Zašto se deci sa invaliditetom ne obezbeđuju pedagoški asistenti? (4. deo)

Interresorne komisije u brojnim slučajevima predlažu pedagoške asistente kao vid dodatne podrške u školama deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Uprkos tome mnoga deca ne mogu da računaju na podršku pedagoških asistenata. Jer ih imaju samo na papiru.

Neki od roditelja pristaju na to da njihovo dete umesto pedagoškog asistenta dobije ličnog pratioca – pedagoški asistent je usluga iz oblasti obrazovanja i obezbeđuje ga Ministarstvo prosvete, a lični pratilac je usluga iz oblasti socijalne zaštite i obezbeđuju ga lokalne samouprave ako žele i ako imaju novca za to – a neki pokušavaju da se bore za zakonska prava dece, međutim, ta borba je manje-više neuspešna.
Novosadsko udruženje „Klackalica“ je prošle godine uputilo pismo nadležnom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o mogućnostima angažovanja pedagoških asistenata. U odgovoru ministarstva u septembru 2015. godine navedeno je da su u proteklom periodu pedagoški asistenti radili isključivo sa decom romske nacionalnosti, ali se konstatuje i da je zakonom stvorena mogućnost da pedagoški asistenti pružaju dodatnu podršku i deci i učenicima iz drugih osetljivih grupa, te da se planira izrada novog Pravilnika o pedagoškoj asistenciji kojim će se regulisati preciznije uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje.
Podsetimo da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u aprilu 2015. godine u okviru Sektora za razvoj i visoko obrazovanje osnovalo Grupu za socijalnu inkluziju. Cilj osnivanja te grupe je, kako je navedeno, da se obezbedi kontinuirano unapređivanje kvaliteta obrazovanja kroz razvijanje inkluzivne kulture, politike i prakse na svim nivoima obrazovanja u Republici Srbiji. Inkluzivno obrazovanje je zakonska obaveza Republike Srbije i regulisano e Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Jedan od prioritetnih zadataka Grupe za socijalnu inkluziju trebalo je da bude rad na izmeni Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku i izrada Pravilnika o pedagoškoj asistenciji.
Izgleda, međutim, da novi Pravilnik o pedagoškoj asistenciji ni godinu dana kasnije nije izrađen, jer deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u velikom broju slučajeva ni u 2016/2017. školskoj godini nemaju pedagoške asistente.
Novinar Bečejskog mozaika pokušao je da sazna da li je pravilnik pripremljen i pozvao je brojeve telefona Grupe za socijalnu inkluziju, međutim, tamo se niko nije javljao na telefone, pa je, potom, u Sektoru za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Ministarstva prosvete rečeno da je Grupa za inkluziju na seminaru i da je neće biti moguće kontaktirati do četvrtka, 27. oktobra.

Učenici su onemogućeni da dobiju dodatnu podršku

Činjenica je da se sve više roditelja žali ministarstvu i poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog neobezbeđivanja pedagoških asistenata deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izdala je brojna mišljenja i obraćala se Ministarstvu prosvete da obezbedi pedagoške asistente, ali pomaka i dalje nema.
Poverenica, u mišljenjima i opomenama upućenih Ministarstvu prosvete na osnovu pritužbi roditelja, čijoj deci, uprkos mišljenju interresorne komisije nije obezbeđen pedagoški asistent, osvrnula se i na to da se pedagoška asistencija omogućuje samo deci romske nacionalnosti i istakla da je obezbeđivanjem dodatne podrške, koja se ogleda u angažovanju pedagoških asistenata samo romskoj deci, isključena su, bez ikakvog razloga, sva ostala deca iz drugih društveno osetljivih grupa, za koje je interresorna komisija procenila da im je potrebna dodatna obrazovna podrška pedagoškog asistenta. „Činjenica da deca sa smetnjama u razvoju i njihovi nastavnici mogu da dobiju dodatnu podršku pedagoškog asistenta jedino ukoliko ga je škola već angažovala zbog romske dece, stavlja decu sa smetnjama u razvoju u situaciju da, radi ostvarivanja ciljeva koji su im određeni individualnim planom, zavise od toga da li je u školi već angažovan asistent za romsku decu“. Konstatovala je zatim „da veoma zabrinjava činjenica da pedagoški asistenti, koji nesumnjivo predstavljaju institucionalni instrument za sprovođenje inkluzivne obrazovne politike i treba da budu jedan od značajnih nosioca promena u obrazovnom sistemu, nisu angažovani u predškolskim ustanovama i osnovnim školama za decu sa smetnjama u razvoju“. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da nisu jasni razlozi za njihovo neangažovanje, imajući u vidu da upravo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje konkurs za program obuke za pedagoškog asistenta i da polaznici tokom trajanja obuke stiču znanja koja ih osposobljavaju za pružanje podrške i pomoći deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci iz siromašnih porodica, seoske sredine i romske nacionalne manjine.
Zaključak poverenice u više slučajeva pritužbi roditelja je da Ministarstvo prosvete propuštanjem da obezbedi uslove za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, onemogućilo je učenike da dobiju potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Nesvakidašnja borba majke za obezbeđivanje pedagoškog asistenta

