorije vreme planiram i proizvodnju sapuna po tipu kože, a za to mora da se zna koja ulja šta rade i koji im je odnos.” Nada kaže da joj ne treba mnogo vremena da napravi sapun, da je najvažnija priprema: „Najviše volim da budem sama, onda sam u elementu i onda se pripremim i krenem da pravim sapun. Kad dobijem smesu izlivam je u drvene kalupe i odlažem ih da se suše osam nedelja. Sama nabavljam sve što mi treba, ali sam zbog nedostatka materijala primorana da pravim samo sapune od materijala koje mogu ovde na nađem, jer za sapune koje bih želela da pravim materijala nema. I ambalažu pravim sama i sve zavisi od inspiracije”.
Svaki njen sapun ima rok trajanja, a on je isti roku trajanja ulja, otprilike oko godinu dana, jer su skloni užegnuću zbog nedostatka konzervansa. Kaže da ima stalne mušterije, ali da se ljudi odlučuju za određene sapune po mirisu. „Najviše se prodaju sapuni od kozijeg mleka i nevena. Meni je jako važno da ljudima prijaju moji sapuni i kada ih pravim vodim računa da ljudi ne budu alergični na njih. Ali kada si sigurna da je sve prirodno, nema straha. Razmišljala sam da u kompletu pravim sapune i kupke, balzame, ali pošto sve sama pravim, ne žurim. Skupila sam znanje u izradi sapuna za posebne namene i nameravam da započnem njihovo spravljanje. Ja sam zadovoljna što se ljudima sviđaju moji sapuni i to je ono što me čini srećnom”, završila je Nada svoju priču.
M.T.
