trg_fontane
Sećate li se vremena kada ste bili deca i verovali u Deda Mraza i čekali da osvane jutro sa paketićem ispod jelke ili u čizmi u prozoru? Onda će vam istorijat postanka i oblikovanja legendi o Deda Mrazu biti zanimljiv.
Deda Mraz je izmišljeni lik koji donosi deci poklone na Badnje veče, Božić ili na dan Svetog Nikole (u zapadnoj kulturi) ili za Novu godinu (u istočnoevropskim državama). Verzije i ime variraju zavisno od kultura, religija i naroda. Poreklo ovog lika je iz starih religija germanskih i slovenskih naroda. Pokrštavanjem ovih naroda njihova verovanja su kombinovana sa likom hrišćanskog episkopa Nikole. Uobičajena predstava Deda Mraza na zapadu je da je on stariji bradati čovek obučen u crveni kaput koji leti na saonicama koje vuku irvasi, sa torbom punom poklona za dobru decu. Njegov dom se nalazi na Severnom polu ili u Laponiji. Kod Slovena, Deda Mraz je nekada bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. On je pratio stare slovenske bogove Podzvizda, boga vetra i dobrog i lošeg vremena, Zimnika, boga zime i Koročuna, boga podzemnog sveta koji je vladao mrazevima. Zajedničke osobine ovih bogova su odredile i početno verovanje u Deda Mraza – on je u početku otimao decu i odvodio ih u svom džinovskom džaku. Da bi otkupili decu, roditelji su morali da mu daju poklone. Ipak, vremenom sve se okrenulo i pod uticajem hrišćanstva lik Deda Mraza je izmenjen, postao je ljubazan i počeo je da daje poklone deci. Od 19. veka legende o Deda Mrazu su oblikovali književni uticaji. Deda Mraz bio je oblikovan u ono što je danas. Do kraja 19. veka Deda Mraz je postao najpopularniji među raznim mitskim figurama koje su bile zadužene za darivanje poklona za Novu godinu.
|
Nova pravila za Deda Mraza Zbog strogih pravila koja važe u nekim zemljama EU, a koje su preuzeli i neki hrvatski Deda Mrazovi, deci nije dozvoljeno da mu sede u krilu. Nije dozvoljen ni zagrljaj sa „belobradi“, a poljubac pogotovo, piše Jutarnji list. Zbog strogih pravila, fotografije na kojima nasmešena dečica sede u krilu Deda Mrazu uskoro bi mogle potpuno iščeznuti i u Hrvatskoj. |
Širom sveta postoje različiti običaji vezani za Deda Mraza koji se izvode da bi deca dobila poklone. Neki običaji (kao što su poseta mestima gde se organizuje dodela poklona) karakteristični su za nedelje i dane koje prethode Božiću i Novoj godini, dok su drugi, kao što je priprema zakuske za Deda Mraza, specifični samo za Badnje veče. Drugi običaji, kao što su kačenje čarapa koje treba da budu napunjene poklonima su starinski običaji. Pisanje pisama Deda Mrazu je postao običaj kod dece. Ova pisma obično sadrže spisak željenih igračaka i potvrde o dobrom ponašanju. Mnoge poštanske službe dozvoljavaju slanje pisama Deda Mrazu, a na njih odgovaraju radnici pošte ili spoljni saradnici, kao što su članovi dobrotvornih organizacija. Prema Svetskom poštanskom savezu, Poštanska služba SAD ima najstariji organizovani pokušaj odgovaranja na pisma Deda Mrazu od strane nekog nacionalnog poštanskog sistema. Ova praksa je počela 1912. godine, a od 1940. godine se naziva „Operacija Deda Mraz“ čiji je cilj da pisma Deda Mrazu budu prosleđena dobrotvornim organizacijama, velikim korporacijama, lokalnim poslodavcima i pojedincima kako bi se ispunili dečji snovi. Ipak, nije potrebno da budemo deca da bismo poverovali u magiju Deda Mraza ili bilo kog drugog imaginarnog junaka. Dovoljno je malo mašte i vere da se čuda zaista dešavaju!
Priredila M.T.
(Izvor: Vikipedija, Deda Mrazovi, Stil magazin)