Takav je slučaj i deteta Marije Protić iz Bečeja, koja danas živi u Novom Sadu. Naime, njenom detetu je po mišljenju interresorne komisije potreban pedagoški asistent, međutim, ta učenica prvog razreda osnovne škole još uvek ga nema, uprkos obraćanjima majke nadležnima.
Zato se Marija Protić sredinom oktobra odlučila da učini nešto nesvakidašnje, jer je upravo to način da se privuče pažnja nadležnih, ali i javnosti na postojanje problema.
Naime, Marija Protić je 13. oktobra u Novom Sadu otišla na tribinu Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju o ličnim pratiocima (iako oni nisu deo obrazovnog, nego sistema socijalne zaštite) sa Danielom Dženi Pinterom, transrodnom osobom, koju bi želela da angažuje za pedagoškog asistenta svojoj ćerki. Dženi Pinter je, inače, diplomirana pravnica, takođe rodom iz Bečeja.
Protić je tražila da sama angažuje i plati pedagoškog asistenta, međutim, kako je rekla, „ministarstvo mi kaže da ja ne mogu da ga plaćam, jer nema obučenih, nisu prošli obuke, a samo ministarstvo te obuke ne drži. Postoje zapravo pedagoški asistenti u našem sistemu, ima ih, ja mislim oko 180, ali oni su namenjeni isključivo deci romske nacionalnosti”.
Ona je predlog da Dženi Pinter bude pedagoški asistent njenoj ćerkići, poslala i nadležnom ministarstvu, ali odgovor još nije dobila. Kaže da je, kao prosvetni radnik, i sama kompetentna da obuči asistenta koga je izabrala. Međutim, sporno je i to što je izabrala transrodnu osobu.
Dženi Pinter je novinarima rekla da bi bila spremna, ukoliko joj bude dozvoljeno da bude pedagoški asistent ćerki Marije Protić, da u školu ne ide u ženskoj odeći.
Marija Protić je izjavila da je odlučila da se na neuobičajen način bori za prava svog deteta, jer na molbe nadležni nisu reagovali i dodala je da više ne može da trpi da Ministarstvo prosvete ne raspisuje konkurse za obuku pedagoških asistenata, ali sa druge strane, ne dozvoljava da ih roditelji dece kojima su potrebni sami angažuju i plate. Tako umesto pedagoških asistenata taj posao rade lični pratioci koji za to nisu kompetentni, a ona ne želi da pristane na to.
Objavljivanje priče Marije Protić i Dženi Pinter u štampanim i elektronskim medijima, osim reči podrške, čestitki za hrabrost i upornost te majke da svom detetu – i onda automatski i ostaloj deci –obezbedi to na šta po zakonu i mišljenju interresorne komisije ima pravo, izazvalo je i brojne negativne komentare na društvenoj mreži Fejsbuk, zbog, nije teško pogoditi, želje majke da pedagoški asistent njenom detetu bude transrodna osoba.
Neke osobe, verovatno roditelji dece koja imaju autizam (jer i dete Marije Protić ima autizam), obratile su se i Savezu udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, koji je 19. oktobra na svojoj Fejsbuk stranici Autizam Srbija objavio: „Nekoliko roditelja je danas zatražilo reakciju Saveza u vezi sa angažovanjem transrodne osobe kao asistenta devojčici sa autizmom iz Novog Sada. Svaki roditelj ima pravo da radi ono što misli da je u najboljem interesu njegovog deteta. Ukoliko to ne ugrožava dete i njegova prava u bilo kom smislu, (re)akcija Saveza nije potrebna“.

