trg_fontaneU Kreativnom centru Gradskog pozorišta 31. oktobra prikazana je izložba fotografija nazvana „Prozirni zidovi“.
Izložba predstavlja završnicu seminara „Foto-poruka“ – upotreba fotografije u omladinskom radu – koji je u drugoj polovini oktobra održan u Bečeju. U okviru projekta ’Mladi u akciji’ tokom osam dana boravka u Bečeju, dvadeset dvoje mladih ljudi iz jedanaest zemalja Evrope se bavilo temom siromaštva od globalnog do lokalnog nivoa. Među njima je bio i Pjotr Goldštajn iz Poljske. On se trenutno bavi istraživanjem i komparacijom nevladinih organizacija u Novom Sadu i Mostaru, što mu je i tema doktorata i samim tim se podrazumeva da solidno govori srpski jezik. To je ujedno bila prilika da od njega čujemo utiske o Bečeju, ljudima, hrani…
S obzirom na to da je mnogo putovao, bio je prinuđen da nauči sam da kuva: „Studirao sam u Poljskoj, Španiji i u Švedskoj. Radio sam u Meksiku, bio sam malo u Kini, sada živim u Engleskoj, pa zato u svakom mestu naučim da kuvam nešto novo od nacionalnih jela zemlje u kojoj se nalazim. Volim da kuvam, a pošto sam prvo studirao filozofiju, smatram da i u kuvanju postoji mnogo filozofije i da se kroz kuvanje i hranu pruža mogućnost da se upoznaju druge kulture. Mislim da u regionu kao što je Vojvodina, gde ima toliko kultura, tako nešto može vrlo uspešno raditi“.
Goldštajn kaže da je vegetarijanac i da voli meksičku kuhinju: „U Meksiku se za neke praznike jede samo pečena piletina sa čokoladom i sa dvanaest vrsta ljute paprike. Meksička kuhinja dozvoljava da se rade originalne stvari, kao što je mešanje raznih ukusa. Na primer, jede se voće sa ljutom paprikom, jako je dobra kombinacija jabuka ili nečeg drugog što je slatko, i malo ljute paprike. Pored toga, hrana je tamo, osim što je lepa za jelo, i hrana za oči jer se koriste namirnice različitih jakih boja, pa su im jela lepa i za oko, tako da bih to mogao izdvojiti kao nešto što mi je ostalo u lepom sećanju.“
Kada kuva, Goldštajn voli da eksperimentiše.
„Volim da pravim razne kombinacije prilikom pripremanja hrane, pa da jelo bude malo kinesko i malo meksikansko, ili malo mađarsko i malo nešto drugo. Mislim da su takve kombinacije vrlo lepe. Kod vas ima dobrog i lepog povrća od kojih mogu da se kuvaju super stvari i da se naprave kombinacije boja kao što rade u Meksiku. Ja ne jedem meso, ali sam probao da jedem nešto od vaše nacionalne kuhinje, a probao sam i neke vrste riba i riblju čorbu, super je. Jako volim vašu kafu i vašu papriku, zato svaki put kad sam ovde, nakupujem toga i nosim u Poljsku ili Englesku.“
Prilikom boravka u Bečeju, za učesnike seminara Pjotr je napravio desert po meksikanskoj kombinaciji, a isti recept je preporučio i čitaocima Bečejskog mozaika: „Potrebno je pakovanje oblatni, jedna čokolada za kuvanje, malo svežeg đumbira i malo sveže ljute paprike. Odlučio sam da napravim ovaj kolač, jer svi znaju da u Vojvodini imate super papriku. Čokolada se otopi, u nju se stavi sitno seckana ljuta paprika i đumbir, a može da se doda i malo maslaca i slatke pavlake. Sve se to prokuva, zatim se premažu oblatne i stavi se na njih nešto teško da ih pritisne. Kolač se nekoliko sati ostavi na hladnom, zatim se iseče na kockice i posluži. Ostalo je iznenađenje.“
Što se tragikomičnih situacija tiče, nije mogao da se seti nijedne, ali se setio jednog neprijatnog iskustva: „U Kini sam jeo čudne stvari. Tamo se kaže – jede se sve što ima četiri noge, samo ne sto, i sve što leti, samo ne avion. Pošto volim sve da probam, jednom prilikom sam jeo meduze sa belim lukom. Nisam baš bio oduševljen, jelo je bilo želatinasto i imalo je ukus belog luka, tako da je to bilo nešto što ne bih ponovo probao. Inače, često mi se dešava da odem u nabavku namirnica za jedno jelo, na primer, za ručak, a vratim se sa sasvim nekim drugim namirnicama, pa umesto planiranog ručka pripremim, recimo, neku salatu sa grožđem. Mada to nije neki veliki problem, jer retko pripremam hranu strogo po receptu – volim mnogo da improvizujem.“
LJ.M.
