trg_fontane
Dok se u svetskim bioskopskim dvoranama prikazuju novi filmovi 3D generacije koji publici pružaju jedinstven doživljaj, u Bečeju već nekoliko decenija ne postoji bioskop.
Mnogi Bečejci na filmske projekcije odlaze u Novi Sad, Beograd ili čak u Segedin (ili su donedavno odlazili), a i filmovi koji se nađu na svojevrsnim turnejama, kao što je, recimo, bila promocija filma „Kao rani mraz“ Đorđa Balaševića, zaobišla je Bečej, ali ne i Novi Bečej.
Može li u Bečeju ponovo da postoji bioskop? – bilo je jedno od pitanja dece i mladih upućeno predsedniku opštine tokom Dečje nedelje. Postavljanje tog pitanja pokazuje da mladima nedostaje bioskop, mada mnogi nisu imali priliku da osete posebnu atmosferu dok gledaju pokretne slike na velikom platnu, za kojom vape i okoreli filmofili.
Činjenica je, međutim, da postoji trend odumiranja bioskopa usled nemogućnosti i/ili nespremnosti države da reši problem nelegalne distribucije filmova i piraterije, ali i zbog nezainteresovanosti lokalnih vlasti da očuvaju ove svojevrsne ustanove kulture, pa je tako, na primer, nedavno prestao da radi i jedini bioskop u Zrenjaninu.
Mrtvorođene ideje
U Bečeju je bilo pokušaja da se pokrene priča o bioskopu. Pre petnaestak godina Bečejac Slobodan Petrićević, koji živi u Parizu, zajedno sa prijateljima inicirao je osnivanje bioskopa, odnosno renoviranje zgrade nekadašnjeg „malog“ bioskopa „Kozara“ po uzoru na bioskope u Parizu, ali za takvu ideju nije bilo sluha ni podrške, osim konstatacije da je „ideja dobra“.
Zgradi bioskopa „Kozara“ 2007. godine bila je namenjena drugačija sudbina, naime, već te godine je trebala da se adaptira i pretvori u tzv. plesni dom za potrebe KUD-a „Đido“ i ostalih kulturno-umetničkih društava i plesnih grupa u Bečeju.
Međutim, i ta inicijativa je ostala samo inicijativa. O tome zašto je to tako i zašto u Bečeju nema bioskopa, govorio je predsednik opštine Peter Knezi, kada je pokušao da odgovori na pitanja dece u toku Dečje nedelje. Objasnio je da je lokalna vlast razmišljala o tome da renovira zgradu nekadašnjeg bioskopa, ali za druge namene, međutim, kako je rekao, za to je potrebna dozvola republičke kancelarije za upravljanje imovinom „koju nismo pribavili jer jednostavno smo smatrali da to sada nije neophodno“.
S obzirom na to da je pre 5-6 godina u sali Gradskog pozorišta bilo organizovano prikazivanje filmova, predsednik opštine je rekao da bi se lokalna vlast potrudila da to ponovo pokrene, bar vikendom, ukoliko bi takva ideja bila inicirana peticijom (sa oko 3.000 prikupljenih potpisa građana).
Bioskop je danas utopija
O adaptaciji zgrade bioskopa za potrebe KUD-a „Đido“ u više navrata govorio je i direktor Gradskog pozorišta Velimir Cvejanov, koji je i u oktobru ove godine ponovio da je „zapelo“ zbog novca: „Kao i sve, i zgrada Gradskog pozorišta pripada Republici Srbiji, a poverena je na korišćenje opštini Bečej, odnosno Gradskom pozorištu, a tako je i sa zgradom bioskopa. Kada je došlo do stečaja i gašenja bioskopa, zaposleni koji su se tada tamo zatekli i zgrada su pripojeni Gradskom pozorištu. Pozorište je sada ustanova koja raspolaže tom imovinom. Nema tu velikog spora, idejni projekat postoji, problem je novac“.
Što se tiče projekcija filmova u sali Gradskog pozorišta, prema rečima Cvejanova, one su prekinute zbog slabog odziva publike, odnosno ponovo zbog para: „Filmovi koštaju, naša emisiona tehnika je prilično stara, treba da se sredi i popravi, i to košta, a mi para nemamo. Pored toga, distributeri za one filmove za koje je realno očekivati da bi privukli više ljudi, uslovljavaju nas da uzmemo još nekoliko filmova osim onog za koji smo zainteresovani, pa sve to zajedno čini iznos za koji je unapred jasno da ne možemo dostići prihodom od ulaznica. Povrh svega toga ništa se nije poslednjih godina promenilo, svaki film se prvo pojavi kod svih nas, skinut sa interneta pre nego što uđe u zvaničnu distribuciju. Mogućnost da se to ponovo aktivira teoretski postoji, imamo salu, imamo filmski projektor, može neko da stvori pare da se sredi projektor, može neko da stvori pare kojima će se plaćati filmovi i mi ćemo da emitujemo filmove, ako treba svaki dan. Mi smo par godina unazad imali projekcije raznoraznih ciklusa filmova u pozorišnom klubu ili u bašti pozorišta, jer su nam vlasnici prava dozvoljavali da emitujemo filmove sa DVD-a. Međutim, svaka inicijativa za oživljavanje bioskopa danas, u ovakvim uslovima kada hara piraterija, je apsolutna utopija“.
Ima još primera koji pokazuju da postoji potreba za bioskopom, radi se o grupi mladih ljudi koji snimaju filmove u okviru „Filadendron produkcije“ i koji su poslednjih godina u nekoliko navrata u pozorišnom klubu, a kasnije u nekim kafićima organizovali projekcije tih filmova.
Poslednja inicijativa za reanimaciju bioskopa je pokrenuta letos, kada je grupa građana priredila filmski festival dokumentarnog rok filma u pivnici „Tata Brada“. Međutim, ova ideja nije konkretno i bukvalno vezana za reanimaciju bioskopa, odnosno za zgradu u kojoj bi bio bioskop, nego je reč o tome da se u manjim sredinama vide novi filmovi i produkcije, odnosno o tome „da oživi bioskop u nama samima“, kako je rekla jedna od inicijatorki ideje, Dušica Ivanović.
LJ.M.