U Srbiji 173 pedagoška asistenta angažovana u 72 jedinice lokalne samouprave

Tim za socijalno uklјučivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u „Analizi pravnog okvira i aktuelnog statusa i prakse pedagoških asistenata“ iz oktobra 2015. godine navodi da „ideja o uvođenju predstavnika manjinskih grupa u obrazovni sistem je u svetu prisutna još od ranih šezdesetih, a u evropskim zemljama od osamdesetih godina. Kod nas su pedagoški asistenti prvi put uvedeni 1997. godine u predškolske grupe, a 2002. godine u osnovne škole. U sistem obrazovanja su uključeni prvo romski asistenti kao deo projektnih aktivnosti raznih međunarodnih organizacija, a zatim se njihova uloga dalje razvijala a sistem je počeo da ih prepoznaje kao romske asistente u nastavi, a zatim kao asistente za podršku učenicima romske nacionalnosti u školovanju. Nekadašnji romski asistent je kao pozicija u sistem obrazovanja uveden ’na mala vrata’ preko projekata nevladinih organizacija i uz podršku međunarodnih organizacija i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. U zakonskom okviru 2009. godine ova pozicija postaje pedagoški asistent, čime je prošireno polje delovanja asistenata na svu decu kojoj je podrška neophodna (a ne samo na romsku decu). Radno mesto pedagoškog asistenta institucionalizovano je aprila 2011. godine kada je istovremeno obezbeđeno i finansiranje njihovih zarada iz republičkog budžeta. Iste godine je zanimanje pedagoški asistent uvedeno u klasifikaciju zanimanja Republičkog Zavoda za statistiku, a u planu je i uvođenje ovog zanimanja u Nacionalni okvir kvalifikacija. Uloga pedagoškog asistenta se, od perioda nekadašnjih romskih do današnjih pedagoških asistenata, značajno razvijala kroz obuke i kroz praktičan svakodnevni rad sa decom u ustanovama i u skladu sa potrebama i promenljivom situacijom na terenu. Paralelno sa evolucijom statusa pedagoških asistenata povećavao se spisak njihovih zaduženja, ali i efekti njihovog rada“.
U analizi je pisalo i da prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u avgustu 2015. godine posao pedagoškog asistenta obavljaju 173 angažovana saradnika.
Tvrdi se da „’prosečan’ pedagoški asistent ima između 31 i 40 godina, preko pet godina radnog iskustva na ovoj poziciji, češće je ženskog pola (101 žena naspram 74 muškarca), ima srednju stručnu spremu (45%) i uglavnom zna romski jezik (135). Svaki peti pedagoški asistent izjavljuje da ne zna ili da delimično zna romski jezik. Najmlađi pedagoški asistent ima 20, a najstariji 58 godina. Bez radnog iskustva je sedam pedagoških asistenata, dok se 31 (18%) pedagoški asistent nalazi na ovoj poziciji od 7 do 13 godina. Obrazovna struktura pedagoških asistenata je različita: 26% njih ima završen treći stepen stručne spreme, nešto manje od polovine (45%) ih je sa četvorogodišnjom srednjom školom, a manje od jedne trećine (28%) ima više ili fakultetsko obrazovanje. Prema navodima asistenata ovakva obrazovna struktura otvara i pitanje koeficijenta i plate na osnovu stručne spreme i uloge unutar ustanove. Razlike u obrazovnoj strukturi, kao i razlike u godinama radnog iskustva, reflektuju se na stručnost i kompetencije pedagoških asistenata, kao i na način njihovog rada, mogućnost usvajanja znanja i veština na obukama, kao i na mogućnost primene stečenih znanja.
Ulogu i okvir delovanjа pedagoških asistenata propisuju dva pravna akta: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) i Pravilnik o programu obuke za pedagoškog asistenta (Pravilnik).
Svakodnevna praksa pedagoških asistenata prevazišla je propisanu regulativu i sadržaj obuka. Stoga je neophodno da se zakonska regulativa unapredi kako bi se omogućilo da pedagoški asistenti efikasnije i kvalitetnije obavljaju svoju ulogu i čime bi njihov položaj u obrazovnom sistemu bio unapređen.

