Intervju sa direktorom JP Vodokanal Zoranom Grbićem: Smanjiti gubitke u mreži i izvršiti revitalizaciju bunara

Tokom letnjih meseci 2016. godine, nije se često pominjao rad Vodokanala među građanima, što je dokaz da je najvažnija delatnost tog javnog preduzeća, a to je vodosnabdevanje, bilo uredno. Slično misli i direktor ovog Javnog preduzeća Zoran Grbić:

– Smatram da je vodosnabdevanje u 2016. godini uglavnom bilo redovno, osim nekih manjih i većih havarija. Bilo je određenih restrikcija noću, nakon 23 časa, a to je zbog kapaciteta koji opada na 17 aktivnih naših bunara od ukupno 35 koliko ih imamo, tako da je potrebno da se buše novi bunari. U poslednjih 10 godina je po tom pitanju bila slaba realizacija, ali u poslednje dve godine beležimo znatno bolji bilans. U 2015. je izbušen jedan bunar, a u 2016. godini i drugi iz sopstvenih sredstava, što nije bila praksa do sada u JP Vodokanal. Bušenje bunara iz sopstvenih sredstava je bio presedan u našem preduzeću, ali smo dokazali da to može i na taj način da se uradi. U 2016. godini smo učestvovali na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i odobrena su nam sredstva za još jednu bateriju bunara, to jest dva bunara koji se buše na različitim dubinama – rekao je direktor Vodokanala Zoran Grbić.

To je u skladu sa programom rada za 2017. godinu, koji je predat lokalnoj samoupravi?

– Urađen i predat, u skladu sa zakonom, do 1. decembra. Ovde govorimo o tri investicije koje su bile u planu za 2016. godinu, a na našu sreću su i ostvarene. Radi se o bateriji bunara sa kompletnim hidromašinskim i elektroopremanjem, što će doprineti većem kapacitetu. Minimalan kapacitet koji bi i u letnjem periodu zadovoljio potrebe je oko 100 litara u sekundi, a to ćemo i postići sa ova dva bunara. Druga investicija je prvi deo prve faze velikog projekta vodosnabdevanja u Bačkom Petrovom Selu, gde je voda vrlo lošeg kvaliteta, tamo se koristi tzv. žuta voda koja je oko 40 % mikrobiološki ispravna, a fizičko-hemijski je potpuno neispravna. Ovaj projekat smo podelili u tri dela, jer je ogroman i samim tim potrebna su velika sredstva za njegovu realizaciju – oko 38 miliona dinara bez PDV-a. Prva faza je polaganje cevi, odnosno poveznog cevovoda od naselja Bačko Petrovo Selo do dva bunara bele vode koja su izbušena 2009. godine, ali su bunari bili neupotrebljivi zbog imovinsko-pravnih odnosa. Mi smo te odnose uspeli da rešimo. Takođe, učestvujemo na konkursu kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u vezi druge faze, odnosno izgradnje hidroforske kućice, šahtova, okolnih puteva i ograda. Ne znamo da li će nam za to odobriti sredstva. Treća, poslednja faza je da najzad građani Bačkog Petrovog Sela imaju ispravnu belu vodu za piće u svojim domaćinstvima.

Pored vode, važno je tu vodu nakon korišćenja i odvesti. Kakva je situacija sa planom i programom u vezi sa kanalizacijom?

– Situacija sa kanalizacijom je izuzetno loša. U Bečeju je pokrivenost oko 50 %. Uspeli smo da dobijemo sredstva preko Fonda za zaštitu životne sredine, reč je o oko 23 miliona dinara. Najpre će se raditi ulice Stevana Kojića i Đure Jakšića. U 2016. godini je urađena ulica Ištvana Nađa u vrednosti od oko 1,5 miliona dinara i planira se rad na kanalizaciji i u 2017. godini. Sredstva su već obezbeđena za primarni kolektor od ulice Radivoja Simića (kanal prema stadionu) do ulice Dimitrija Tucovića u dužini od 1.700 metara. To je primarni kolektor, jer ostale bočne ulice koje bi se povezale na njega takođe nemaju kanalizaciju, pa kasnije možemo da apliciramo i za te ulice. To će, naravno, povećati broj korisnika, broj priključaka, a to će biti značajna sredstva za JP Vodokanal. Javna nabavka je raspisana 2016. godine, ponude su otvorene 9. decembra i uskoro ćemo znati ko će biti izvođač radova. Ovim će se smanjiti nepokrivenost kanalizacijom za oko 10 %. Dakle, kanalizacija će se uraditi u dužini od oko 5 kilometara. Uradićemo glavnu trasu, a od sredstava od Fonda za zaštitu životne sredine će moći sve te bočne ulice da se priključe i to su delovi Novosadske ulice, Uroša Predića, Miloša Bugarskog, Republikanske i Sinđelićeve. To su ulice koje gravitiraju ka centru grada i važno je u 21. veku pokriti ih kanalizacijom.

