Bundeva – lekovita i hranljiva

Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donesena je u Evropu u XVI veku (u Peruu i Meksiku arheolozi su pronašli dokaze stare 4.000 godina o kulturi njenog gajenja).

Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kilograma (nisu retki primerci od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje. U Srbiji više je zastupljena kao pridruženi usev (međuusev) kukuruzu ili na okućnicama i seje se u isto vreme.
Iz semena se cedi ulje (38-39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima, uljane sorte daju oko 48% zlatnožutog ulja. Dobijeno ulje je tamnozeleno sa crvenkastim prelivom i ima specifičan, prepoznatljiv ukus bundevinog semena. Ova sorta bundeve danas se gaji širom sveta, naročito u Ontariju (Kanada).
Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji i Hrvatskoj.
U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno. Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez preterane termičke obrade, jer je maksimalna temperatura 100°C. Domaćim životinjama se daje sirova, usitnjena, kao i u obliku uljane pogače, u kompoziciji dnevnog obroka hrane i posebno, izmrvljeno, celo seme kao antihelmintik (protiv crevnih parazita).

Lekovita svojstva bundeve

U tradicionalnom isceljivanju plod se preporučuje kao diuretik osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane neslane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.
Seme se koristi za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba – svakodnevno – presnog jesti. Najčešće se preporučuje kao antihelmintik pri pojavi dečjih glista (oxiuris) i pantljičare (tenia, trakavica). Ljuštenjem semena uobičajene bundeve ne treba uklanjati tanku, srebrno-zelenkastu pokožicu (tegumen), jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku, već samo prozračnu semenjaču.
Lek protiv glista i pantljičare: ujutro, na prazan želudac, treba pojesti istucane semenke sa malo meda (oko 50 grama za odrasle osobe) – mala deca od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200), a odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata treba popiti kašiku ricinusovog ulja, te ne jesti i piti nekoliko sati (može se jesti narendana šargarepa). Druga varijanta recepta (ruska) preporučuje da se posle jednog sata terapija ponovi, bez prethodnog uzimanja ricinusovog ulja.
Dalja mogućnost je konzumiranje ulja u svakodnevnoj ishrani, što se praktikuje na severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male porodične uljare čije ulje se visoko vrednuje na tržištu – čak u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razređuje drugim, jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1).
„Grickanje” pečenog semena, u cilju lečenja ne može se preporučiti, jer je pojava crevnih parazita povezana sa slabom higijenom ruku i niskom zdravstvenom kulturom stanovništva, mada postoje preporuke ove vrste u starijoj literaturi kada su bili drugačiji zdravstveno-socijalni uslovi života.
Kod pojave bradavica treba ih dva puta dnevno blago trljati mrvljenim prašnicima cvetova dok se ne osuše i same otpadnu. (Napomena: ovakve i slične promene na koži su sve češće, a mogu se rešavati i mazanjem sokom peteljke smokve i stabljike maslačka.)
Protiv crevnih parazita domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu dati sledeće količine istucanog semena po grlu dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130 g, u zavisnosti od telesne mase.

Melemi od ulja

Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem.
Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovitog bilja na niskim temperaturama i spravljanje melema i kozmetičkih preparata (prećutno usvojeno pravilo je da temperatura ekstrakcije lekovitog bilja u bilo kom ulju ili vodi ne treba da pređe 60°C u vodenom kupatilu).
Ulje semena bundeve sadrži vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke).
Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/ belančevinama. Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema.
Naučna istraživanja pokazala su da ovo ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takođe, istraživanja su pokazala da ovo ulje može da smanji frekvenciju/ rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.
U Štajerskoj ulje bundevinog semena (Kürbiskernöl, Kernöl) proizvodi se na poseban način. Seme golice se ručno odvaja iz bundeve, pere i suši. Potom se zagreva nekoliko minuta na 60°C. Zatim se seme presuje hladnim postupkom. Od 2,5 kilograma semena golice dobija se 1 kilogram ulja. Ovaj način dobijanja ulja bundeve razlikuje se od savremenog industrijskog postupka koji se danas koristi (seme se izdvaja mašinskim putem, a ostatak bundeve se rasipa po polju umesto da se koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja).

B.M.
(Izvor: narodnamedicina.com)