Propisana dodatna podrška: asistenti, asistivna tehnologija, posebni softveri…

U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, u članu 4 piše da dodatna podrška može biti neposredna i posredna i obezbeđuje se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi i u ustanovi socijalne i zdravstvene zaštite.
Neposredni oblici dodatne podrške koji zahtevaju dodatna finansijska sredstva su: prilagođavanje i nabavka udžbenika i nastavnih sredstava (npr. na Brajevom pismu i slično, zavisno od potreba učenika); upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistitivne tehnologije (upotreba alternativnih načina i sredstava komunikacije – sličice, crteži i fotografije, predmeti, prilagođen raspored časova, poseban način obeležavanja mesta u učionici, poseban način obeležavanja mesta za materijal za rad, poseban način obeležavanja mesta za odlaganje završenih radova i sl., računari, prilagođene tastature, ekrani na dodir (tač-skrin), prilagođeni miševi, posebni softveri, tajmeri i satovi, diktafoni i sl.); angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti); obezbeđivanje obuke za učenika za korišćenje Brajevog pisma, samostalno kretanje, korišćenje sredstava asistivne tehnologije, znakovnog jezika ili drugih alternativnih načina komunikacije; prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski; angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i sl.; organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole zbog teških i hroničnih bolesti radi ostvarivanja kontinuiteta u obrazovanju, u vidu pojačane dopunske nastave, individualnog rada i angažovanja stručnjaka sa specijalizovanim znanjima; vaspitanje i obrazovanje u posebnoj razvojnoj grupi, kao i obrazovanje u školi ili odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, a u skladu sa posebno obrazloženim mišljenjem Komisije, ukoliko je priroda i ozbiljnost teškoća u razvoju deteta takva da se obrazovanjem u redovnoj grupi, školi ili odeljenju, ne mogu postići zadovoljavajući rezultati i pored pomoćnih sredstava i dodatnih usluga; angažovanje psihologa ili osobe koja poznaje dete u ostvarivanju zdravstvene zaštite; pravo na usluge zdravstvene zaštite, koje nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem i službe kućnog lečenja i nege; omogućavanje besplatnog učešća u kulturnim, sportskim i rekreativnim aktivnostima koje organizuje škola; drugi slični oblici podrške, u skladu sa potrebama deteta.
Posredni oblici dodatne podrške koji zahtevaju dodatna finansijska sredstva su: prilagođavanje okruženja (prilaza i unutrašnjeg prostora ustanove: postavljanjem rampe, gelendera, ugradnjom lifta, prilagođavanjem toaleta, prilagođavanjem staze, kao pomoći pri samostalnom kretanju za decu oštećenog vida ili decu koja ne vide, postavljanjem lampe, table-putokaza, naziva na vratima na jeziku koji je u službenoj upotrebi i jeziku nacionalne manjine, sa simbolom, mapom prostora i sl.); obavezno stručno usavršavanje vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika neposredno angažovanih u obrazovno-vaspitnom radu, u skladu sa inkluzivnim principima i obuka za korišćenje sredstava asistivne tehnologije, alternativnih načina komunikacije – npr. za znakovni jezik i sl.; povećanje osetljivosti putem edukacije svih zaposlenih u obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi za načine zadovoljavanja potreba dece iz društveno osetljivih grupa; povećanje osetljivosti i edukacija vršnjaka i njihovih roditelja za prihvatanje dece kojima je usled smetnji u razvoju, poteškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška; savetodavni rad sa roditeljima ili starateljima deteta kome je potrebna dodatna podrška u obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj ustanovi; obezbeđivanje podrške obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi radi prilagođavanja uslova i okruženja i nabavke sredstava za rad sa detetom kome je potrebna dodatna obrazovna podrška; obezbeđivanje produženog boravka u obrazovnoj ustanovi odnosno dnevnog boravka u socijalnoj zaštiti; obezbeđivanje prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove odnosno od obrazovne ustanove do dnevnog boravka; obezbeđivanje ishrane u školskim kuhinjama, odeće i obuće, besplatnih udžbenika i pribora za školu, literature za učenike i nastavnike; obezbeđivanje podrške službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave; drugi oblici posredne dodatne podrške.

