Obilne padavine krajem aprila i početkom maja prouzrokovale su zadržavanje vode na njivama, a prema mišljenju stručnjaka prevelika količina vode može prouzrokovati bolesti na usevima i uticati na prinos, pogotovo ako nisu primenjene adekvatne agrotehničke mere. Što se bečejskog atara tiče, prema informacijama dobijenim iz opštinske kancelarije za poljoprivredu, štete na usevima za sada nema.
„Početkom maja palo je između 40 i 60 litara kiše po kvadratnom metru i to u zavisnosti od lokacija u opštini. Za sada nije bilo šteta na usevima, ali su se na pojedinim parcelama pojavili vodoleži, međutim, nadamo se da će se usled promena temperature, odnosno sunčanih dana koji slede, voda sa površine povući, tako da neće biti štete ili da će one biti minimalne“, rekao je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Anđelko Mišković. O odbrani od eventualnog nevremena Mišković je rekao: „Bili smo u kontaktu sa radarskim centrom Bajša, koji je od 1. maja u redovnom i stalnom dežurstvu, tako da je nadgledano i nebo iznad Bečeja i nije bilo gradonosnih oblaka“. Upitan da li komunikacijom sa radarskim centrom Bajša opština pokušava da „nadomesti“ to što još uvek nije nabavila protivgradne rakete, Mišković je potvrdno odgovorio.
Inače, u nekim delovima bečejske opštine pored kiše padao je i led. Novinar Bečejskog mozaika je od pijačnih prodavaca koji se bave proizvodnjom povrća na otvorenom, dobio informaciju da su zbog leda imali manje štete na povrtarskim kulturama.
Prolećna setva u bečejskom ataru je 5. maja bila pri kraju. Što se setvene strukture tiče, na osnovu izveštaja iz lokalne samouprave, najveće površine su zasejane kukuruzom, na 10.832 hektara zasejan je merkantilni, a na 611 hektara semenski kukuruz. Soja je zasejana na 5.746 hektara, suncokret na 3.906 hektara, a šećerna repa na 2.712 hektara. Krmno bilje zauzima 636 hektara, jari ječam 188, a ovas 22 hektara. Na površini od 2.651 hektar posejane su različite povrtarske kulture.
LJ.M.