Šta je još bilo važno, a dogodilo se u 2016. godini?

– Treba reći da su postavljena dva hlorinatora na bunarima u Bačkom Gradištu u vrednosti od oko 20 miliona dinara, što konstantnim hlorisanjem doprinosi boljem kvalitetu pijaće vode. Ovi hlorinatori su automatizovani, što je veoma važno i sa aspekta zaštite životne sredine ali i sa aspekta zaštite onih koji rukuju tečnim hlorom koji je veoma otrovan. U Bačkom Gradištu je, inače, voda zadovoljavajućeg kvaliteta. Nije kao u Bačkom Petrovom Selu.

Nekoliko godina unazad je problem naplata dugova, ali i dužnici koji se ne odazivaju na apele Vodokanala. Da li je došlo do pomaka nabolje ili je stanje isto?

– Ne mogu da kažem da je došlo do većih pomaka. I dalje postoji veliki dug i fizičkih i pravnih lica. Treba reći da postoje i veliki gubici u mreži, veliki je broj nelegalnih priključaka, neispravnih vodomera itd. Ali i pored apela i dalje imamo problem sa naplatom. Prinuđeni smo da primenimo nepopularne mere: tužbe, izvršitelje, isključivanja, ali se nadam da će to ipak da krene u boljem pravcu.

Kakva je situacija sa gubicima? Da li će se nešto uraditi da se smanje gubici u mreži?

– Naravno da će se uraditi. Postoji velika razlika između fakturisanih i proizvedenih količina vode. Imamo oko 40% gubitaka što zbog zastarele mreže, što zbog nelegalnih priključaka, što zbog neispravnih vodomera. Zbog toga želimo da kupimo softver koji bismo mogli da „punimo“ informacijama o zoniranju mreže i uređaj za detekciju curenja. Najpre je potrebno da promenimo zastarele ventile ili one koji su u kvaru, za koje, kad zavrnemo, ne znamo da li smo zavrnuli ili voda i dalje teče, ili kada imamo havariju potrebno je da pola grada ostane bez vode kako bi se kvar otklonio. Taj softver bi se „punio“ informacijama tipa fotografije mreže i time bi se utvrdio pravac kompletne mreže onako kako je pod zemljom. Kako je mreža stara preko 30 godina, to bi nam pomoglo da smanjimo zonu mesta curenja vode. Bilo bi lakše locirati mesto gubitaka vode. Važno je i to da smo u 2016. godini aplicirali za sredstva za leptiraste ventile na elektromagnetni pogon u cevnoj galeriji na fabrici vode i sada čekamo rezultate tog konkursa. Oni su veoma važni, jer bez njih ne bismo mogli da peremo filtere.

Vodokanal je od opštinske vlasti zatražio dozvolu da poveća cenu vode.

– Poslali smo predlog predsedniku opštine i Opštinskom veću za povećanje cene od 10% za domaćinstva, a smanjenje od 5 % za privredu. Pretpostavljamo da će se naš predlog usvojiti, jer je to neophodno zbog redovnog održavanja i boljeg kvaliteta vode, a i nismo povećali cenu od 2013. godine. Ova mera nije popularna, ali nama mnogo znači. Takođe, postoji preporuka Svetske banke da cena vode dostigne cenu od 1,35 evra po m3. Kada kažemo podizanje cene vode, tu se misli i na podizanje odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda. Ovim bi trebalo da se pokriju operativni troškovi, troškovi redovnog poslovanja, ali i obnova samog vodovodnog sistema. Iz tog razloga smo i predložili podizanje cene vode. Takođe želim i da se pohvalim. Cisternu tzv. kanal džet za čišćenje septičkih jama i atmosferske kanalizacije pod pritiskom smo kupili 2014. godine i sa ulaganjem nas je koštala 1,5 miliona dinara. Opštinskom odlukom su nam ukinuta sredstva koja su nekada bila u visini od 3 do 5 miliona dinara. Morali smo da angažujemo privatnike koji čak nisu bili iz Bečeja, a to nas je koštalo mnogo. Sada ova cisterna odrađuje i taj posao i ostvareni prihod do sada je oko 800.000 dinara. Ima, naravno, i troškova, ali se investicije obično posmatraju na period od 3 do 5 godina, a ovaj prihod smo mi ostvarili za godinu dana.