Analiza pravnog okvira pokazuje da je mesto pedagoškog asistenta definisano kao privremena mera, zasnovana na ugovoru čije je trajanje 12 meseci, sa mogućnošću produžavanja ugovora svake školske godine (od 2010. godine do danas). Nisu definisani kriterijumi na osnovu kojih ustanova može da angažuje asistenta i na osnovu kojih može da odredi da prestaje potreba za njegovim angažmanom. Uslovi konkursa za angažovanje pedagoškog
asistenta nisu precizno definisani – svaka ustanova ih definiše na svoj način isto kao i uslove za produžavanje ugovora na godišnjem nivou. Pedagoški asistenti imaju status spoljnog saradnika bez mogućnosti da radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme, čime su dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene u školi. Pedagoški asistenti rade bez licence i učestvuju u radu školskih organa bez prava glasa. Međutim, određeni broj asistenata učestvuje u više školskih stručnih timova i tela nego nastavni kadar, dok deo njih nije uključen ni u jedan tim škole.
Analiza pravnog okvira i aktuelne prakse pokazuje da je uloga pedagoških asistenata preširoko zakonski definisana i nedovoljno zakonski uređena u pogledu procedura za angažovanje, radno-pravnog položaja i ostvarivanja prava proisteklih iz radnog odnosa; statusa pedagoških asistenata u ustanovi; vrste podrške deci i učenicima i norme neposrednog rada (posebno sa decom); učešća u školskim timovima za inkluzivno obrazovanje; obaveza i odgovornosti pedagoških asistenata; delokruga rada, opisa posla pedagoških asistenata i standarda rada; jasnog razgraničenja uloge pedagoškog asistenta i pratioca za ličnu pomoć detetu i kriterijuma za određivanje broja potrebnih asistenata u predškolskim ustanovama i osnovnim školama, piše u analizi i konstatuje se da ovakva situacija utiče na to da se uloga pedagoških asistenata često meša sa ulogom pratioca za ličnu pomoć detetu, što rezultira time da su pojedini pedagoški asistenti u situaciji da obavljaju i posao ličnog pratioca. Uočljiva je konfuziju i oko ciljeva i namene ovog servisa gotovo podjednako kod ustanova, roditelja i predstavnika lokalnih samouprava, uključujući i stručnjake iz oblasti obrazovanja koji takođe različito tumače svrhu pedagoških asistenata itd.

Ko je ko?

Zadaci pedagoškog asistenta i ličnog pratioca se u potpunosti razlikuju i ne može ih obavljati jedna osoba. Pedagoški asistent mora da pohađa program obuke za pedagoškog asistenta i njegov zadatak je da pruža dodatnu podršku učenicima, nastavnicima i roditeljima koja je prvenstveno usmerena na obrazovanje i vaspitanje deteta.
Pedagoški asistent može biti angažovan samo za jedno dete, ali i za više dece u jednom razredu ili u više razreda. Angažovanje pedagoškog asistenta se planira, odnosno, trebalo bi da se zna kom detetu je potrebno pružiti podršku, za koje aktivnosti i u kom vremenskom periodu.
Lični pratilac ne pohađa obuku za obavljanje svojih poslova i njegov zadatak je da pruža dodatnu podršku samo određenom detetu, a zadaci koje obavlja po pravilu nisu u vezi sa izvođenjem nastave.