Šta možemo da očekujemo u 2017. godini? Nove bunare? Pripremu za bolje vodosnabdevanje?

– Već imamo spreman projekat za 2017. godinu u vezi bunara u Bačkom Gradištu kojim bi se rešili problemi u vodosnabdevanju, pogotovo u letnjim mesecima. Tu bi bila isključivo bela, mikrobiološki ispravna voda i ne bi morao da bude u upotrebi treći bunar sa žutom vodom. Što se tiče bunara u Bečeju, iscrpeli smo sve projekte koje smo imali i koje smo ažurirali i sad bi trebalo dokupiti neku parcelu pored postojećih bunara i tada napraviti projekat i eventualno aplicirati na konkursima.

Šta je sa revitalizacijom postojećih bunara?

– Revitalizacija je obavezna. Ove godine radimo 4 revitalizacije. Dozvoljena revitalizacija bunara je 4 puta u radnom veku bunara, što produžava vek od 3 do 5 godina, ali ne daje veliki kapacitet, daje od 2 do 4 litra u sekundi, što nije mnogo, ali moramo raditi revitalizaciju svake godine kako bi se održao kapacitet bunara, jer kapacitet prirodno opada svake godine. Vek bunara je od 20 do 25 godina, a mi imamo i bunare koji su stari 30 godina. Zbog toga na osnovu sredstava sa kojima raspolažemo, planiramo još 4 revitalizacije, uglavnom u Bečeju. To je sve u vezi bunara. Nadalje, postoji spisak želja koje imamo i osvežavamo postojeće projekte, recimo tu je atmosferska kanalizacija u Malom ritu oko zelenih zgrada. Svedoci smo da se nakon velikih kiša tamo zadržava voda. Takođe, sa kanalom pored stadiona sa primarnim kolektorom bismo rešili priključke na atmosfersku kanalizaciju – i otpadne i fekalnu vodu puštaju u taj kanal, koji potom zagađuje okolinu, širi se smrad i prave se problemi građanima koji tamo žive. Dodao bih i mogućnost kupovine vodomera na daljinsko očitavanje, jer imamo veliki problem sa čitačima. U zimskom periodu dva meseca ne možemo da očitamo vodu zbog padavina, potom mnogi građani zaštite, izoluju svoje vodomere da se ne bi zamrzli. U slučaju vodomera na daljinsko očitavanje dovoljno je da rukovodilac prođe ulicom, pored kuće, i uz pomoć uređaja može da očita stanje. Ovim bi se izbegle i greške koje su česte usled lošeg očitavanja.

Kako se obavlja zamena tih vodomera?

– Cena kompletne zamene je 15.000 dinara. Stari vodomer iznosi 5.000 dinara. Troškovi zamene idu na naš teret, jer smo mi u obavezi da svakih 5 godina ili menjamo ili baždarimo vodomere. Iz tog razloga se i plaća taksa koja je obračunata na računima u vrednosti od 50 dinara. Stari vodomer čak i ne mora da se skine, već na postojeći se stavi modul i ukoliko on odgovara ne mora se menjati kompletan vodomer, već se samo dodaje modul i dobijamo daljinsko očitavanje. Koristim priliku da svim našim korisnicima, odnosno građanima čestitam praznike sa željom da im se ostvari sve što su poželeli, zdravlje na prvom mestu, a ostalo će doći samo po sebi i takođe ih molim da plaćaju vodu jer je ona i dalje najjeftinija u odnosu na ostale režijske troškove – rekao je Zoran Grbić.

V.F.