Problem je, navodi se, i to što radni odnos zasnovan na dvanaestomesečnom ugovoru ograničava mogućnosti za napredovanje pedagoških asistenata ‒ time se limitira kvalitet mere, jer se mera svodi na nivo ad hoc delovanja. Istovremeno se ne ostavlja mogućnost da svi pedagoški asistenti obavljaju svoj posao na isti način i da se stvori minimum zajedničkog viđenja načina i ciljeva njihovog rada u svim oblastima predviđenim pravilnikom. Zato je onemogućeno praćenje kvaliteta rada pedagoških asistenata.
Radno-pravni položaj pedagoških asistenata je i danas isti kao i u momentu sistematizacije njihovog radnog mesta 2010. godine. Od uvođenja u obrazovni sistem pedagoški asistenti imaju status spoljnih saradnika za rad na određeno vreme u trajanju od 12 meseci za svaku školsku godinu, počev od septembra. „Praksa pokazuje da se trajanje i dinamika obnavljanja ugovora razlikuju od jedne do druge ustanove. U izvesnom broju slučajeva ugovor se obnavljao redovno, na početku svake školske godine; ali praksa pokazuje da jedan broj asistenata na produženje ugovora čeka i po nekoliko meseci, dok je bilo asistenata sa kojima se novi ugovor zaključuje na svaka dva meseca ili, što je ređe, čak mesečno. Pedagoškom asistentu se, u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, vrši obračun i isplata plate na osnovu koeficijenta 11,15. Mesečna naknada za rad pedagoškog asistenta je oko 29 hiljada dinara. Svakodnevna praksa pokazuje da su pedagoškim asistentima narušena pojedina prava iz radnog odnosa. Deo pedagoških asistenata nakon isteka ugovora nastavlja da radi bez ugovora i po nekoliko meseci, čekajući na zaključivanje novog ugovora. Dešava se i da zaposlena pedagoška asistentkinja nije u mogućnosti da ostvari svoja prava na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i nakon porođaja iako to propisuje Zakon o radu (čl. 12, st. 2)“, piše u analizi.
Propisana i aktuelna norma neposrednog rada pedagoških asistenata sa decom i učenicima u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje se razlikuje od jedne do druge ustanove, od jednog do drugog asistenta. Pojedini asistenti navode da je njihova obaveza 25 sati angažovanja u nastavnom procesu, a ostatak do 40 sati radne nedelje je predviđen za terenski rad sa porodicama i rad sa institucijama. Ovo je velika „rupa“, kažu asistenti, jer se često zloupotrebljava od strane direktora, a mi ne možemo da odbijemo da uradimo ono što nam nije u opisu posla. Asistenti se edukuju na seminarima osnovnog i naprednog nivoa, na kojima se pripremaju za rad sa decom, nastavnim kadrom i školom, roditeljima i lokalnom zajednicom. Ne postoji podatak o broju obuka koje su prošli svi asistenti, niti popis svih obuka koje su na raspolaganju pedagoškim asistentima.
Obuka tzv. prve generacije asistenata započela je 2006. godine, kada su edukovana 54 asistenta. Obuka tzv. druge generacije asistenata realizovana je 2009. i 2010. godine. Izvestan broj asistenata je prošao obuke u okviru projekata realizovanih u periodu od 1997. do 2006. godine. Manji broj asistenata do sada nije prošao nijednu dodatnu obuku, osim uvodne obuke koja je preduslov za zaposlenje.
Deo asistenata radi sa svom decom kojoj je podrška potrebna, dok deo njih radi samo sa romskom decom. Način rada sa decom se razlikuje i po tome da li asistent radi sa pojedinačnim detetom unutar učionice ili podršku detetu pruža tako što dete izdvoji u posebnu učionicu i sa njim radi bez prisustva ostale dece (npr. deca sa teškoćama u razvoju ili jezičkom barijerom).
Analiza pokazuje da su 173 pedagoška asistenta angažovana na nivou 72 jedinice lokalne samouprave, što je manje od polovine lokalnih samouprava u Srbiji. U opštinama u kojima su angažovani pedagoški asistenti postoje 72 predškolske ustanove i 783 osnovne škole, pa je i broj angažovanih pedagoških asistenata nedovoljan za potrebe ovih lokalnih samouprava. Od ukupno 171 predškolske ustanove, u njih 38 je angažovan pedagoški asistent, a od ukupno 1.256 osnovnih škola u svega 12% (149) je angažovan najmanje jedan pedagoški asistent. Nema dovoljno obučenih osoba za posao pedagoškog asistenta; kada bi ih i bilo, škole ne bi mogle da ih zaposle zbog uredbe o zabrani zapošljavanja, a nije izvesno koliko će morati da se čeka na proširenje lista za angažovanje pedagoških asistenata.
U analizi iz oktobra 2015. godine date su i preporuke za unapređivanja položaja i delovanja pedagoških asistenata i konstatovano je da je važno da se uklone negativne posledice preširoke normiranosti koja relativizuje ulogu i položaj pedagoških asistenata u sistemu obrazovanja, a s druge strane je važno zadržati fleksibilnost u radu pedagoških asistenata kako bi se njihov posao odvijao u skladu sa potrebama dece, porodice, lokalne zajednice i drugih učesnika u obrazovnom sistemu.

K.D.F.

Medijski projekat Bečejskog mozaika „Država, roditelji i deca sa invaliditetom“ sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije